"Ja sam esteticar, eroticar, koji je shvatio prirodu ljubavi, njenu sustinu, koji veruje u ljubav i poznaje je iz temalja i zadrzava sebi samo licno misljenje da svaka ljubavna prica traje najvise pola godine i da je sa svakim odnosom zavrseno cim smo okusili uzitak poslednjih darova. Sve to znam, a ujedno znam da je najvise uzivanje koje se uopste moze zamisliti: biti voljen, biti voljen vise od svega na svetu. Uneti se kao u san u mladu devojku jeste vestina, izaci iz nje jeste majstorsko delo.

Priznacu uvek da je mlada devojka rodjena uciteljica i da uvek mozemo da naucimo od nje, ako nista drugo, ono barem vestinu varnja - jer to najbolje ucimo od samih devojaka; dok god budem ziv, ipak nikada necu zaboraviti da je sa covekom tek tada gotovo kada toliko ostari da vise ne moze nauciti od mlade devojke. Tu je jos i neki otpor; ali on nije subjektivno reflektovan, to je obican zenski otpor; jer bice zene jeste predavanje pod vidom otpora.

Njena sredina ne sme imati prvi plan, ne, nego beskrajnu smelost horizonta. Ona ne sme stajati na zemlji, ona mora leteti - ona ne sme ici, ona mora leteti i to ne napred i nazad, vec vecno napred. Ona je drazesna i veoma mlada, mnogi muskraci bas zbog toga izabiru mlade devojke da je oblikuju prema idealu, idealu koji mu lebdi pred ocima. Takav jedan licencijat - i zdava i bujna i vedra devojka. Ja sam naravno, prilicno star prakticar, ali nikada se necu pribliziti mladoj devojci drukcije nego kao sakramentu prirode ( venerabile) i ona mi daje prve lekcije. ukoliko onda mogu imati neki uticaj na njeno obrazovanje, on se sastoji u tome da je stalno poucavam u onome sto sam od nje naucio.

Ali ko bi bio toliko lud da zamisli mladu devojku kako se zalece? Mozemo je zamisliti kako trci, ali onda cak i trcnje je igra, uzivanje, razvijanje ljupkosti, dok predstava u zaletu razvija ono sto je kod zene veoma usko povezano. zalet, naime, ima u sebi dijalektiku suprotnu prirodi zene. Njen skok je lebdenje. Ona mora nauciti da vrsi svoje pokrete beskraja, da se sama ljulja, da se ljulja u tim dusevnim stanjima, da pesnistvo i stvarnost, istinu i fikciju zameni, da tumara u beskonacnom. Kada se onda srodi sa lutajucim nemirom, dodacu erotiku i ona ce biti ono sto hocu i zelim. Tada ce doci kraj mojim brigama.

Onaj koji posrne i koji padne, to stvarno ne zasluzuje i to je fatalno, jer kada covek kao kavaljer hoce da ostavi utisak na dame, on ne sme nikada pasti, mora obratiti paznju na takve stvari. Mashta je prirodna smink lepseg pola. Ali, da li se moze pozeleti ono sto se vec ima? Da, ako pomislimo da to sledeceg trenutka mozda vise necemo imati. Ona trazi cudesne stvari van sebe, ona ce me zamoliti da joj pokazem, dakle, kao da ne stoji u njenoj vlastitoj moci da ga izazove. To se mora spreciti. Kazala mi je da u mojoj prirodi ima neceg kraljevskog. Neceg kraljevskog ima u bicu svakog muskarca, ali zena ne sme naslutiti kakvo je to kraljevstvo nad kojim vladaju. Ja vladam dusevnim stanjima bura...

Laskanje zahteva veliku opreznost. Covek se nekada mora uzdignuti veoma visoko, ali tako da preostane jos jedno vise mesto; mada, ponekad se moramo postaviti veoma nisko. Prvi put je najbolji za duhovni cilj, drugi - za ertoski. Zena ne sme dobiti nista kada pozeli, mora cekati, jer to je uvek dobro da bi se utisak jos dublje urezao u njenu dusu. Prednost koju imam je da sam uvek ukljucen u njene misli, da je svuda iznenadjujem. Pisem joj, mrtva slova cesto ostavljaju mnogo jaci utisak od zive reci. Jedan stari filozof je rekao: Ako sve sto smo doziveli tacno zapisemo, onda, nemajuci pojma o tome, vec postajemo filozofi. Ko zato ne zna da pise, nikada nece postati opasan zavodnik...

