Vojvodjanski portal.

Pet Drevnih gradjevina

Mon, 28 Apr 2014 20:27:00 +0200

Пет древних грађевина које уопште ни не би требало да постоје

by satelit

5. Подземни град у Турској

Град Деринкују је био мирно место у Турској. Све док 1960. године није откривено да се испод носа становника крију неке чудне просторије. Али када су археолози још мало копали, схватили су да се испод земље крије буквално цео град.

Направљен је у осмом веку пре нове ере. Само нисмо баш сигурни ко га је направио. Али знамо да су исти ти стварно волели подземне градове и да су их градили широм Блиског истока, а испоставило се да је Деринкују највећи.

А да бисте схватили колико је велики тај град замислите да вам неко да чекић и каже да ископате довољно просторија да у њих стане 20.000 људи. И то комотно. То је више него што стаје у Београдску Арену рецимо.

И причамо о времену које се догодило неких 2.800 година раније.

Е па овај град је вероватно коришћен као тајно склониште и заштита од нападача, природних непогода или нечег трећег. И не да су га урадили него нисте свесни. Град је имао извор свеже воде, систем за вентилацију. И не само то. Него и продавнице, школу, собу са оружјем, залихе хране…

Има још нешто. Још увек није истражен цео подземни град. Ни приближно. Тако да немојте да се изненадите ако вам ускоро јавимо да се доле крије терен за фубал, базени и истурено одељење Универзитета Сингидунум.

4. Споменик на Малти

На Малти је почетком двадесетог века пронађен праисторијски подземни мегалитски споменик познат и као Хyпогеум Хал-у Сафлиени. Неки јадни физикалци су копали канал а онда случајно упали у ову бизарну гробницу. Мора да су се мало изненадили када су тамо открили неких 7.000 костура.

А то им очигледно није било довољно страшно па су наставили да истражују овај чудни комплекс. И онда су открили да има три нивоа али и да зна одређене трикове. Рецимо ако стојите на тачном месту и кажете нешто ваш глас ће се чути потпуно савршено јасно у целом комплексу. И то само ако сте мушкарац, пошто акустични систем ради само у фреквентном опсегу од 95 до 120 Хз.

Сада постаје стварно чудно. Ако мушкарац говори гласом тачне фреквенције од 110 херца, цео храм се претвара у резонантну кутију која ће утицати на ваш мозак па ћете упасти у транс врло брзо.

И то је све што знамо о овом месту. Немамо идеју ко га је саградио. Али тај ко је све осмислио је сигурно врло добро разумео акустику али и људски мозак. Да не заборавимо да споменемо да модерни научници не би умели да направе исто то данас… Чисто да знате.

3. Брана Мариб у Јемену

Јемен је земља богата песком, али доста сиромашна водом. И зато не чуди што су 750 година пре Христа њени становници били доста мотивисани да направе моћну брану.

Толико моћну да је сврстана у седам светских чуда античког света. Заправо многи се слажу да је она била најнапреднији инжењерски подухват све до времена индустријске револуције. Да вам објаснимо – да бисте имали брану није довољно да набацате камење. Потребно је да ископате тунеле, капије, пролазе. И да све буде водоотпорно и отпорно на земљотресе, временске прилике, бујице… И да може да се помера.

А древни Сабињани су успели да све то изведу. И направили су брану која је радила 1.000 година. Иначе, значиће вам податак да модерне бране раде око 50 година, или до 100 ако су баш добре.

Брана је обезбедила плодно земљиште због чега је Краљица Шеба уживала у слави и богатству и заувек остала упамћена. Добар план нема шта.

2. Чудно камење Пумапунка

Пумапунку је град у Боливији. Направио га је народ Тиванаку. Али оно што га издваја је сулуда прецизност у грађевинским техникама које су развили.

Они су заправо измислили зидање уз помоћ идентичних елемената - блокова. Поред тога што је идеја променила свет, њихова прецизност је била толика да би данас могли да је постигнемо само уз помоћ ласера. А они су користи длето и чекић.

И не само то него су блокове повезивали металним спојницама као и ми данас. Највећи блокови су били тешки и до 130 тона. А Тиванаки су их без проблема померали и користили као потпору у својим зградама.

Лудо у целој причи је што су Тиванаки у једном тренутку само нестали са лица земље. Наследиле су их Инке. А колико је њихов рад био добар говори да су их ови други сматрали боговима на Земљи лично.

1. Пре него што је могуће

Поново се враћамо у Турску, Тамо су шездесетих година истраживачи пронашли чудно камење поређано у круг. Слично као СтонеХенге у Британији. Али брзо су открили да је све мало старије. Тачније неких 6.000 година старије.

Гобекли Тепе је тако настао пре 11.000 година и сматра се најстаријом грађевином коју су људи направили. Али оно што је мало чудно је што то значи да је ова грађевина настала у Каменом добу. А тада су се наша знања сводила на ударање једног камена о други. И сигурно нису подразумевала прављење огромног храма у слободно време.

Заправо откриће је толико немогуће да би вам научници пре поверовали када бисте рекли да сте направили Боеинг 747 у подруму уз помоћ џепног алата у вашем подруму. Стварно!

На основу угравираних слика може и да се закључи да су људи који су све направили били ловци. И да нису сејали биљке. А и то је мало чудно зато што се обично сматра да смо прво савладали основне технике агрикултуре па онда док смо чекали да порасту почели смо да правимо ствари. У сваком случају, научници се слажу да овај споменик једноставно не би ни требало да постоји. Али факат постоји.

Blago Drevne Srbije, malo ko ima ovako bogastvo.

Mon, 28 Apr 2014 20:14:00 +0200

Благо древне Србије (фото галерија)

by satelit

Највреднија домаћа археолошка налазишта. Мало која земља може да се похвали овако богатом историјом

Скривени свет древних цивилизација и богата историја данас су можда најјачи адути у туризму. Због културно-историјских споменика многи су спремни да превале пола света и потроше енормну количину новца. Нажалост, домаћи путници често нису свесни да какво се богатство налази у нашем дворишту…

Нема туристичког радника из Европе и света, који по повратку из Србије није донео закључак – то је колевка човечанства и скривена ризница историјског блага. И заиста, по налазиштима старих цивилизација, средњевековних градова и манастира, може да стане уз раме са државама, које туризам базирају на археолошким налазиштима и античким споменицима.

Нажалост, овакву шансу до сада нисмо знали да искористимо, а посебно брине чињеница да многи наши људи не препознају историјске вредности, које им се налазе пред носем. Српски туристи радије уплаћују одмор у иностранству и обилазе тамошње градове „богате историје“, а занемарују невероватно културно-историјско наслеђе на овом простору.

А оно је заиста изузетно, од праисторијских напредних цивилизација, преко многобројних експоната римске империје, до непроцењивих средњевековних „бисера“ – православних манастира и цркава.

Лепенски вир

Без дилеме, једно од значајнијих археолошких налазишта у свету. Најстарије европско урбано насеље из доба неолита, смештено је на десној обали Дунава, у Ђердапској клисури. У време изградње хидроелектране (1965-1970) откривено је рибарско и ловачко насеље. Током ископавања пронађено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката (стамбених и сакралних), за које се испоставило да су изграђени у прериоду од 6500. до 5500. године пре наше ере. Главни руководилац истраживања овог локалитета је био професор др Драгослав Срејовић, чувени археолог и академик.

Још један од разлога за посету Лепенском виру је тај што је завршено реновирање и покривање локалитета, па је комплекс претворен у модеран музеј са свим пратећим туристичким садржајима.

Винча

Блистави туристички бисер, који се налази само неколико километара од Београда, потпуно је неискоришћен. Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у свету, у вековима петог Миленијума и почетком четвртог пре нове ере. Најранија металургија бакра у Европи потиче са локалитета Беловоде у источној Србији. Сваки од истражених, наталожених слојева, обележава поједине фазе живота у Винчи и садржи ризнице вредних предмета: оруђе и оружје од камена и кости, посуђе, ритуалне вазе, фигурине упечатљиве стилизације, накит од разних врста ретких и скупоцених материјала… О степену развоја упечатљиво говоре урезани знаци, познати као „винчанско писмо“, које подсећа на српску ћирилицу и баца ново светло на историју овог дела Европе.

Виминацијум

Највећи амфитеатар на Балкану, који би фасцинирао и становнике старог Рима. Војни логор и град настао је у првом и трајао до почетка 7. века. Био је један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део Бугарске. Виминацијум је имао неколико десетина хиљада становника, док је логор око кога је настао град, чувало чак 6.000 војника. Разорили су га Атилини Хуни 441. године, а обновљен је као војно утврђење 535. године за време Јустинијана Првог. Амфитеатар је имао чак 12.000 места.

Сирмијум

Темељи Сремске Митровице крију антички град и једну од четири престонице Римског царства. Подигнут је у 1. веку, а колико је био значајан јасно је и по томе што је чак седам владара Римског царства рошено у Сирмијуму и његовој околини: Трајан Деције, Аурелијан, Проб, Максимијан, Хостилијан, Констанције Други и Грацијан. Сирмијум је постао престоница Римског царства 1. марта 293. године за време владавине Галерија.

Гамзиград

Царску палату Ромулијана с краја трећег и почетком четвртог века саградио је император Галерије и то у месту рођења, у живописној долини Црне реке, недалеко од данашњег Зајечара. Палати је дао јој име по својој мајци. На остацима Гамзиграда посетилац подједнако добро може да открије моћ, раскош, али и уметничку префињеност и начин живота древног Рима. Палате украшене изванредним мозаицима, фрескама и скупоценим скулптурама, представљале су врхунац уметности тога доба. Феликс Ромулијана, Гамзиград, од 2007. је на листи светске културне баштине Унеска.

Трајанов мост и Трајанова табла

Римски император Трајан почетком другог века наредио је да се изгради пут кроз Ђердапску клисуру и мост до тада невиђених размера, са намером да пређе реку Дунав и покори Дачане. Приликом преузимања власти Трајан је рекао: „Бићу поштован када Дакију учиним римском провинцијом и када Дунав и Еуфрат пређем преко моста.“

Свечано је отворен 105. године. Први мост икада подигнут на доњем Дунаву, који је на том месту, у близини Кладова, био дуг 1.097,5 м и широк око 800, цео миленијум важио је за најдужи мост икада саграђен. Завршен је за само две године!

Бели анђео и манастири

Лепота, вредност и значај српских манастира је изузетна, посебн се издваја фреска Белог анђела у манастиру Милешева. Када је из Европе послат први сателитски сигнал у васиону 23. јула 1962. године, у „пакету достигнућа Земљана“, биле су слике човековог освајања Месеца, Кинеског зида и фреска Белог анђела. Веровало се да ће, ако у васиони постоје разумна бића, схватити поруку коју својом појавом и ликом носи Бели анђео, а то је порука мира, љубави и разумевања. Бели анђео је део композиције „Мироноснице на Христовом гробу“ из цркве Вазнесења Христовог, једно је од највреднијих дела српске и европске уметности средњег века.

Голубачка тврђава

Голубачки Град или Голубац је монументална средњовековна тврђава на десној обали Дунава, на улазу у Ђердапску клисуру. Не зна се тачно ко и када га је подигао, а први пут се помиње 1335. године. У јуну је најављено да ће се тврђава, као и комплетно подручје око ње реновирати, а посетиоци ће имати све туристичке садржаје.

