Parkiram u nepoznatoj ulici, ispred nepoznate kuce u kojoj me cheka poznato lice, poznate ruke. Ignorishem nepoznanicu koja me okruzuje i zurim da se izgubim u poznatom. Zurim da te izgubim u nepoznatom.

Lagano ulazim, kao onda kada sam ti u san ulazila sasvim tiho, da ti ne probudim emociju, zaboravljajuci da ti nikada ne popushta oprez. Zatichem te kako spavash. Malo sam lutala pa si se uspavao chekajuci me. Posmatram te par sekundi i lagano prilazim shvatajuci tog trenutka koliko sam tiho trebala da shetam kroz tvoje snove i ne razbudim zhelju. Skidam se polako, ne zhurim - nikada ne zhurim. Uvlachim se pored tebe i pripijam se sasvim polako. Ljubim ti trepavice lagano. Ne otvarash oci pushtajuci me da razmishljam sa smeshkom da se li se folirash da spavash ili me refleksno privlachish misleci da sanjas. Uzimam ti ruku i stavljam na obraz, a ti palcem uletish medju moje usne. Prihvatam, jezikom ti uzimam otisak prsta koji ce mi zauvek ostati u ustima kao identifikacija. Budan si. Upijam se u tebe, misleci da ne mozhe blizhe, postajem tvoja posteljica koja te obavija.

Gruba neznost

         Nestvarna bliskost

                     Uzavrela zelja

                           Kristalna pozuda

Sneno otvarash ochi i shapucesh tiho " o damo, otkud vi?" - smejem se, a vec mi zhelja deformishe osmeh u grimasu - 'ja u prolazu, pa sam pomislila da ne spavate "- mumlam promuklo. Ruke pronalaze svoj put i nonsalantno krecu u laganu setnju, opusteno, ne zure, uzivaju. Ispunjavash me i shapucesh sve ono shto je toliko dugo visilo negde izmedju redova. Primam te u sebe kao uvazhenog gosta i posmatram te kako se gubish u meni kao dete koje se izgubilo na putu do kuce - i pronashlo radost u izlogu poslastichare. Savrsen cokoladni kolac, tako primamljiv i samo tvoj.Posegni. Malo slaga na vrhu mami jezik, socna unutrasnjost koja izaziva slapove pljuvacke.

Uzimas

     dajem

          Trazis jos

                 Ne prestajem

                      Trazim jos

                           Ne prestajes

Da te neko pita gde si, znam kazao bi u Njoj. Da me neko pita gde sam, kazala bih u Njemu. Duboko disem, slusas me, hvatas ritam, jecim, molim, gubis dah, dajem ti svoj - ne treba mi. Vlaga u vazduhu, vlaga na tebi, vlaga u meni - magloviti pogled menja boju ociju, ruke upaljene od dodira peku kozu, kukovi ne slusaju, prekoracuju brzinu i vode te u nepovrat...Potreba. Ispunjenje...obecanja, pretnji, snova, zelje, mene.

Klonula glava na ramenu i samo hrapavo pitanje u polumraku: " Odakle se bese mi znamo damo?"

- osmeh -

"Zar je vazno?"...

Umori telo i glasne zice

A onda lezi i pricaj mi

Onim usporenim, promuklim glasom

Koji mi slajdove osmeha pred ocima pusta

Mazi mi sluh, dok oblizujem usta

Sakri ruke da od neznosti ne oslepim

Znam, gitara je kriva, mogla sam da pretpostavim...

I posalji me da se okupam rukama tvojim

I osramoti kapljice vode otiscima svojim

Koji ce mi telo obeliziti za vek ceo

Koji ce mi ledeni dah pretvoriti u vreo...

I nedostaj mi beznadezno

Nek mi se sunce pretvori u jutro snezno

I voli me bez ljubavi

I miluj bez neznosti

I ljubi bez bliskosti...

Ostavi da ruke zapamte trenutak

Ostavi da usne zapamte ukus

Ostavi da sluh zapamti zelju...

Dozvoli mi da te dotaknem samo jednom

Da se osetim pozeljnom i chednom

Dozvoli mi da te volim, ljubavi

Da te udahnem kao vazduh opojni

Da te prepesacim prstima

I zarobim butinama

Tamo..

I tada...

Da odem, a za mnom, da ne ostane 

nijedna

     nikakva

         ni najmanja nada...