Roditeljski.
Brateeee ( braTe bez dugackog eeee, gubi na efektnosti), da sam znala da ce biti revolucija u kuci, ne bih ni prijavila papiric sa ocenama. Odjednom je gospodin vaskrso ocinski instinkt u sebi i izurlao se za sledeca tri roditeljska. Sad svi imamo Post - traumatski simptom, ali ne od mog posta. Sto vele, Post se Postom izbija, pa reko` mozda cu i ja ovako da ublazim simptome koji se " kako kome", a meni ogledaju u talasima vrucine.  Neko tamo u sobi jos uvek smrca. A neko tamo u istoj toj sobi likuje jer ima sve petice. Inicijator revolucije je nestao u akciji. Kao i svi pravi revolucionari.

"Gde je bio? "

"Sta je radio? "

"Ma koga briga - dig`o je revoluciju!"

Cudni su ti muskarci...sta god krene Dizanjem, njima isprazni glavu bitnim stvarima; dizanjem pritiska razmisljaju samo o tome kako da ga spuste - dizanjem, jelTe, polnog organa, razmisljaju samo kako sto duze da ostane dignut. Dizanjem revolucije ne razmisljaju verovatno niocemu ( nikad nisam znala da li je to jedna, dve ili tri reci - oprostice mi 0100JA i njegovi poklonici:D).
Elem ( kad sam vec pomenula " elem", moram da pomenem i da sam zbog stog ovog ELEM koje sad citate po treci put i vec razmisljate da samaram i da li da prekinete da citate ili vam interesovanje bas sad raste zbog znacajnosti repeticije jedne turske reci, dakle zbog ovog "ELEM" dobih  psovanje danas na krstarici), dakle tema nije revolucija i vaznost dizanja u muskom zivotu, vec RODITELJSKI.

Ja se ne druzim s roditeljima dece koja idu u odeljenje sa mojim sinom. Jednostavno se ne druzim - bez nekog preterano vaznog razloga. Nemam vremena generalno, za druzenje. A niko od njih ne chata. Ili makar ja ne znam. Svi ti razliciti ljudi su svako na svoj nacin drugaciji. Obicno ne cujem nista od vaznih stavki koje razredna cita, jer analiziram nekog od tih roditelja.
Sta? Bas me briga - priznajem. Volim da posmatram ljude i razmisljam o stvarima o kojima dokazano, cak ni oni ne razmisljaju.
Tako danas gledam jednu Mamu.
Doooooooobrrrrrru mamu ( sa tvrdim, dugackim R ).
Ta mama je razvedena. Doterana uvek, nasminkana neizostavno, u vecini slucajeva na stiklama, crna kosa do pola ledja, loknasta, ni gram viska - ponekad kad je vidim, osetim trunku grize savesti.
Zasto?
Zato sto je meni posao takav kakav je i ja sam ceo dan u sportskoj varijanti. Od patika mi je vec muka. Ali dobro - ona radi na salteru. Mora da bude doterana.

Krece roditeljski - krece i njoj telefon da zvoni. Sms. A u prvoj je klupi, razrednoj ispred nosa.
Jedna, dve, tri - braateeeee! Ko li joj salje toliko sms-a?
Pa se onda nasmesim i pomislim, " Kozo, i ti da vodis tako racuna o sebi, imala bi dnevno buLjuk poruka!"
Razredna vec blago pizdi zbog iritirajuceg zvuka pristiglog sms-a, a meni dodje skoro haoticno smesna sama pomisao razrednine face da cuje moj signal za poruku: " Ooooo ooo O - oo, stigla ti je poruka!"
Sreca pa sam ja fino vaspitana pa ugasim mobilni pre ulaska u ucionicu.
dakle, gledam ja tako mamu i trazim na njoj neki mali malecni, ali ocigledni zracak/tracak/mrvicak ( shvatili ste? :D) lepote razvoda.
Osim apsolutne ocigledne nezainteresovanosti u razredninu propoved i desetak iritirajucih zvuka sms-a, nisam primetila nista posebno.
A mene su lagali da cu sijati ako se razvedem!!!

I za kraj, moram da zadovoljim zver koja ce krepati u meni ako malo ne budem zlobna:
Mama super doterana, bela kosuljica, jaknica, uzanice farmerice, stikla od 20 cm - sa sve cenom koja se vidi na djonu...

A meni patike bele, ciste, nigde cene na vidiku - jbGa.