Odavno sam prevazisla one nagone da brisem blogove pri svakoj emotivnoj turbulenciji, povrsnom razocaranju, pocetku Nove Godine u kojoj svi ocekujemo da se promenimo, da ispravimo sve sto iskrivismo u prosloj, da zbacimo sa sebe sve kletve i lose vibracije, da se procistimo, da kucu ocistimo, da otkrijemo nove ciljeve i ostvarimo, Napokon ( !), stare, da se zaljubimo, da volimo, volimo, volimo, da budemo voljeni,pazeni , mazeni, tek tu i tamo neznim stopalima gazeni, da uspemo  napokon da se izdignemo iznad problema, neresivih situacija, kredita i inflacija, da budemo ljudi, da nas nazivaju Covekom, da ne lazemo, da ne varamo, da ne gubimo sebe u lazima koje kupuju dusu i spasavaju je sigurnog potopa...

1. januar 2009.

Probudila sam se sa cerkom na svom levom ramenu. Odmorna, naspavana i apsolutno ispunjena.
Svesna sam da mi je zivot jos uvek na nekoj raskrsnici, ali sada je vec raskrsnica kudikamo prometnija i ne osecam se tako usamljeno. Naziru se neki znaci koji upucuju na pravi izbor pravca, jos samo malo snage da skupim i krenem u tom pravcu.
Lezim u krevetu i razmisljam o protekloj godini.
Znate onaj bezbrizni trenutak ranog jutra u kome svi spavaju, a vi privilegovani ranim odlaskom u krevet, lezite budni i ne oteceni od previse alkohola i cigareta, razmisljate o protekloj godini.
Bila je dobra.
Sa puno stresa i promena, ali dobra.
Sa puno emocija pred sam kraj.
Sa puno ljubavi i novootkrivene mrznje.
I mrznja zna biti zdrava ako je iskrena.
Bila je dobra za otklanjanje strahova i jacanje volje.
Bila je dobra  i vrlo dinamicna.

Lezim i dalje i teram misli koje pokusavaju da me navedu da razmisljam kakva ce biti ova 2009.
Ne zanima me....
Neka je zdravlja u ovoj godini, svega ostalog ce biti onoliko koliko sami pozelimo sebi da darujemo.
Sudbina?

What The Fuck is Sudbina?

Srecan Pocetak 2009te Godine