Константин велики и Ћеле кула

Поред античке историје Ниша (где је рођен утемељивач хришћанства у Европи римски цар Константин велики), у овом граду обавезно би требало видети и Ћеле кулу, у коју су узидане главе српских војника. Процењује се да је у бици на Чегру 1809. погинуло око 10.000 турских војника. Како би оправдао толики губитак, нишки Хуршид паша наредио је да се коже са глава погинулих Срба одеру, напуне сламом и пошаљу у Цариград, што је била вековна турска пракса. Да би заплашио Србе, наредио је да се у знак опомене на источној страни Ниша сазида кула од камена и да се у њене зидове узидају преостале лобање погинулих војника.

Srbi moraju da umru.

Wed, 09 Apr 2014 20:19:00 +0200

Индипендент: Рат до уништења – Срби морају да умру!

категорија Мишљења / дана 09/04/2014 у 15:07 часова /

Јучерашњи британски „Индипендент“ објавио је чланак Тонија Петерсона,под насловом„Аустроугарска војска убија цивиле у Србији“, а све у оквиру једног сета од сто текстова на тему Првог светског рата – „Историја Првог светског рата у сто слика“. Чланак о Србији је пети у низу осврта на догађаје из Првог светског рата. Такав „пројекат“, везан за стогодишњицу Првог светског рата, „Индипендент“ је започео 3. априла.

Свака илузија о „романтичном рату“ – пише Патерсон – нагло је нестала када је Аустроугарска напала Србију. Огромна сила наишла је на неочекивано јак отпор, чиме је покренут један циклус невиђених злочина.

Патерсон каже да га је шокирала црно-бела фотографија, која је снимљена крајем лета 1914. године. На прилазима једном српском селу, само неколико дана по уласку огромне Аустроугарске силе у Србију, виде се Срби у цивилној одећи, привезани за стубове: били су највероватније већ мртви или су чекали егзекуцију.

Постоје и друге фотографије. На једној од њих виде се три жене у живописним сеоским костимима и четири човека у тамним оделима како беспомоћно висе на дрвеним стубовима направљеним у облику крста; лица су им прекривена белим повезима, док около стоје аустроугарски војници, са пушкама у рукама. На трећој фотографији, цивили, такође с повезима преко очију, клече у полукругу, сви везани за мале стубове, док их стрељачки строј узима на нишан.

Такве снимке, највероватније, направили су аустроугарски војници – закључује Патерсон. Оне нам дају само површни увид у ужас који су доживели цивили готово непосредно по нападу Аустроугарске на Србију 12. августа 1914.

Оправдање за овакав масакр цивила углавном се тражило у тврдњама да је ту реч о „одметницима“ који су укључени у герилски рат против освајача. Негде око 17. августа, аустроугарски генерал Лотар фон Хортштајн се пожалио да је било немогуће да се пошаље извидничка патрола унутар територије коју су контролисали Срби, јер „сви би бивали убијени од стране српских сељака“.

Али – напомиње Патерсон – засигурно се зна да је [унутар Царевине] преовлађујући антисрпски сентимент давао аустроугарској војсци „бланко кредит“ за вршење злочина над Србима. Те године у августу била је посебно популарна песма “Алле Сербен мüссен стербен” („Сви Срби морају да умру“).

Штампане су и продаване пропагандне „разгледнице“ по Бечу где су Срби приказивани као заостали и ниже вредни људи (Унтерменшен) или „подљуди“ – термин који ће Адолф Хитлер и нацисти касније да користе при описивању Јевреја и Срба. Неким од тих пропагандних разгледница поручивало се да Србе треба скувати у котловима, а потом их набити на виљушке и појести.

Аустријска царевина је кренула да се свети за смрт надвојводе и престолонаследника Франца Фердинанда; и чинила је то са таквом свирепошћу каква се до тада није могла срести у модерним ратовима.

Било је много приче о масакру над цивилима у Белгији који су починили Немци на почетку Другог светског рата – подсећа нас Патерсон. Али веома се ретко причало о аустроугарским злочинима над цивилима у Србији.

Ратовање против цивила тада је описивано као почетак једне посебне врсте борбе, која је названа „рат до уништења“ (“Верницхтунгскриег”), а такав рат до уништења, само четврт века касније, безобзирно је спроводио Адолф Хитлер над цивилима широм Европе. Антон Холцер, аустријски историчар и експерт за аустроугарску инвазију на Србију 1914, године, написао је:

„Над српским становништвом вршени су безбројни системски масакри. Војска је нападала села, заробљавала ненаоружане људе, жене и децу. Потом су их убијали пушчаним мецима, бајонетима или су их вешали. Жртве су затваране у амбаре и живи спаљивани. Жене су одвођене на борбене линије и тамо пдвргаване масовним силовањима. Мештани читавих села узимани су као таоци, понижавани су и мучени. А све то су радили војници аустроугарске армије.“

Велики број доказа о аустроугарским злочинима над цивилима у Србији сакупио је швајцарски професор криминологије Родолфо Арчибалд Рајс, који је био позван од српске владе да као неутралан посматрач изврши истраживање. Рајс је сачинио извештај 1916. године у коме је потврдио да постоје небројени искази аустроугарских војника да су добијали наређења више команде да нападају и масакрирају српске цивиле, при чему им је „све било дозвољено“.

Српско цивилно становништво – завршава свој чланак Патерсон – није морало дуго да чека да би им се иста ствар поновила. Хитлер је окупирао Србију 1941. године и наставио да масакрира српске цивиле. Као и 1914, неки су називани „одметницима“. Други у били убијани у репресалијама, да би се осветила смрт немачког војника. Овог пута неки немачки војници су били опремљени филмским камерама. Њима су снимали беспомоћне српске цивиле у часовима када су они били убијани или су били масовно вешани на импровизованим вешалима. Фотографија је напредовала од 1914 – овог пута слике су биле у покрету, па и у боји.

Prva evropska metropola Vinca

Wed, 09 Apr 2014 20:07:00 +0200

Ili, kratko, prema Vikipediji: „Ono što je Troja za Malu Aziju, Krit i Mikena za Egej, El Obeid i Tel el a Marna za drevni Istok, to je praistorijska Vin�a za Balkan, Podunavlje, pa i za celu Srednju Evropu“. I više od toga – Vin�anska kultura je dokaz da zna�ajna tehnološka dostignu�a, poput obrade metala, nisu u „zaostalu Evropu“ doneta iz daleka (iz „plodnog polumeseca“ i Mesopotamije), jer su ve� stari Vin�anci osvojili veštinu topljenja rude.

Kada je kanal Diskaveri objavio emisiju o izgradnji novog mosta u Beogradu, nije zaboravio da istakne da �uprija na Adi navodno treba da doprinese „promeni imid�a“ Srbije. Na sli�an na�in su se za promenu imid�a trudili i demonstranti, koji su nekoliko godina pre toga ulicama srpskog glavnog grada nosili parolu „Beograd je svet“.

Politi�ka elita je u navodnom naporu da popravi r�av imid� dr�ave u poslednje �etiri godine spiskala milione evra, pri �emu je potpuno zanemarila svoje obaveze prema mestu nedaleko od centra prestonice, koje bi zaista moglo da promeni sliku ne samo Beograda i Srbije, nego i �itavog Balkana. To izuzetno, nesvakidašnje mesto je zaboravljeni centar Evrope. To je Vin�a, nesumnjivo najzna�ajnije kulturno blago u Srbiji, centar najrazvijenijeg neolita, prva evropska metropola, središte civilizacije koja je prva u Evropi podigla gradove i obra�ivala metale.

Ili, kratko, prema Vikipediji: „Ono što je Troja za Malu Aziju, Krit i Mikena za Egej, El Obeid i Tel el a Marna za drevni Istok, to je praistorijska Vin�a za Balkan, Podunavlje, pa i za celu Srednju Evropu“. I više od toga – Vin�anska kultura je dokaz da zna�ajna tehnološka dostignu�a, poput obrade metala, nisu u „zaostalu Evropu“ doneta iz daleka (iz „plodnog polumeseca“ i Mesopotamije), jer su ve� stari Vin�anci osvojili veštinu topljenja rude.

UMESTO DIKA, GOLA SRAMOTA

Uprkos sjajnim i ne samo po lokalnu baštinu dragocenim arheološkim otkri�ima, stanje na terenu je više nego sumorno. Na putu ka arheološkom nalazištu Vin�a nema nijedne table, ni jednog jedinog putokaza koji bi putniku namerniku ukazao gde se kriju ruine „centra sveta“ nekadašnjeg neolita.

Mesto, koje bi u bilo kojoj zapadnoevropskoj dr�avi predstavljalo magnet za turiste i turisti�ku atrakciju najvišeg ranga, samuje, napušteno. Tamo ne vozi nijedan autobus, nijedan re�ni taksi, a u podno�ju lokaliteta nale�emo na metalnu tablu sa upozorenjem da je nalazište zatvoreno zbog „klizišta“.

Vin�ansko Belo brdo je 1908. po�eo da istra�uje otac srpske arheologije Miloje Vasi�; prostire se na 15 hektara, a do sada je istra�eno svega 10 ari, jer ni tridesetak godina od eksproprijacije nisu regulisana imovinsko-pravna pitanja sa vlasnicima okolnih vo�njaka i dvorišta. Na 15 hektara lokaliteta koje je dr�ava zaštitila kao kulturno dobro od najve�eg zna�aja – nalazi se �ak 17 septi�kih jama!

Dr�avu uistinu ne zanima da reši imovinsko-pravne probleme, što je prvi uslov da Vin�a bude stavljena na listu UNESKO-a. U tom slu�aju bi dr�ava morala da brine o lokalitetu, a to o�igledno – ne �eli. Lokalitet je zbog navodnog „pokretanja klizišta“ ve� gotovo tri godine zvani�no zatvoren, ali posetioci iz celog sveta, uprkos tome – svakodnevno dolaze.

Razlog za opisano �alosno stanje, dakle, nije samo „klizište“, kojim se pravdaju gradski organi u odgovoru na pitanja koja smo im postavili povodom zanemarivanja ovog zna�ajnog lokaliteta. Pravi razlozi za ovakvo sramno stanje na jednom od najzna�ajnijih arheoloških nalazišta u Evropi, sasvim su prozai�ni – na nalazištu je nekoliko drvenih baraka, od kojih je jedna pretvorena u improvizovan „izlo�beni prostor“. Ta davno rashodovana baraka je vremenom propala do te mere, da je postala neprikladna i za �uvanje, a kamoli izlaganje eksponata, starih sedam hiljada godina.

Sada se situacija donekle „popravlja“, ali opet na na�in koji je daleko ispod zna�aja Vin�e. Ministarstvo kulture je posle višegodišnjih molbi kona�no udelilo skromna sredstva lokalitetu Vin�a, pa su zaposleni prionuli nemogu�oj misiji da upristoje pre 30 godina rashodovanu baraku kako bi u nju vratili eksponate i Vin�u ponovo u�inili dostupnom javnosti.

ZABORAVLJENA „SRPSKA POMPEJA“

Zašto je Vin�a va�na? Odgovor na to pitanje je znao svaki ambasador koji je tokom proteklih 30 godina bio akreditovan u našoj zemlji. Svaki je posetio Vin�u. Ali isti imperativ u istom periodu nije osetio ni jedan jedini srpski ministar kulture! A Vin�a je va�na, izme�u ostalog, i „zato jer je to jedini grad koji postoji i dan-danas, i u kome se nijednog trenutka, od neolita naovamo – �ivot nije prekidao,“ objašnjava Dragan Jankovi�, kustos Arheološkog nalazišta Vin�a. I dodaje: „U svetu su veoma retka savremena naselja koja imaju takav kontinuitet neprekinutog �ivota.

