Ljudi putuju, menjaju kofere, zamenjuju izandjane torbe novima, menjaju pasose jer nemaju vise mesta za pecate, ostavljaju tragove po raznim aerodromima i stanicama, gledaju nepoznata lica ili sasvim ignorisu ljude koji ih okruzuju nemajuci vise snage  da memorisu necije socne usne ili duboke oci.
  Ljudi zive zivotima po sopstvenom scenariju, sa manje ili vise prilagodjavanja sudbini, sa vise ili manje modifikovanom mastom u kojoj su vec videli sebe bas tu u koznoj fotelji ili bas tu sa dzogerom u rukama.  Ne moras biti vidovit da bi znao kako ces zavrsiti - samo moras biti realan.
  Uspesnih zena sve vise, boraca za zivot sve manje, suicidnost postaje trend a  ljude i dalje muce isti problemi kao kad sam ja bila mala. Kao moja deca sada.
  I nista se ne menja
  Staticnost kao bara usmrdela dusu. Cini mi se ako istrsim svu energiju, ako se isforsiram dovoljno da samo padnem na krevet po povratku kuci, cini mi se razbicu monotoniju, odganacu ove neke nove zelje, drske zelje da se vratim zivotu kakvim sam zivela, da povadim kofere sa tavana i spremim ih za nove avanture kroz mracne tunele aeroromskih skenera. Skoro da mogu da ih cujem kada pricaju gore na tavanu, kako bi voleli da se ponovo izgube negde na relaciji Nju Jork - Pariz.
  I onda se kikocu. Sklopocu svojim patentima dok evociraju uspomene naseg dinamicnog zivota.
  I tek na kraju duboko uzdahnu i zavrse uvek istom recenicom....
..." a onda se ona udala " ...
  Kao da u onoj opstini gde neki udju sa sarkasticnim mislima, neki sa radoscu u srcu, neki sa punim dzepovima, neki sa zadnjim mislima, neki sa  ispranim mozgom, neki sa laznim nadama,  ali Niko, sa odlucnoscu da izadje odatle i poslusa srce - a garantujem da postoji procenat koji oseti gresku u brzopletosti svojih odluka.
  Kao da u toj opstini potpises  ugovor o pripadanju drugima.
  Ne samo muzu, vec i deci i roditeljima, i roditelji se drznu pa noseni mislju da si udajom odrasla zele vise od tebe, i komsijama koji misle da sada ne smes nasmejana pricati telefonom jer si udata, i radnicama u obliznjem dragstoru - ne smes kupovati kondome, sad si udata!
  Onda jednog dana, stege zaprete gusenjem i dojade ti moralna razmisljanja, dojade sheme i sabloni, dojade ustaljena pitanja i ocekivana ponasanja. Dojadi ti predvidljivost zivota i sasvim neocekivano se zaljubis.
U onoga u koga ne bi smela...
A on je u drugoj zemlji...koju ti odavno zelis da posetis.
I koferi pocnu da se raduju tvojim novim odlukama - vratis se sebi.
I postanes ponovo SvojA.