VOJA PARANOJA BLOG

NOVI SAD JE MRTAV, ALI TO ODAVNO NIJE NOVOST

Sat, 21 Dec 2013 19:10:00 +0100

Dosada i potreba za energetskim pi�em naveli su me da iza�em u osrednju decembarsku hladno�u, opskrbljen šakom papirnate si�e. Ukaza mi se trg na kojem �ivim, raskopan zbog radova na kanalizaciji: pomenuti, naravno, nisu završeni pre zime, a uzdu�ne rup�age i dalje zijaju, tobo�e zatrpane sa nešto peska, nalik na kakav sokak usred ruralne nedo�ije, naro�ito kad se tuda voziš.

Trenutno se odvijaju drevni paganski praznici marketinški uvijeni u moderniju formu sujeverja, pa su ulice puste. Iz nekog razloga to ih �ini ru�nijim.

Vu�em se polubezvoljno kroz njih, izbegavam gradilišta, šahtove, mimoilazim retke, jeftino odevene gra�ane i gra�anke, zijam u privremeno i trajno zatvorene radnje, butike, knji�are. Sve je više slobodnog poslovnog prostora u ovom gradu - bravo, to je ohrabruju�e, jer otvara mogu�nost za nove firme. A kad i one propadnu, opet za nove.

Novi Sad - grad nepresušnih poslovnih mogu�nosti.

Novi Sad - obezvre�ena, na karikaturu svedena palanka zga�ena i oplja�kana više puta nego što je godina otkako postoji.

Novi Sad - nekada davno, imao je pismene gospodare, što su zatim izgubili svetski rat, pa je okupiran od poludivljaka kojima viri slama iz dupeta. Poludivljaci sada nose skupa odela, nazivaju se ministrima i gradona�elnicima, ali bi isto tako mogli šetati okolo u raspalim opancima, sa kamom me�' �utim, smrdljivim zubima.

Srpska Atina, ka�u. Da, to je kao re�i: E vidite, ovaj deo našeg svinjca je lepše sre�en. I pri tom biti odvratan la�ov.

Dok milim sivim bulevarom se�am se nejasno Anti�eve poeme 'Vojvodina' i mislim: istorija i dalje silovana i zaklana kraj druma le�i, ali K und K regimente više ne �ine stranci. Hitler se ponovo rodio u nama, našim komšijama, kolegama, nastavnicima, politi�arima i dokonim babama, da Mikine tragi�ne, krvave slike u�ini stvarnoš�u danas, sutra, doveka. Postoji li novi Anti� koji �e to opevati? A koga je uopšte za to briga? Naša hrabrost je mrtva. Dostojanstvo tako�e. Kultura i umetnost ih slede, njihov hropac odjekuje u samo�i.

Vojvodina je proglašena atrofiranim sijamskim blizancem ne�eg što je, velikim delom, mešavina lopova, kukavice, la�ova, pijandure, sujeverne budale i arogantnog siled�ije. Oduzimaju nam li�nost. Vi ne postojite bez nas, ka�u. Drage moderne K und K regimente, ako ve� u svojoj zaslepljenosti niste primetili, mi smo pre više od dva veka otišli od vas. Na �alost, ne dovoljno daleko.

Odlazim u prodavnicu gde se jeftina govna za nezdravo �ivotarenje prodaju po najvišim cenama u regionu. Pazarim svoju dozu kofeina i še�era, odlazim ku�i što manje gledaju�i oko sebe i pišem ovaj tekst. A sada ga završavam. Isto ono ga�enje zbog kojeg je zapo�eo tera me da ga okon�am.

USKRSNU�E �EGA ?

Sat, 04 May 2013 15:10:00 +0200

Divno! Veli�anstveno! Plemenito i produhovljeno! Vladika SPC Irinej, nesebi�ni pokrovitelj posrnulih duša - ukoliko nose mantiju - izbacio je novu politi�ko - metafizi�ko - autoritarnu poslanicu za skori verski praznik. Ja sam, jebi ga, stvarno ganut. Kladim se da i svi oni Ka�avendini, Pahomijevi te Filaretovi 'šti�enici' sada, dok je �itaju, liju suze ganutosti, mo�da i krivice što se 'obla�e previše izazovno'. A medijske ku�e, dobrotvorke naše, kao smerni pa�i�i prenose njegove bogougodne izjave. Toliko su divne, verujte mi, da iako ateista, moram im ovde posvetiti koji pasus.

Pre svega, ovaj sveti �ovek, zašti�en i ušuškan kao pretposlednji panda na svetu, svima poru�uje da ostanemo uz Srbe na Kosovu, pa i svuda gde se strada zbog pripadnosti pravoslavlju. Šta to zna�i, opet neki rat? Izolaciju? Sankcije? Ili prosto �injenicu da je uskrs u Srbiji zapravo politi�ki praznik? Jedno pitanje: ako ljudi stradaju zbog pravoslavlja, zar nije onda religija problem, pa i sam vladika koji je fanati�no, beskompromisno propagira? Zašto je se dr�ati kao ministar fotelje? Taj Isus je neko loše društvo: s njim si - proganjaju te. K'o da je na FBI most wanted listi.

Dalje, Irinej tvrdi da 'istina' o vaskrsenju posebno sna�no odjekuje u sadašnje vreme. Sla�em se, gluposti i besmislice su naro�ito upadljive u epohama kad nauka i razum napreduju. Onda nam pri�a kako „sebi�nost i nepoštenje i danas, kao i ju�e, uništavaju svaki pravi �ivot u zajednici, zajedni�ko dobro i imovinu.“ Tako�e, „gramzivost, nasilje i otimanje tudjeg, ugro�avaju li�nost i njenu sigurnost i dostojanstvo.“ Nakon što je ovako lepo i iskreno sumirao aktivnosti SPC i njen odnos prema narodu, on nam galantno daruje i naredni duhovni biser:

Bog je pobedio svet ( �itaj: naguzio ) daju�i ljudima snagu „ da i oni pobe�uju mirom i trpljenjem strah u sebi, kao i svoje neverje i maloverje, da pobe�uju sva nasilja koja se vrše nad decom Bo�ijom, da odolevaju nasilju, opet mirom i trpljenjem“. Drugim re�ima - naguzi se, nek ti se i de�ica natrte, a onda naguzi svakog koga ovakvi 'pastiri' proglase za neprijatelja. A to je svako kome se ne svi�a da mu takvi otimaju pare za ulepšavanje i proširivanje svojih palata. Mo�da zato što finasiraju palate drugih 'bend over' mahera.