Tu su slojevi iz neolita, bakarnog doba, bronzanog doba, doba rimskog carstva, ranoslovenskog perioda, ranohriš�anskog perioda i na kraju, na površini – imamo srpsko, hriš�ansko groblje. Zahvaljuju�i �injenici da se ovde nalazilo hriš�ansko srednjovekovno groblje – sa�uvano je celo nalazište, svi slojevi. Pokojni Srbi su, vidite, zaštitili istorijske tragove, to je bio njihov doprinos zaštiti naše kulturne baštine. Ali Vin�a je još zna�ajnija, i to za ceo svet – zahvaljuju�i neolitskom sloju.“

Nova istra�ivanja su pokrenuta daleke 1978. godine. Prava sre�a je da je naselje bilo visoko na brdu, pa ga reka, u podno�ju, nije poplavila. Zato je sve o�uvano. Ali šta vredi – nestalo je novca za dalja iskopavanja i arheolozi su morali da zaštite iskopine šljunkom kako ih ne bi uništavala vegetacija. „Ali kad bismo sklonili pesak, videli biste ostatke ku�a koje su izgorele u po�aru pre 7500 godina. Zahvaljuju�i tom po�aru, znamo da su ljudi u neolitu pravili nadzemne ku�e drvene konstrukcije i da su zidove malterisali, oblepljivali mešavinom re�nog blata i pleva od �ita.

Zanimljivo je da blato i pleva predstavljaju fantasti�nu termoizolaciju, koja je danas ‘hit materijal’ u gradnji ekoloških ku�a. U tom strašnom po�aru je, naravno, sve izgorelo, ali ne i malter koji je bio na drvenim konstrukcijama – on se na vatri zapekao i u sebi sa�uvao kompletne ‘negative’ drvene konstrukcije.

Zato su, zahvaljuju�i po�aru, ovde te, neolitske ku�e – vidljive! Zato je Vin�a ‘srpska Pompeja’. Po�ar je nama, arheolozima, olakšao posao u Vin�i na isti na�in kao što je i erupcija Vezuva, koja je uništila Pompeju – olakšala posao arheolozima. Zahvaljuju�i po�aru, mo�emo da vidimo dimenzije svake ku�e. I šta smo otkrili?

Da su to ku�e površine od 30 do 60 kvadratnih metara, a ima i onih od oko 100 kvadrata. Sve ku�e su imale od dve do pet prostorija, u svakoj je �ivela jedna porodica i nisu imale samo ognjišta, nego pe�i, poput onih u kojima danas peku pice po picerijama.

Na patosu nije bilo blato, ve� drvene tesane grede preko kojih su nanosili mešavinu blata i pleva i na taj na�in su dobili – topli pod! A kada se taj materijal osušio, onda su pod gla�ali i polirali koriste�i šljunak iz reke.

Tako su dobili ispolirani patos koji je bilo lako odr�avati, �istiti. Vin�a je bila veliko iznena�enje i zato jer se prvi put došlo do saznanja da su ljudi u neolitu imali tako visoku kulturu stanovanja. Slede�e iznena�enje je bilo, kada smo shvatili, da su sve ku�e sagra�ene u vrlo pravilnim nizovima – izme�u ku�a se prepoznaju komunikacije, ulice. Sve ku�e imaju i istu orijentaciju: severoistok-jugozapad. Sve ku�e su jedna do druge, bez oku�nica.

To zna�i da je to bila gradska �etvrt! U ovom delu Evrope – ovo je prvi evropski grad! A pošto pre Vin�e u celoj Evropi nemamo nijedno naselje koje mo�emo nazvati gradom, Vin�a je jedan od prvih evropskih gradova! To je naseljeno mesto, gde ve�ina stanovništva ne �ivi od poljoprivrede. Ovo naselje je u neolitu �ivelo, u glavnom, od trgovine i zanata,“ slikovito nam do�arava tajne Vin�e kustos Jankovi�.

A zašto je veliki neolitski grad nastao baš ovde, a ne na nekim drugim prostorima? Zar je mogu�e da je Vin�a bila kulturni i trgova�ki centar tadašnje Evrope? Rešenje nam le�i pod nosom: to su – reke. Jer nema trgovine bez puteva. A u ono vreme su putevi pratili re�ne doline. „To je bio najsavršeniji putokaz u prirodi, prate�i reku, sti�ete gde god ho�ete. Ima jedan deo Srbije koji se u nauci zove ‘beogradska konfluenca’.

Tu se slivaju skoro sve vode crnomorskog sliva – Sava, Dunav, Tisa, Tamiš, Velika Morava, Drina sa svojim pritokama. Ako bi neko u to doba krenuo sa Bliskog istoka ili obala Crnog mora ili Egeja ka severu i zapadu Evrope – on je morao pro�i ovuda. Ovde je bila raskrsnica svih va�nih puteva“, pokazuje na karti kustos lokaliteta Vin�a Dragan Jankovi�.

Ni to nije sve, upozorava: „Da vin�anska kultura nije ograni�ena samo na lokalitet današnje Vin�e, dokazuje keramika koju smo našli na najrazli�itijim lokalitetima od Transilvanije pa do Kosova, a koju su svi pravili isto, dakle – na standardizovan na�in. To zna�i da je ondašnje Vin�ance nešto povezivalo – verovatno isti jezik, religija i svest o istoj pripadnosti. Tako da i u neolitu, zahvaljuju�i otkri�u u Vin�i, prvi put koristimo termin ‘etno kultura’.

Tokom iskopavanja u Vin�i, prona�eni su i predmeti od bakra. Ispostavilo se da je to najstariji primer topljenja bakra. To zna�i da metalurška revolucija nije bila u Mesopotamiji, nego u Evropi. To otkri�e je veoma va�no i za evropski identitet. Prva metalurška revolucija se, dakle, desila na prostorima vin�anske kulture. Bakar je u to vreme bio toliko skup i redak, da se njime uglavnom trgovalo i pravio nakit.“
Vin�a je, ukratko, do�ivela procvat zato što je imala nešto, što je bilo ekvivalentno novcu. Da bi nešto bilo novac, mora da bude vredno u o�ima drugih, da je relativno retko i lako za prenošenje. A adut Vin�e je bila cinober boja. Bila je retka i lako ju je bilo transportovati.

Pitamo kustosa kako to da takva kultura nije nastala, na primer, na uš�u velikih reka Save i Dunava ve� je nikla – pored Bole�ice? Evo odgovora: „Zato što Bole�ica izvire na Avali. Avala je klju� nastanka Vin�e. Avala je bila prebogata hranom, bilo je divlja�i, a osim toga, tu su i retki materijali i rude.

Pre svega ruda �ive, a onda je tu i cinobarit. Vin�anci su znali da na temperaturi od 300 stepeni Celzijusa �iva ispari, onda su tako dobijeni materijal mleli i dobili prelepi pigment crvene, cinober boje, koje u prirodi nema mnogo i koja je stoga veoma tra�ena. Kroz �itavu istoriju, uvek je crvena boja bila tra�ena. Ona je u svako vreme bila jedan od statusnih simbola.

Nije �udo što je baš cinober boja bila strateški proizvod Vin�anaca. Osim toga, na Avali ima i malahita – od njega su pravili nakit, ali i zelenu boju. Gde je malahit, tamo je i azurit – on je plav. Na Avali ima i okera. Sve to su materijali za boje. Hranu su za razmenu imali svi, ali Vin�anci su trgovali ne�im, što drugi nisu imali, a što su svi �arko �eleli.

Otuda bi preduzimljivi trgovac iz Vin�e rešio da ode do obala Egejskog mora po robu koje u Vin�i nije bilo, a to je bio nakit. U Vin�i smo našli narukvice, na�injene od školjke, koju su fino isekli i obradili. To je (pokazuje nam) narukvica na�injena od spondilus školjke. Dokazano je da spondilus školjke �ive samo u toplim mediteranskim vodama.

A mi taj nakit nalazimo po �itavom Balkanu i Srednjoj Evropi. Što zna�i da je ovde dospeo – trgovinom. Nakit od finih, retkih materijala, bio je jedan od statusnih simbola, veoma tra�ena stvar. Narukvica od školjke je u Vin�i imala ve�u vrednost od cinober boje, dok je na obalama Egejskog mora bilo obrnuto.

I, šta mislite, koliko je ljudima trebalo, u ono vreme, kad su išli peške, da stignu iz Vin�e do naselja u blizini današnjeg Soluna? Dve sedmice, ništa više!“ smeje se Dragan Jankovi� i dodaje da je poznato da pešak mo�e da hoda brzinom od šest do 10 kilometara dnevno. Vin�ancu je trebalo oko mesec dana da ode na put, obavi trgovinu i vrati se.
„Mi smo stvorili predod�bu da je za �oveka u neolitu sve bilo ‘daleko’. Ne zaboravite da je trgovac ujedno prenosio i informacije, ono što je �uo, usput. Trgovac je u neolitu bio istovremeno i – Internet. Bio je nosilac prve informati�ke revolucije,“ upozorava kustos Arheološkog nalazišta Vin�a.

NOVO POTEMKINOVO SELO NA NOVOM BEOGRADU

U beogradskoj Skupštini grada tvrde, me�utim, da nema para za Vin�u. Što je o�igledna neistina, s obzirom da je ista Skupština grada našla novac da izgradi repliku Terazija iz tridesetih godina prošlog veka na Novom Beogradu, koja zvrji prazna iako fontana radi (i troši vodu) dok �uvari, zaludni, sede u hladovini.

Neverovatno je da beogradske vlasti Vin�u, kao spomenik kulture od izuzetnog zna�aja, ne vide u okviru projekta „beogradizacije Beograda“, ali zato rado odreše kesu za izradu još starijih Terazija ili da udovolje hiru arhitekte, koji je pilon grešno skupog mosta na Adi zamislio kao oma� slovena�kom arhitekti Ple�niku, te zahtevao da se gra�evinska greška (nekoliko metara kra�i pilon, koji se nije završavao špicem) ispravi, zbog �ega je pre nekoliko meseci utrošeno još desetak hiljada evra kako bi se na vrh pilona montirao sedam metara visok i 700 kilograma te�ak �eli�ni šiljak.

Dokaz da beogradska vlast pojma nema šta je Vin�a niti kako bi mogla da iskoristi to kulturno i istorijsko dobro za preokret lošeg imid�a Beograda (koji je ne samo u eks-jugoslovenskim dr�avama �esto predstavljan kao oli�enje zla prethodne „komunisti�ke diktature“) nego i Srbije (koja u svesti dobrog dela sveta zbog proteklih ratova i Zapadne propagande va�i za divlju, autisti�nu i necivilizovanu), le�i na ulazu u �ilasov vilajet – tamo, na �alost, nema makete Vin�e, nema ni pomena od vin�anske kulture. Ali �ete zato, kad pro�ete kroz dveri Starog dvora i u�ete u Skupštinu grada, naleteti na d�inovsku maketu Mosta preko Ade, sa svim mogu�im detaljima, uklju�uju�i minijaturne automobile i kamione.

Gradski oci su na Savi podigli skupu zadu�binu ali našim novcem, zadu�ivši i naše praunuke, a onda im je, pošto su potrošili preko pola milijarde evra za most kod Ade, ponestalo novca za ono što bi u Evropi i svetu bilo prepoznato kao nešto, što je starije od Pompeja, starije i od egipatskih piramida. A to je i te kako vredno truda – da se obi�e i vidi.

