U vremenu izlizanih reči drsko tvrde da jedino ima smisla verovati brojevima. . .Isplati li se i dalje biti sanjar, i smelo se potpisivati kao pesnik? https://www.blogoye.me/nebominadlanustanuje/ sr Sat, 18 Jul 2026 17:12:10 +0200 BlogOye! Necu te lagati: odnece neumorni vetar stope tvoje pazljivo ostavljane. A odjek tvog imena nece se razasuti dok pitali budu da li je tlo kojim gaze oduvek bilo ravno. Ali to nije razlog da stojis. Necu te lagati: sprace dosadna kisa sa plocnika birane reci kojima se se ponosio i nece blesnuti tvoje ime ispod citata novih karikatura. Ali to nije razlog da cutis. Necu te lagati: ni moja utroba ne nazire svrhu postojanja. Ali to nije razlog da ne dises. Ovozemaljski zivot ipak je jedina stvar koju sto manje pokusavas da shvatis - vise razumes. . . Tue, 15 Dec 2009 10:40:00 +0100 https://www.blogoye.me/nebominadlanustanuje/72290/ Od juce je moja cipela tiha. Zbacio me je oblak koji utabah. Ravnodusnost su juce posejali u moje ocne duplje. Primila se. Danas sam kukavicki odbila da izumrle celije za osecaj kroz ugarak provucem. Smrskala sam ih kamenom. Sutra cu u poljima maslacka ponovo posejati veru. Kazu - bice kisa jos. Znam - bice i Sunca. Ko zna - mozda i nikne. . . Tue, 15 Dec 2009 10:36:00 +0100 https://www.blogoye.me/nebominadlanustanuje/72289/ Kriva sam! Dozvolih coveku jednom da odaziva se kada izgovorim ime tvoje. Kriva sam! Uobrazih da i vrelina njegove krvi grejati moze vecno. Kriva sam! Poredih ruke coveka obicnog sa savrsenstvom tvoh narucja. Oprosti povrsnoj iluziji deteta odraslog! Postidjeno vracam se u polja tvojih suncokreta. Tue, 15 Dec 2009 10:34:00 +0100 https://www.blogoye.me/nebominadlanustanuje/72288/ Upozorava ogledalo: okorece vene sutrasnjice zbog ushicenih bujica danasnjih! Prihvatam. Ne odole li nestrpljive jagodice izazovnoj harfi - muk ce pojesti moje violinske kljuceve i zajedno ce se prevrtati u nezasitim zelucima kajanja! Prihvatam. Mrvice razuma isplivavaju: nisu njegove oci vredne mog slepila! Nije rec njegova vredna moje tisine! Lako je sakriti mrvice u sarama djona. Rasporite mi nebo da gresnu nameru ususkam. . . Tue, 15 Dec 2009 10:15:00 +0100 https://www.blogoye.me/nebominadlanustanuje/72287/ Porazavajuc je jecaj neizvesnog svitanja. Noc ozivelih senki nije vaskrsla. Skamenjen uzdah blazenstva naziru na licu. Ispunjenje sebicne molitve (Nebesa, poklonite mi Sunce!) blesnu u ljudskom obliku. Da li iko sa ovoliko nestrpljenja iscekuje noc? Tue, 15 Dec 2009 10:13:00 +0100 https://www.blogoye.me/nebominadlanustanuje/72286/ I postaje mravinjak tesan. . . I jezivo glasno tih. . . Samo povremeni duboki uzdah dokaz je postojanja zivota. . . Iscedjeni mrsavi osmesi. . . Nekad je bezbolnije biti ozbiljan. Ispod sopstvene misli prepoznajem potpis nepoznatog autora. I svako novo radjanje Sunca sve vise je obicno. . . Suvise gladno moje oko je boja da bih prestala da verujem! Sunja se nada u jos ponekoj srcanoj pretkomori. . . Tue, 15 Dec 2009 10:11:00 +0100 https://www.blogoye.me/nebominadlanustanuje/72285/ Sasvim obicnim pokretom dao je znak mom odsutnom pogledu da je uhvacen. . . Saslusao je moje cutanje. . . Gusi me vasiona svojom skucenoscu. Nebo mi na dlanu stanuje. I cudno je zuta lopta danas i konacno je svaka zvezda na svom mestu danas. Ne postoji vreme! Ne cujem ne vidim ne osecam ne zelim                   nista                                sem njega. . . Danas ja sam on on je mi i pomalo ja. Tue, 15 Dec 2009 10:08:00 +0100 https://www.blogoye.me/nebominadlanustanuje/72284/ Maslacke stavljah vetru na dlanove - od njih si sazdan. Dva smo tela: na jednu senku ljubomorno prstom upiru ulice. U neizgovorenoj misli tvojoj ponosno se prepoznajem. Cekam te. Trenutak je pustinja: gusi, kraj ne nazirem. Molim kazaljke da ventilator postanu! Uzalud - vuce se kugla. Ponovo si tu. Protrcava Sunce ne obaziruci se na moju molbu da uspori. Sebicni su oni koji vole. . Prihvatam greh! Trazicemo pomilovanje zajedno. . . Tue, 15 Dec 2009 10:04:00 +0100 https://www.blogoye.me/nebominadlanustanuje/72283/ Neznanac                    koji jos ne bese rodjen pred zidinama                    jos neizgradjenog grada na uho nestasnom vetru                    kome se zatim izgubi                    svaki ovozemaljski trag necujno izgovori u meni oduvek prisutnu misao                    koju toliko puta                    zivu sahtanjivah                    ne bih li ucinila                    da konacno nestane i nazva je                    tvojim imenom. I bese to jedini nacin da saznas. . . Tue, 15 Dec 2009 09:52:00 +0100 https://www.blogoye.me/nebominadlanustanuje/72282/ Ne razumes: ne izmiču mi značenja! Ja ih stvaram.   Crno - nijansa belog. Muk - predah za prave govore. Loše - uvod u dobro.   Sahranila sam već jedan Februar koji se kleo da Sunce zalazi. Nastaviš li priču o opekotinama koje stvara prepoznaću u tebi neznanca!   Sizife, ja sanjam snove koji sanjaju o snovima. Uzalud spaljuješ moje perjane jastuke!   Nema svrhe širom otvorenih očiju živeti ispred maglom zaprljanog okna. Tue, 01 Dec 2009 13:00:00 +0100 https://www.blogoye.me/nebominadlanustanuje/71462/