Zivim na granici izmedju ljubavi I ludila. Tesko je. Glupa ljubav. Ako se tako moze nazvati. Tih glupih 15 minuta mi znaci puno. A ni to ne mogu da iskoristim kako treba. Htedoh danas da ga zagrlim. Mozak me je zaustavio ili neka supljina u glavi. Pre ce biti ovo drugo. A sve sede svojim glupim deckicima u krilu. U skoli smo. Prolazim I vidim par kako se ljubi ispred skole. Ne obracam paznju ali primetim. Odjednom on njoj glasno kaze:
“kresnucu te”
Svi su culi. Niko se nije ni osvrnuo. Zasto je onda toliki problem da ga zagrlim?! Samo glupi zagrljaj. To je sve sto trazim! SVE! A mogla sam jednostavno da ga ostavim kad mi nije nista znacio, da glupu tinejdzersku ljubav ostavim za kasnije, odlozim u neku fioku… Ali ne. Glupa tvrdoglava ja mora da radi sta ona zeli. Pocinje da me nervira. Volim ga ali me nervira. Znaci mi ali me zivcira skoro svaka sitnica. Mozda mi je dosadio ali
Ispalim ga, pukla sam. Kajacu se.
Ali moram nesto da uradim…
Sada mu je moja podrska potrebna vise nego ista, znam to. Ali kako da nabacim osmeh na lice ako mi se place, kako da ga zagrlim ako zelim samo da me saslusa, kako da ga poljubim ako ne zelim. Oduvek postupam onako kako se osecam… I glupi sex… Zasto je to toliko bitno…?! Pola mesta raspravlja o tome da li smo se…ili nismo… Ko da je to njihova stvar. Komsinica gura nos u tudji tanjir… Umesto da gleda u ono sto je u njenom servirano sa grozotom, glupim stereotipima…