Proizlazi da je u Srbiji pre 100 godina bilo više sluha za arheološka iskopavanja i istorijska istra�ivanja, nego danas, jer je tada prvi školovani srpski arheolog Miloje Vasi� istra�ivao Vin�u sve do 1934. godine. Iskopao je arheološki sloj do dubine 10,5 metara. U tih deset metara antropogenih naslaga, identifikovano je 7.500 godina �ivota na kontinuitetu.

Danas je nalazište konzervirano, �eka bolja vremena i (kulturnu) politiku koja bi imala viziju. U duhu našeg vremena, u kome se doma�i politi�ari utrkuju do doka�u ko je ve�i EU-fanatik, mo�da treba ista�i da je Vin�a onog doba uistinu bila – Brisel neolita.

Centar ondašnje Evrope, danas sakriven ispod septi�kih jama, koje su simbol nesposobnosti „demokratske“ vlasti, koja stalno pri�a o budu�nosti, a sme�e s uma da bi pred strancima mogla da se di�i ne�im unikatnim iz slavne evropske prošlosti. Prošlosti, kada je Evropa znala da �ivi u miru. Zar bi za „promenu imid�a“ ne samo Srbije i Balkana nego �itave, ratovima uništavane Evrope – trebalo još nešto?

Kona�no, zašto (primera radi) turisti u hrvatskoj Krapini mogu u posebnim radionicama da otkrivaju sazve��a krapinskog pra�oveka, izra�uju njegove predmete i oru�e, a to isto nije mogu�e na nalazištima Vin�anske kulture? Kako je uopšte mogu�e da Beograd i dr�ava dopuštaju septi�ke jame i prakti�no „vrše nu�du“ na neprocenjivo svetsko blago, umesto da od te baštine, za si�ušni deo para pro�erdanog na megalomanske projekte – naprave prvoklasnu turisti�ku ponudu? Zar je tako teško shvatiti šta imamo – nadohvat ruke

Vreme evropskog mira

Praistorijsko naselje u Vin�i, na desnoj obali Dunava, 14 kilometara nizvodno od Beograda, otkriveno je 1908. godine. Prou�avanje arheoloških artefakata pokazalo je da je kultura, otkrivena u Vin�i, najstarija do sada prona�ena i da pripada ranom periodu neolita. U to vreme prethodne poznate „najstarije civilizacije“ – Mesopotamije, Indije i Egipta, još nisu otkrile tajnu pisanih znakova niti su znale da tope rudu, pa prema tome nisu znale ni za metal.

�ove�anstvo je �ivelo u miru kamenog doba, koje rimski pesnik Ovidije naziva „zlatnim vekom ljudskog roda“. U to vreme je mir vladao zemljom: ljudi su bili malobrojni, naselja retka i naj�eš�e otvorena i ni�im zašti�ena. Još nije bilo kopalja, ni britkih ma�eva ni teških ratnih sekira. Sve što je �ovek pravio od kamena i drugih materijala, bila su oru�a za obradu zemlje, lov i ribolov…

Vin�anska kultura se prostirala na ekonomski i duhovno jedinstvenom podru�ju na potesu od Skoplja do Budimpešte, i od sofijskog polja do reke Bosne. Razvijala se od 5500. do 4000. godine pre n.e. kao autohtona kultura. Do otkri�a u Vin�i, smatralo se da su se velika neolitska naselja prostirala na površini od oko 20 hektara, dok je ve�ina naselja zauzimala površinu od 5-10 hektara. Na podru�jima Vin�anske kulture, me�utim, prona�eno je naselje veli�ine i 100 hektara koje je imalo 700-800 ku�a, zbog �ega se smatra „evropskom metropolom 5. milenijuma pre n.e.“.

Dragan Jankovi�, kustos Arheološkog nalazišta Vin�a

Ideja o zajedni�kom evropskom tr�ištu nikla u Vin�i

Kako bi mogli opisati kulturu stanovnika neolitske Vin�e?

Morate znati da u ono vreme ljudi nisu ratovali, nije bilo oru�ja. Tada su nastali zanati, specijalizacija poslova, nastaju robni viškovi i onda se, pored privatne svojine, ra�a i trgovina. Stanovnici neolitske Vin�e shvatili su da se od trgovine mo�e unosno �iveti. Zato onaj, ko je �iveo s druge strane reke ili brda, taj nije bio potencijalni neprijatelj, ve� potencijalni kupac, partner. A od mušterije se niko ne brani. Kupac je dobrodošao. I zato su na svim tim figurinama, koje su zaštitni znak Vin�e – ruke raširene. To je dobrodošlica. To govori o otvorenosti Vin�anaca prema spoljnom svetu, dobrosusedskim odnosima. Bilo je to vreme procvata trgovine, kada je svima trebalo što ve�e tr�ište. To je vreme, kada se javlja potreba za velikim evropskim tr�ištem. Poznato? Ideja o zajedni�kom evropskom tr�ištu nije, dakle, ideja koja se rodila u glavi savremenog Evropljanina, to je bila potreba i ljudi iz neolita. Bilo je to vreme otkri�a novih tehnologija, usvajanja novih znanja. Shvatili su da te samo znanje �ini mo�nim. Trgovac je tada najviše znao i trudio se da iz tog znanja izvu�e najviše koristi. Naravno, ne treba idealizovati njihov svet, bilo je i me�u njima nasilnih ljudi, ali treba znati da je nasilje u njihovoj kulturi bilo neprihvatljivo. Bio je to najdu�i period mira u istoriji �ove�anstva.

Vin�a, dakle, nije neka pri�a iz daleke prošlosti ve� pri�a naše budu�nosti. Vin�anci su tada dosegli budu�nost, kojoj mi nismo još ni do kolena. Zašto je njihov svet propao?

Pandorina kutija je verovatno bilo otkri�e metala. Stvorili su tehnologiju, koja �e ih uništiti. Bakar je omogu�io masovnu proizvodnju oru�a ali i oru�ja. U njihovom okru�enju su �iveli narodi koji su pomo�u kalupa uspeli da organizuju masovnu proizvodnju oru�ja. Ubrzo je onaj, ko je prvi po�eo masovno da pravi oru�je, shvatio da mo�e da do�e do bogatstva i bez rada. Shvatio je šta je plja�ka. I na kraju neolita, posle tih hiljadu godina u miru, dolazi vreme plja�ke, dolaze smutna vremena u kojima se Vin�anci nisu snašli. Jer to, novo vreme apsolutno negira sve njihove vrednosti, njih same. Civilizaciju, na kojoj je po�ivala njihova kultura. Sa nestankom vin�anske kulture, završava se idili�an period u istoriji Evrope, u kojoj su svi �iveli od svog rada. Od tog trenutka dolazi novo doba, novi svetski poredak, u kome �e mnogi �iveti na ra�un rada drugog. To je pri�a, koja �e se kasnije ponavljati. Zato je neolit jedno neverovatno vreme. Neolit je vreme koje vra�a nadu da �ivot bez dominacije nije utopija. Jer ako je takav �ivot jednom postojao, a postojao je na našim prostorima – onda to nije utopija. Zato je neolit toliko lep i zahvalan za prou�avanje. Mi, arheolozi, izuzev bavljenja naukom, morali bismo da budemo i nastavlja�i te neolitske pri�e, te neolitske ideje koja vra�a nadu da je bio mogu� period �ivota bez rata, i da je širimo i dalje.

Zašto je zatvoreno arheološko nalazište Vin�a, razlog o�ito nije klizište, koje se nigde ne vidi?

�eleli smo da imamo mesto za eksponate, jer interesovanje za Vin�u postoji. Rashodovana baraka, koju nam je ustupila vojska 1985. godine, bila je privremeno rešenje, dok ne dobijemo jedan pristojniji objekat, ali se to tokom gotovo 30 godina nije dogodilo. Baraka koju smo dobili od vojske je do te mere dotrajala da više nije bila bezbedna. Krov prokišnjava i pošto nismo uspeli da dobijemo nikakva sredstva od Skupštine grada za adaptaciju tog prostora, morali smo radi zaštite eksponata da evakuišemo sav materijal. Spakovali smo sve to u kutije i deponovali u depo Muzeja grada Beograda. Ni tamo nije mogu�e videti vin�anske eksponate, jer Muzej još uvek nema svoju zgradu, a time ni stalnu postavku. Beograd je jedina evropska metropola koja nema zgradu za svoj muzej.

Kako ocenjujete nedostatak sluha od strane politi�ke elite da prona�e sredstava za arheološko nalazište u Vin�i?

Ako nemate para za odr�avanje spomenika kulture od izuzetnog zna�aja, a istovremeno gradite replike poput one Terazijske iz 1936. godine na Novom Beogradu, onda je to neozbiljno i dokazuje da nemate kriterijume, da ne znate šta vam je prioritet, šta je va�no. Ja bih rekao da ne �ele da finansiraju Vin�u, a zašto – to zaista ne znam.Ne razumemo zašto Gradski sekretarijat za kulturu ignoriše zna�aj Vin�e i nema sluha ni razumevanja za rešavanje nagomilanih problema. Za odr�avanje nalazišta i njegovu zaštitu ove godine nismo dobili još ni dinara, iako je Grad naš osniva� i po zakonu obavezan da nas finansira i štiti.

Zašto je Vin�a toliko zna�ajna za arheologiju i istoriju Evrope?

Svi stru�njaci se sla�u da vin�anska kultura predstavlja zenit u vreme neolita. Sa otkri�em Vin�e, po�etak urbane evropske civilizacije pomera se sa Krita i Mikene u neolit. Vin�a je u ovom delu Evrope – prvi evropski grad! Tako je neolit – po�etak urbane evropske civilizacije.

A zašto Vin�a nema zaslu�eno mesto u srpskoj i evropskoj kulturnoj baštini? Zato što je nauka nekad veoma spora, ponekad i surova. Ljudima treba vreme da se naviknu na novotarije.

Neki veliki nau�nici izgrade velika nau�na dela o ne�emu, a onda se pojavi nešto novo, što im sve sruši. Za prave nau�nike to ne bi trebalo da bude problem, ali nekada se oni, koji su ulo�ili ceo �ivot u neka istra�ivanja opiru novim, druga�ijim shvatanjima. Isto rade i njihovi �aci. Treba vremena da se te stvari promene, ta�nije – da se promene predrasude. Ironija je da taj period još uvek nazivamo „mla�im kamenim dobom“.

Zbog otkri�a Vin�e, koja menja kompletnu sliku i stereotipe o „praistorijskom �oveku“ koji je, uzgred, znao da na�ini, izme�u ostalog, brija� (i obrije se!), imao topli pod, poliran patos u ku�i sa više prostorija i koji je zidao pe� (umesto ognjišta), te �iveo u gradskoj �etvrti sa organizovanim komunikacijama (ulicama) – ukratko, zbog Vin�e bismo morali da menjamo celokupnu terminologiju po pitanju praistorije i na�ina �ivota naših predaka…

Kakve bi bile prednosti i dobit (ne samo u novcu) ulaganja u arheološko nalazište u Vin�i?

Do pre nešto više od dve i po godine, kada je lokalitet Vin�a zatvoren za posetioce, bilo je više poseta, tu je bio i izlo�beni prostor na oko 40 kvadratnih metara.

Ali ako nemate krov, ni stepenice preko kojih mo�e da u�e ve�a grupa turista, a kamoli invalidi, ako nemate sanitarije – onda vas zaobilaze i agencije i turisti. A nema sumnje da bi se svaki dinar koji bi bio ulo�en u promociju ovog lokaliteta višestruko vratio.

