Sa svojih skoro 16 godina svesna sam svega sto se oko mene desava, bar toliko je moj mozgic razvijen. I muka mi je ovih politicara na TV-u koji uporno govore o miru u svetu…Niko ne zeli mir I svi to dobro znaju. Uostalom reci ne cine coveka vec dela… Naravno da mi je zao kada na vestima cujem da su poginuli nevini ljudi, ali zivot je takav…. I onda kada dodju praznici svi pocnu da pokazuju jebenu “ljubav” prema napustenoj deci I invalidima. Nisu samo praznici vreme kada treba da se setimo drugih ljudi. Nedelju dana ne moze opravdati godine zanemarivanja.

A najgore je kada ljudi pocnu da oplakuju one koji su nastradali, a nisu brinuli o njima dok su disali. Da bi neko umro ne mora doziveti svoju fizicku smrt, ona emocionalna je mnogo gora kazna… Dises, a nisi ziv. Oci gledaju ali ne obracaju paznju.

Ne zelim da govorim kao da sam ja neka svetica jer nisam.

Pre neki dan odlucih da postanem vegetarijanac, ali jebeno nisam mogla odoleti onoj sarmi na onoj divnoj trpezi… I sad me je sramota mene same. Ali shvatila sam da bi prasici leteli I po nebu kada ih niko ne bi jeo, jednostavno zivot je samo jedna bitka za opstanak. Pojedi da ne bi bio pojeden. Ne jedem mnogo mesa ali ne mogu bez toga, moj organizam ne moze da izdrzi napor.

Da ne zaboravim: skontala sam da pojedine osobe na blogu rade isto sto su pre radile pa su ih svi skontali…Ako ne kontate na sta mislim, pogledajte IP adrese I razumecete.

Uglavnom, dosta mi je vise klinkica koje se foliraju cak I na blogu. Ovde mozete postati ono sto zelite u sekundi. Meni je ovaj blog kao neka ispovedaonica u kojoj me svi napadnu jer ne skontaju sta sam ustvari htela da kazem… ali samo da znate, ne odustajem lako I nista me ne moze srusiti…

Kupila sam decku knjigu za Novu. Msm to je meni najbolji poklon, nesto sto ja najvise volim kada dobijem kao poklon. Kupila sam mu “Secanja na Dzona Lenona”. Kontam da je nece ni otvoriti ali ajde… Za Novu idem sa njim, mada cu pola veceri biti sama jer on svira ali jbg, vredi…

Ponovo se posvecujem bubnjevima, ne zelim vise da gubim vreme uzalud…

A sad da prestanem sa ovim jebenim smaranjem…

Zelim vam svima srecne praznike, ali bih volela da se bar setite dok otvarate svoje poklone onih kojima je I vazduh dragocen, dok sedite za svojom bogatom trpezom setite se onih koji gladuju ali im je svaki novi dan blagoslov… Mada I ako se ne setite nece biti nista strasno jer jedan dan ne predstavlja mnogo…

I SRECNI PRAZNICI!!!!

Preziveli

Bez sumnje bice im uskoro bolje, od soka I napora

Zamuckuju I isprekidano pricaju

Naravno da “zude da opet krenu”-

Ti decaci ostarelih, uplasenih lica, koji uce da hodaju.

Uskoro ce zaboraviti kosmarne noci, preplasenu

Potcinjenost duhovima prijatelja koji su izginuli-

Svoje snove natopljene ubijanjem I bice ponosni

Na slavni rat koji im je skrhkao sav ponos…

Muskarci koji su otisli u boj, gordi I radosni;

Deca, sa ocima koja te mrze, slomljena I besna.

† Moonfairy †