„Ako je vaskrsli Hristos sa nama i mi sa njim, onda - ko �e protiv nas? „ Ma niko bre, nisu smeli sa nama da se ka�e ni '99. Zato su, k'o pi�ke, bacali bombe s neba. Svega dva i po meseca, ubivši tek koju hiljadu ljudi. O�igledno nas Isus štiti, jer moglo ih je biti mnogo više. Dakle, ura za vaskrslog Isusa!

E, a imamo i spiku o tome kako je bog �rtvovao sebe, bio mrtav, o�iveo i oprostio nam sve odvratne stvari koje nam je �inio. Besmrtni bog mo�e da umre? Ako se prvo podeli na tri dela i jedan od njih samo fizi�ki umre, dok njegova besmrtna suština ostane netaknuta? Da li vernici slave �injenicu da se taj bog tri dana prosto igrao �murke? Ala mu je �rtva, pretrg'o se na�isto. Zatim, �injenicu da crkva postoji ve� 2000 hiljade godina navodi kao dokaz ispravnosti njenih dogmi. A to je skoro kao re�i: Hej, toliko naših sveštenika ve� 2000 godina zlostavlja decu da je to skroz OK. Što je mo�da i nezvani�an stav SPC.

Onda, kao da je svestan trendova u pop - kulturi, Irinej za�injava stvari pri�om o zombijima, sudnjem danu i drugim motivima horor - sf kinematografije. Apokalipsa �ivih mrtvaca. Do tada, naše mozgove pikiraju vladike i drugi 'u�itelji' ovog tipa. Koji nas upozoravaju da su kojekakvi sektaši i uopšte, svi vernici druge sorte, vukovi u ov�ijoj ko�i. Za Ka�avendu i ekipu to ne va�i, oni su prosto vukovi u pravoslavnim mantijama.

„Crkva ispoveda i propoveda najdublje dostojanstvo i svetinju ljudskog �ivota, veruju�i u Vaskrsenje Hristovo, kojim je pobe�en naš najve�i i poslednji neprijatelj, a to je smrt (1. Kor 15, 26). „ Ma zar nije tako! A tokom prethodne dve godine od gladi u Somaliji umrlo �etvrt milijarde ljudi. Bi�e da nisu �uli poslanicu iz 2009, pa pomrli od neobaveštenosti. Više od 50% stradalih �ine deca do pet godina. Hej, spomenuh li kako Irinej naglašava da je �edomorstvo najve�i greh našeg veka? Misli li na abortus i kontracepciju? �ija satanizacija od strane hriš�anskih crkava upravo prouzrokuje pravi genocid i rapidno širenje HIV-a u - Africi?

Usput, kakva je to svetinja ljudski �ivot kada ga crkva predstavlja ništavnim u pore�enju sa nekim navodnim zagrobnim koji, kao, traje ve�no? Pre �e biti da ga kleve�ete, omalova�avate i ne poštujete, frajeri.

Irinej tako�e poru�uje kosovskim Srbima da ostanu - pravoslavci. I na Kosovu. Dolazi mi u se�anje Šanti�eva �uvena patriotska pesma, jedino što bi joj za teranje ove politike naziv glasio „ Ostajte ondje!“. Sveštenstvo �e dotle da kulira po palatama, kelijama, hramovima i sve�anim sastancima sa najmo�nijim politi�arima, jer, znate, to su mesta i situacije gde njihova hrabrost posebno dolazi do izra�aja.

Sve u svemu, imam ovakav skromni utisak: jedina jaja koja su temeljno ofarbana za ovaj praznik jaja su obi�nog �oveka kada u njih dobije redovni šut tvrdom �izmom sanktifikovanog autoriteta. Što ovaj ide ruku pod ruku sa svetovnom vlasti govori o tome kuda nas svaki naredni uskrs mo�da vodi, ili pak zasigurno: ka njihovom udru�ivanju u divnu, produhovljenu, staromodnu teokratiju, inkviziciju i progon nebogougodnih ljudi i postupaka.

I - šta to vaskrsava na ovaj 'sveti' dan? Nešto neumrlo, staro, zlo, pohlepno i mra�no? Ma kakvi. Taman posla. Otkud bilo kome takve neumesne ideje. Na kraju krajeva, ovo je sjajna prilika da narod sa pam�enjem zlatne ribice malo zaboravi na crkvene pedofile. To je ipak samo ljubav prema deci bo�joj.

ZEMLJA GNEVNOG SAMOSA�ALJENJA

Sun, 14 Apr 2013 23:21:00 +0200

Vidim to u apotekama i kafanama, prime�ujem to na ulicama, autobuskim stanicama i televiziji, u novinama, statistikama. Ponekad na drugoj strani peša�kog prelaza ugledam dve staramajke kako pri�aju; ne �ujem ih, ali vidim gestikulaciju, izraz lica, neko opšte raspolo�enje, i sve to mi ka�e: ove dve nešto kukaju jedna drugoj i pri tom besne na svoje tla�itelje. Kako znam? Pa video bezbroj puta.

A ko nije? Ko još nije video �enu/muškarca kako zaustavlja komšije na ulici da im pri�a o svojoj kostobolji? Ili staricu u banci što gnjavi portira jer penzije nisu pove�ane? A pacijente koji sede u bledozelenoj �ekaonici ambulante i takmi�e se ko �e više ispri�ati o svojim tegobama? Ti ljudi kao da tra�e neko olakšanje u kuknjavi, mada ne znam koliko ga prona�u pošto im opet zatreba za smešno kratko vreme.

Ljudi u jeftinoj ode�i, jeftinim automobilima, natrpani u dr�avne bolnice, dr�avne �ekaonice, ispred autobusa iz kojih dele sadnice. Oni su ponosna ve�ina stanovnika ove, bez sumnje, ugledne zemlje. Gnevni što imaju malo a ne mnogo. Gnevni na sebe kada priznaju odgovornost za to, gnevni na druge kada glume ludilo. Neki konstantno glume ludilo. Oni su mo�na ve�ina, uglavnom nesvesna sopstvene snage, i odgovorni za više toga nego što �e i da pomisle.

Recimo, po njihovom ukusu prave se komi�ne serije u kojima sva�e i nesporazumi izbijaju iz ni�ega, da te potom zagluše nadrkanim graktanjem beskona�nog niza sva�alica. Komedija inspirisana jednim od naših najpopularnijih sportova - nadrkanim gun�anjem.

Ja tebi moju bronhijalnu astmu, ti meni tvoje kamenje u �u�i. Ja tebi kako nas 'Toplana' potkrada, ti meni da mi, jadni, pijemo otrovno mleko. Razmena šmrc - snif monologa i kuku - lele gestikulacija. Navali narode, besplatna zabava. Omogu�ava da nezadovoljstvo sobom pomalo osvetiš tako što �eš biti nezadovoljan još nekim, kao na primer gomilom ljudi. I u jedinstvenoj prilici da o tome prodiskutuješ sa sugra�anima i sugra�ankama, a i ka�u - od toga se du�e �ivi. To bi ti dobro došlo, o narode, ako je verovati pritu�bama nekih od vas.