Ali zato bi kod naše politi�ke elite morala da postoji svest o tome šta Vin�a zna�i i šta bi mogla da donese. Ulaganje u taj lokalitet donelo bi, nesumnjivo, materijalnu korist, ali mnogo ve�u vrednost od toga bi bilo menjanje svesti, a tako i imid�a ovog prostora.

Ceo Balkan bi dobio jedan novi izgled, ljudi bi nas prepoznavali i po tome šta smo bili u ono davno doba, a ne po tome što se dešavalo u poslednjih 20, sto ili dvesta godina. Politi�ke elite nisu svesne koliko bi Vin�a promenila ceo region.

Jasno je da smo sami krivi što se o Vin�i tako malo zna. Ne�e valjda Englezi da se bave promovisanjem Vin�e, oni promovišu Stounhend�. Svako treba da se bavi svojom kulturnom baštinom, da je �uva i bude ponosan na nju. Na �alost, to kod nas, u Srbiji, nije baš tako.

Svetlana Vasovi� Mekina

(Pe�at)

Trgovi u Vinci imali centralno grejanje.

Mon, 10 Mar 2014 21:25:00 +0100

NAU�NICI ZAPREPAŠ�ENI: U Vin�i imali centralno grejanje i ure�ene gradske ulice

Objavljeno: 09/03/2014

Naše naivne pretpostavke da stalno napredujemo, �esto demantuju svakodnevni doga�aji, ali i nau�nici koji nas vra�aju u prošlost. Ovoga puta kre�emo u legendarnu Vin�u, beogradsko prigradsko mesto gde je ro�ena istoimena kultura po kojoj smo poznati u svetu.

Sagovornik nam je kustos Dragan Jankovi�, arheolog koji sa mnogo ljubavi pri�a o svojim Vin�ancima koji su postojali na ovom prostoru u doba neolita, pre više od sedam hiljada godina. Kada ga pa�ljivo slušamo, �ini se da smo u mnogim svojim navikama znatno lošiji od njih…

KU�E I KOMFOR

- Ostaci ku�a koje iskopavamo na nalazištu pokazuju da su u neolitu ljudi imali vrlo visoku kulturu stanovanja – ka�e Jankovi�.

- To potkrepljujemo ostacima ku�a koje su imale površinu od 20 do 80 kvadratnih metara, imale su od dve do pet soba, a na zidovima termoizolaciju. Malterisane su smesom od lesnog blata i pleve. To je danas „hit materijal“ u gradnji ekskluzivnih ku�a. Tako se ispostavlja da su Vin�anci pre toliko mnogo milenijuma koristili materijal kojim se danas grade najskuplje ku�e.

�itelji ovog naselja su na ku�nom podu imali drvene grede, izme�u kojih su, opet, nanosili sloj blata i pleve, a završno, iznad njega stavljali su sloj gline koju bi dodatno ugla�ali. Tako bi dobijali ispolirane patose koje su lako odr�avali.

- U ku�ama pravljenim u doba od 5.300. do 4.300. godine pre nove ere nismo nalazili ognjišta, što zna�i da su oni još u to vreme imali zatvorene pe�i – dodaje Jankovi� sve neverovatnije podatke. – U svakoj ku�i smo pronašli po jednu pe�, a u nekima �ak i u svakoj sobi po jednu, što govori da im nisu slu�ile samo za spremanje hrane, ve� i za grejanje.

Ku�e su pravljene u nizovima, stvaraju�i svojevrsne ulice, i sve su imale istu orijentaciju, od severoistoka ka jugozapadu. Zanimljivo je da su izme�u njih postojali samo uski prolazi, široki oko 1,5 metara, odnosno da ku�e nisu imale oku�nice, niti dvorišta.

Ova �injenica, uz druge detalje ukazuje na to da je Vin�a u neolitu bila prvo gradsko naselje. Njeni �itelji bavili su se i trgovinom. Ostaju nam pitanja koja Jankovi� ni�e jedno za drugim: zašto su ljudi u neolitu imali višu kulturu stanovanja nego u neka kasnija vremena, pa �ak i u srednjem veku, iako su �iveli hiljadama godina ranije?

- To je za mnoge zbunjuju�a �injenica. Zašto je došlo do tolikog pada kod kasnijih kultura – pita se naš sagovornik i nudi odgovor.

- Objašnjenje je da tokom celog neolita nije bilo ve�ih sukoba, odnosno ratova, i da je ceo taj period poznat po najdu�em trajanju mira u istoriji ljudske civilizacije. To je doba od 6.500 do 4.300 godine pre nove ere. Oko 2.000 godina nije bilo rata!

Arheolozi ovo potkrepljuju �injenicom da su sva naselja iz tog vremena gra�ena na otvorenim prostorima, bez ikakvih ozbiljnijih odbrambenih fortifikacija. Tako�e, tokom arheoloških iskopavanja nisu naišli ni na kakve ostatke oru�ja.

- U srednjem veku, pet hiljada godina kasnije, kada gradi ku�u, �ovek prvenstveno razmišlja o zaštiti. On je sve podre�ivao odbrani od eventualnog agresora. A u neolitu, on je prvenstveno razmišljao o komforu.

Govore�i o vin�anskoj kulturi, ne pri�amo samo o ovom jedinstvenom naselju, kao i naseljima koja su se prostirala na zna�ajnom delu površine današnje Srbije, ve� i o jednom sasvim nestvarnom vremenu, koje mnogima nije poznato, a još manje im je jasno.

- Upravo to vreme veliki rimski pesnik Ovidije nazvao je „zlatnim vekom ljudskog roda“ – podse�a Jankovi�. – Prosto je fantasti�no da je u Anti�ko doba postojala svest o tom, njima dalekom vremenu. Vin�anska kultura postojala je milenijumima pre Ovidija, a pisanih tragova koje bi Rimljani mogli da koriste – nije bilo. Ipak, postojala je jasna svest o tome da je nekada postojalo takvo vreme tokom kojeg ljudi nisu vojevali i me�usobno se ubijali.

DUHOVNA KULTURA

Prastari Vin�anci su bili vrlo razvijena duhovna civilizacija. Prema mišljenju nau�nika, imali su svoju mitologiju, a na osnovu arheoloških nalaza ne mo�e da bude uo�ena bilo koja vrsta dominacije. Nije bilo ni matrijarhata ni patrijarhata, odnosno nije postojala institucionalna dominacija jednog pola.

- Ljudi iz neolita su osvojili sve vrednosti kojima savremena civilizacija te�i: �ivotu bez rata i bez dominacije! Zato pri�a o njima nije samo pri�a iz daleke prošlosti, ve� i pri�a naše budu�nosti.

Naš sagovornik otvoreno zaklju�uje da „mi tek treba da usvojimo neke vrednosti koje su oni ve� tada osvojili“.

- Meni je to na neki na�in „dirljivo“ – koliko savremeni �ovek uopšte ne prihvata �ak ni mogu�nost �ivota bez rata i dominacije. Tako nešto moderni �ovek smatra utopijom.

- Me�utim, ako je jednom nešto postojalo, onda to nije utopija – izri�it je Jankovi�.- To je nada da je mogu�e da nešto sli�no ponovo za�ivi.

Logi�no je da se zapitamo zašto su ljudi u neolitu �iveli bez ratnih sukobljavanja, a naš sagovornik navodi više razloga za to. Vin�anci su po�eli da se bave i poljoprivrednom proizvodnjom hrane, pa su lovišta prestala da budu strateški prostor, odnosno više nisu bila ograni�eni prirodni resurs koga treba braniti. Ko god da je hteo da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, mogao je da iskr�i odre�enu površinu i da od nje napravi obradivu. Postojali su neograni�eni prirodni resursi, pa nije bilo potrebe za borbom za prevlast nad njima.

- Pojavljuju se viškovi hrane i drugih proizvoda, a oni omogu�avaju razvoj trgovine. Logika onog vremena bila je da onaj �ovek preko brda, kao i onaj preko reke, nije mogu�i neprijatelj, ve� je potencijalni kupac. I apsolutno je dobrodošao.

Dabome da bi bilo pogrešno idealizovati to vreme, i tadašnjeg �oveka, ali su u tom i takvom društvu o�igledno postojale neke vrednosti koje su danas nama nedoku�ive.

- Jasno je da je i u to doba bilo nasilnih ljudi, jer je to u biti �oveka kao vrste – objašnjava nau�nik.

- Me�utim, u njihovom sistemu vrednosti nasilje je bilo gotovo neprihvatljivo i oni su uspevali da marginalizuju sve one koji bi nasiljem hteli da do�u do onog što im ne pripada. A pogledajte naš današnji sistem. I danas je u našem sistemu vrednosti nasilje zvani�no neprihvatljivo, me�utim nisam baš siguran da je tako. Danas su ratovi postali legitimno sredstvo za ostvarivanje ciljeva.

NOVO, LOŠIJE DOBA

Šta se dogodilo sa ovom kulturom i šta ju je odagnalo sa istorijske scene? Jedno novo doba koje je usledilo posle neolita.

- Nosioci vin�anske civilizacije su prvi u svetu topili bakar. A on je, opet, bio toliko vredan i skupocen, da se njime isklju�ivo trgovalo. Vi�anci su ga posmatrali kao trgovci, a ne kao tehnolozi. I tada su otvorili Pandorinu kutiju. Prostori na kojima se nalaze rudnici bakra postaju strateški prostori, a bakar ogroman prirodni, ali i strateški resurs. To je dovelo do potrebe da se kontrolišu prostori na kojima se nalaze rudnici. Tako nastaju sukobi, ali i pomeranja, odnosno seobe ondašnjih plemena.

Polako kre�e bakarno, a za njim i bronzano doba i na svetu je sve više oru�ja. Metal i njegova masovna proizvodnja omogu�avaju stvaranje ogromne koli�ine oru�ja i oru�a.

A mu�eno �ove�anstvo shvata da su otima�ina i rat mnogo br�i na�in zarade. I eto, tako ostade do dana današnjeg… A stru�njaci se ipak nadaju da �emo jednom da dosegnemo do onih vrednosti vin�anske kulture koje su jednom davno postojale.

Blago vama…

Pre nekoliko godina stru�na grupa italijanskih arheologa posetila je nalazište u Vin�i, i tada su dugo razgovarali sa Jankovi�em. Razmenjena su mnoga stru�na znanja, pa ipak jedna re�enica je ostala urezana u pam�enje našeg sagovornika.

- Zamislite, Italijani, na �ijem prostoru se nalaze najva�niji ostaci starog Rima, ljudi �iji arheolozi uvek imaju prepune ruke posla, posle posete našem lokalitetu rekli su mi: „Blago vama, vi imate Vin�u! Zavidimo vam.“

SVETSKI PUTNICI

Trgova�ki putevi naših predaka iz neolita danas izgledaju neverovatno. Naš Vin�anac odlazio je do Karpata, tamo uzimao obsidijen, vulkansko staklo, koji je veoma oštar i koji je, kada se razlista, bio izuzetno oštro se�ivo. Sa njime je odlazio pešice niz Moravu do Egeja i donosio nakit, �ije ostatke danas arheolozi iskopavaju na nalazištu, baš kao i predmete iz Srednje Evrope.

- Sa Avale su donosili cinabarit, koji je produkt rude �ive i od njega su dobijali crvenu boju kojom su farbali tkanine. A takva boja bila je u ono vreme izuzetno dragocena.

