Proslost 2
Volite li sta veceras?:)
16/5/2007


Zene

Bryan Adams - To L...

Kada se pronadjete kako bespomocno lezhite u naruchju zhene, znacete da je volite....

Ona treba nekoga ko ce joj reci da ce ljubav trajati zauvek....

Pa kazhite mi mushkarci, da li ste ikada, stvarno voleli neku zhenu?

Da biste stvarno voleli zhenu,

Morate da je razumete,

Morate je znati duboko iznutra..

Da cujete svaku njenu misao,

Da vidite svaki njen san,

Da joj date krila, da bi mogla da leti...

Ako volite zhenu, recite joj da je pozheljna,

Recite joj da je ona Ta prava,

Ona treba nekoga ko ce joj reci...

Da biste stvarno voleli zenu,

Drzhite je, grlite je, sve dok ne osetite kako zheli da je dodirujete...

Morate da je udahnete,

Da je stvarno probate,

Dok je ne osetite u krvi..

Kada vidite nerodjenu decu u njenim ochima, znacete...da stvarno volite tu zhenu....

Recite mi, da li ste ikada voleli neku zhenu?

....za malo nezhnosti, morate da je tretirate kako treba....onda ce ona biti stalno uz vas i uvek gde treba Za vas...

I kada se nadjete u njenom krilu, lezheci bespomocno dok vam ona mazi kosu, znacete...da vas voli...

Nachin na koji zhena gleda ne mozhe biti dvosmislen kao rech...

Pa mushkarci, da li ste ikada stvarno,stvarno voleli neku zhenu?

p.s

Uzivajte u svojoj zenstvenosti drage moje...Laku noc:)

Objavio/la Proslost u 23:46 | kategorija:
Permalink | Komentara ( 2 ) | Pošalji komentar
Ovako je pisala nekad Proslost - bas tako se oseca i veceras - Zivi bili:)
16/5/2007


 


Get this widget | Share | Track details

Postoji muzika koja je savrshena za zavodjenje. Postoji muzika koja je savrshena za vodjenje ljubavi. Postoji muzika koja je savrshena za neobavezni sex, bez emocija, chista satisfakcija telesnih potreba. Postoji muzika koja je savrshena za opushteno mazhenje, za romantichne vechere, za nasmejana budjenja, za razuzdavanje, za bludnichenje, za samovanje, za divljanje...

Ovo je muzika za davanje...sebe - sebi.

Pa onda sednesh, zapalish cigaretu, navalish se i pomislish "Jebote, kako je napolju lepo vreme..." - i nastavish da chitash blog, ili pishesh novi post, ili malo se opustish na msn sa dragim ti ljudima, ili malo googlash, trazhish, ne znash ni ti shta, jednostavno ukucash prvu rech koja ti padne na pamet, pa shta izadje. E, chega sam se sve nachitala tako. A onda lenjo ustanesh, skuvash kafu, provrtish se po kuci i opet sednesh josh malo za komp. Vrtish glavu levo desno da razgibash vratne mishice, pa pomislish " Jebote, bash mi treba masazha...". Popijesh kafu, pa shvatish da je dosta bilo bloga. Pustish ovu muziku na repet[e] i napunish kadu. Izvalish se fino medj` mirishljave balonchice i pomislish " Jebote, ovo mi je trebalo...". I pustish neki dvd u glavi, opustish se, uzhivash, zagledjujesh se malo, konstatujesh da je krajnje vreme da krenesh da se bavish nekim fitnesom ili makar jogom, zhmurish, zadremash, i tako dok ne shvatish da se voda ohladila. Onda izadjesh, iskljuchish ovu muziku, obucesh se, ocheshljash, pristavish novu kafu i opet sednesh za komp (koji je sasvim sluchajno pored prozora), pa pomislish "Jebote, mogla sam da proshetam malo...". I nadljudskim mocima ustanesh, proshetash, shvatish da nishta nisi propustila u gradu - isti ljudi na istim mestima, ista garderoba i obuca po izlozima, ista guzhva i nema parkinga, pa se vratish fino kuci, sednesh za komp i pomislish "Jebote, koj` sam djavo uopshte ishla u grad...". Ochekivano sunce za ovo doba godine te smlatilo, guzhva te iznervirala, potroshila si energiju akumuliranu u kadi uzaludno i jedino shto dobro proizadje iz svega toga je inspiracija za ovaj post. Opet pustish ovu muziku, pa pomislish " Jebote, shta li rade oni ljudi koji nemaju komp?"...