Svaka zaljubljena zena je u sustini cutljiva. To mi je uvek bilo drago. Ona je preduboka zenska priroda da ni se sa nekim mucila u hijatusu. Sloboda je samo gde ima suprotnosti. Stavise, zenama postaje dosadno da se nalaze u zatecenom stanju ( status quo), one imaju potrebu za dogadjajem koji pokrece njihov zivot. Zena, vecno bogata po prirodi, jeste i ostaje mi neiscrpna gradja mojih razmisljanja, mojih posmatranja. Onaj ko ne oseca nikakvu potrebu za ovakvo studiranje moze, sto se mene tice, u ovom svetu biti sta hoce, osim jedne stvari - on nije esteticar. To je upravo ono sto je divno, bozansko u estetici, da se ona vezuje samo za lepo; u sustini ima posla samo sa lepom knjizevnoscu i sa lepim polom. Zenska lepota je deljiva od beskonacnosti. Medjutim, zena je bice za druge. Kao bice za drugog, zenu odredjuje cisto devicanstvo. Devicanstvo je naime, bice, koje je ukoliko je bice za sebe, u stvari samo apstrakcija i ispoljava se samo kao bice za drugog. Apstrakcija je i zenska nevinost.

Zena naravno, bira, ali ako je to biranje bilo rezultat dugog razmisljanja, onda takvo biranje nije zenstveno. Zena je supstanca - muskarac je refleksija. Muskarac ne moze biti nikada tako okrutan kao zena. Don Zuan zavodi i napusta zene, ali on uopste ne uziva u tome da ih napusta, vec u tome da ih zavodi; nije dakle rec o toj okrutnoj apstraknosti. bice za drugog je uvek stvar trenutka. Zasto je mlada devojka tako lepa i zasto njena lepota tako kratko traje? Kada se mlada devojka potpuno preda, sve je proslo. Zrele zene nauce da se nikada potpuno ne predaju. One prekidaju veze smelo, snazno, bozanski, one lete kao ptica kojoj je dozvoljeno da razvije svoj zamah u citavoj svojoj sirini tek onda kada za sobom ostave proizvod odricanja na sopstvenu stetu. Uciniti mladu devojku lakom kao misao, a ostati bez te misli u vlasnistvu, je tako tuzno. Zrele zene se predstave svojom lakocom posedovanja koje je varljivo kao misao mlade devojke. Nauciti razliku je majstorstvo. Ja sam voleo mladu devojku, ali ona sada vise ne moze da zaokuplja moju dusu. Da sam Bog, ucinio bih za nju ono sto je Posejdon ucinio za jednu nimfu; pretvorio je u muskarca."

Guli, nadam se da ces pronaci odgovor na svoje pitanje negde izmedju ovih redova, jer moj prethodni post je bila modifikacija Kjerkegorovog, gore prezentovanog, Dnevnika jednog zavodnika, u kome savrseno predstavlja razmisljanja jednog muskarca i njegove poglede na zenu. Shvatiti mushkarca kroz njegova razmisljanja o zeni, je sustina shvatanja ljubavi i njene moci, ali i vraljivosti koju sa sobom nosi sirokim spektrom modifikovanih lazljivosti koja jeste u covekovoj  prirodi.Cilje ne bira sredstvo, ali greska je vecito obracati paznju na sredstvo za postizanje cilja, a ne skoncentrisati se na CILJ onoga koji ne bira sredstvo da dodje do njega. Tako da, svi odgovori se nalaze u spoznaji onoga sto zelimo; ako znamo sta zelimo, naravno. :)

Uzivam u tome da drzim u neizvesnosti ( in suspenso) one koji me slusaju, da vodim malim epizodicnim pokretima kakav ishod od moje price i da pravim od njih u toku price budale. Ali sto se cini da izaberem taj put, upravo je ono filistersko u njemu. Ako ga izaberem, onda se lisavam iznenadjenja, a njega se ne mogu odreci. Ono sto pre svega, moram samoj sebi da utuvim jeste da se radi o varljivom uzbudjenju. Na razne nacine sam se vezbala hodanju da bih videla kako bih najbolje postupila. Nije mi uopste stalo da tog coveka posedujem u grubom smislu te reci, nego da u njemu uzivam umetnicki. Zato i pocetak mora biti umetnicki, koliko god je to moguce. Pocetak mora biti lezeran, koliko je samo to moguce, mora svemu otvoriti vrata. Ako u meni odmah vidi varalicu, onda me ne shvata, jer u uobicajenom smislu nisam varalica; ali ako u meni vidi vernu ljubavnicu, onda me isto tako ne razume. Radi se o tome da njegova dusa tim nastupom bude sto je moguce neodredjenija. U takvom trenutku dusa usamljenog muskarca je prorocanska, kao i dusa onoga koji umire. To se mora spreciti. Dragi moj! Varam te zbog necega lepog, ali tu se nista ne moze uciniti i ja cu ti se oduziti koliko mogu. Ceo taj nastup mora biti tako beznacajan/ Ta beskrajna mogucnost upravo je ono sto je zanimljivo. Ako bi bio u stanju da nesto kaze unapred, onda bih pogresno postupila i ceo nas odnos izgubio bi svoj smisao.