NEOLITSKI OSTACI

Vin�a nije jedino nalazište iz doba neolita u Srbiji. U Beogradu i njegovoj okolini „uspomene“ na �itelje iz ovog doba, oko pet milenijuma pre Hrista, ostale su „posejane“ na Kalemegdanu, Banjici, u okolini Mladenovca i u Barajevu. Arheolog Adam Crnobrnja locirao je izuzetno nalazište u Stublinama kod Obrenovca, koje je vredno posebne pri�e, a sa druge obale Save, ovakvih mesta ima i u okolini Jakova.

- Naši preci iz Vin�e su prvi topili bakar – dodaje Jankovi�. – To otkri�e govori da prva metalurška revolucija nije nastala na Bliskom istoku, kako se donedavno mislilo, ve� upravo na ovom, našem prostoru.

RAŠIRENE RUKE

Figurine koje su tokom proteklih sto godina iskopane na nalazištu u Vin�i izuzetne su zbog mnogo razloga. Sve one prikazuju likove sa velikim o�ima, što ozna�ava pa�nju i brigu, a gotovo sve imaju raširene ruke.

U doba kada ratovi nisu postojali, raširene ruke simbolizovale su srda�nost i dobrodošlicu prema svima koji bi „ušli u vidokrug“ naših Vin�anaca.

VASI�, HAJD I „LEJDI“

Miloje Vasi� je naš prvi školovani arheolog koji je titulu doktora ove nauke stekao u Nema�koj. Upravo on je odlu�io da u Vin�i zapo�ne iskopavanja 1908. godine, gde je otkrio ovo spektakularno nalazište.

Vasi� upoznaje Britanca �arlsa Hajda, koji po�etkom 20. veka u Birmingemu vodi svoj �asopis i koji u to vreme slovi kao veliki pobornik slobode štampe. Budu�i da je bio dobrostoje�i, zainteresovao se za Vasi�ev rad i rešio da mu pomogne finansijski kako bi mogao da dopre do beogradskog neolita.

Posrednik u ovom poslu bila je Ketrin Braun, Engleskinja koja je slovila kao veliki prijatelj Srba, pa je ostalo predanje da je jedna od najlepših figurina koje je Vasi� iskopao upravo zbog nje ponela ime „Lejdi“.

Објављено: 3. октобар 2013. НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ:

Mon, 23 Dec 2013 19:38:00 +0100

НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ: Порука Србима урезана у обелиск у Лици пре 2800 година

У граду Сирбину, како га назива Страбон и како се стварно звао, а Грци су га прекрстили у Ксантос, у покрајини Лици, Мала Азија, нађен је уклесан на великом камену српски законик из осмог века пре Христа. Законик је уклесан на српском језику и на србици, тако да се може без много труда читати.

У Лици малоазиској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персиских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе.

Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова . Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици . Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета .

Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII века пре Христа, нађен је и био је на сербо-рашком језику и писму. Изглед овог споменика можете видети у самом тексту. Ликијске текстове је сакупио крајем XIX века аустријски професор Ернст Калинка. Тумачење текста грчким и другим језицима није дало резултат, а прочитан је у целости од стране Светислава Билбије, уз тумачење древног србског језика и писма из Лидије и Ликије. Билбија је најпре протумачио и објавио своје дешифровање текста са северне стране споменика, према препису Ернста Калинке (стр. 44 наведене Калинкине књиге, са 34 исказа које је Билбија гласовно протумачио као запис фонетским писмом, а протумачио га је помоћу сличности са србским језиком.

Светислав Билбија је текст са северне стране споменика у Сирбину назвао „Порука Србима урезана у обелиск у престоници Лике – Ликије пре 2600 – 2800 година“, а касније је протумачио читљиве делове записа и са других страна. Taj радни материјал је објављен у зборнику „Catena Mundi“, под насловом „Обелиск из Ксантоса – Камена књига закона и обичаја старих Срба“, где су искази приказани у облику одредби законика, које су груписане према темама које обрађују, уз ознаку стране споменика и броја реда за сваку од одредби.

Комплетан текст овог споменика сербо-рашке писмености азијске Ликије и древног сербо-рашког законика, који садржи 232 одредбе, уобличио је и допунио коментарима проф. Радомир Ђорђевић.

Одредбе су сврстане у 16 група, према своме садржају, а свака од њих носи ознаку стране света и реда на обелиску. Те групе (главе Законика) су:

(1) О управљању државом – задатак државе; (2) Хуманитарне дужности државе; (3) Слобода занимања и рада; (4) Обичаји и закони; (5) Избор и особине вође; (6) Дужности бораца; (7) О непријатељу и његовом чињењу; (8) Мудре изреке и савети; (9) Савети предака пољоделцима; (10) Савети копачима златне руде;

(11) Лекарски савети; (12) Кривична дела, поступак и казне; (13) Васпитање деце; (14) О храни и њеној припреми; (15) О храни и како се хранити; (16) Уклесано треба читати, памтити, вршити. Ради стицања утиска о садржају законика са обелиска у Сирбину, навешћемо овде појединачно само неке од одредби (оне носе Билбијине ознаке стране и реда).

Тако у делу названом „О управљању државом; задатак државе“ стоји:

З-10 о yправљањy овђе међама – границама државе завјет ту створити, ослањати се на стотине бораца, ови се нужно хоће – требају….

С-7 држава има задатак позивати на оружану узбуну кроз цијели живот, зла која кебају вребају), она укеба така зла

Ј-55 народу треба рећи да овђе стављени чувари штите тврђаву и који јој овђе припадају

И-56 ко овђе дирне у народ, ко обара обичаје, блати, које шибајтe y затвору

С-51 све је дато тој ложи, има дружину када треба торњевима, знају одмах да нађу чуваре који знају штитити, бранити је

И-57 такве који руше имовину, спријечити, чега ради их гонити, те ако се докаже, тога објесити, да одјекне да се сазна

Ј-53 крв насуту зазидаше, ко овђе говори у ругалицама, овима ту суђење да се има

C-52 ту хоће се одређена снага да је одржи, ако потрошена буде, жера да изије ту коју купују Међани

С-60 ми имамо велико оружје и начин да сломимо који се ставио да се довати овог мјеста, жртве оплакиваће послије народне пјеваније

У делу, названом „Дужности бораца и њихове особине“, стоји:

С-44 Срби да се крве (да ратују) овђе за циме (врхове тврђаве), да спријече икоме они да оду, да надзиру потомке, нека силно жежу те који гледају да их узму

С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују

И-1 у боју издаја, она једе потомке, кроз цијели живот прошлост стрши…

И-12 да (нека) људи копљаници, када су у боју, заштите оне заробљене туђинце које нађу покорене…

У делу, названом „Особине вође и његов избор“, стоји:

И-53 предање је предака, у кући које мушкарац, он господари, и тако да остане

З-15 да јест домаћин кога годинама познају, вале и траже да он правду примјењује

У делу, названом „Кривична дела, поступак и казне“ стоји:

И-17 ухапшени треба да се користи обичајем да учињену кривицу ублажи закон…

З-32 народу истинит глас да оде, да се огласи поштени, а да су ухваћени силом закона стрпани у затвор

У делу, названом „Уклесано треба читати, памтити, вршити“ стоји:

И-63 нека уче читати таблице отаца, од врха до дна, да виде њихову суштину, да запамте као такву

ПОДЕЛИТЕ ТЕКСТ ДА СВИ ВИДЕ

Zemljane zidane peci u Vojvodini

Wed, 27 Nov 2013 19:41:00 +0100

zemljane pe�i u Vojvodini

Posted on 05/12/2011 by Dragana

preko prvobitno otvorenog ognjišta, do prostih pe�i zidanih u prednjoj i zadnjoj sobi, a lo�enih iz kuhinje (skica iz knjige: paorske ku�e, p�esa, 1993):

dvorišne pe�i, Belo Blato, Kupinovo, Jazak:šporeti, Jazak i Deronje:proste pe�i u enterijeru, Neštin, Vranjevo:banatske pe�i, hvala Zavodu za zaštitu spomenika Zrenjanin i Bojanu:još lepih Bana�anki, sa bankom i bRez banka za sedenje:pe�ke sa zape�kom:zidana pe�, pe� sa šporetom, zidana pe� na drvenom postolju:pozivamo Vas da upotpunite ‘kolekciju’ Vašim primerima …

Saveti o zdravlju-bilju

Wed, 23 Oct 2013 20:08:00 +0200

pceljini otrov unistavaVesti LB

Jojoba štiti od opekotina

Ulje koje se dobija iz semenki jojobe ima brojna lekovita svijstva, a rezultat nedavnih studija otkrili su da ovaj preparat ima jedno korisno svojstvo – efikasno štiti od opekotina uzrokovanih preteranim izlaganjem suncu. Zahvaljuju�i visokom sadr�aju vitamina B i E, ova biljka hidrira ko�u, spre�ava pokjavu akni i bora dok jod iz jojobe uništava bakterije i gljivice.

Zova ubla�ava astmu

Lekoviti delovi ove biljke bogati su vitaminima, gvo��em, natrijumom, kalijumom i mineralom selenom kojeg u prirodi ima veoma malo, ali je zna�ajan za otpornost organizma. �aj od cvetova zove preporu�uje se kao pomo�no sredstvo u terapiji astme i upale disajnih puteva, jer olakšava disanje, rastvara šlajm, poma�e iskašljavanje i poboljšava sposobnost filtriranja bronhija.

Priprema

Latice osušene zove potope se u vrelu vodu i stoje 15 min, procedi se , a preporuka je da se piju tri šolje sve�e pripremljenog napitka dnevno. Zova cveta u maju ili junu, kada se beru cele cvasti suše se u senci ili na suncu pokrrivene hartijom, potom se proseju kroz sito i �uvaju u sanducima oblo�enim papirom zašti�ene od vlage.

Zovine bobice beru se krajem leta, kada potpuno sazru i tako�e sadr�e supstance koje blagotvorno deluju na disajne puteve. Va�no je znati da su u sirovom stanju otrovne, ali gube toksi�nost kada se izlo�e visokoj temperaturi pa se od njih priprema ukusan sirup, kompot ili d�em.

List maline olakšava trudni�ke tegobe

Svakodnevno konzumiranje dve do tri šolje �aja od listova maline, u koji se dodaje manja koli�ina listova mati�njaka, otklanja mu�ninu i povra�anje u trudno�i i smanjuje rizik od poba�aja tvrde fitoterapeuti.Preporu�uje se da se napitak uzima od tre�eg meseca graviditeta, ali i nakon porodjaja sa dodatkom hajdu�ke trave i virka, da bi se regenerisalo tkivo materice, povratio prirodni tonus ovog organa, dok se radi stimulisanja lu�enja mleka u �aj stavlja malo mora�a. Ina�e u trudno�i se ne preporu�uje uzimanje nekih biljaka koje mogu izazvati kontrakcije materice i uzrokovati poba�aj kao što su

Ruzmarin
Pelin
�alfija
Kleka
Maj�ina dušica
Bosiljak
I�irot
Ruse
Anis

Šafran – prirodni antidepresiv

Sastojci šafrana ubla�avaju depresiju i anksioznost, ova biljka deluje jednako kao sinteti�ki lekovi protiv te psihi�ke bolesti. Studija u kojoj je u�estvovalo 100 �ena pokazalo se da su kod 75% ispitanica koje su uzimale kapsule sa ekstratom šafrana simptomi pout depresije i promene raspolo�enja smanile za 50% Šafran pored vitamina B2, beta karotena i eteri�nog ulja sadr�i i hormon sre�e serotonin koji popravlja raspolo�enje. Za kilogram šafrana potrebno je oko 50.000 cvetova, pa ne �udi što je to najskuplji za�in na Svetu.