 A tebi lepo. I onim nezadovoljnim ljudima bi bilo mnogo lepshe da imaju kompove. Opushta zvuk tastature i blejanje po tudjem b[r]logu. Naidjesh na neki dobar text, pa pomislish " Jebote, ovo je bash dobro napisano...". Pa ti puno srce jer shvatish da nade josh uvek ima. A onda zalutash na post na koMe se pljuje primitivizam i velichanje istog kao produkt masovne prihvatljivosti prikazivanja neke serije, pa pomislish " Jebote, chime se ljudi opterecuju...". I onda refleksno upalish tv ne bi li se suochio sa napljuvanom serijom, i shvatish, da nishta ne propushtash shto ne gledash tv. Pa zapalish cigaretu, navalish se, opet pritisnesh play i minimalizujesh prozor da bi mog`o da procheshljash svet. Skinesh par pesmica koje ti tog trenutka zagolicaju uvo i pomislish " Jebote, net je prava stvar...". Svega ima na netu. Cef ti da se edukujesh, cef ti da se zabavish, cef ti da malo dizhesh sebi moral, cef ti da samozadovoljish svoj ego, cef ti da nadjesh ljubavnika, cef ti da se zaljubish, cef ti da chitash poeziju, cef ti da gledash slike, cef ti da pishesh shta ti prvo padne napamet, pa medj` tim silnim cefovima pomislish " Jebote, koji cef da priushtim sebi?". A onda osetish note ove muzike kako te maze i shvatis da ti ne treba cef da bi se opustila i smireno divanila ispred kompa citajuci drage ljude.

Jedan posebno drag LjuD pishe o pubertetskim zachkoljicama, pa chitash opushteno, smeshkash se i pomislish "Jebote, da mi je ova pamet i te godine...". I tako vrtish u krug blogove koje od prvog dana pratish, pa se malo iznervirash kao, pa se malo smeshkash, pa se onda iskidash od smeha zbog jedne jedine rechenice, pa  neki post isprovocira blagu melanholiju za nechim shto budi u tebi neke lepe uspomene, pa se kao shokirash nekim postom i pomislish "Jebote, ovaj bi trebao knjigu da napishe...". I tako prodje vreme, a note i dalje maze, opushtaju, jezhe, teraju na razmishljanje, vracaju te sebi, postavljaju pitanja, nude odgovore, opijaju...i onda pomislish "Jebote, bash bi mi leglo hladno pivo..." - i oteturash se do frizhidera, izvadish hladno pivo, vratish se u stolicu, zapalish cigaretu, dignesh simbolichno flashu i nazdravish svim dragim ljudima koji zalutaju ovde vecheras - Zhivi bili.

 

Postoji muzika koja je savrshena za zavodjenje. Postoji muzika koja je savrshena za vodjenje ljubavi. Postoji muzika koja je savrshena za neobavezni sex, bez emocija, chista satisfakcija telesnih potreba. Postoji muzika koja je savrshena za opushteno mazhenje, za romantichne vechere, za nasmejana budjenja, za razuzdavanje, za bludnichenje, za samovanje, za divljanje...

Ovo je muzika za davanje...sebe - sebi.

Pa onda sednesh, zapalish cigaretu, navalish se i pomislish "Jebote, kako je napolju lepo vreme..." - i nastavish da chitash blog, ili pishesh novi post, ili malo se opustish na msn sa dragim ti ljudima, ili malo googlash, trazhish, ne znash ni ti shta, jednostavno ukucash prvu rech koja ti padne na pamet, pa shta izadje. E, chega sam se sve nachitala tako. A onda lenjo ustanesh, skuvash kafu, provrtish se po kuci i opet sednesh josh malo za komp. Vrtish glavu levo desno da razgibash vratne mishice, pa pomislish " Jebote, bash mi treba masazha...". Popijesh kafu, pa shvatish da je dosta bilo bloga. Pustish ovu muziku na repet[e] i napunish kadu. Izvalish se fino medj` mirishljave balonchice i pomislish " Jebote, ovo mi je trebalo...". I pustish neki dvd u glavi, opustish se, uzhivash, zagledjujesh se malo, konstatujesh da je krajnje vreme da krenesh da se bavish nekim fitnesom ili makar jogom, zhmurish, zadremash, i tako dok ne shvatish da se voda ohladila. Onda izadjesh, iskljuchish ovu muziku, obucesh se, ocheshljash, pristavish novu kafu i opet sednesh za komp (koji je sasvim sluchajno pored prozora), pa pomislish "Jebote, mogla sam da proshetam malo...". I nadljudskim mocima ustanesh, proshetash, shvatish da nishta nisi propustila u gradu - isti ljudi na istim mestima, ista garderoba i obuca po izlozima, ista guzhva i nema parkinga, pa se vratish fino kuci, sednesh za komp i pomislish "Jebote, koj` sam djavo uopshte ishla u grad...". Ochekivano sunce za ovo doba godine te smlatilo, guzhva te iznervirala, potroshila si energiju akumuliranu u kadi uzaludno i jedino shto dobro proizadje iz svega toga je inspiracija za ovaj post. Opet pustish ovu muziku, pa pomislish " Jebote, shta li rade oni ljudi koji nemaju komp?"...