Ukoliko si nezadovoljan sobom - sa dobrim razlozima - nemo�an, nespreman, nevoljan da se menjaš i izvu�eš iz svog �emera bar donekle, još uvek imaš opciju skretanja vlastite pa�nje sa �injenice da si loš po sebe. Ako uspeš da je skre�eš sa ove neprijatne teme dovoljno �esto i efikasno, uz malu pomo� politi�ara i medija, ne moraš menjati ponašanje. Ne moraš menjati jebeno ništa. Tvoja savest �e biti prezauzeta osu�ivanjem drugih i osloba�anjem tebe od krivice za sve iole bitno. Ali ta igrica nije kompletna bez, podrazumeva se, pljuvanja uspešnijih i bogatijih, kao i njihovog vulgarnog, uvredljivog uspeha.

Mnogi od pomenutih nesre�nih, �alostivih ljudi ne trpe tu� uspeh jer se po navici porede sa svakim, a u slu�aju slavnih, lovarnih, uticajnih, to urade na svoju štetu pa odu ku�i pla�u�i. Imu�ni nisu. Ne zato što nisu izdanak neke bogataške porodice, jer to nisu ni svi bogataši. Pre �e biti da im manjkaju osobine, inicijativa, znanje, rad i drugo od stvari koje nekom omogu�e bogatstvo i mo�. Bi�e da ih tu� uspeh isuviše podse�a koliko su podbacili. Me�utim, pošto menjanje �ivotnog stila i ozbiljno posve�ivanje mla�enju kinte kod ove grupe nikad ne bude sprovedeno, u pomo� tu hita stara, uvek popularna filosofija 'kiselo gro��e, sladak limun'. Zna�i, treba izmisliti zašto nije dobro voziti skupa kola, zašto je blagostanje i samopouzdanje greh, treba iskopati prljav veš, trivijalnosti, patnje i ostale duhovne iznutrice nekog selebritija pa se nad njima smejati, gun�ati, zgra�avati, mrštiti. Tako �ovek zaboravlja sopstveni �ivot i u kojoj meri je sjeban.

Mediji zato spadaju u najva�nije legalne droge; to je naša tra� - sekcija po kojoj se vidi koliko mrzimo i idealizujemo uspešnije od sebe, koliko se oslanjamo na jalovu pakost i besciljna ogovaranja, do koje mere ne �elimo preuzeti NIŠTA BITNO u svoje ruke. Ministar odgovoran za smrti na putevima i njegova riba oplja�kaju nezbrinutu decu, kao i sve nas? Jadni mi! Ministar - idiot odredio kako otrovno mleko nije otrovno? Jadni mi! Crkva plja�ka sve redom, di�u�i sebi palate dok se sveštenstvu upla�uje penzijsko osiguranje, a uva�eni, sveti pedofili pokazuju srednji prst zakonu i narodu? Jao i kuku nama, uvek jao i kuku nama! Nikad ne bude: hajdemo na ulice da lin�ujemo govna, prevrnemo im d�ipove, spalimo ku�e, opsednemo skupštinu, poka�emo zube, više nikada ne damo ni pare nekom tamo popu. Ne, bunt je rezervisan za Kosovo i Paradu. Što �e re�i da zube poka�emo tek kada naši dreseri pucnu bi�em. A onda neminovno ispadnemo idioti i ogromne seronje.

Recimo,u Novom Sadu baš behu nekakvi protesti. Skupila se jadna, ofucana fukara da negoduje zbog... zbog �ega ono? O, da, zamislite samo u�asa: zbog navodnog komadanja Srbije u kojoj nam je tako jebeno lepo i divno. Zbog blede,blede mogu�nosti da �e tim istim bund�ijama biti nešto bolje, ili barem druga�ije. Zbog toga su nam zakr�ili saobra�aj i pljunuli u lice? Neka pri�a ko šta ho�e, ja za te budale ne�u da imam saose�anja. Takvi nas uništavaju ve� decenijama. Zaslu�uju ovu zemlju. Zaslu�uju ovaj �emer i nesre�u; bez dovoljno povodljivih mamlaza, ovakva sramotna katastrofa u svim dr�avnim institucijama bila bi nemogu�a.

Naš narod je kao �ena udata za nasilnika, �enskaroša i kriminalca kojeg apsolutno nema nameru da ostavi, zaštiti sebe ili barem decu, mada pla�e i levo i desno sa masnicama po faci svaki �as. Naš narod je kao alkoholi�ar što tone sve dublje u li�nu degeneraciju i prezir i odbacivanje okoline. Odavno, odavno smo upali u ve�iti krug adikcije - navike na samosa�aljenje, pasivnost, bes, nemo�nu zlobu i bedna, tri�ava olakšanja. I zato na TV-u gledamo ve� imu�ne i slavne idiote kako se glupiraju i poni�avaju za 3000 eura dnevno umesto da bojkotujemo taj bedni, vašarski cirkus. Zato �itamo �utu štrampu dok nam se varvarski oduzima sve, od Fruške Gore do de�jih �ivota. Ta ne marim ja, samo da ne bude separatizma - ka�e Lala dok mu se arterije polagano za�epljuju. Ostatak „zemlje“ nije mnogo preduzimljiviji, osim raznih fašista. Koji su tragikomi�ni, jer pripadaju 'ni�oj rasi'.

Ova zemlja ne tone - odavno je potonula. Ah, kakav divan materijal za kukanje po celi dan!

MALI STRANAC

Sat, 06 Apr 2013 15:10:00 +0200

Prošlo je skoro pet minuta otkako Mali Stranac napokon prekide svoje zapovedni�ko urlanje, i �aklina je mlitavo klonula u iscepanoj fotelji. Nije �esto dobijala tu priliku, maltretirana i podizana iz kreveta hiljadu puta mrskim zavijanjem koje treba zaustaviti bar na minut ljuljanjem, hranom, �ebetom preko kolevke, urlanjem, povremenim udarcima, Bensedinom u mleku... nije se više se�ala svih isprobanih metoda, iscrpljena, isce�ena, poni�ena ulogom koju je tako �eljno �ekala, i za nju se dugo spremala. Ništa nije vredelo. Roditelji su lagali rekavši: Teško je podizati decu. Ne i da je nemogu�e, kao što o�igledno jeste.