Ovas štiti od malignih oboljenja

Ovas je bogat fitonutrijentima, medju kojima su i oni koji imaju antikacerogena svojstva

Fitoestrogeni iz ovsa smanjuju rizik od nastanka malignih oboljenja izazvanih promenama na nivou hormona. Redovno konzumiranje ove �itarice, mo�e da spre�i rak prostate, endometrijuma i jajnika. Pored toga ovas blagotvorno deluje na organe za varenje, jer štiti sluznicu i ubla�ava bol u �elucu.

P�elinji otrov uništava HIV

P�elinji otrov sadr�i toksin koji „buši“ rupe u omota�u �elija HIV-a, a i drugih virusa i tako ih uništava. Ispostavilo se da melitin efikasno uništava i �elije malignih tumora. Nau�nici veruju da �e daljim istra�ivanjem uspeti da stvore vaginalni gel napravljen od p�elinjeg otrova koje �e pomo�i da se zaustavi prenošenje side. Gel bi bio idealno rešenje za parove od kojih je jedan HIV pozitivan, jer melitin ne napada zdrave �elije. Samim tim, teoretski je mogu�e da se intravenskim putem krv obolele osobe o�isti od HIV-a, kao i da parovi imaju zdravo dete iako je jedan od roditelja zara�en virusom.

Surutka regeneriše jetru

Surutka je korisna za jetru jer je bogata amino-kiselinama koje obnavljaju njene �elije. Ovaj nus proizvod sira sadr�i korisne minerale i proteine a oni ujedno štite organizam i spre�avaju mnoge bolesti.Jetra je jedini oprgan koji ima sposobnost regeneracije, i zadu�ena je za brojne procese u ljudskom organizmu, a poreme�aj njene funkcije dovodi do mnogih oboljenja. Tokom terapije lekovima, jetra izme�u ostalog odgovorna je za eliminisanje toksina, biva optere�ena hemijskim supstancama, pa lekari preporu�uju uzimanje surutke, kako bi ovaj organ mogao pravilno da funkcioniše. Ako ho�ete malo i liniju da doterate tu je opet surutka, jer pospešuje sagorevanje masti.

Migrena i kako je leciti

Wed, 23 Oct 2013 20:54:00 +0200

migrenaMigrena i kako je leciti

Napad migrene prestaje u roku 24h.

Le�enje

posetite sajt ima mnogo toga da vidite sto niste znali

Ukoliko se glavobolja ve� javila preporu�uje se mirovanje u zamra�enoj provetrenoj prostoriji. Terapija migrene podrazumeva istovremenu primenu nekoliko metoda le�enja. Koriste se odredjeni medikamenti, a obolelima se savetuje promena na�ina �ivota i ishrane. Valerijana, nana i lavanda su samo neke od lekovitih biljaka koje suzbijaju napade migrene, a treba ih koristiti preventivno.

�aj od lavande

Kaši�icu usitnjene lavande preliti sa 2dl klju�ale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji 15 – 20 min. Procediti i piti dve – tri šolje �aja dnevno.

Pomešati jednake delove majorana, mati�njaka i lavande. Kašiku mešavine sipati u pola litre vrele vode, i ostaviti da odstoji pet minuta. Piti tri puta na dan po šolju.

Valerijana

Pomešati po 30gr valerijane i vrati�a, po 20gr nane i hajdu�ke trave. Tri kašike mešavine preliti sa 7,5 dl klju�ale vode, pa ostaviti da odstoji sat vremena. Procediti i piti u toku dana.

Nana

Kašiku lista nane preliti sa 2dl 70- procentnog alkohola, ostaviti da odstoji mesec dana na toplom mestu i nakon toga procediti. Natopiti tinkturom gazu i dr�ati je na �elu kao oblog.

Kako se boriti protiv akni 8 prirodnih lekova

Tue, 08 Oct 2013 19:05:00 +0200

Како се борити против акни: 8 природних лекова

Акне није самопроблем за тинејџере , али може трајати у одраслом добу , такође тражио од ситуације анксиозности или стреса . Није увек неопходно да прибегну агресивне креме и производе са високим утицајем на животну средину .

Конкретно , за бубуљице изоловани , повезан тренутак бриге , или само да се известан вишак у кухињи , постоје многи природни лекови који се могу ставити у праксу без контраиндикација и припремљен на једноставан начин, чак и код куће .

1 ) Етерично уље чајног дрвета . Овај природни екстракт има све већу популарност за негу тела и лепоте . Добијени из биљке пореклом из Аустралије ,чај дрво уље се обично користи у многим кремама против акни . Неколико капи екстракта може да се користи за масажу коже лица , пажљиво избегавајући контакт са очима . Будите пажљиви, јер :чај дрво уље се не препоручује особама које пате од акни розацеа , јер то може изазвати иритацију .

2 ) Сода бикарбона . Овај производ је увек присутна у кући може да буде савршен екфолиант , уклањање мртве коже пре него што може да блокира поре на кожи , а истовремено смањење нивоа киселости епидерма . Соде бикарбоне треба да се меша са мало воде или благим сапуном да се формира паста се наноси на кожу уз нежно масирање , избегавајући очи . Такође можете да користите као маску , остављајући га за око 10 минута , али пазите да се овај процес иритира осетљиву кожу .

3 ) Млеко магнезијума . Нанесите налице лаксатив може изгледати чудно , али то је веома ефикасан лек . Бити веома алкална , магнезијум смањује ниво киселости коже , ограничава производњу себума . Претерана употреба може осушити кожу : боље да само лаганим лице са памучном ватом више од једном дневно .
Алое Вера

Алое вера ,концентрат лепоте за косу, кожу и здравље

4) Алое . Све експлоатисана по својим љековитим својствима против епидерма ,алоја се не користи као превентивна метода , али је ефикасна за смањење упале и црвенило , промовисање брзо зарастање . Да ли ће бити довољно да утрљавајте гел на кожи под утицајем акни .

5 ) Уље јојобе . Уље јојобе је најбољи производ за лечење комбинације : елиминише вишак себума без изазивања претераног исушивања , што заузврат подстиче развој акни . Производ се може користити и као скидање шминке да се ослободи поре на кожи .

УПОЗНАЈТЕ ових природних метода:

Како направити домаћи крема за руке
Нега косе са рузмарином

6 ) Јабуково сирће и аспирин . Овај лек може да се користи , уз приметне резултате , како за унутрашњу и спољашњу употребу . Са 85 цл минералне воде раствара 1,5 цл од јабуковог сирћета и додати 5 таблета аспирина . Тоник од њега може да се примени на кожу 2 пута дневно са памучном ватом .

7 ) суплементе цинка . Цинк јеод непроцењиве вредности ресурс за смањење упале и ране од акни, али и за смањење ефеката , када се појавио . Унос цинка суплемената ће бити ефикаснији ако прати оброк богате влакнима , које промовишу њихову апсорпцију у организму .

Такође, пробајте овај рецепт ... ЗА маску за косу направљена од авокада

8 ) активни угаљ . Овај производ се обично користи за уклањање нечистоћа . Такен интерно , то може бити корисно за елиманзионе токсина и нечистоћа , спречавајући стварање акни . Активни угаљ се такође може применити на кожу , помешан са водом или благим сапуном .

Међутим , свака кожа има јединствене карактеристике и нису сви правни лекови могу бити погодна за појединачне случајеве : једноставно морате да експериментишете да пронађе којих је један најбоље одговара вашим потребама .

Ustvari kosmo mi i odakle smo

Thu, 12 Sep 2013 21:34:00 +0200

Indijci su poreklo Srbi

Otkri�a

Geni: nau�ne nedoumice koje menjaju stvet

Pa Indijci su ustvari mi

Umesto da se suo�e sa otkri�ima dr Kljosova, profesora sa Harvarda, i da ih, ako imaju nau�ne argumente demantuju ili prihvate, srpski istori�ari �ute ignorišu�i ona nau�na otkri�a koja se ne uklapaju u interese stranih mentora

Milan Malenovi�

Negde izme�u 1113. i 1118. godine, u ruskom manastiru Vidubickij nastao je iz više razli�itih izvora letopis Povest minulih leta. Autorom je dugo smatran monah Nestor, po kome je ova hronika i dobila svoje drugo ime. Nestorova hronika po�inje sa:

Evo povesti minulih leta:

Otkud je pošla Ruska zemlja,

Ko u Kijevu po�e prvi da knezuje i

Otkad je postala Ruska zemlja

Odmah posle toga, autor daje istoriju ruskog naroda od biblijskog Jafeta, sina Nojevog, do njegovih dana. Na jednom mestu, me�utim, autor piše kako su se Jafetovi potomci naselili prvo u donjem toku Dunava, današnjoj Srbiji, da bi zatim neki od njih otišli na sever.

Ruska istoriografija je ove podatke oduvek uzimala za ozbiljno, pa se u ruskim školama u�ilo kako su oni došli "s one strane Karpata". Za njih su "one strane Karpata" ovaj deo gde danas �ive Srbi, koji su, u eri ljubavi sa Sovjetima, ovu lekciju iz istorije doslovno prepisali i preneli u svoje ud�benike. Za Srbe, me�utim, Nestorove "one strane Karpata" treba da glase"ove strane Karpata". Taj deo ovde nikada nije shva�en.

U me�uvremenu se pojavila jedna mlada nauka - genetika. Ona istra�uje poreklo pojedinaca, a samim tim mo�e da istra�uje i poreklo celih naroda. Kako je to jednostavnije i jeftinije, za uzorak se uzima muški Y hromozom i preko njega se utvr�uje poreklo muških predaka.

Odre�eni gen se, naime, prenosi isklju�ivo sa oca na sina i to skoro bez ikakvih izmena. Ovo "skoro bez izmena" zna�i da do mutacija, ipak, dolazi, ali polako. Prve se statisti�ki pojavljuju posle 40 godina, odnosno posle dve generacije, ali su zanemarljive. One nešto zna�ajnije nastaju posle prose�no - 450 godina. Ta promena nau�nicima pokazuje starost jednog od markera (delova gena koji mutira), jer što je više registrovanih promena, to je ve�a i vremenska razdaljina od prvog zajedni�kog pretka (onog od koga su potekli svi ispitani potomci).

Srbi arijevci

U dinarskim predelima bivše Jugoslavije prime�ena je velika u�estalost gena koji je, zbog svog nalazišta, me�u laicima poneo ime "ilirski". Stru�njaci su mu, me�utim, dali dosta suvoparan naziv I2a2-dinarik (ovo se zove haplogrupa, skra�eno hpg). Na osnovu ovog lai�kog naziva ("Ilirski gen"), muftija Zukorli� se zaleteo i po�eo da tvrdi kako su Bosanci naslednici Ilira, jer je na njihovom podru�ju ova hpg najzastupljenija.

Posle toga se otkrilo da je isti taj I2a2 u istoj meri zastupljen i u Ukrajini. Nordvejd, najve�i današnji stru�njak za hpg I2a2 utvrdio je, na osnovu postoje�ih mutacija, da je ukrajinski ro�ak stariji od ovog našeg. Po njemu se prvi nosilac I2a2 na ove prostoredoselio pre otprilike 2.600 godina. Zna�i: ništa od Ilira koji bi nosili ovu haplogrupu.

Doktor nauka Anatolij Aleksejevi� Kljosov je predsednik nau�ne konsultantske upraveMe�unarodnog geneološkog biroa i profesor biologije na Harvardskom univerzitetu.Najve�i je �ivi stru�njak za hpg R1a1 koja je tipi�na za sve Slovene. Ova haplogrupa je uve�oj ili manjoj meri zastupljena me�u svim slovenskim narodima, ali u zna�ajnoj meri ime�u najvišim kastama u Indiji.