 A tebi lepo. I onim nezadovoljnim ljudima bi bilo mnogo lepshe da imaju kompove. Opushta zvuk tastature i blejanje po tudjem b[r]logu. Naidjesh na neki dobar text, pa pomislish " Jebote, ovo je bash dobro napisano...". Pa ti puno srce jer shvatish da nade josh uvek ima. A onda zalutash na post na koMe se pljuje primitivizam i velichanje istog kao produkt masovne prihvatljivosti prikazivanja neke serije, pa pomislish " Jebote, chime se ljudi opterecuju...". I onda refleksno upalish tv ne bi li se suochio sa napljuvanom serijom, i shvatish, da nishta ne propushtash shto ne gledash tv. Pa zapalish cigaretu, navalish se, opet pritisnesh play i minimalizujesh prozor da bi mog`o da procheshljash svet. Skinesh par pesmica koje ti tog trenutka zagolicaju uvo i pomislish " Jebote, net je prava stvar...". Svega ima na netu. Cef ti da se edukujesh, cef ti da se zabavish, cef ti da malo dizhesh sebi moral, cef ti da samozadovoljish svoj ego, cef ti da nadjesh ljubavnika, cef ti da se zaljubish, cef ti da chitash poeziju, cef ti da gledash slike, cef ti da pishesh shta ti prvo padne napamet, pa medj` tim silnim cefovima pomislish " Jebote, koji cef da priushtim sebi?". A onda osetish note ove muzike kako te maze i shvatis da ti ne treba cef da bi se opustila i smireno divanila ispred kompa citajuci drage ljude.

Jedan posebno drag LjuD pishe o pubertetskim zachkoljicama, pa chitash opushteno, smeshkash se i pomislish "Jebote, da mi je ova pamet i te godine...". I tako vrtish u krug blogove koje od prvog dana pratish, pa se malo iznervirash kao, pa se malo smeshkash, pa se onda iskidash od smeha zbog jedne jedine rechenice, pa  neki post isprovocira blagu melanholiju za nechim shto budi u tebi neke lepe uspomene, pa se kao shokirash nekim postom i pomislish "Jebote, ovaj bi trebao knjigu da napishe...". I tako prodje vreme, a note i dalje maze, opushtaju, jezhe, teraju na razmishljanje, vracaju te sebi, postavljaju pitanja, nude odgovore, opijaju...i onda pomislish "Jebote, bash bi mi leglo hladno pivo..." - i oteturash se do frizhidera, izvadish hladno pivo, vratish se u stolicu, zapalish cigaretu, dignesh simbolichno flashu i nazdravish svim dragim ljudima koji zalutaju ovde vecheras - Zhivi bili.

Objavio/la Proslost u 20:36 | kategorija:
Permalink | Komentara ( 4 ) | Pošalji komentar
Cena svakog divnog leta je bolan pad
16/5/2007


Get this widget | Share | Track details

Dakle: Povredjivanje.