Dragutin je hrkao, spokojan, nepomerljiv iz svoje mirno�e i usnuo i budan, dakle – beskoristan. Bebe su �enski posao,mrmljao je ravnodušno. Ali ona vidi kafene podo�njake na bledom licu koje škripi zubima, ose�a unutrašnju riku u tom neustrašivom muškarcu za kojeg problemi kao da nisu postojali. Oboje �rtve situacije, taoci smešno malog stvorenja sa megalomanskim zahtevima. Brak je pucao naporedo sa tkanjem njene psihe, toliko vedre i bezbri�ne pre ovog stradanja. Ujutro depresija, u podne bes i jarost, uve�e umor i klonulost suviše parališu�i da dopuste emocije, no�u o�aj i opet depresija. Gde se dede njen polet, radost zbog trudno�e, obe�anja sre�nog porodi�nog �ivota? Pa eno ih u de�joj sobi, preobra�enih u grudvu bahatog, maloumnog mesa što vrište�i zahteva pokoravanje. Mesto da njoj, njenim nagonima bude udovoljeno, ona udovoljava savijene ki�me kao bedna sluškinja, odavno sagorelog maj�inskog nagona. I sada, dok ispravlja le�a u fotelji prate�i zmijske putanje kiše na prozorima, u srcu pronalazi jedino bes i mr�nju prema odvratnom Malom Strancu što je pao kao bomba usred njihovog spokoja i silovao ga po stotinu, hiljadu puta.

Ona i Dragutin više nigde ne idu i skoro niko im ne dolazi. Zar je to �ivljenje?

Ve� mesecima u razdvojenim krevetima, pretvaraju�i se u zava�ene strance. Zar je to brak?

Ništa je nije moglo pripremiti za ovo, ni lutkice i njihove krpice, niti �uvanje sestrine balavurdije. Ali ona sejina mla�a �erka, prividno mio cveti� mednih o�iju i sla�anih pegica, ta gadna, bezobrazna kalaštura beše nagoveštaj predstoje�ih muka. Ali nju si mogao zatvoriti u orman i tako je u�utkati, ili udariti u stomak pesnicom dok spava i zapretiti gadno pa da to bude shva�eno i donese ti malo zaslu�enog odmora. Ali Stranac ne razume, on je pregršt tkiva u formiranju, haoti�nih utisaka, neizbrušenih �ula, on zna jedino za sebe i svoj prazan stomak, svoje prljave pelene i razurlani, apsolutni egoizam. I eto, �aklina sada pojmi šta zna�i biti majka, a istina je prosta koliko i surova: sve se svodi na pot�injenost i ropstvo.

Sušta suprotnost onoga što meni treba, mislila je uvijaju�i pramen kose oko prsta, što tra�im od porodi�nog gnezda – sigurnost, stabilnost, da dr�im konce u rukama. Toga ovde nema, sve konce dr�i eno ono jebeno štene što urla k’o da su mu plu�a ve�a od njega. Sva sre�a, sad je tih pa spava, ništa ne zna za sebe ...

Slika malene glave na jastuku zaplovi njenim mislima, podi�u�i nalet jedne ideje, ne baš nepoznate, prisutne, zapravo, vrlo �esto. �aklina ustade i kao klize�i, lete�i, hitaju�i na ljubavni sastanak, pohrli napred. Dakle to je to, re�e u sebi, zašto dalje odlagati. Ionako sve vodi ka ovome.

Tako da se, oprezna kao vuk pred kokošinjcem, ušunjala u sobu Malog Stranca da u�ini kraj njegovoj tiraniji.

Gledala ga je, posutog svetlom kroz odškrinuta vrata, spokojnog i sve�eg kao tek ubrana jabuka; ve� zaboravljene mrvice naklonosti zaplesaše joj u srcu, a onda stadoše i umreše – ne, ne, ne�e ona nasesti. Ne posle osam meseci pakla i jalovog odricanja. Prsti se zgr�iše oko debelog perjanog jastuka dok gr� u njoj zatreperi malodušno pa potonu u ledenu, sra�unatu smirenost da ne izroni više. O�i polusklopljene, spokojne i hladne kao pritajeni no�evi, klizile su preko uništitelja njenih snova. Ovo malo govno ju je porazilo. Šta �e ujutru re�i ljudima? Jao bo�e, samo je le�ao tako bled! Kad smo ga ja i Dragutin stavili u krevetac bio je dobro! Jao ljudi, ubi�u se, jao bo�e daj da umrem kada mog an�ela nema više! Mo�da bacanje na kov�eg, delova�e uverljivo. A onda – sloboda, napokon, divna kao prole�ni lahor, kao poljubac novog �ivota – sloboda! Osmehnula se i pomerila napred, spuštaju�i jastuk vrlo, vrlo lagano.

Osetila je ruku na ramenu.

Dragutin beše iza nje, posmatravši �utke taj pokret preko usnulog telašca koji je zapo�ela. A onda, spokojan, samouveren – pravi muškarac – stavi prst na usta. Zatim prošapta:

- Polako. Zajedno �emo.

I njihovi prsti se toplo isprepletoše, pogledi uroniše jedan u drugi. �arolija, pomislila je, ovo je �arolija ljubavi. Mi smo povezani, bez re�i pri�amo, isto �elimo. Njihovi osmesi blesnuše otkrivenim zubima dok su istovremeno potisnuli jastuk nadole, sna�no, strasno,kao da tim pokretom zanavek teraju zlu kob iz svojih �ivota. Mali Stranac se probudio, njegov krik sudario sa jastu�nicom ne probivši se skoro uopšte. Batrganje jeste, i �aklinu je podsetilo na ma�ku koju je jednom kao dete pokušala da opere. Nasmejala se i poklonila mu�u dug poljubac.

Ujutru, umivena majskim suncem, probudila se pored njega. Protegnula se, sela i skupila kosu u pun�u. Dragutin je tiho hrkao, kao ma�e; gledala ga je odupiru�i se porivu da ga izljubi. Kako je sladak, kako je mu�evan! Pa zar je mogla da sumnja da je on pravi! I to sve zbog onog... onog...

A, da, setila se, u kolevci je mrtvo telo. Malo, beskorisno, �utljivo telo. Treba li da sam tu�na? Depresivna? Pa, ljudi bi tako rekli, ali njena ose�anja, vedra kao dan što kroz staklo prozora podastire svoje podmla�ene boje, govorila su druga�ije i ona ih posluša. Ljudi �e dobiti sliku onog što o�ekuju, slomljenu �enu obamrlu od bola,a ona toliko �u�enu slobodu.

I sad, kad je sve bilo gotovo, rešeno, likvidirano, muke maj�instva više nisu delovale košmarno, kao što i minuli bol ne prouzrokuje jauk. Uostalom, ko ka�e da ona nije dorasla odgajanju dece kad to rade mnogo gori od nje? Ne, ne, dete nije bilo kako treba, to se videlo. Puzalo je sporo, vuklo noge, a pogled tup, mutan, nekako debilan. Bilo bi maloumno. Mo�da i ludo, šta znaš. Ko ga jebe, mislila je veselo, nije normalno ni za bebu da tako ski�i bez prestanka. Uostalom, njena seja uvek ka�e da su devoj�ice mirnije. Mo�da �e kasnije, kada se oporave i dovoljno posvete sebi, pokušati sa curicom. Da, zašto ne? �aklina voli devoj�ice, htela bi da ima bar jednu. I nazove je po sebi.

