...od kada sam poslednji put sela i ulogovala se na Blogoye. Bože, koliko se samo stvari promenilo... Koliko sam se ja promenila. Koliko je život drugačiji.
Čujem da su došli neki novi klinci koji pišu. Fejsbuk je primarni izvor komunikacije. A ja više nisam ona ista. Sada imam 18 godina. Bilo je to pre 3 godine. Koliko sam samo bila puna predrasuda u sopstvenoj borbi protiv istog. Koliko sam mrzela sve što se poklapalo sa mejnstrim scenom. Da me vidi ona Ja od pre 3 godine, kako sedim  sa polu roze kosom, kako sam drugačija, ubila bi me. A ja bih je sada samo pogledala i nasmešila joj se, ceneći taj period života kao večitu borbu za prevlast. Vremenom sam shvatila da to nije ono što me ispunjava. Biti srećan je težak zadatak. Čak sam i to uspela na nekih pola godine. A onda se to odjednom prekinulo.  Suviše boli da bih se raspisala. Ponekad se zapitam da li će ovo iko pročitati. Verovatno neće, ali meni će značiti kada jednog dana u moje misli bane to da sam nekada zaista pisala blog. I sećaću se...

Svratih malo ovde, vuku me neke uspomene... I citam stare stvari... I sve se tolikooo promeniloo...

NIkada nisam gubila zelju za pisanjem, to je moj san, pisanje. Ali nekako, pocela sam da zivim zivot punim plucima i svaki dan je donosio nove stvari, nove osmehe i suze, a polako sam zaboravljala na ovaj blog. Hvala ljudima koji su stvorili Facebook pa se mogu cuti sa ljudima sa bloga koji  su mi dragi.. Bar sa onima cije pravo ime znam... I bilo je lepo pisati sve sto mi padne na pamet, makar to bile nebuloze...

Sasvim sigurno mogu reci da mi je zivot jako lep... I dalje sam sa Dragim.. Vec godinu i skoro 5 meseci... Jako je lepo... I cini mi se kao da zivim za tu ljubav...

vetar je lagano duvao, noseci tek izraslo lisce sa drveca... Ljubio ju je kao nikada do tada i prelazio rukema preko beline njenih grudi... izgledala je nevino kao andjeo a onda se pojavio on, ruseci joj sve snove, noseci sve osecaje sa sobom, u koferu je poneo samo strast i zelju... Dozvoljavala mu je da ide vise nego sto je mislila da zeli, u glavi je bio haos, ali htela je da istrazi novi svet, da zaviri u anatomiju muskog tela... Stajala je pred njim kao od majke rodjena, krv je vrila u njoj i ona se oseti kao da ju je sramota same sebe, sramota svog tela u kojem zivi... Dotaknuo ju je po kozi a ona oseti ostar bol i strast... Nikada ranije nije dozvoljavala sebi tu vrstu zadovoljstva, bila je patrijarhalno vaspitano dete... od tada, svet se okrenuo naopacke... a muskarac koji ju je upravo nacinio zenom nestao je zajedno sa poslednjim kapima proletnje kise....

Licna iskustva su me naucila da nikada ne treba ogovarati ljude, ali sta ja da radim kad mi je to u prirodi, iako doduse ja uvek toj osobi kazem sve sto mislim jer ne volim da se foliram da nekog gotivim ako nije tako... Ima jedna devojka u razredu koja  na net stavlja slike svoje zadnjice i sl. a nasla je da nekoga komentarise i nepravda me je uzasno pogodila jer iako ja nisam bila ta koju je ona komentarisala, nervirala me je... Rekla mi je da je prvi dan skole mislila da sam narkomanka ali da joj se misljenje promenilo, a ja sam joj rekla da sam prvi dan mislila da je ona kurva i da mi se misljenje nije promenilo...objasnila sam joj i zasto i ona se uvredila...bas me briga, ja joj bar kulturno u lice kazem sta mislim...

 

Sinoc sam kevu o5 slagala. Rekla joj da nemam engleski da bih mogla da se vidim sa deckom... Mrzim kad je lazem...Videli smo se u cetvrtak uvece, sinoc od 21 do ponoci, danas ce doci kod mene, a ujutru cemo ako budemo mogli ici na dunav, znate ono ko u fazonu za 1.maj...

 

Nemam najbolju drugaricu, zvanicno ustanovljeno... I nije mi neki bedak jer znam da one koje su mi nekada bile najbolje prijateljice sada imaju neke nove drugarice i to mi je sasvim ok jer nekada dodje do zasicenja...

Sinoc sam jednu moju dobru drugaricu savetovala nesto u vezi sexa... Decko je uzasno smara sa tim da hoce da spavaju a ja je znam toliko dobro da znam kako dise i verujte mi, ona nije ni "z" od zrela za sex... Nadam se da je moje savete shvatila dobronamerno...

I za kraj, evo jedna moja slika...(lol)

 

 

1.pesma koja opisuje tvoj dosadasnji zivot:

sonata arctica- tallulah (joooj :((( )

 

2. pesma koja te opisuje u celosti:

Within Temptation- Ice queen O.o

3. Pesma uz koju ludujes kad se napijes:

Smak- Daire (obozavam ovu pesmu, ali ja ne pijem)

4. Uz ovu pesmu svom decku izjavljujes ljubav:

Scorpions- Are you the one (istina!)

5. Pesma za tvoju prvu ljubav:

Rage against the Machine- Killing in the name (fuck you i won't do what you tell me!!!)

