Pričaj mi.

Pričaj mi! Pričaj mi, pričaj... bilo šta...

Govori o vremenu, prepričaj mi neki osrednji holivudski davež od filma, podeli sa mnom sve sitne i nebitne stvari koje te muče, raduju, sačinjavaju, prazne... Samo ne prestaj da govoriš... sipaj reči na mene... još, još... ne prestaj. Molim te ne prestaj... samo mi govori.

Govori o bilo čemu.

Pričaj mi o kiši koja te je zatekla dok si se vraćala umorna sa posla, pričaj o neizbačenom djubretu, o cenama prehrambenih proizvoda, novim cipelama koje ceš kupiti od sledeće plate...

Govori o detinjstvu, o mladosti, o planovima... čemu želiš.

Jadaj mi se. Hvali se.

Govori mi.

Slušam te...

Tu sam i slušam.

Ne prestaj.

Ne dozvoli da tišina prodre u moje vreme.

Pričaj mi o alkoholu, spomeni cigarete, ispleti ceo trač o komšinici iz broja 22, opiši jedan prosečan dan na poslu i onog daveža od šefa koji misli da sve zna najbolje...

Govori o sebi... ili kome već želiš...

Samo... me ne pitaj ništa... i ne dozvoli da tišina kao pokrov padne po meni...

Ne daj joj da me se dohvati...

Jer... ako dodje...

Ako tišina zaista dodje... prikrade se, osvoji, prisvoji, zavlada i ostane... plaši me šta bih sve mogla da čujem u njoj...