Pogledala je Dragutina, njegovu grguravu sme�u kosu, jake ruke, mu�evan torzo. Nasmešila se i nagnula ka njegovom vratu da ga probudi poljupcima. Moraju se dogovoriti, imaju mnogo posla u danima koji slede.Rizici ne�e biti naivni, opasnosti i zamke plesa�e oko njih kao plamenovi. Ali ona se nije brinula. Znala je da �e sve biti u redu.

DEDA - MRAZ JE POKOJNIK, CRKVE SU GROBNICE

Thu, 07 Mar 2013 17:04:00 +0100

Haleluja! Bog postoji! Kako to? Pa eto, hriš�ani misle da ne mo�emo dokazati njegovo nepostojanje, a „ose�aj“ im govori da su u pravu, zna�i - ima boga! Eureka! Šta su dela Da Vin�ija i Tesle spram ove uzvišene logike! Haleluja!

Šteta samo što je ve� dokazano da boga o kome toliko dugo slušamo - naprosto nema. Jer ako postoji, nije onakav kakvim ga smatraju vernici. A kakav je onda, po onome što svi mo�emo promisliti,videti, a naši aparati i izmeriti?

Pa,u pitanju je vrlo zanimljiv bog, ili naprotiv, strašno dosadan, pošto se krije od svih- prijatelja, neprijatelja, obo�avaoca, mrzitelja, ravnodušnih. Kao neki selebriti u konstantnom strahu od paparaca, bog stavlja masku nevidljivosti, neshvatljivosti, nedelanja, nematerijalnosti, neznanosti i nevršenja bilo kakvog primetnog i dokazanog uticaja. Što �e re�i, poprili�no ga definiše sve ono što se u vezi s njim nigde i nikada ne prime�uje.A ponešto od toga - kao ljubav prema ljudima - svejedno mu uporno pripisuju. I molim, molim, molim lepo, manimo se jednom zauvek apokrifnih pri�a o bibliji, �udima, isceljenjima i tako tim tricama, one dokazuju samo to da ljudi la�u. Ipak je ovo 21. vek, i svako ko je bar malo zahvalan za struju, modernu medicinu, antibiotike i druge U�ASNO BITNE STVARI koje nam hriš�anstvo NIJE DALO, mogao bi imati pristojnosti da ne propagira nebuloze mra�nih vremena. Jer, dragi vernici, ipak vi zbog Lajmske bolesti idete kod doktora a ne duhovnika. I tako�e lepo molim, tvrdnja kako vi „bez sumnje ose�ate da boga ima“ ne vredi više od tvrdnje kako „ja bez sumnje ose�am da �u ovaj put dobiti na lotou“. Naše emocije su kao šarene mrlje koje ti poka�e psiholog: vidimo u njima što nam srce tra�i.

I gde je onda bog? U crkvi? Kako, a svi oni norveški metalci što spališe na desetine hramova, zašto ih veliki, najve�i, svemo�ni bog nije spre�io da mu sjebu gajbu? Da nije u srcu �ovekovom? I Hitlerovom, Staljinovom, Ivana Groznog, D�eka Trboseka - ili bilo kog nevernika? U materiji? Tamo su bezbrojne �estice, iste one zbog kojih je crkva spalila �ordana Bruna jer je tvrdio da postoje. Umetnosti? Avaj! - ta to je samo slika slike, projekcija �elja i snova, tvorevina ljudska. Pa gde je onda?

Nigde, nigde i NIGDE. Crkva je ubijala i proganjala za neslaganje sa tvrdnjama da je nebo tavanica sa koje vise svetla, da su zemlja i �ovek centar sveta, da se ništa ne sastoji od atoma i da je sve nastalo pre šest milenijuma. Na ovakvim tvrdnjama temelji se predstava o hriš�anskom bogu – tvrdnjama što bivaju razotkrivene kao najtupavije, naj�alosnije sranje odgovorno za neiskazanu patnju i zlo tokom previše vekova. Religija je la�ov milion puta uhva�en u obmani, ali vrlo slabo time zbunjen i ni najmanje zaustavljen.

Ako neko uverenje opovrgnete na mnogo, mnogo na�ina, ono pada kao �uti list ( mada vrlo sporo ), svejedno koliko ljudi ga se i dalje dr�i. Falsifikovane pare vrede samo onome ko misli da su prave. �im nai�u na test autenti�nosti - bolje da ih nemaš.

Ukoliko bi sada neki vernik ispoljavao onaj stepen, dubinu i kvalitet bogomolja�kog �ara kao pre par vekova ( bolje i više ), u najmanju ruku bio bi smatran �udakom. Verovatno bi dospeo u mardelj za izvršavanje volje bo�je. Avram? Robija za pokušaj ubistva ro�enog sina. �ena kao sluškinja? Sud za zlostavljanje, mo�da i teško ubistvo supruge, seksualno uznemiravanje. Pri�a o krvavoj, mu�eni�koj �rtvi radi spiranja greha? Izvolite, o saose�ajni vernici, duhovnici, askete, vladike, patrijarsi, igumani,kardinali, izvolite se politi benzinom i spaliti, ili druga�ije slediti Isusov primer. Da vidimo koliko vas �e, ako pre�ivi, biti protiv svoje volje zaklju�ano u dilkarnici. Ma makar samo propovedajte naokolo isto što je navodno i on - eto vas svejedno tamo.

Vi vernici sve manje i manje verujete. Vaš religiozni �ar postaje mlak, razvodnjen, politi�ki korektan, pod jakim uticajem modernog i racionalnog. Vaša sopstvena fantazija pred vama samima gubi dubinu, širinu i uverljivost. Toliko je la�na, toliko joj - ne kao štaka, ve� kao elektri�na invalidska kolica - treba podvig vere u ono što o�igledno nije istina. I upravo zato što o�igledno nije.

Ne, vernici, nemamo mi ateisti zadatak dokazivanja kako vaš bog ne postoji. Niti vi imate zadatak dokazivanja njegovog postojanja. Nikako: svi smo mi kolektivno dokazali da ga nema, i to odavno. Bezbroj, bezbroj puta.