6. Pesma koja opisuje tvoje trenutno raspolozenje:

Nightwish- Planet Hell :)))

7. izdala si cd, prva pesma na tvom albumu je:

Scorpions- Rock you like a hurricane 2000version  :)))

8. A druga...

Kerber- jos samo ovu noc mi daj (ne treba viseee... JOJ :) )

9. Pesma koja opisuje tvoju porodicu

Green day- American idiot (nisam znala ni da  imam ovu pesmu, ali  savrseno opisuje moju porodicu)

10. Pesma uz koju uvek zaplaces:

Kamelot- Don't cry (ironija :P)

11.Pesma koju uvek pevas na karaokama

Metallica- For whom the bell tolls

12. Pesma koju uvek pevas u kupatilu dok se kupas:

Within Temptation-  Memories

13.Pesma koju si pevao/la na maturi pred svima

eluveitie- Inis Mona (nisam pevala na maturi, a pogotovo ne mogu da grolujem)

14.Pesma tvog najboljeg druga/drugarice

Bon Jovi- Runaway

15.I na kraju pesma koju smatras svojom licnom kartom...

Iron Maiden- Number of the best (fuck yeah)

 

bila sam samo malo dete u majcinom narucju koje nije imalo pojma o zivotu...vremenom sam ponesto naucila ali i dalje ne znam vecinu stvari... O Boze, kako sam se samo promenila u zadnjih 10 meseci... Tesko je kada vam vec u osnovnoj skoli stave do znanja da nemaju nameru da se druze sa vama jer ste "drugaciji"... a uopste nisam drugacija, ista sam kao i oni i imam iste potrebe... ali oni to nisu shvatali, svakim danom su se trudili da mi zivot zagorcaju na najgori moguci nacin... On me je izvukao iz tame u kojoj sam zivela, nekog lutanja bez cilja koje je samo trazilo neko svetlo koje nikada nije bivalo pronadjeno...kada smo poceli da se dopisujemo, svidjao mi se vec neko vreme...nisam ja od onih kojima se neko svidja na par dana, kod mene to traje bar par meseci. A dobro sam znala kakav je pn, znao je da moze da ima svaku a znao je to i da iskoristi... BOze, mrzela sam samu sebe zbog toga sto mi se svidja, svakim danom se pitala imam li ja uopste imalo pameti u mojoj glavi...

al ajd, otisla sam da se vidim sa njim... bilo je smesno... uporno je pokusavao da me poljubi a ja bih bas u tom trenutku pocela da pricam o slepim misevima...  jednom me je povukao i poljubio... bilo je lepo i nezaboravno ali sam ja taj poljubac prekinula smehom... ne znam zasto...

imala sam vec 15 i po godina... poprilicno kasno, ali ne kajem se...lepo mi je i jos uvek smo zajedno...vec 9 meseci... a mogu vam reci da je svaki naredni poljubac sve lepsi jer i vi vise poznajete jedno drugo...

 

In this world you tried
Not leaving me alone behind
There's no other way
I pray to the gods: let him stay

The memories ease the pain inside
Now I know why

All of my memories
Keep you near
In silence moments
Imagine you here
All of my memories
Keep you near
Your silent whispers
silent tears

Made me promise I'd try
To find my way back in this life
I hope there is a way
To give me a sign you're okay
Reminds me again
It's worth it all
So I can go on

All of my memories
Keep you near
In silence moments
Imagine you here
All of my memories
Keep you near
Your silent whispers
silent tears

Together in all these memories
I see your smile
All the memories I hold dear
Darling you know I will love you
till the end of time

All of my memories
Keep you near
In silence moments
Imagine you here
All of my memories
Keep you near
Your silent whispers
silent tears

All such of My Memories!

3 puta danas sam plakala, sranje...a nema nekog ozbiljnog razloga: Knjiga "Zauvek" Film Forest Gump I jos neki film koji ne znam kako se zove... Ovaj zadnji film je na mene ostavio ogroman utisak, podseca na dokumentarac ali nije. Ne znam kako da opisem situaciju. Grupa pankera je napustila svoje domove i zive kao klosari, svi su postali dzanki osim jednog lika koji se posle zaljubi u neku likusu koja im se kasnije pridruzuje da zivi sa njima u nekoj fabrici... Tu pocnu da se desava svakakva sranja, ne bih da smaram sa detaljima, ali ta likusa zatrudni, ali nije sigurna da je to dete tog pankera jer je jedno vece bila pijana i fuck se sa nekim drugim likom. I tako budu svakakva sranja jer nemaju dom pa im drzava oduzme dete, lik opljacka prodavnicu, uhapse ga, uzme drogu i zbog neke preosetljivosti na supstance postane dzanki, a njegova devojka se prostituisala da bi nabavila kes da ga odvede na lecenje. I da, sve je prikazano do detalja, ukljucujuci i sex, pa se verovatno mnogima ne bi svideo jer su dama danju a kurve nocu, al ajd...na mene je film ostavio ogroman utisak...

Watching the sky my only angel left me alone, remember all the joy with him, all love that he brought. Do you remember daddy, my only son, you were just a child in my arms when he was gone behind clouds? Tell me, what his face was like, tell me all about his life, tell me what was his race, i don't remember, mom, i was just a little child when daddy went on sky...

Pravih prijatelja uvek je malo  i tesko ih je steci, ali jos je teze kada shvatite da i oni za koje ste se borili i smatrali ih najboljim prijateljima ustvari vise to nisu...a nekada  su bili...

