grad Kneza Lazara
objavio:
Vojvodjanski portal
kategorija:
TVRDJAVE I DVORCI VOJVODINE SRBIJE
Grad kneza Lazara
Grad kneza Lazara ili Šaren Grad je srednjevekovno utvrđenje u Kruševcu i nekada je bio prestonica kneza Lazara. U sklopu grada nalazila se kneževa dvorska crkva tzv. Lazarica.
Utvrđenje u Kruševcu se prvi put pominje 1381. godine, tako da ga je najverovatnije podigao sam knez Lazar ili je pak značajno proširio i ojačao neku starije utvrđenje koje se tu nalazilo. U njemu se tada nalazila kneževa prestonica iz koje je vladao svojim zemljama o čemu svedoči i zapis u potpisu jedne povelje izdate 1387.godine u kome stoji: "u slavnome gradu gospodstva mi Kruševcu."
На ушћу Расине у Западну Мораву, непуних 14 километара удаљено од Јужне Мораве изнад које је код Сталаћа, недалеко од ђунијског теснаца, обалама обе Мораве господарило јако утврђење са дебелим платном каменог зида и одбрамбеним кулама на њему, у подножје беспутног Јастребца, који се с југа могао заобићи само кроз клисуру између њега и Копаоника, насеље је својим географским и стратегијским положајем омогућавало кнезу Лазару остварење његових планова.
"Kнез од Србије и Јастрепца" је из Новог Брда довео у Крушевац своје најбоље градитеље и мобилисао околне себре. Изградња крушевачког града није могла, односно морала, трајати дуже од две године.
Građen po modelu i na iskustvima vizantijske i srpske odbrambene arhitekture prethodnog perioda, kompleks je najverovatnije podignut u dve faze: "mali grad" (glavna kula, rampa, rov i jedna manja kula) i palata sa pratećim objektima u jugozapadnom delu, zidani su istovremeno i nešto ranije u odnosu na ostale profane građevine, utvrde "velikog grada" i crkvu Lazaricu. Pored ostataka više kula u bedemima utvrđenja, među mnogobrojnim objektima "velikog grada" značajem i veličinom izdvajaju se pridvorna crkva, palata i konjušnica
izvor :delffinella
Остаци Лазаревог двора у непосредној близини цркве Лазарице
Grad kneza Lazara ili Šaren Grad je srednjevekovno utvrđenje u Kruševcu i nekada je bio prestonica kneza Lazara. U sklopu grada nalazila se kneževa dvorska crkva tzv. Lazarica.
Utvrđenje u Kruševcu se prvi put pominje 1381. godine, tako da ga je najverovatnije podigao sam knez Lazar ili je pak značajno proširio i ojačao neku starije utvrđenje koje se tu nalazilo. U njemu se tada nalazila kneževa prestonica iz koje je vladao svojim zemljama o čemu svedoči i zapis u potpisu jedne povelje izdate 1387.godine u kome stoji: "u slavnome gradu gospodstva mi Kruševcu."
На ушћу Расине у Западну Мораву, непуних 14 километара удаљено од Јужне Мораве изнад које је код Сталаћа, недалеко од ђунијског теснаца, обалама обе Мораве господарило јако утврђење са дебелим платном каменог зида и одбрамбеним кулама на њему, у подножје беспутног Јастребца, који се с југа могао заобићи само кроз клисуру између њега и Копаоника, насеље је својим географским и стратегијским положајем омогућавало кнезу Лазару остварење његових планова.
"Kнез од Србије и Јастрепца" је из Новог Брда довео у Крушевац своје најбоље градитеље и мобилисао околне себре. Изградња крушевачког града није могла, односно морала, трајати дуже од две године.
Građen po modelu i na iskustvima vizantijske i srpske odbrambene arhitekture prethodnog perioda, kompleks je najverovatnije podignut u dve faze: "mali grad" (glavna kula, rampa, rov i jedna manja kula) i palata sa pratećim objektima u jugozapadnom delu, zidani su istovremeno i nešto ranije u odnosu na ostale profane građevine, utvrde "velikog grada" i crkvu Lazaricu. Pored ostataka više kula u bedemima utvrđenja, među mnogobrojnim objektima "velikog grada" značajem i veličinom izdvajaju se pridvorna crkva, palata i konjušnica
Остаци Лазаревог двора у непосредној близини цркве Лазарице