Uzmimo samo prethodnih dve hiljade godina - bez sumnje najbolje, najhumanije, najzlatnije doba �ove�anstva, tokom kojeg smo dostigli, pod vo�stvom hriš�anske crkve, apsolutni maksimum �ovekoljublja, pravde, jednakosti, sre�e... šta, ne baš? Ma, tome su krivi svi oni mud�osi i ostali jeba�i koza te ateisti i drugi satanisti - oni ne�e da sara�uju pa kvare raj na zemlji! No dobro, nisu oni svuda, negde ima pravih, bogoboja�ljivih ljudi od duha, istine, pravi�nosti, tamo se �ivi u ljubavi sa svima... a? Šta, kakav Hirošima, ko je taj lik? I ko ti je taj Holokaust, nikad �u... aaa, aaa, ono sa logorima i to, eee pa bra�ala, to sa nama veze nema, mi smo ti, ono, skroz u hipi fazonu, razumeš, kao... Šta, misliš - holokaust je sproveden U IME BOGA? Sereš! Sereš? Ne? Ah, pa... A je l' ti Jevreji veruju u našeg boga, mislim, je l' su nabavili apgrejd i apdejt na onu njihovu staru knji�urinu...? Jer ako nisu, onda... pa, onda ih zato bog nije spasao, je l' tako?

Ali to onda nije bog koji voli ljude, ve� pre nekakav u�asni nebeski birokrata koji �e ti baciti dušu na �ubre jer nisi platio neku dronjavu taksu.

Dakle, bilans dva soma godina hriš�anskog menjanja sveta: teško sranje. �ove�anstvo u govnima više nego ikad. Kako je to mogu�e? Zar je religija omanula u stvaranju moralnog okvira za naše �ivljenje? A zbog �ega su ljudi uopšte mislili da religija treba da odre�uje išta zaista bitno u ljudskom �ivotu - naro�ito u �ivotima nevernika? Zašto ne astrologija, ili frenologija?

Ima li boljeg dokaza da hriš�anski bog ne postoji od samog toka istorije? Ako ima ( dabome da ima ), istorija je dovoljno jasna. Bog nesposoban ili nevoljan da ljude, koji su njegova kreacija, odvrati od degeneracije , uništenja, fatalnih grešaka i bezbrojnih spoljnih opasnosti, prosto nije ni za šta.

Ili je ništa.

KO SE BOJI SISA JO� ?

Fri, 22 Feb 2013 01:33:00 +0100

Oh svete, kuda ti to ideš?

U�asna stvar se desila dragim, plemenitim ljudima: sveštenici u katedrali Notr Dam nedavno behu izlo�eni golim sisama na koje nisu navikli, te do�iveše traumu. A kada su neinhibirane vlasnice pomenutih najbukvalnije udarile u sva zvona ( šest komada, nova ), to ih je katapultiralo do takvog nivoa nasilnosti da su otimanjem povredile rame jadni�ku iz obezbe�enja. O sloganima ispisanim po njihovim telima da i ne pri�amo, jer neki su uvredljivi, a drugi prosto smešni, na primer onaj koji ka�e ' KRIZA VERE'. Ha,ha,ha, devojke, pa samo to što je papa dao otkaz prvi put nakon šest vekova, što sveštenici siluju decu dok javnost postaje sve svesnija toga, što je lekar koji treba da te operiše ve�a svetinja i autoritet od sveštenika, što sad znamo da poti�emo od zvezda a struktura univerzuma se otkriva pred našim o�ima i što vi sada izvodite politi�ki striptiz usred katedrale – pa sve to ne zna�i da je religija u krizi. Na kraju krajeva, vas su iz crkve izbacili, kao onomad Isus trgovce. A bog �e vas kazniti advokatima koje plati katoli�ka crkva. Kakva bre kriza? Šta vi tripujete, �ene?

Uostalom, baš ste našle kome �ete nabijati u facu svoje gole delove, to njih ne impresionira – suviše ste matore. Plus, premalo li�ite na de�ake od deset godina. Samo ste ih zgrozile. Sada garant misle da ste neke perverznjakuše.

Ja mogu samo re�i slede�e – potresen sam patnjom i stradanjem smernih, di�nih sveštenika katredale Notr ( Van ) Dam koji istrpeše mentalno silovanje onim što im je potpuno strano – �enskom golotinjom, �enskim buntom i �enskom inicijativom. Tako nije bilo u Isusovo vreme! Tada je, po bo�joj volji, preljubnica bila kamenovana do smrti, a ove FEMEN – ke se bore da to ukinu i u onim preostalim mestima gde se ova smerna duhovna tradicija još poštuje uprkos zlu prosperiteta. Sve rade naopako! Garant nijedna od njih ne ume ni da se parkira kako treba!

A sirotim sveštenicima �e trebati godine skupe psihoterapije za le�enje post - traumatskog sisnog poreme�aja. Ne�e valjda crkva nov�ano još i time da se optere�uje, pa treba tu�iti huliganke! Kevu im jebati da vide gde je �eni mesto! I katedrala je zasigurno kontaminirana pa je valja rasku�iti, poprskati ne�im ( mogu�a opcija: rastvor sperme horskih de�aka ) i zatvoriti na koju nedelju, dok sav taj militantni estrogen ne izvetri. To košta, a osniva� hriš�anstva je bio puki siromah. Nego hajde da vernici skupe pare, osnuju neki fond u stilu ' POMOZIMO SVEŠTENICIMA DA NE ZAVOLE SISE' , a koji �e se boriti za to da �ene ispod ode�e nose ode�u, kao i to da se odevene ne smeju pribli�iti crkvi na manje od tristo metara. Mo�da ispod te ode�e sakrivaju neke parole. Ili golotinju, sakloni bo�e.

Govore�i o njemu, da ga ne spominjem uzalud, mislim kako se �ak i on uplašio tolike pokvarenosti �enske. U stvari, znam sigurno - pošto nije intervenisao. Ili im je oprostio. Jer on je taaaako doooobar.

THROBBING GRISTLE: HAMBURGER LADY

Wed, 20 Feb 2013 05:28:00 +0100

By far, worst is the hamburger lady
We must heal them for the qualified technicians,
Worse
Alternating nights, unrelievedly
She's lying there.

Hamburger Lady
Hamburger Lady

She's dying
She is burned from the waist up
On her arm
Her ear is burned off,
her nose is burned off,
her eyelashes are burned,
her fingers are burned
She can't hold anything up
and with medical advances,
there's no end in sight
for the hamburger lady
When somebody tells you there’s a level of pain
beyond the human mind
The lady on the potty-chair
Leave her,
She's not burned from the waist down
That’s what keeps her alive
The tubes
and the nightmares

Hamburger Lady
Hamburger Lady

He was okay when he went to go change the tubes
Tubes in her legs,
and tubes in her arms
and he managed okay
Then it came out and saw one of the burn nurses
at the desk, eating a can of chilli-mac
and he flashed on the carpet,
and he flashed on the floor
The hamburger lady,
She came to rest
They’re squeamish
can’t work with her and keep their meal down
the “qualified technicians”

Hamburger Lady
Hamburger Lady

NEBESKI CIRKUS

Wed, 13 Feb 2013 20:20:00 +0100

Bu�ni, bahati cirkus, oki�en odorom zlatnom i niskom

presvetih vrlina

nametljivac bu�an i besan, opijen vlastitom vriskom

kao od jakoga vina

tutnji kroz gradove, sela i umove

ostavlja pustoš, uništene drumove

ponosno ri�u�i himnu

bezobzirnom ubistvu

svega što prija

budi radost, smeh

i duh krepi

ponosom,

blagostanjem...