Svesna sam da sam mozda impulsivno reagovala, ali necu nikada reci IZVINI ako to zaista ne mislim. I kao da nije dovoljno sto vise ni ne razgovaramo, postupkom na Facebook-u pala si nize nego sto sam mislila da si u stanju. Shvatas stvari onako kako ti hoces a ne kakve jesu...

i da, znam da sam nekada ispaljivala moje srugarice zbog Njega, ali uvek sam bila tu za njih kada im je bilo potrebno. I drago mi je sto sam bar Njega zadrzala pored sebe jer ga neopisivo volim i uvek mi je bio podrska...uvek...i nadam se da ce tako i ostati... a ti i dalje zivi u svom svetu i posmatraj zivot drugim ocima, sve dok te jednom ta greska ne upropasti...Hvala ti za sve one dane kada si bila uz mene i za sve one dane kada ja nisam bila uz tebe, kako ti kazes...

Osoba kojoj je ovo napisano sama ce se prepoznati...

tesko je bilo zamisliti da cu voleti sa svojih sada, mogu ponosno da kazem, 16 godina. Uvek sam smatrala da se voli samo jednom i jos uvek ne znam da li gresim ali zaljubljena sam neopisivo. Mnogi mi kazu da nije lep, da sam sa njim samo zbog gitare, ali stvarno nije tako... Volim ga vise nego ikoga na ovom jbnom svetu. Cak i kada sam totalno sjebana on me samo zagrli i sve bude bolje. Pogleda me onim njegovim divnim zelenim ocima i kroz mene prodje citava reka osecanja. Ne znam to opisati recima iako sam oduvek bila ponosna na moje verbalne sposobnosti.

Plakao je u nedelju, tad mi je bio rodjendan. A ja sam kriva jer pogresno shvatim stvari i bila sam ljuta na njega. Nisam mu davala sansu da mi objasni i mislio je da mi je upropastio rodjendan i poceo je da place. Nikada ga ranije nisam videla takvog. Izasli smo ispred sobe, on me je samo cvrsto zagrlio i ponavljao "izvini, izvini". Rekao mi je da mu puno znacim, vise od ikoga i negde u dubini duse sam bila ubedjena da laze jer mi je u zivotu dosta patetike, ali dozvolih mu da me poljubi i ostavi trag na mom srcu kao niko.. a sam mi je rekao isto... nekada samo ocima razgovaramo i smejemo se jer uvek znamo sta ce ono drugo reci. Cak i istu poruku jedno drugom posaljemo u isto vreme... nisam se pokajala sto sam mu dala svoje srce..znam da me voli jer je toliko puta imao priliku da se smuva sa mnogo boljim ribama a sve ih je ispaljivao. I nije glup kao vecina i ne razgovara o nebuloznim temama. Lepo mi je kad lezimo zagrljeni i zaspem i probudim se u njegovom toplom zagrljaju...

odlucih da je vreme za novi post...prosli su praznici...nova godina je prosla sooper i lepo sam se provela...trenutno prolazim kroz uzasno tezak period zivota ali zaista o tome ne bih da pisem...pored toga, tesko je iizgubiti prijatelja...uzasno tesko...secam se kada sam sa Bellom uvek bila zajedno, kada je uporno pokusavala da "ode na onaj svet", kada sam ja ...ma nije ni bitno...uglavnom izgubila sam je kao najboljeg prijatelja...a sada i inu...tesko mi je mada cemo se verovatno pomiriti ali u ovim trenucima mi je potrebna podrska pravog prijatelja, stisak ruke neke iskrene osobe...i nisam preterano tuzna jer znam da cemo se pomiriti ali sam razocarana time sto ljudi tako impulsivno reaguju...

 

Sa svojih skoro 16 godina svesna sam svega sto se oko mene desava, bar toliko je moj mozgic razvijen. I muka mi je ovih politicara na TV-u koji uporno govore o miru u svetu…Niko ne zeli mir I svi to dobro znaju. Uostalom reci ne cine coveka vec dela… Naravno da mi je zao kada na vestima cujem da su poginuli nevini ljudi, ali zivot je takav…. I onda kada dodju praznici svi pocnu da pokazuju jebenu “ljubav” prema napustenoj deci I invalidima. Nisu samo praznici vreme kada treba da se setimo drugih ljudi. Nedelju dana ne moze opravdati godine zanemarivanja.

A najgore je kada ljudi pocnu da oplakuju one koji su nastradali, a nisu brinuli o njima dok su disali. Da bi neko umro ne mora doziveti svoju fizicku smrt, ona emocionalna je mnogo gora kazna… Dises, a nisi ziv. Oci gledaju ali ne obracaju paznju.

Ne zelim da govorim kao da sam ja neka svetica jer nisam.

Pre neki dan odlucih da postanem vegetarijanac, ali jebeno nisam mogla odoleti onoj sarmi na onoj divnoj trpezi… I sad me je sramota mene same. Ali shvatila sam da bi prasici leteli I po nebu kada ih niko ne bi jeo, jednostavno zivot je samo jedna bitka za opstanak. Pojedi da ne bi bio pojeden. Ne jedem mnogo mesa ali ne mogu bez toga, moj organizam ne moze da izdrzi napor.

 

Da ne zaboravim: skontala sam da pojedine osobe na blogu rade isto sto su pre radile pa su ih svi skontali…Ako ne kontate na sta mislim, pogledajte IP adrese I razumecete.

Uglavnom, dosta mi je vise klinkica koje se foliraju cak I na blogu. Ovde mozete postati ono sto zelite u sekundi. Meni je ovaj blog kao neka ispovedaonica u kojoj me svi napadnu jer ne skontaju sta sam ustvari htela da kazem… ali samo da znate, ne odustajem lako I nista me ne moze srusiti…

Kupila sam decku knjigu za Novu. Msm to je meni najbolji poklon, nesto sto ja najvise volim kada dobijem kao poklon. Kupila sam mu “Secanja na Dzona Lenona”. Kontam da je nece ni otvoriti ali ajde… Za Novu idem sa njim, mada cu pola veceri biti sama jer on svira ali jbg, vredi…

Ponovo se posvecujem bubnjevima, ne zelim vise da gubim vreme uzalud…

A sad da prestanem sa ovim jebenim smaranjem…

Zelim vam svima srecne praznike, ali bih volela da se bar setite dok otvarate svoje poklone onih kojima je I vazduh dragocen, dok sedite za svojom bogatom trpezom setite se onih koji gladuju ali im je svaki novi dan blagoslov… Mada I ako se ne setite nece biti nista strasno jer jedan dan ne predstavlja mnogo…

I SRECNI PRAZNICI!!!!

