Mrak te sasvim preplavio, okean krvi masne

Mama vrata zatvara i zadnje svetlo gasne

Laku noć ?

Ali

Nisi stigao da joj kažeš

Nema veze

Rekla bi da lažeš

Ali

Od ormana  teške reze

Tišinu ogrebu

Dok se senke keze

I same se otvaraju, mučiteljski sporo

Vrata se nadimaju, najzad brava prasne

U glavi ti zebnja, u ustima oporo

Mesec srpom kida kroz veo noći kasne

Obasjava orman što otvoriće se skoro

I dok širi usta, misliš gde je mama

A poput brave, u tebi se nada slama

I dok bljuje jezik, misliš gde je tata

Stisak bledog straha steže oko vrata

Ti si dobar dečko, samo miran budi

Davljenje u krvi biće tebi plata

Hajde, hajde, hajde, rukicu nam pruži

Zar ti nije dosadno, igraj se sa nama

Mi smo, kao, Smrt, što oko tebe kruži

Nepozvani otmičar tvog životnog plama

Primiče se Smrt i vidiš – to je mama

A poput kičme u tebi se život slama

Poseže za tobom , vidiš – to je tata

Čije ruke ti se sklope snažno oko vrata

Ti si dobar dečko, samo miran budi

Parcela na groblju biće tebi plata