Radost, vi�e on

paklena je zmija

što dušu oslepi!

Uspeh je greh -

zadovolji se,

jadni�e,

postoje�im stanjem!'

Cirkus vrišti narodu u lice:

'U�i, vidi, postani naš!

Imamo za tebe divne smicalice

koje pljuju po svemu

što jesi

i znaš!'

Cirkus urla, i za kragne hvata:

' Ako nisi s nama, tad si protiv nas!

�eliš li da odmazda

bude tvoja plata?

Il' radije bi prihvatanje,

podršku

i spas?'

I narod karte kupuje, ulazi u šatru

da iskusi bla�enu, pro�iš�uju�u vatru

što odnosi patnju

i donosi slobodu...

kad tamo - ma�ioni�ar

u ofucanom fraku,

pravi se u vino

da pretvara vodu...

A publika aplaudira

i tra�i još.

KAD JE UMETNOST KAO DINAMIT: SRPSKI FILM

Sat, 09 Feb 2013 14:52:00 +0100

Ne, ne mislim na doma�i film u celini, za to uglavnom nisam zainteresovan. Previše razo�aranja, plitkih komedijica, malodušnih, izbeda�enih drama i preeksponiranih ratova za moj ukus. A šta valja za moj gun�aju�i ukus? Na primer, dobar horor. Kao što je �ivot u ovoj zemlji �esto loša varijanta istog.

Pa zašto onda ne odgledati horor koji je prikaz toga? Odli�no, sjajno. A šta ako je taj prikaz odvrnut na maksimum intenziteta? Šta ako odlazi toliko duboko u ponor zla, prevare, izopa�enih nagona i skrivene trule�i morala, tradicije, politike i eksploatacije da ga je bukvalno strašno gledati? Ako ne štedi nijedan kamen ispod kojeg smo sakrili nešto zaista odvratno? Ako eksplodira u hroni�nom, narastaju�em besu, u�asu i patnji ro�enih �rtava, onih što su, kako ka�e Bukovski „ odgajani u mraku za mrak“?

Da je posredi samo goli šok radi šokiranja, krv radi krvi, creva radi ga�enja i publiciteta, bilo bi lakše za gledanje, i mnogo manje uvredljivo - mnogo manje istinito. Ali ovo je Srpski Film, celuloidni cvet iznikao iz našeg davnašnjeg stanja stvari. I kao takav, sastavljen je poprili�no od svirepih, zagnojenih rana.

Svaki film, kao i svaki pojedinac, ima vlastiti stil komunikacije. Stil Srpskog Filma je zanatski prefinjena, idejno duboka i široka, sjajno vo�ena i izvedena brutalnost. Stavovi tako iskazani predstavljaju odli�an benzin za mnogo �iji patriotski �ar. Samo pogledajte komentare na internetu. Nije tek o�igledna bestijalnost raznih scena izazvala svo to negodovanje i osudu, ve� i izjave iza njih. Jedna od glavnih, koja je poenta sada ve� ozloglašene scene silovanja novoro�en�eta, je osvrt na �injenicu da smo ovde temeljno izjebani od starta. Uz blagoslov i krivicu roditelja, te raznoraznih institucija i autoriteta.

No, bolje da ka�em nešto o radnji. Ona je donekle jednostavna, i u po�etku ne sadr�i velika iznena�enja. Miloš, kojeg igra Sr�an Todorovi�, penzionisani je porno - glumac zavidne reputacije ( da ne ka�em 'kalibra' ), ali sve tanjeg šteka kojim izdr�ava sebe, �enu i sina. Jack Daniels koji mu �esto pravi društvo naglašava nestabilnost situacije. Njegov brat, inspektor Marko, finansijski je bolje sre�e, osim što �ezne za sopstvenim toplim porodi�nim gnezdom: fantazija koja dobija jedan od najgrotesknijih i najpotresnijih finala u istoriji kinematografije. Milošu, kao vrlo sumnjiv kec na desetku, dolazi ponuda za snimanje porni�a. Pošto su pare suviše dobre a autor, scenario i uslovi snimanja u najboljem slu�aju tajnoviti,mutni i �udni, Miloš ima svojih nedoumica. Ali zubi zamke se ve� hladno ste�u oko njegovog krhkog sveta.

On upoznaje Vukmira, re�isera porni�a. Sergej Trifunovi� ovde odli�no predstavlja �oveka neznane prošlosti, istih takvih finansijera i krajnje dijaboli�nog zanata: snimanje snuff filmova gde se autenti�ne torture, silovanja, ubistva i najekstremni vidovi izopa�enosti susre�u sa teškim kešom i probranom publikom. Gde takve stvari snimati ako ne tamo gde je �ivot jeftin?

Vukmir, uvek stalo�en, inteligentan i slatkore�iv, na hladan i bezose�ajan, ali prosto grandiozan na�in fasciniran svojom 'umetnoš�u', nije namenio Milošu ulogu �rtve - barem tako ka�e. �rtve su i svi ostali uba�eni u ovaj bezumno morbidan projekat. Uklju�uju�i Miloševu porodicu, što njemu niko ne govori dok ne postane o�igledno, kao i u�eš�e brata Marka u neopisivoj, neverovatnoj izdaji.

Bez namere da navodim obrte i kvarim grozna iznena�enja, re�i �u da je Srpski Film u jednoj stvari suprotnost novom filmu Olivera Stouna. Stounov prvo ima jedan kraj za koji ka�eš ' E pa ovo je bezveze, baš je moglo i bolje da ispadne'. Onda shvatiš da to samo glavna junakinja nešto fantazira pa vidiš pravi završetak - koji je daleko slabiji. Dvostruki antiklimaks. U Srpskom Filmu, naprotiv, pred kraj imaš scenu koja je takva kataklizma tragedije da misliš ' Jebi ga, posle ovog nema ni�ega'. Onda do�e poslednja scena...

