Odustadoh od mesec dana apstinencije. Nisam karakter pa to ti je - cim sama sebi nesto zabranim, odmah bas to hocu! Ali dobro, niko nije savrsen ( pa ni ja :D). Cak sta vise, savrseno sam nesavrsena i bas mi lepo stoji ta nesavrsenost.

Elem, imam sukob par tema o kojima bih pisala, pa nekako sam malo u dilemi da li da izmiksiram sve ili polako jednu po jednu. Nem` pojma, pusticu da istekne iz mene, pa sta ispadne. Pocnimo od petka.

U ranim jutarnjim casovima sam vec bila na autoputu E-75 i molila Boga da se ne zaglavim na gazeli jer bi u tom slucaju moji kumovi koje jedva spakovah u auto, zakasnili na let. Kako sreca hrabre prati, tako je i nas i stigosmo u 13:07 na salter koji se inace u 13:10 zatvarao. Ispratila sam ih napokon i onako premorena, ali zadovoljna krenuh nazad ka autu, vidno olaksanom ( napatio se jadan sa konstantnim vozenjem dve plavuse i petoro dece). Otvorih prozore, pustih muziku i krenuh ka Novom Beogradu lagano. Naravno, izgubim se na putu do blokova, pa obidjem malo i Zemun, ali eto, oduvek me interesovalo gde je taj Zemun ( sad znam:P). Interesantna je cinjenica da sam ja ( fakTiChki:D) odrasla u Beogradu, ali i dan danas se gubim konstantno. cak je to moje " gubljenje" nekako postalo tradicija i kad nesto pronadjem iz prve, skoro da se razocaram. U 14: nesto sam vec bila presvucena u `aljinche boje lila ( salim se naravno:D), i bez vidnog napada gladi koji se ocekivao u tom periodu, krenuh da "trazim" beogradjanku ( trep trep). Nadjoh je skoro iz prve i uvalih se u drvenu klupu greenneta sada vec sa zavidnim zavijanjem creva. Da ne duzim mnogo ( a bas mi se duzi:D), narucih neku pastu sa piletinom i pecurkama, zelenu salatu i naravno AkVa mineraLe tugeDr viD pelinkovac s a Lot of ice. Upoznah napokon malenu mashnicu, jedno divno bice, prepametnu devojcicu koju sam jako dugo zelela da upoznam. Kako vreme leti kada ste u dobrom drustvu, tako je i nama par sati proletelo i vec je bilo vreme za "dalje".

Necu pricati o " dalje" jer bi se oduzilo u tri lepe, ali eto, mogu reci da sam posle jako puno godina spoznala osecaj "iza zice". Cera mi je odigrala prvi turnir i ja sam prezadovoljna. Suvisno je reci da smo slavili do dugo u noc i docekali zoru sa par flasa kupinovog vina. Specifican osecaj ispunjenosti i dalje datira, zadovoljstvo ne prestaje da dominira nad umorom, a ja sam shvatila onako negde izmedju dva gutljaja subotnje noci i nedeljnog jutra, da sam ja jedna srecna zena...( pu pu pu, da se ne urekNem:D)