Nisam dobra devojčica ovih dana...

Kiša mi je današnja poprskala nervne završetke i aktivirala centre za lučenje davno zaboravljene supstance koja čini da treperim psihofizički i vrlo bezobrazno ćutim...

Poželela da sam dovoljno bogata, beskrupulozna i očajna da okrenem neki broj...naručim iz kataloga jedan primerak od 190 u vis i ostalo... crn po mogućstvu, malo razbarušen, snažnih ruku... da ga stavim u fotelju, naredim da ćuti (da ne kvari trenutak) i bude miran... skinem ga, okrenem mu ledja, sednem, odradim šta sam htela... i ne okrećući mu se licem dobacim tih par stotina evra i nemušto pokažem na vrata vraćajući se za kompjuter i paleći cigaretu...

Sva sreća da nisam... dovoljno bogata za to...