Polako, sasvim polako ces mi prici. Sva carolija trenutka bice oblikovana tim laganim prilazom kojim nas dovodis u mat poziciju - ti moj kralj, ja tvoja kraljica - Sah & Mat.

Govor tela, tako vazan, zamisli kada bi pricao telom podjednako brzo kao usnama i jezikom. Bacas me u dilemu; koji oblik tvog kazivanja vise volim? Koji preferiram? Kome se nadam?

Tisinu dovodis kao savrsenu podlogu za tvoju igru. Prihvatam je, grlim je, radujem joj se. U tisini su ti ruke tako glasne, ispituju me, pricaju mi, samo na trenutak zastanu da dodjem do daha, pa nastave.

Pomerio si zeljom planete, oterao si Mars iz Vodolije, dovukao si Veneru u Jarca, izbacio si Jupiter iz sistema - ukrasio si sazvezdje najsjajnijim zvezdama, koje ce sasvim slucajno popadati onog trenutka kad sklopim oci. Necu morati da zamislim zelju - ispunices me tog trenutka.

Bices Tvorac najcistijeg greha ikada zapisanog na necijem telu, na necijoj kozi, na necijoj dusi. Vaskrsnuces strast u svakom trenutku svesnog utapanja u definiciju amoraliteta, izbrisaces sve nametnute teze o Prevari i Vernosti - ti mene varaj, ja cu ti biti verna do poslednjeg daha.

Uvesces nas u pakleno zadovoljstvo i sagoreces nam tela u pozudi, posle koje znam, cucu pesmu andjela na svom ramenu, sa pogledom u kome cu prepoznati djavola - zar oci nisu ogledalo duse?

I pre nego svane, razicices nas na dve strane sveta. Ja cu krenuti ka istoku, ti ka zapadu, a sever i jug ce ostati ucveljeni zbog nemogucnosti da nas prigrle. Ja cu se klanjati izlasku sunca, a ti ces me traziti u zalasku, jer sve one divne, jake narandzaste, zute i crvene boje, koje slamace ti se u oko, podsetice te na jedno divno mesto u kome smo proveli savrsenu noc, kao dva savrsena stranca, spojena neshvatljivom potrebom da dokazu da su svoji, dok gubise se jedno u drugom...