bila sam samo malo dete u majcinom narucju koje nije imalo pojma o zivotu...vremenom sam ponesto naucila ali i dalje ne znam vecinu stvari... O Boze, kako sam se samo promenila u zadnjih 10 meseci... Tesko je kada vam vec u osnovnoj skoli stave do znanja da nemaju nameru da se druze sa vama jer ste "drugaciji"... a uopste nisam drugacija, ista sam kao i oni i imam iste potrebe... ali oni to nisu shvatali, svakim danom su se trudili da mi zivot zagorcaju na najgori moguci nacin... On me je izvukao iz tame u kojoj sam zivela, nekog lutanja bez cilja koje je samo trazilo neko svetlo koje nikada nije bivalo pronadjeno...kada smo poceli da se dopisujemo, svidjao mi se vec neko vreme...nisam ja od onih kojima se neko svidja na par dana, kod mene to traje bar par meseci. A dobro sam znala kakav je pn, znao je da moze da ima svaku a znao je to i da iskoristi... BOze, mrzela sam samu sebe zbog toga sto mi se svidja, svakim danom se pitala imam li ja uopste imalo pameti u mojoj glavi...

al ajd, otisla sam da se vidim sa njim... bilo je smesno... uporno je pokusavao da me poljubi a ja bih bas u tom trenutku pocela da pricam o slepim misevima...  jednom me je povukao i poljubio... bilo je lepo i nezaboravno ali sam ja taj poljubac prekinula smehom... ne znam zasto...

imala sam vec 15 i po godina... poprilicno kasno, ali ne kajem se...lepo mi je i jos uvek smo zajedno...vec 9 meseci... a mogu vam reci da je svaki naredni poljubac sve lepsi jer i vi vise poznajete jedno drugo...