Od juce je moja cipela tiha.
Zbacio me je oblak koji utabah.
Ravnodusnost su juce posejali
u moje ocne duplje.
Primila se.

Danas
sam kukavicki odbila
da izumrle celije za osecaj
kroz ugarak provucem.
Smrskala sam ih kamenom.

Sutra
cu u poljima maslacka
ponovo posejati veru.
Kazu - bice kisa jos.
Znam - bice i Sunca.

Ko zna -
mozda i nikne. . .