 

 

Preziveli

 

Bez sumnje bice im uskoro bolje, od soka I napora

Zamuckuju I isprekidano pricaju

Naravno da “zude da opet krenu”-

Ti decaci ostarelih, uplasenih lica, koji uce da hodaju.

Uskoro ce zaboraviti kosmarne noci, preplasenu

Potcinjenost duhovima prijatelja koji su izginuli-

Svoje snove natopljene ubijanjem I bice ponosni

Na slavni rat koji im je skrhkao sav ponos…

Muskarci koji su otisli u boj, gordi I radosni;

Deca, sa ocima koja te mrze, slomljena I besna.

 

† Moonfairy †

primetih da je blog zatrpan  kojekakvim princezama( bez uvrede, ali malo originalnosti molim)...

i na nekom blogu jedna od tih princezica ostavi kom a ljudi ne mogu vise da skapiraju ko je...

skoro da vise i ne pisem postove...nemam neke probleme na koje bih se zalila...sve je savrseno...u subotu ce biti 6 meseci da smo Moja Ljubav i ja zajedno...znaju i moji keva i cale...ne smeta mi to, a ne smeta ni njemu...lepo mi je zaista...

uskoro ce i nova godina...volela bih da mogu da je docekam u njegovom zagrljaju, da nestanem u drugi svet samo sa njim... ali ne mogu...

ukoliko se ne budem javila do nove godine,

svima vam zelim da budete srecni kao ja sada...

 

sve je sooper...

i bolje je nego sto je ikad bilo...poljubac i zagrljaj u skoli...dnevna doza...kevi sam odlucila da kazem da sam sa njim...ionako mi je rekao da mu ne bi smetalo...msm posle 5 meseci znaju skoro svi i ne zelim da keva i cale saznaju od drugih jer ce onda izgubiti i ono malo poverenja u mene koje je preostalo...sootra ce doci da sviramo...

imali smo bal vampira u skoli. zvanicno smo najgori razred u gimnaziji, 42 opomene, 90 neopravdanih...

neki dan  donesose rakiju u skolu i pili na casu. prof pita zasto se svi tako mrse kad piju vodu, a oni joj rekli da je vodi izgleda istekao rok trajanja...i Shuska im poveruje... Stupid li zene...

Sto se tice drustva jos uvek nemam  neku drugaricu sa kojom izlazim i tako...ja ustvari ni ne izlazim cesto...ne vidim smisao u sedenju u zadimljenom kaficu...jedino kada ima neka dobra svirka, ali toga bas i nema u skorije vreme... Ipak, ova nas vojvodjanski grdaic ne nudi mnogo, ali shvatam da svakim danom imamo sve vise i vise demo bandova...ali jedan je najbolji, ina zna....

sto se tice ine, ni sa njom se ne vidjam u poslednje vreme. To dete ume da vas iznervira u trenutku, ali mi je ona i dalje bf...

o ocenama ne zelim da pricam jer su katastrofalne...

nemam inspiraciju, tako da sam morala da pisem ove gluposti...

btw, kao odg na komove, ja pisem ono sta zelim a ne oni sto drugi zele...

 

Zivim na granici izmedju ljubavi I ludila. Tesko je. Glupa ljubav. Ako se tako moze nazvati. Tih glupih 15 minuta mi znaci puno. A ni to ne mogu da iskoristim kako treba. Htedoh danas da ga zagrlim. Mozak me je zaustavio ili neka supljina u glavi. Pre ce biti ovo drugo. A sve sede svojim glupim deckicima u krilu. U skoli smo. Prolazim I vidim par kako se ljubi ispred skole. Ne obracam paznju ali primetim. Odjednom on njoj glasno kaze:

“kresnucu te”

Svi su culi. Niko se nije ni osvrnuo. Zasto je onda toliki problem da ga zagrlim?! Samo glupi zagrljaj. To je sve sto trazim! SVE! A mogla sam jednostavno da ga ostavim kad mi nije nista znacio, da glupu tinejdzersku ljubav ostavim za kasnije, odlozim u neku fioku… Ali ne. Glupa tvrdoglava ja mora da radi sta ona zeli. Pocinje da me nervira. Volim ga ali me nervira. Znaci mi ali me zivcira skoro  svaka sitnica. Mozda mi je dosadio ali VOLIM GA!!! I sad ne znam sta da radim.

Ispalim ga, pukla sam. Kajacu se.