Ve�i deo radnje ispri�an je kroz flešbekove dok Miloš, pam�enja privremeno izbrisanog drogom - afrodizijakom za bikove - krpi gnusne komadi�e onoga što mu se desilo tokom zaboravljenog vikenda, a iz �ega i sam izranja kao izopa�eni, krvo�edni monstrum. Kada se slika istine uobli�i, ispostavi se da je odvratna i u�asavaju�a. Vukmir i njegovi kriminalni pomaga�i izre�irali su i izveli teatar zapanjuju�eg izdajstva, izopa�enosti, gramzivosti i podlosti, depresivnu metaforu za naše prokletstvo – ispaštanje za lakovernosti, greške i zlo�ine otaca. Izdaju sebe, bra�e i sopstvene dece.

Ovo, dakle, nije film koji patriotizam tapše po ramenu i �asti ga pivom. Ovo je pre njegova ne�ista savest, kritika, opomena. On govori besom miliona, pa i mojim. Ali to radi kao visoka, kvalitetna umetnost, sjajno osmišljena i izvedena. Gluma, re�ija, scenario, monta�a, efekti, šminka – svi aspekti filma meni primetni ura�eni su profesionalno Pri�a je predstavljena na te�i na�in, kao slagalica koja se ne prati lako, ali zato ne pati od nedostataka i �vrsto je povezana. Glumci, osim što su odli�ni, stvarno imaju petlje da igraju u ovakvom filmu i ve� zbog toga zaslu�uju kape dole. A glumice su uz to baš prijatne za gledanje.

Prikaz završavam ovde. Moje pohvale tu ne staju. Samo bih još rekao: Srpski Film mi daje ipak neku, makar bledu nadu, u srpski film. U to da je sposoban razbiti vlastite šablone i progovoriti, koliko glasno toliko i smisleno, o stvarima što mra�no zapovedaju kukavi�ku, pokornu tišinu.

ZA�TO CRKVA TREBA DA VOLI ATEISTE

Sun, 03 Feb 2013 02:37:00 +0100

O poštovane crkve,

ovo je malena lista skromnih argumenata iznetih kako bi se vi, o poštovane crkve, osvrnule na zabludelu de�icu svoju, nas ateiste, te saslušale prikrivene vapaje usamljenog duha! �ak i skot �eli biti voljen, koliko god ne bio sposoban da uzvrati. Zašto nas mrzite i vre�ate - šta, samo zato što mi mrzimo i vre�amo vas? Ali vi ste du�ni da volite, je l' tako? Zar vam tatica - bog nije naredio? U svakom slu�aju, nismo mi ateisti tako loši. I nismo baš sasvim loši za vaše poslove. A evo i zašto:

Ateisti postavljaju provokativna, uznemiruju�a pitanja i daju iste takve odgovore, stavljaju�i sve više veru stada na probu, umanjuju�i autoritet crkve u mnogim oblastima. Spoljna opasnost zbija redove unutar grupe, mobiliše i anga�uje njene �lanove i organizaciju u ve�oj meri, �ine�i ih ekstremnijim, agresivnijim. Zna�i, ako s jedne strane imamo razvijenu nauku i supermoderna, zapanjuju�a otkri�a i izume, s druge nas pozdravlja najtuplji, najnepismeniji, najbigotniji i najbešnji verski fanatizam. Ovo drugo bi moralo odgovarati bogu koji zahteva da slu�iš samo njega, ina�e - smrt, bar po Starom Zavetu. Prema tome, hvala ateistima na nauci, jer tako je po volji gospodnjoj.

Mnogi ateisti doprinose rešavanju veoma brojnih problema stvaraju�i nekad najgenijalnije izume - kao i svim ostalim kreativnim delatnostima. Ili zapravo SVIM delatnostima, osim vezanih za religiju. Šta, neki šugavi ateista ti je omogu�io teku�u vodu i struju? Sad najednom nije glup, a? A tebi je zna�i lekar, bo�meprosti, nevernik? Bi�e da nije baš tol'ko lud? Il' si ti lud što kod njega ideš?

Ateista je primer bo�jeg nauma da �oveku pokloni slobodnu volju, taj izvanredni dar uporediv donekle sa kilom dinamita koju Deda - Mraz ostavi klincima iz doma za napuštenu i zlostavljanu decu. Za razliku od vernika koji nekad pose�u za dinamitom i bespilotnim letelicama, ateista famoznu 'slobodnu volju' sprovodi ne veruju�i u boga. Zar to nije odavanje du�ne po�asti jednom bogu – upotreba njegovih darova? Dabome da jeste. Zar je u pravu vernik kada osu�uje ateistu, osu�uju�i time upotrebu dara bo�jeg? Dabome da nije. Da li su svemo�ni bog, ako ga ima, i njegova crkva ugro�eni mojim ateizmom? Ha, ha, ha, ha. A pre nego se ka�e kako onda mo�emo i ubistvo nazvati upotrebom dara slobodne volje, setimo se da biblija, u manje hipi - orijentisanim delovima, ovu upotrebu odobrava - iz verskih razloga. I da se ateizam i ubijanje ne mogu porediti, pa stoga i ne treba.

Pošto hriš�anstvo naro�ito te�i da privu�e i prose�ne, neinspirisane pojedince bez mnogo inicijative, preduzimljivosti i odva�nosti, me�u vernicima je podosta onih što bi voleli da im barem neki ljudi deluju gluplje i manje uspešno od njih. Bez brige, mila deco gospoda nam Hrista, odgovora evo na vapaje vaše - sluzavi, puzavi ateista! Šta, ima doktorat iz molekularne biologije? I Nobelovu nagradu? Ništa to nema veze, sinak, da ti ja sad objasnim - on ti je, razumeš, tup k'o kurac jer crkva ka�e: 'Re�e budala, razumeš, srcu svome, u fazonu da, kao, nema boga, kapiraš'. Eto, vi'š, - lepo ka�u da je taj tip retard, krš, pamet mu je stara �arapa, ne zna ništa k'o i ovaj fikus, d�aba mu diplome itakote trice, kapiraš? Ma kad ti ja ka�em - ti si CAR naspram njega, keve mi!

Ateista �e neretko dizajnirati i praviti oru�ja da ga vernici koriste na vernicima druge vrste. Kako je u�eš�e crkve prisutno u velikim i malim ratovima,blagotvorni se uticaji ateista na verske poslove, kao i njihova ispru�ena ruka prijateljske saradnje, ne mogu ignorisati, niti bi to bilo lepo.

6. Mislite i na sve one ateiste što rade po zatvorima, u izolaciji, oko vaših bivših sveštenika, o poštovane crkve. Zar ste toliko dugo zataškavale njihove grehe da im sada, kada su skoro potpuno odse�eni od sveta, usfali pomo�i? Hranu im treba odneti, ljudsku re� re�i, pizdu ne polupati... A znate kakav je narod, imaju i ti stra�ari decu pa �e li�no shvatiti one... nesporazume koje ste godinama, decenijama sakrivale.

O poštovane crkve.