Vidim to u apotekama i kafanama, primećujem to na ulicama, autobuskim stanicama i televiziji, u novinama, statistikama. Ponekad na drugoj strani pešačkog prelaza ugledam dve staramajke kako pričaju; ne čujem ih, ali vidim gestikulaciju, izraz lica, neko opšte raspoloženje, i sve to mi kaže: ove dve nešto kukaju jedna drugoj i pri tom besne na svoje tlačitelje. Kako znam? Pa video bezbroj puta.

A ko nije? Ko još nije video ženu/muškarca kako zaustavlja komšije na ulici da im priča o svojoj kostobolji? Ili staricu u banci što gnjavi portira jer penzije nisu povećane? A pacijente koji sede u bledozelenoj čekaonici ambulante i takmiče se ko će više ispričati o svojim tegobama? Ti ljudi kao da traže neko olakšanje u kuknjavi, mada ne znam koliko ga pronađu pošto im opet zatreba za smešno kratko vreme.

Ljudi u jeftinoj odeći, jeftinim automobilima, natrpani u državne bolnice, državne čekaonice, ispred autobusa iz kojih dele sadnice. Oni su ponosna većina stanovnika ove, bez sumnje, ugledne zemlje. Gnevni što imaju malo a ne mnogo. Gnevni na sebe kada priznaju odgovornost za to, gnevni na druge kada glume ludilo. Neki konstantno glume ludilo. Oni su moćna većina, uglavnom nesvesna sopstvene snage, i odgovorni za više toga nego što će i da pomisle.

Recimo, po njihovom ukusu prave se komične serije u kojima svađe i nesporazumi izbijaju iz ničega, da te potom zagluše nadrkanim graktanjem beskonačnog niza svađalica. Komedija inspirisana jednim od naših najpopularnijih sportova - nadrkanim gunđanjem.

Ja tebi moju bronhijalnu astmu, ti meni tvoje kamenje u žuči. Ja tebi kako nas 'Toplana' potkrada, ti meni da mi, jadni, pijemo otrovno mleko. Razmena šmrc - snif monologa i kuku - lele gestikulacija. Navali narode, besplatna zabava. Omogućava da nezadovoljstvo sobom pomalo osvetiš tako što ćeš biti nezadovoljan još nekim, kao na primer gomilom ljudi. I u jedinstvenoj prilici da o tome prodiskutuješ sa sugrađanima i sugrađankama, a i kažu - od toga se duže živi. To bi ti dobro došlo, o narode, ako je verovati pritužbama nekih od vas.

Ukoliko si nezadovoljan sobom - sa dobrim razlozima - nemoćan, nespreman, nevoljan da se menjaš i izvučeš iz svog čemera bar donekle, još uvek imaš opciju skretanja vlastite pažnje sa činjenice da si loš po sebe. Ako uspeš da je skrećeš sa ove neprijatne teme dovoljno često i efikasno, uz malu pomoć političara i medija, ne moraš menjati ponašanje. Ne moraš menjati jebeno ništa. Tvoja savest će biti prezauzeta osuđivanjem drugih i oslobađanjem tebe od krivice za sve iole bitno. Ali ta igrica nije kompletna bez, podrazumeva se, pljuvanja uspešnijih i bogatijih, kao i njihovog vulgarnog, uvredljivog uspeha.