Ali moram nesto da uradim…

Sada mu je moja podrska potrebna vise nego ista, znam to. Ali kako da nabacim osmeh na lice ako mi se place, kako da ga zagrlim ako zelim samo da me saslusa, kako da ga poljubim ako ne zelim. Oduvek postupam onako kako se osecam… I glupi sex… Zasto je to toliko bitno…?! Pola mesta raspravlja o tome da li smo se…ili nismo… Ko da je to njihova stvar. Komsinica gura nos u tudji tanjir… Umesto da gleda u ono sto je u njenom servirano sa grozotom, glupim stereotipima…

 

 

hvatila sam da sa majkom nemam najbolju komunikaciju. Nikada me ne slusa kada razgovaramo bar mi se tako cini… Nikada od nje ne trazim savet jer mi ga ne da… ne znam zasto je tako. Od danas sam u kazni. Zabranjeno mi je sve moguce. Komp(ali ne pridrzavam se pravila) TV, izlasci, telefon…sve… U narednim danima zivecu kao amis… I sve to zbog ocena… Imam nekoliko dvojaka I jedinica… Ipak, ona od mene ocekuje da budem savrsena… Tesko je a ja ne mogu sa svim da se izborim. Stalno mislim na njega… Svaki sekund… I cim makne iza ugla da ga ne vidim vec mi nedostaje… Ax, ta glupa ljubav… Zasto sam morala da se zaljubim?! ZASTO?! Ne mogu da zamislim da kazem mami da imam decka. Babi sam rekla. Ona me uvek saslusa. I uvek mi udovolji I da pravi savet. Njoj se jadam kad me mama stalno napada… Njoj sve kazem. I nije kao one stare babe jer no ona nije bog zna sta stara, pa da mi govori ti si jos mala itd… Zaista mi puno znaci…

Ovo nedelja je uzasna… Ne mogu ni da se vidim sa deckom, samo u skoli na glupom “velikom” odmoru… Ta glupa skola…. A I on je po  ceo dan u studiju. Ponekad je tesko izdrzati sve napade onih ludih devojaka, tesko izboriti se svima koje ga jure… Tesko mi padne kada mi kaze da nema vremena da se vidimo… Na svu srecu to je retko, ali desava se… najteze je izboriti se sa svim tracevima… Ponekad pustim da vetar odnese traceve ali ponekad jednostavno ne mogu… Skoro svaki dan mi neko kaze da me je prevario. Znam da nije jer svo vreme skoro provede sa mnom…

Jednom ga je jedna moja drugarica zezala ali ja to nisam znala. Potpisala se kao Jelena. ON joj je napisao da ima devojku I da je toliko voli da je nikad ne bi prevario…bila sam takoooooooo happy da je to neverovatno… Mislim da mi je on puno pomagao… Glupa devojcica puna loseg misljenja o sebi… Doduse, to misljenje su mi drugi nametnuli. Svaki dan glupa depresija, svaki dan sam kukala da sam ruzna, da sam ravna… A sada to nije ni vazno… shvatila sam da nikada ne treba da budem tuzna zbog svog izgleda,ma kakav on bio… bicu mu zauvek zahvalna na tome sto zahvaljujuci njemu umam vise samopouzdanja…Ipak to ne cini coveka. I glupe grudi kojima su skoro sve devojke opterecene..pfff… vecina smatra da muskarci gledaju samo u grudi a shvatila sam da to nije tacno…glupost… na to stalno obracaju paznju samo oni koji svoju devojku ne postuju I kojima je samo bitan fizcki izgled, a takvi ni ne zasluzuju paznju. Mada, ne mozete reci da devojke ne komentarisu kako ko izgleda, tako da sup o tom pitanju svi isti… Mada iskreno meni nije bilo nikada bitno kako neko izgleda I nikada mi se nije svideo neki lepotan jer sam oduvek smatrala da onaj decko koji void previse racuna o svom fizickom izgledu, npr da stalno namesta frizuru I sredjuje se bespotrebno ni nije musko… I lepse je kada neko nije slika savrsenosti koja ne postoji jer nam tada nikada ne moze biti dosadno…

Ono sto se meni najvise svidja je duga kosa, ne previse lep ali ni previse ruzan tip, da void racuna o sebi a ne da bude neki klosar… ja sam mog nasla, a vi?...

 

Svakog dana sve vise shvatam koliko je tesko naci zaista prave prijatelje. Ne mozete jednostavno napisati oglas

TRAZIM PRIJATELJA! JAVITI SE NA BR….

Pravi prijatelji sun as glavni oslonac u zivotu, ponekad cak I vise nego roditelji. Imala sam takvu drugaricu. Bella. Medju nama nije bilo taboo tema, zajedno bismo bile u depresiji I vadile jedna drugu iz depre iako nismo znale cime bismo se tesile. Uvek sam bila tu za nju, uvek! U maju su je uhvatile neke bubice I konstantno je bila u depresiji I par puta gutala tablete I razna sranja koja su imala samo jedan cilj. SMRT. Ne, nije darkerka ili nesto slicno. Svi su vrsili ogroman pritisak na nju. Mama uciteljica, tata ugledni ne-znam-sta… U svakoj situaciji je morala biti savrsena, njena mama je uvek znala njenu ocenu sa kontrolnog pre nego sto bi I Bella saznala… Ogroman pritisak. Dete savrsenih roditelja trebalo bi I samo biti takvo. Ali nemoguce. Ona je oduvek zelela samo malo paznje. Sa majkom nije imala nikakav odnos jer je keva bila zauzeta poslom, cale nije mnogo mario , ugled je bio najbitniji. Slika savrsene porodice mora biti ocuvana. I tako je ona svakim danom padala u depresiju. Za uskrs je uzela tablete. Nije joj bilo dobro. Samo sam sela na motor I odjurila kod nje. Satima sam pokusavala da joj objasnim ali njeno polukomirano stanje…uzas…bila je u hitnoj… Rekla mi je da to vise nece raditi ali slabost je jos uvek postojala. Imala je komplekse. Mislila je da je debela I drzala je glupe dijete koje nicemu nisu vodile. Jedna jabuka dnevno. A isla je jos I u teretanu. Pad imuniteta. Pad svesti. Skoro svaki dan je padala u nesvest. Pocela je kosa da joj opada. Ax, glupe dijete! Znala sam razlog I takodje sam znala da ako bih je osudjivala nista ne bih postigla. Zato sam odlucila da je odvedem kod lekara. On joj je objasnio neke stvari, ali na onaj njihov naucni nacin koji obican smrtnik ne moze razumeti. Mir na 2 nedelje. Uzbuna ponovo. Sledeci korak:psiholog. Zakazala sam joj termin kod psihologa, ali ona nije htela d aide pa sam je bukvalno odvukla. Stvari su se polako poboljsavale. I jednog dana u junu ona je otisla od kuce I nije se nikom javila. Njena mama me je nazvala u pola noci I pitala da li je Bella sa mnom. Pocela sam da placem. Sutradan je dosla kuci. Rekla mi je da nije mogla da podnese vise sve to sto se desava. Prebacila sam joj to sto je isparila na jednu noc I 3 meseca nismo pricale. Pomirile smo se pre mesec dana. Puno se promenila… Ali ja nikada necu zaboraviti sta sam sve uradila za nju, bez obzira da li ona to ceni ili ne…

