Maslacke stavljah vetru na dlanove -
od njih si sazdan.
Dva smo tela:
na jednu senku ljubomorno prstom upiru ulice.
U neizgovorenoj misli tvojoj
ponosno se prepoznajem.

Cekam te.
Trenutak je pustinja:
gusi, kraj ne nazirem.
Molim kazaljke
da ventilator postanu!
Uzalud - vuce se kugla.

Ponovo si tu.
Protrcava Sunce
ne obaziruci se na moju molbu da uspori.
Sebicni su oni koji vole. .
Prihvatam greh!
Trazicemo pomilovanje zajedno. . .