Sjaj koji ne bledi
| laura pausini - vo... |
Ljubav...
Nekada sam znala sta je to.
U pocetku je bila tako jasno prepoznatljiva, tako cista i nevina, krajnje nezaobilazna i jednostavna. Kao povrsinska rana znala je da zaboli i svojim bolom obelezi jednu mladost, jedan pocetak sazrevanja, jedan kraj uzajamnih emocija.
Zatim je postala lukava i pocela da se krije ispod koze. Trebalo je zagrebati malo ispod povrsine i pronaci je. Ali i dalje je bila vrlo prepoznatljiva, nedvosmislena i nevina i tako podatna. Nije se podsmevala neuspesima niti neuzvracenosti, nije prosila niti molila, jednostavno je samo onaj ko pod kozu udje mogao napipati, dotaci, pomaziti i naravno povrediti.
Pokusala je onda da se zavuce u kosti, da se sakrije od moguceg povredjivanja, da postane obazriva, da se cuva i samo onome ko dovoljno strpljenja ima do srzi da joj prodre, zasluzno je iznese na povrsinu i pokaze je svima. Postala je zrela i odisala nekim cudnim sjajem koji je ponosito pokazivala kroz oci onoga koji je ima u sebi i onoga koji je pronasao u meni.
A tvoje oci su tako cudno sjale kada si me gledao kako se gubim pod tvojim vestim stvaranjem iluzija. Da li si osetio ljubav kako isijava iz svake pore koja je vapila za tvojom blizinom ili si samo nagadjao i ispitivao verodostojnost svega onoga sto ti govorih, uzimanjem uzorka moje kostane srzi i stavljanjem pod mikroskop crnoga oka radi apsolutne spoznaje da ljubavi tu ima? Da li si znao pre nego si mi obuhvatio telo kao radost najvecu, da vec pripadam tebi? Ne za jedan dan, ne za jednu noc, ne za godinu ili dve, vec za celu vecnost.
Pitam se ponekad osecas li koliko cisto te volim, koliko jednostavno, znas li da ma koliko pokusavala da zamaskiram to, ljubav me uvek predje i ispliva, pokaze ti se i rasiri ruke da te obgrli svaki put se nadajuci da ces tog trenutka prihvatiti i cuvati u sjaju oka.
Spremna na sve uslove ona ceka da je prihvatis i obelezis kao svoje vlasnistvo, da je zastitis od piratskih kopija koje svesrdno deli drugima i baca im se u narucje trazeci tebe...i samo tebe.
Povredjuje svakoga u cijim rukama oseti zadovoljstvo tvoga dodira, oslepi svakoga u cijem oku prepozna sjaj tvog pogleda, osakati dusu svakome ko pokusa da je ugosti, i gazi po ruiniranim ostacima nekada predivnih srca heroja koji se drznuse da je iz sigurnosti tvoga srca iscupaju. Postala je tako nemilosrdna i bezosecajna na putu osvajanja tvoje naklonosti. Ispituje svoje moci kroz verbalno zavodjenje, zamagljuje kristalno ciste svesti ispunjene jednostavnim mislima, dobronamernim i tako lako manipulisanim. Namece se snovima mnogih ne bi li vaskrsnula tebe u svom snu. Uporedjuje neuporedivo i prihvata sopstvenu obmanu kao zamenu za esenciju bola koji proizilazi u pokusajima odstranjivanja tebe iz sebe.
Znas li na sta je sve spremna ne bi li uspela da ti zaposedne dusu, ne bi li se kao kakav ratnik dokazala u pohodu na tvoju dusu koja jos uvek, kao neosvojiva tvrdjava, datira sama i hladna i tako prokleto neosvojiva. Ne postoji rec koja zidine tvoje duse moze da oskrnavi i ucini ih oborivim. Ne postoji priznanje koje bi moglo da te dotakne i oslabi, natera da pokleknes i kapituliras pred svim onim sto nekada bese tako prepoznatljivo i jednostavno, tako cisto i naivno.
A ja sam pokusala te noci da ti sjajem iz oka priznam da posla bih s tobom tada....ili bilo kada...znao si to i bez Rundekove pesme koju sam ti ispisivala po usnama, prepoznao si, znas i sada, znaces i kada naucim da sakrijem taj sjaj. Znaces i onda kada smognem snage da ti okrenem glavu i sacuvam ono malo iskrenosti koja se nekim cudom sacuvala u meni, za nekog drugog, kada se drznem da posegnem za drugom sansom i vratim nevinost i cistotu svemu onom duboko zakopanom negde u mulju tvoje podsvesti, kada prestanem da u svom odrazu vidim identitet lutalice koja krade poslednje parcice hleba pregladnelim dusama.
Ali niko nije Ti.
Niko ne moze biti Ti. Niti ja sa bilo kim drugim mogu biti Ja. Osim sa tobom.
Poseduj me...prihvati kao odbacenu stvar koja ti mozda nekada zatreba.
Stavi me na policu svojih zelja, ostvari me u apsolutnoj neostvarenosti, prkosi nemogucem ostvarivanjem moguce ljubavi koja stvara zavist i izaziva zavist.
Oblikuj me svojim mislima. Vrati mi sjaj u oku i uzivaj u njegovom odsjaju obozavanja tebe svog.
Nacini se mojim.
Izroni mi zvezdu, cuvacu je u dusi.
Ja cu ti skinuti zvezde sa neba, koje ces cuvati u oku ciji ce sjaj mnoge privuci, a svima biti tako nedostupan i sebicno moj.
Permalink | Komentara ( 0 ) | Pošalji komentar