 

Ax, taj divan osećaj da si voljen i da voliš...trenutno, naravno... Uvek sa svojim dečkom idem na veliki odmor, uvek i nikada se ne grlimo i slično, mislim ipak smo u školi tako da biste pre pomislili da je u vezi sa svojim ortakom nego sa mnom. Ali yonfa je u tome što cela škola zna da smo zajedno i to me užasno nervira jer stalno pogledaju nekako čudno u nas kada prolaze. Ali niko ne bi ni znao osim par ljudi da ne postoji jedna osoba  koja je išla sa mnom u osnovnu, sada nažalost i u srednju školu. Čim smo se smuvali, ona je svima razglasila i svi su saznali. Nervira me to. Zašto nekoga interesuje nešto što nije njihova stvar. Shvatam da imamo potrebu da „guramo nos“ u tuđe stvari, ali ovo je zaista preterano. Pre mesec dana su klinci pričali da sam ja spavala sa njim samo samo zato što nismo pustili njegovog brata u sobu kada sam ja bila kod njega. Pravi razlog je to što on posle neće da izađe iz sobe i počne da smara iako je inače cool. I tako posle 3 nedelje ja saznam da se to priča. Dolazim na engleski i Bella kasni. Na pola časa mi šalje papirić na kome piše:

„e, moram ti hitno našto reći šta se okolo priča, ali nemoj da se ljutiš na mene, ja sam to samo čula i dobro te poznajem, tako da znam da nije istina...“

U prvi mah ne kontam o čemu se radi i pišem joj:

„ Šta se priča? I šta je tako strašno da bih se ljutila na tebe? Ne kontam o čemu se radi.“

„ Pola mesta priča  da ste se vi... Kapiraš? Meni su rekli da on to priča, mada ne verujem baš da bi ON to svima govorio..“

Dodaje mi papirić i onako „izbulji“ oči kao u znak izvinjenja.

Kada sam to pročitala kao da me je neko polio hladnom vodom. Odmah sam mu poslala poruku:

„ Nadam se da ono što sam čula nije tačno jer ako jeste završili smo!?“

„ Šta si čula?“

„ Da ti kao svima pričaš da smo mi spavali iako to nije tačno!“

„MOLIM?! Da ja radim ŠTA?! To nije tačno! Kad ti se završava čas, da te nazovem, a do tada ću da ispitam ko to priča..?“

I tako je on saznao da je sve izgleda krenulo od njegovog brata i onda je „nakrpio“ brata i sve koji su to dalje širili...

A sinoć se mi šetamo i prolazimo pored jedne velike pekare gde svi vise posle izlaska i držimo se za ruke. Ja skontala pola mog bivšeg razreda i pola njegovog sadašnjeg a i ljude iz novog razreda i njegovog starog... I pustim mu ruku da nas ne bi zezali. A oni skontali da smo se držali za ruke i kažu kao „ Što si mu sad pustila ruku, a ? a?“ I onako ironično kažu Ćao... I tada on mene uhvati za ruku a oni naprave neki retardirani izraz lica. Iskreno, bila sam srećna jer me je uhvatio za ruku pošto sam imala nekakav osećaj da ga je blam što je sa mnom(ne znam zašto sam to mislila)... Ali zato sam sutra gotova u školi, zezaće nas žešće... Takvi su, kao petogodišnjaci... Takva tura, navići ću se... kontam da mi sitnice puno znače...

  dakle, noc vestica je finnaly tu...

odlucih da kazem nesto o tom prazniku kome se neki raduju vise nego ijednom drugom jer je jedina poenta...zabava...

Ноћ вештица (енгл. Halloween) је светковина која се у појединим земљама прославља 31. октобра, ноћи уочи Свих Светих.

Најчешће активности које обележавају овај празник су: костимиране забаве, прављење лампе од тикве, гледање хорор филмова, читање страшних прича. Деца иду од врата до врата, траже слаткише и извикују „trick or treat“ (у слободном преводу „дајте нам слаткише или ћемо вас уплашити“). Ирски имигранти су верзију ове традиције пренели у Северну Америку у 19. веку. Ноћ вештица се прославља у САД-у, Ирској, Канади, Великој Британији, Порто Рику, Јапану, Новом Зеланду и у неким деловима Аустралије.Историја

Порекло овог празника датира још од античке келтске светковине „Samhain“. Келти, који су живели на просторима данашње Ирске, славили су своју Нову годину 1. новембра. Ноћ пред Нову годину славили су „Samhain“. Веровали су да се тада духови враћају на земљу узрокујући проблеме и уништавајући усеве. Келтски свештеници градили су огромне ломаче где су се људи окупљали како би спалили усеве и животиње као жртве келтским божанствима. У току прославе носили су костиме, углавном од животињских глава и коже.

