Odem ja sinoc na chat, posle godinu dana apstinencije od istog. Sanjala sam preksinoc jednog lika sa tog chata, ne znam kako da ga definisem - prijatelj mi jeste, ljubavnik mi nije, ali povremene insinuacije su nedvosmileno pokazivale da bi vrlo rado prihvatio takav status, mada dok smo ispijali par kafa za ovih par godina, nikada mi nije uputio nijedan pogled koji bi potvrdio te verbalne insinuacije. Bolje je tako - jebeno sam smorena od muvanja, flertovanja, verbalnih igri i igrica, asocijacija i igri bez granica. Preko glave mi je virtuelnog zavodjenja ( dvosmernog), nagadjanja, pogadjanja, cenkanja sa sosptvenim kretenskim alterom oko zadovoljavanja i zadovoljenja, citanja izmedju redova i kuraca i palaca koji idu u rok sluzbe.

I tako ja nadjem tog lika tamo sinoc i slatko se ismejemo bez ikakvog konkretnog razloga za smeh, valjda nam bilo drago da cakulamo opet, doda on mene na msn, dodam ja njega, ukljuci on cam da se malo gledamo, ja nemam to sranje - mada svi imaju, cak i moj tata, ali ja nemam - zavrsili bi na ulici i komp i ja jos to cudo da nabavim. Cereka se on u cam sve u 16, ima osmeh da padnes na dupe, meni lupetajuca inspiracija na najvisem mogucem nivou i kaze on meni jednog trenutka:

"Je li bre plavuso, sto ja tebe nikad nisam muvao?"

Hm....razmislim ja tu kao par sekundi, pa kazem:

"Ne znam, mozda volis plavuse sa velikim sisama?"

Opet osmeh g16 koji je, pouzdano znam, mnoge skrenuo sa casnog puta reprezentovanja sebe kao "Svetice", a onda kaze:

"Ma nije zato. Mora da je zbog toga sto si neozbiljna za sve pare. Uvek mi frka bila da te muvam, znas ono, kad smo pili one kafe. Kad ti uhvatis u masinu da zajebavas, ugasio bi."

"A jebote, ko jos muva uz kafu?"

Presecem ja to kao pivo s votkom i nastavimo da cakulamo o svemu novom i starom. Likcina je taj, sam` da ga pozelis za prijatelja. Ama nista mu nije tesko - konstantni speed mu u dupetu i ne drzi ga mesto. Jednom smo prepesacili celu Adu za pola sata i zavrsili na treningu buducih nada BejzBola i cak smo iskamcili da nam daju da probamo palicu u rukavicu - neslavno smo zavrsili - opicio me po sred nosa onom lopticom koja je neshvatljivo teska za njenu velicinu. Odmah smo otisli u obliznji kafic i narucili kofu leda, a on mi je jadan drzao taj led na nosu dok mu nisam kazala da vise ne osecam nos - sva sreca da krv nije siknula jer bih trenutno pala u nesvest - ne podnosim krv. Mesecima se izvinjavao zbog toga, a ja sam koristila situaciju i osecaj krivice da iskamcim kojekakva ulizivanja - volim ponekad to chepisanje pa to ti je. Valjda je zenama to urodjeno.

Elem, pricam mu ja kako sam ga sanjala i da sam ga zbog toga potrazila na chatu ( i zato sto sam mu izgubila tel, naravno), a on podmetnuo uvce na cam - kao pretvorio se u Uvo da mu ispricam san. Ajd dobro, na njegovu odgovornost poceh da pricam kako sam ga sanjala da je Mel Gibson ( koga inace ne podnosim) u filmu Hrabro srce i da je sa sve suknjicetom jurisao ka nepoznatom neprijatelju. Imao je u ruci veeeeeeeliko koplje i lice mu je bilo isarano plavim ratnickim bojama. Vikao je nesto i bio je jako ljut, a onda bas kada je zamahnuo kopljem da ga izbaci ono se pretvorilo u prelepu ruzu koja se odjednom nasla pred mojim nogama. Par trenutaka sam stajala tako, posmatajuci ruzu i razmisljajuci koliko moze zaboleti ako je nagazim bosa - trnje nisam videla.

"I jesi li je nagazila stetocino?"

Nasmesih se zbog njegove " unesene face" - jako zanimljivo lice ima, svaka emocija se ogleda na njemu.

"Pa nisam luda da je nagazim - znas da ne podnosim krv"...

Napisah ja i dobih blazeni osmeh g15.

"I sta je onda bilo?"

Onda se odnekud pojavio bas On, obucen u iste one farmerke i teget majcu sa kragnicom sa sve imenom firme za koju radi izvezenim s leve strane, podigao ruzu, lagano je pomirisao i pruzio mi je. Secam se osecaja zbunjenosti i nerazumevanje tog gesta, ali takva je neka neznost bila u njegovom pogledu, da sam refleksno posegla za tom ruzom i vec sledeceg trenutka osetila ostar bol u palcu desne ruke, koji je postao shvatljiv kada se pojavila kap prvi od uboda ruze.

"Znao sam da ces se ubosti plavuso!"

Pokusao je da bude duhovit, ali ja ozbiljno nastavih daljim secanjem tog krajnje cudnog i neshvatljivog sna. Prineo mi je palac usnama i polizao mi je krv.

"Idiiiiiiiiiiii!"

Nasmejah se zbog razgoracenosti njegovih plavih ociju i rekoh da sam se onda probudila - pukla sam verovatno.

Jos malo smo cakulali i zezali se apropo tog sna ( to je isprovocirala njegova izjava da je oduvek zeleo da bude vampir makar jedan dan i da se omrsi nekom devicom:P), i onda pozeleli laku noc jedno drugome. Razmisljah posle toga kako to stvarno, da nikada nismo "usli" u fazu muvanja, cak ni sportskog flerta, za sve te godine koje smo bukvalno okapali na chatu, pa mi na trenutak bi drago. Kakav bi to gubitak bio da smo se iluzionim emocijama ispucali. Mislim, znam da bi prijalo, ali bi onda kafa bila uzasno gorka kad bi se videli - a ja samo slatku pijem. Sa mlekom.