tesko je bilo zamisliti da cu voleti sa svojih sada, mogu ponosno da kazem, 16 godina. Uvek sam smatrala da se voli samo jednom i jos uvek ne znam da li gresim ali zaljubljena sam neopisivo. Mnogi mi kazu da nije lep, da sam sa njim samo zbog gitare, ali stvarno nije tako... Volim ga vise nego ikoga na ovom jbnom svetu. Cak i kada sam totalno sjebana on me samo zagrli i sve bude bolje. Pogleda me onim njegovim divnim zelenim ocima i kroz mene prodje citava reka osecanja. Ne znam to opisati recima iako sam oduvek bila ponosna na moje verbalne sposobnosti.
Plakao je u nedelju, tad mi je bio rodjendan. A ja sam kriva jer pogresno shvatim stvari i bila sam ljuta na njega. Nisam mu davala sansu da mi objasni i mislio je da mi je upropastio rodjendan i poceo je da place. Nikada ga ranije nisam videla takvog. Izasli smo ispred sobe, on me je samo cvrsto zagrlio i ponavljao "izvini, izvini". Rekao mi je da mu puno znacim, vise od ikoga i negde u dubini duse sam bila ubedjena da laze jer mi je u zivotu dosta patetike, ali dozvolih mu da me poljubi i ostavi trag na mom srcu kao niko.. a sam mi je rekao isto... nekada samo ocima razgovaramo i smejemo se jer uvek znamo sta ce ono drugo reci. Cak i istu poruku jedno drugom posaljemo u isto vreme... nisam se pokajala sto sam mu dala svoje srce..znam da me voli jer je toliko puta imao priliku da se smuva sa mnogo boljim ribama a sve ih je ispaljivao. I nije glup kao vecina i ne razgovara o nebuloznim temama. Lepo mi je kad lezimo zagrljeni i zaspem i probudim se u njegovom toplom zagrljaju...
)))