^{moram da strebam biologiju za jednu staru vesticu pa ne mogu da kuckam te sam preuzela sa sita...}

^{a sada jos nesto...ne znam da li se slazem u potpunosti sa napisanim ali ajde...}

POREKLO "NOĆI VEŠTICA" U ZAPADNOM SVETU

Odakle Noć veštica vuče svoje korene?

Da li znate da je Noć veštica uvedena u hrišćanski svet nekoliko vekova posle smrti Hristovih apostola, a da su je pagani proslavljali vekovima pre osnivanja Novozavetne Crkve? Istorija nam daje intrigantan odgovor: "Noć veštica (Halovin) bazira se na škotskim i irskim narodnim običajima koji direktno vuku korene iz prethrišćanskog doba" - to jest - iz paganizma!

Iako je Halovin postala noć razuzdanog ludovanja, sujevernih vračanja i stravičnih igara koje ljudi ne shvataju tako ozbiljno, u početku se ova svetkovina znatno razlikovala od svog današnjeg oblika. Noć veštica u najranijem periodu nije se proslavljala u "nadahnutoj izvornoj hrišćanskoj Crkvi", nego među Druidima, koji su to činili u čast velikog Boga mrtvih Šamhaina, čiji praznik pada 1. novembra (Ralf Linton, Noć veštica tokom dvadeset vekova, str. 4). Ovaj festival nema mnogo veze sa hrišćanstvom, već predstavlja stari paganski praznik koji se maskirao u crkvene običaje! Uprkos tome, nominalni hrišćani dopuštaju svojoj deci da se zabavljaju u duhu tog paganskog običaja!

Američka enciklopedija tvrdi da je Noć veštica "sasvim jasno ostatak iz paganskih vremena". Obratite pažnju šta o Noći veštica kaže najautoritativnija enciklopedija na svetu, Britanika: "Noć veštica nastala je mnogo pre hrišćanstva. Dve glavne osobenosti drevnog Halovina su paljenje logorske vatre i verovanje da te noći duhovi i veštice najverovatnije lutaju svuda unaokolo. Istorija pokazuje da su glavne svetkovine Noći veštica bile čisto druidskog karaktera, 'koji potiču od paganskih Druida iz severozapadne Evrope', što nadalje potkrepljuje činjenica da je u nekim delovima Irske 31. oktobar još uvek poznat kao OIDHCH SHAMHNA - 'bdenje Šamana'". Šaman (Šamhain) je paganski gospodar mrtvih kod starih Druida. Dakle, pagani su slavili Noć veštica mnogo godina pre nego što je Isus rođen u Vitlejemu. Međutim, taj paganski praznik nisu proslavljali samo Druidi; to je bio i rimski festival! U daljem tekstu Britanika kaže: "Druidskim ceremonijama dodate su neke karakteristike rimskog festivala koji se držao oko 1. novembra u čast Pomona, u kome orasi i jabuke igraju važnu ulogu - predstavljaju zimsku zalihu voća".

Zapazili ste da postoji ovaj rasprostranjeni paganski običaj koji je vezan za zimsko doba!

Zašto se proslavljala Noć veštica?

Sada dolazimo do suštinske istorijske istine o tome zašto se slavi ovaj praznik! Evo činjenice iz "Knjige o Noći veštica" (10. strana), autorke Rut Keli: "Sveštenici paganskih druida učili su o besmrtnosti duše, to jest da prilikom smrti duša prelazi iz jednog tela u drugo... Verovali su da poslednjeg dana u godini (31. oktobra), Gospodar smrti okuplja duše preminulih u protekloj godini, koji su osuđeni da žive u životinjskim telima dok im se ne odredi u koje oblike života da se nastane u toku narednih 12 meseci. Da bi im izrekao lakšu presudu, duše su mogle da laskaju Gospodaru mrtvih darovima i molitvama. Nakon ispaštanja za svoje grehe oslobađane su za Novu godinu da odu u druidski raj" (Noć veštica tokom dvadeset vekova, str. 5).

Noć veštica se proslavljala kako bi se u svesti ljudi održala lažna doktrina o besmrtnosti duše, po kojoj mrtvi nisu zaista mrtvi! Gotovo svi paganski narodi imali su dan u čast mrtvih, koji je izvorno uveden kao komemoracija Nimroda (Nevroda, po Daničiću) (Prva Mojsijeva 10:8-10), za koga je njegova žena Semiramida tvrdila da je i posle smrti ostao u životu.

Šta znači reč Halovin (Noć veštica)? To je veče Olhalouz (svih blagoslova) ili Haloumas (blagoslovene mise) ili Dan svih svetih - "i kao takav predstavlja jedan od najsvečanijih festivala (katoličke) crkve" (Iz Lintonove Noći veštica kroz dvadeset vekova, str. 3). Halovin, koji pada 1. novembra, predstavlja veče svakog blagoslova ili Dan svih svetih. Pošto je u staro vreme postojao običaj da dan započinje sa zalaskom sunca, Noć veštica uoči 1. novembra predstavlja večernju proslavu koja najavljuje veliki dan - 1. novembar - posvećen bogu mrtvih!

Ko je "Bog mrtvih"?