Mushkarac koji je povredjen, zatvara se u chauru sopstvene agonije, zaklinje se da nikada vishe nece dozvoliti da ga povredi bilo ko[ja] ili bilo shta, ubedjuje se da je nauchio mnogo iz te jedne greshke, samosazhaljevanje zamenjuje ignorisanjem emocija ( jer emocije ne mogu svesno da se ubiju), oseca snagu u svakom svom uspeshnom zaobilazhenju "potencijalnog" orudja opasnih oshtrica, koji bi mogao da mu napravi rez na dushi ( a taman je fino zakrpio), nastavlja da zhivi ne shvatajuci da samo vegetira, hiptonichkom anestezijom je ukochio i uspavao centre za bilo kakav under skin osecaj. Zhivi od danas do sutra, zhene prolaze kroz njegov zhivot kao autobusi kroz stanice i on je srecan jer je postigao svoj cilj - da ne bude povredjen. A kada shvati da postoje mnogo gora razocharenja i boli, vec bude kasno. Autobusi ce svi vec biti ko zna koliko daleko, svaki hrleci ka svom cilju ili vec na nekoj drugoj stanici. Moci ce samo da zamishlja kakvu su komfornost krili u sebi. I jesu li. Ili nisu.

Ljudi nauche da zhive sa bolom. Toliko bola na svakom coshku. Svaki gubitak je potencijalna letalna doza boli. Gubitak voljenih osoba, gubitak sebe, gubitak razuma, gubitak pamcenja, gubitak krova nad glavom, gubitak posla, gubitak kriterijuma - toliko se stvari u zhivotu izgubi u hodu, da neke chak ne stignemo ni da ozhalimo kako valja, neke chak i ne primetimo da smo izgubili dok nam ne zatrebaju. A onda, kada chujem tako da neki zdrav, prav, jak mushkarac koji zhivi dobro, ima posao, krov nad glavom, zdravlje pre svega, zhene oko sebe - po pravilu su neozhenjeni- krene da palamudi kako je bio povredjen i ne zheli to da mu se ponovo desi pa glumi drkosha, a zna da to nije, krije svoje pravo Ja koje je preveliko da se sabije u kutak centra za zadovoljavanje onanisanjem malih glavica i mozgova, tvrdi da ne mozhe da voli a pogled nikako da oTvrdne od tog ubedjenja, ruke nikako da ogrube i bolno se prekriju zhuljevima, telo nikako da pochne da shiri smrad istrulelog korpusa, usne nikako da izgube liniju divnog luka osmeha i izopache lice predrasudama, ochi nikako da prestanu da reaguju na spoljashnje lepote, sluh nikako da se pretvori u muk i prestane da slusha emociju koja uporno ponavlja da je tu, da se okrene, da je vidi, da je prihvati. I nada se da je poverenje i iskrenost utopija , a mozhda pokloni bash te utopistichke stvari, nekome ko ce ih okachiti u oramar sa iznoshenim i izrabljenim, krajnje neintersantnim i neprimamljivim, da dodam i bezvrednim, stvarima.

Otvorite lepe ochi shirom i tu divnu dushu josh shire, da osetite malo promaju, da je provetrite malo, pa dodajte par kapljica esencijalnog ulja lavande da se osvezhi i podseti kako mirishe ljubav. Iskoristite tu svoju zavidnu inteligenciju da malo proredite predrasude i oslobodite um tog bremena, a ne samo da pishete najdivnije, krajnje perverzne, erotski nabijene, moje omiljene textove na blogu ili savrshene ljubavne priche bez kraja…ili sa krajem koji ne zhelimo da prihvatimo. Ako ste bili povredjeni - dobro je. Znate shta vas cheka. Bicete opet, ma koliko se shtitili. I kondomi pucaju, ljudska psiha josh lakshe - ne postoji 100% safe sex, niti safe life. Mala pukotina je dovoljna da ti u pravo vreme prava emocija zaposedne psihichki prostor, a jedino shto ce vam dugogodishnja zashtita bash od te "boleshtije" doneti tada je - pogreshna procena.

A znate shta je najveci paradox u svemu tome: shto mushkarci kada budu povredjeni - pate zbog povredjenosti dushe. Zhene - pate zbog povredjenosti sujete. I mozhete da me ubedjujete da to nije istina do prekosutra. To je chinjenica, jer zhene vishe vole i cene sebe, nego shto mushkarci to chine. Zhene su slabije fizichki, ali jache mentalno ( ne kazhem intelektualno). Zhene prichom kanalishu patnju - mushkarci cutanjem. I zashto ja stalno ponavljam da treba da volite shto vishe i shto cheshce - jer je zhivot previshe jebeno kratak da bi se Shtitili od stvari od kojih ne postoji zashtita. Samo otupljujete chula i uskracujete sebi najlepshi deo chovekovog zhivljenja - emociju.

I tako - dabome...

 

 

 

 

 
Objavio/la Proslost u 10:58 | kategorija:
Permalink | Komentara ( 9 ) | Pošalji komentar