Mnogi od pomenutih nesrećnih, žalostivih ljudi ne trpe tuđ uspeh jer se po navici porede sa svakim, a u slučaju slavnih, lovarnih, uticajnih, to urade na svoju štetu pa odu kući plačući. Imućni nisu. Ne zato što nisu izdanak neke bogataške porodice, jer to nisu ni svi bogataši. Pre će biti da im manjkaju osobine, inicijativa, znanje, rad i drugo od stvari koje nekom omoguće bogatstvo i moć. Biće da ih tuđ uspeh isuviše podseća koliko su podbacili. Međutim, pošto menjanje životnog stila i ozbiljno posvećivanje mlaćenju kinte kod ove grupe nikad ne bude sprovedeno, u pomoć tu hita stara, uvek popularna filosofija 'kiselo grožđe, sladak limun'. Znači, treba izmisliti zašto nije dobro voziti skupa kola, zašto je blagostanje i samopouzdanje greh, treba iskopati prljav veš, trivijalnosti, patnje i ostale duhovne iznutrice nekog selebritija pa se nad njima smejati, gunđati, zgražavati, mrštiti. Tako čovek zaboravlja sopstveni život i u kojoj meri je sjeban.

Mediji zato spadaju u najvažnije legalne droge; to je naša trač - sekcija po kojoj se vidi koliko mrzimo i idealizujemo uspešnije od sebe, koliko se oslanjamo na jalovu pakost i besciljna ogovaranja, do koje mere ne želimo preuzeti NIŠTA BITNO u svoje ruke. Ministar odgovoran za smrti na putevima i njegova riba opljačkaju nezbrinutu decu, kao i sve nas? Jadni mi! Ministar - idiot odredio kako otrovno mleko nije otrovno? Jadni mi! Crkva pljačka sve redom, dižući sebi palate dok se sveštenstvu uplaćuje penzijsko osiguranje, a uvaženi, sveti pedofili pokazuju srednji prst zakonu i narodu? Jao i kuku nama, uvek jao i kuku nama! Nikad ne bude: hajdemo na ulice da linčujemo govna, prevrnemo im džipove, spalimo kuće, opsednemo skupštinu, pokažemo zube, više nikada ne damo ni pare nekom tamo popu. Ne, bunt je rezervisan za Kosovo i Paradu. Što će reći da zube pokažemo tek kada naši dreseri pucnu bičem. A onda neminovno ispadnemo idioti i ogromne seronje.

Recimo,u Novom Sadu baš behu nekakvi protesti. Skupila se jadna, ofucana fukara da negoduje zbog... zbog čega ono? O, da, zamislite samo užasa: zbog navodnog komadanja Srbije u kojoj nam je tako jebeno lepo i divno. Zbog blede,blede mogućnosti da će tim istim bundžijama biti nešto bolje, ili barem drugačije. Zbog toga su nam zakrčili saobraćaj i pljunuli u lice? Neka priča ko šta hoće, ja za te budale neću da imam saosećanja. Takvi nas uništavaju već decenijama. Zaslužuju ovu zemlju. Zaslužuju ovaj čemer i nesreću; bez dovoljno povodljivih mamlaza, ovakva sramotna katastrofa u svim državnim institucijama bila bi nemoguća.

Naš narod je kao žena udata za nasilnika, ženskaroša i kriminalca kojeg apsolutno nema nameru da ostavi, zaštiti sebe ili barem decu, mada plače i levo i desno sa masnicama po faci svaki čas. Naš narod je kao alkoholičar što tone sve dublje u ličnu degeneraciju i prezir i odbacivanje okoline. Odavno, odavno smo upali u večiti krug adikcije - navike na samosažaljenje, pasivnost, bes, nemoćnu zlobu i bedna, tričava olakšanja. I zato na TV-u gledamo već imućne i slavne idiote kako se glupiraju i ponižavaju za 3000 eura dnevno umesto da bojkotujemo taj bedni, vašarski cirkus. Zato čitamo žutu štrampu dok nam se varvarski oduzima sve, od Fruške Gore do dečjih života. Ta ne marim ja, samo da ne bude separatizma - kaže Lala dok mu se arterije polagano začepljuju. Ostatak „zemlje“ nije mnogo preduzimljiviji, osim raznih fašista. Koji su tragikomični, jer pripadaju 'nižoj rasi'.

Ova zemlja ne tone - odavno je potonula. Ah, kakav divan materijal za kukanje po celi dan!