No, nedugo pre nego što je Isus raspet, Sadukeji su Mu postavili pitanje o vaskrsenju. Da im dokaže da će biti vaskrsenja iz mrtvih, Isus je rekao: "A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog govoreći: ja sam Bog Avraamov i Bog Isakov i Bog Jakovljev? Nije Bog Bog mrtvih, nego živih" (Jevanđelje po Mateju 22:31, 32). Da li razumete šta znači taj odgovor? Budući da su patrijarsi (biblijski praoci) mrtvi, a Bog je samo Bog živih - jer mrtvi ne služe Bogu (Psalam 6:5; 115:17) - onda mora da bude vaskrsenja mrtvih da bi patrijarsi ponovo mogli da žive i da bi Bog mogao da bude njihov Bog. Da bi vaskrsenje bilo moguće "Hristos i umre, i vaskrse, i ožive da ovlada i mrtvima i živima" (Rimljanima 14:9). Primetite da je Isus postao Bog ili gospodar mrtvih zato što je On svojim vaskrsenjem zadobio ključeve groba i smrti (Otkrivenje 1:18). On će vaskrsnuti mrtve da bi oni mogli da žive služeći Mu. Od koga je Isus dobio te ključeve? Ko je imao pređašnju vlast nad mrtvima?

U poslanici Jevrejima apostol Pavle govori o "onome koji ima vlast nad smrću, to jest đavolu" (Jevrejima 2:14). Stoga je đavo, sotona, bog i gospodar smrti! Šamhain ili Šaman kod paganskih Druida je bog smrti - sotona! Do današnjeg dana ljudi proslavljaju divlju noć u kojoj se ludo zabavljaju u čast đavola! Pavle kaže da su pagani, mislivši da obožavaju istinitog Boga, zapravo služili demonima (Galatima 4:8). Omladina koja danas pali vatru na Noć veštica ne služi Bogu! Ako je Noć veštica veče posvećeno đavolu, kako je onda ovaj dan - nazvan svaki blagoslov ili dan svih svetih - počeo da se proslavlja u Crkvi koja ispoveda hrišćanstvo?

Odakle potiče Dan svih svetih?

Prvi dan u mesecu novembru, koji su pagani obeležavali u čast Šamhaina - sotone, danas se proslavlja u stotinama crkava "kao odavanje pošte svim svecima, znanim i neznanim, što po Papi Urbanu IV dopunjava sve nedostatke u praznicima koje vernici tokom godine slave u čast svetih" (Katolička enciklopedija). Kako je obožavanje svetaca koji su, navodno, živi na nebu počelo da se proslavlja na dan posvećen đavolu? "... misleći da svakog mučenika treba obožavati, Crkva je odredila jedan zajednički dan za sve mučenike".

Vidite, ono što su nekada bili pomeni na svakog mučenika, koji su se držali raznim danima, postalo je opšti dan u čast mrtvih za koje se verovalo da žive na nebu. "Grgur III (731-741) posvetio je jednu kapelu svim svecima u bazilici Svetog Petra, a kao godišnjicu mrtvih utvrdio 1. novembar... Grgur IV (827-844) je proširio proslavu vezanu za 1. novembar na celu Crkvu. Čini se da se Bdenje (Noć veštica) održavalo u istom ranom periodu kada je nastao i sam praznik".

Primećujete da je Noć veštica stara koliko i Dan svih svetih u katoličkoj crkvi. Ralf Linton u svojoj knjizi govori o ovom prazniku: "Dan svih svetih je uveden u crkveni kalendar zato što godina nije bila dovoljno duga da omogući posvećivanje određenog dana svakom duhu u katoličkoj crkvi... Budući da su ljudi već uveliko povezivali dotični dan (1. novembar) sa mnoštvom duhova mrtvih, to je veoma pogodovalo crkvenoj politici da se bezopasne paganske narodne ideje uvedu u Crkvu".

Protestanti su nastavili da delimično obeležavaju Noć veštica "pošto je na taj dan, 1517. godine, Martin Luter prikucao svojih 95 epohalnih teza na crkvena vrata u Vitembergu", čime je započela protestantska reformacija. "Luter je izabrao Noć veštica znajući da će građanstvo upravo te večeri da dolazi u crkvu" (Noć veštica, str. 9-10).

Poreklo uzvika "Trik or trit" ("biraj trik ili nas nagradi")?

Da li znate odakle potiče običaj da deca prave obesne šale kada kucaju na vrata i viču "trik or trit"? Linton kaže: "... to svakako dolazi iz paganskih vremena". U Irskoj je do početka ovog veka postojao običaj organizovanja povorki "predvođenih čovekom u beloj odori, sa maskom u obliku konjske glave" ("Konj je bio posvećen bogu sunca", kaže Linton, "što ukazuje na to da taj običaj predstavlja ostatak druidskog obreda"). Povorka je od seljaka prikupljala darove u čast starog druidskog boga čije se ime u irskom jeziku vremenom promenilo. Ukoliko povorka nije bila "velikodušno čašćavana" (trit), seljaci bi bili "prevareni" (trik) pretnjama da će im kletve uništiti useve za sledeću godinu!"

Ovaj tradicionalni običaj održavanja povorki na Noć veštica izveden je iz još jedne neobične prakse. Podražavajući religijske povorke iz stare Grčke i Rima, bogate srednjovekovne crkve su imale običaj da paradiraju noseći mošti svetaca-zaštitnika. Siromašnije parohije nisu bile u mogućnosti da nabave mošti, pa su se koristile naslikanim predstavama svojih svetaca-zaštitnika. "Oni koji nisu igrali uloge svetih takođe su želeli da uđu u povorku, pa bi se odevali kao anđeli ili đavoli. Tako se povorka Svakog blagoslova u porti pretvarala u veselu i šaroliku paradu" (Noć veštica tokom dvadeset vekova, str. 103).

Današnji "trik or trit" predstavlja puki nastavak tih izobličenih, apsurdnih običaja, koji su proizašli iz paganizma, a nazvani su hrišćanskim imenima. Nije li stoga ikakvo čudo što deca i odrasli obesno uništavaju privatnu imovinu - na dan koji je izvorno posvećen sotoni - Uništitelju?