Cudesna prirodo, kako si duboka i zagonetna, ti dajes coveku rec, a meni recitost poljubca. Kontrolisem odusevljenje i ogranicavam ga opreznoscu koje sprecava anticipaciju dogadjaja. Kada tada stvari dovedem dotle da on shvati sta znaci voleti i sta znaci voleti mene, onda ce se nametnuta vernost raspasti kao nepotpuna forma i on ce biti moj. Opija me pomisao da je u mojoj vlasti jedna cista muskost, providna kao more i duboka isto tako, koja ne naslucuje moc reci u mojim rukama. Sada treba da zapocne shvatanje kakva se sila krije u ljubavi. Ko princ koji je iz prasine podignut na ocev presto, treba sada da bude postavljen nad kraljevstvom, koje je njegova domovina. I to ce biti moje delo. Docicu mu u tako varljivom obliku koliko je to uopste moguce, znajuci da usamljeni ljudi vole samo jednom pre nego sto se uljuljkaju u svoju samocu kao u san bez snova uzivajuci u sigurnosti tmine dok im se telo odmara. Da li je to ljubav, ceznja, nada, bojazan, kao sto je srce crvene boje? Nista od svega toga. On se cudi, on je iznenadjen - ne zbog mene, to znaci pruziti mu premalo; on se ne cudi samom sebi, nego u samom sebi, on se preobrazava u samog sebe. Taj trenutak zahteva tisinu, zato ne treba da mu smetaju nikakve refleksije, da ga prekida nikakva buka strasti. Izgleda kao da sam odsutna, a ipak, moje prisustvo uslov je tog njegovog trajnog cudjenja.

Dozivljavam s njim radjanje njegove ljubavi. Kada cak vidljivo sedim pored njega, ja sam gotovo nevidljivo prisutna. Ja sam postala povod koji ga pokrece. Ja nisam eroticna, to bi ga samo probudilo, ja sam savitljiva, gibka, bezlicna, gotovo neko dusevno stanje. Ako ne znamo od ljubavi da ucinimo apsolutno, u odnosu na sto se svako zbivanje gubi u nistavilu, onda se nikada ne trebamo odvaziti na ljubav. U tom pogledu usamljenog muskarca, nema sta da se prica; ako ima, onda se mozda isplati saslusati ga, ali svakako ne  zavoleti ga. Ja licno ne trazim pricice, istinu govoreci imam ih dosta; ja trazim neposrednost. Vecno u ljubavi je to sto se obe individualnosti radjaju jedna za drugu tek u tom trenutku. Moja opreznost laskala je njegovom ponosu i tajanstvenosti, vezavsi njegovu paznju. Moglo bi, naravno, izgledati da sam tu otkrila vec suvise eroticnog obrazovanja. Ne plasim se da sama sebi protivrecim, ako on sam to ne primeti, positicicu cu svoj cilj. Zivot usamljenog muskarca prebogat je da bude bez protivrecnosti cineci je neophodnom. On je ponosan i ujedno nema nikakvu predstavu o neogranicenoj moci reci koja stvara erotiku iz samo jedne insinuacije.

Videvsi vlast koju je osvojio nada mnom i mojim pokretima, shvatice vecnu snagu ljubavi. Glupost je verovati da vernost spaja; ja zelim njega da imam samo u njegovoj slobodi. Sto je vece bogastvo snage u njemu, utoliko ce biti zanimljivije za mene. Prvi rat je oslobodilacki i on je igra; drugi rat je osvajacki i on se vodi na zivot i smrt. Ja bih rekla da je potrebno nesto vise od postenja da bi se voleo takav muskarac. I to vise ja imam. - To je laznost. Ja jesam jedna od malobrojnih zena koja to moze uciniti, on je jedan od malobrojnih muskaraca koji je za to prikladan; zar onda nismo stvoreni jedno za drugo? Moram uzbuditi njegovu dusu, moram je uznemiriti u svakom pogledu, ali ne na parce i udarima vetra, nego u celini. On mora osetiti beskrajnost, mora iskusiti sta je coveku najblize. On to ne mora otkriti na putu misli, koji je za njega stranputica, nego u mashti, koja je istinsko sredstvo opstenja medju nama. U njegovoj pozadini mora se nalaziti duboka noc puna straha iz koje izbija svet ljubavi. Razumeti se u trenutku nije nimalo laka stvar; trenutak je sve, i u trenuku ja cu mu biti sve.