Na osnovu postoje�ih mutacija, koje je veoma studiozno prou�avao, Kljosov je došaodo zaklju�ka da svi Sloveni poti�u sa Balkana. I to ne bilo gde sa Balkana, ve� iz današnjeSrbije i Bosne. Starost naših primeraka R1a1 je - 12.000 godina. Od tada smo, zna�i, mi na ovim prostorima.

Starost primeraka R1a1 kod najviših indijskih kasta je daleko mla�a - negde oko 3.850 godina, što odgovara vremenu dolaska arijevaca na te prostore. Kljosov dalje zaklju�uje da su arijevci, u stvari, Sloveni koji su sa podru�ja Srbije stigli do Indije.

Koriste�i najnovija nau�na saznanja iz genetike, profesor Kljosov zaklju�uje da su se pre oko 4.800 godina praevropljani iz podunavlja podelili. Oni koji su pošli na istok postali su kasnije Sloveni, oni koji su krenuli na zapad postali su govornici takozvanog kentum jezika nekada zajedni�kog indoevropskog govornog podru�ja.

Ovaj metod je omogu�io da se ubedljivo poka�e kako nisu "indoevropski jezici"prvobitni, ve� praslovenski, arijevski, tvrdi Kljosov, i nastavlja u istom stilu: "Indoevropskijezici" - taj eufemizam je svojevremeno nastao usled neshvatanja šta to povezuje sanskrit injegove varijante, s jedne strane, i evropske jezike, s druge. Sada je to postalo sasvim jasno.Arijevski jezici predstavljaju osnov i evropskih jezika, i sanskrita, i "indoevropskih" iranskihjezika. Na Dnjepru, Donu i reci Ural nisu �iveli "narodi koji su govorili na iranskimjezicima". Sloveni su tamo �iveli, prasloveni, arijevci, i to je bio njihov jezik. To su oni svojjezik doneli u Indiju, Iran, Avganistan.

Vin�anci prvi

Ako je R1a1 osnovna slovenska haplogrupa, za o�ekivati je da su prasloveni imali istu tuhaplogrupu. Ako su prasloveni postojali pre 10.000 godina, dakle daleko pre nego što sunastali indoevropski jezici, kako smatra današnja nauka, onda zna�i da su se ovi jezici razviliiz slovenskog prajezika, smatra Kljosov.

Ovaj njegov stav naizgled je u koliziji sa dosadašnjim teorijama, koje je prva postavilaMarija Gimbutaš uvode�i kategoriju Staroevropljana koje su pokorili Indoevropljani. Usuštini, Marija Gimbutaš je govorila o nosiocima kurgan kulture, a tek su kasniji istori�ariove "Kurgance" zamenili Indoevropljanima konfrontiraju�i ih sa Staroevropljanima.

Ako se prihvati mogu�nost da su i jedni i drugi imali isto kulturološko poreklo i sli�anjezik, ali dva razli�ita oblika društvenog organizovanja nastala specifi�nim potrebama urazli�itim okru�enjima, vidi se da Kljosov ne demantuje Mariju Gimbutaš, ve� je dopunjuje.

Kljosovljeva saznanja imaju uporište i u radovima jednog od najve�ih lingvista prošlogveka, Svetislava Bilbije, koji je koriste�i svoja poznavanja razli�itih slovenskih jezika uspeoda prevede Zlatne plo�ice iz Pirga pisane na etrurskom jeziku. Do tada se smatralo daetrurski ne spada u indoevropske jezike, ve� da je ostatak staroevropskog.

Istovremeno je Bilbija dokazao da su Etrurci koristili slova prvi put upotrebljena uvin�anskoj kulturi. Profesor dr Radivoje Peši� je bio prvi koji je tvrdio da je pismenostnastala na prostorima Srbije mnogo pre sumerskog alfabeta i da su simboli prona�eni namestu neolitskih naselja iz Vin�anske kulture u stvari prva slova koja su ljudi u istorijikoristili.

Ovim dokazima kompletna svetska istorija pada u vodu. Srbi, po tome, ne samo što se nisu doselili u VII veku na ove prostore, nego su, štaviše, preci onih istih arijevaca u �ije je ime Hitler ubijao milione Slovena. Doktor Peši�, koji je tvrdio da je celokupna svetska kultura ne samo potekla iz Vin�e, ve� da ju je po svetu raširio isti narod koji ovde i dan-danas �ivi, ovim posthumno dobija �vrstu nau�nu potporu.

Isto kao i kod otkri�a profesora Peši�a, koji je svoju nau�nu karijeru morao da nastavi u inostranstvu, na univerzitetu u Padovi koji je najmerodavniji za istra�ivanje Etruraca, jer je u tadašnjoj Jugoslaviji bio proganjan od vladaju�e kvazi-nau�ne elite, tako se u doma�oj javnosti ne pridaje nikakav zna�aj ni poslednjim radovima dr Kljosova. Otkri�a i jednog i drugog ovde se guraju pod tepih, jer se ne uklapaju u sliku istorije onih koji preko sumnjivih donacija finansiraju rad �lanova SANU.

Posle 200 pokolenja

Po Kljosovljevim zaklju�cima nosioci R1a1 na Balkanu su �iveli još pre nekih 12.000 godina. Posle nešto više od dve stotine pokolenja oni odatle izbijaju na isto�noevropsku ravnicu, gde se pre 4.500 godina pojavio predak savremenih Rusa i Ukrajinaca roda R1a1.

Pola milenijuma kasnije ovi prasloveni sti�u do ju�nog Urala, a 400 godina kasnije kre�u na Indiju, gde danas �ivi oko 100 miliona njihovih potomaka. Jedna grupa tih balkanskih Praslovena uputila se na Bliski istok, gde se tako�e i danas nalaze nosioci hpg R1a1. Starost njihovih gena Kljosov datira na 4.000 godina.

tekst preuzet sa tabloida

Pronadjena grobnica Aleksandra Makedonskog

Wed, 28 Aug 2013 20:13:00 +0200

PRONA�ENA GROBNICA ALEKSANDRA MAKEDONSKOG

Prilikom rekonstrukcije grani�nog prelaza Visje, izme�u Makedonije i Gr�ke, radnici skopske gra�evinske firme Build razrešili su jednu od najve�ih misterija anti�kog sveta. Do otkri�a je došlo prilikom otkopavanja geodetskih markera, nakon �ega je po rešenju gra�evinske inspekcije zapo�eta dodatna drena�a terena. Tom prilikom bilo je potrebno otkopati stenu da bi moglo da se nastavi sa sondiranjem tla. Nakon više�asovnog truda i uz pomo� mehanizacije stena je kona�no izmeštena a svetlost dana ugledla je crna granitna plo�a. Pretpostavljaju�i da se radi o zakopanom turskom zlatu bagerista Angel Trajkovski je uz nagovor kolega nastavio da raš�iš�ava teren da bi se posle nepuna dva sata ispostavilo da se radi o stepenstoj mermernoj gra�evini du�ine trideset i širine �etiri metra, dok se drugi kraj i dalje nalazio duboko u zemlji. Ukopavaju�i se bagerom sve dublje na dubini od �etiri metra prona�en je i ulaz u Aleksandrov mauzolej. Na teren je ubrzo izašao i direktor Generealnog inspektorata Republike Makedonije Goce Mi�evski a nedugo zatim i dve ekipe arheologa Narodnog muzeja iz Skoplja. Na licu mesta je utvr�eno da je prona�ena gra�evina zapravo tunel koji vodi ka obli�njem brdu Boj�ik. Du�ina tunela je pribli�no sto�etrdeset metara a zidovi su napravljeni od crnih mermernih plo�a debljine od oko metar.

Da stvar bude interesantnija, timove arheologa, na kraju hodnika sa�ekao je ogroman kameni blok savršeno uklopljen u rubove hodnika koji je tek kasno u no� pomeren tako što je uguran u unutrašnjost naredne prostorije. Na bloku je uklesana slika boga Apolona na ko�ijma koju vuku labudovi a iznad reljefa je na jonskom dijalektu starogr�kog jezika ispisano Hiperboreja (gr�. Υπερβορεία). To je ka�u, bio siguran znak da iza tog zida le�i nešto veoma zna�ajno. Ono što je unutra prona�eno sasvim sigurno �e, po re�ima ovih ljudi, zapo�eti novo poglavlje istorije.

Unutrašnjost naredne prostorije, za koju se ubzo ispostavilo da je grobnica Aleksadndra Makedonskog, nalazi na nekih dvadeset metara ispod površine padine brda Boj�ik. Zidovi su, kao i hodnik, napravljeni od granitnih blokova koji se prekriveni mozaicima sa Aleksandrovih pohoda. Pored toga u unutrašnjosti postoji i osam stubova nosa�a sa likom boga Atlasa koji dr�e tavanicu, poznatijih kao karijatide. U samom centru prostorije nalazi se kamena kripta na kojoj je, tako�e na jonskoj varijanti starogr�kog uklesano Megas Aleksandros (gr�. Μέγας Aλέξανδρος), odnosno Aleksandar Veliki. Sa leve i desne strane kripte stoji po jedan Atlas karijatida dok su ostali raspore�eni po uglovima. U grobnici su još prona�eni i ostaci kostiju osamnaest ljudskih skeleta za koje se po vojnickoj opremi na kojoj su prone�eni veruje da pripadaju Aleksandrovoj li�noj gardi. Pretpostavlja se da su ovi ljudi �ivi ostali u grobnici i iznutra zatvorili ulaz tako što su ugurali kameni blok u otvor tunela.

Lokalitet zbog blizine Gr�ke granice obezbe�uju jake snage policije, a pored njih na licu mesta ve� se nalaze desetine novinskih ekipa. Direktor Generalnog inspektorata republike Makedonije, kao i eksperti skopskog Narodnog muzeja, u zajedni�koj izjavi rekli su samo da je u kripti prona�en dosta dobro o�uvan skelet, u punoj ratnoj opremi sa zlatno-bronzanim oklopom, štitom i ma�em na �ijoj dršci je urezano Aleksandar. Novinarima je zatim re�eno da �e u toku popodneva biti odr�ana konferencija za štampu na kojoj �e detaljno biti saopšetni rezultati ovog otkri�a. Izjave su me�utim dali radnici koji su i najzaslu�niji za ovo otkri�e.

Vasil Del�ev (geometar): S obzirom da se objekat nalazi u neposrednoj blizini jezera Gorsko, bilo je potrebno uraditi dodatnun drena�u terena pre nego što bi moglo da se po�ne sa izvo�enjem radova. A pre toga morili smo da detaljno ispitamo vla�nost terena. Ve� kod va�enja druge sonde naišli smo na problem jer nismo mogli da u�emo u zemlju dublje od metar. Mislili smo da je neka kamen�ina pa smo je zato otkopali da bi nastavili sa radovima. I onda �udo.

Todor Stojanovski (voza� bagera): Znate, svi moji preci su ro�eni ovde u Mitkovskom, i deda i otac, ma svi. Niko od nas nije ni sanjao šta mi ovde oremo. Šta da ka�em, ponosan sam što sam ro�en ovde i što smo baš mi pronašli grob Aleksandra Makedonskog.

Preobra�enje

Mon, 19 Aug 2013 06:31:00 +0200

19.08. ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДА БОГА И СПАСА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА

Треће године Своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега, Он Премудри, хтеде им пре страдања показати делимично славу Своју божанску. Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту се преобрази пред њима. „И засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост” (Мт 17, 2). И појавише се покрај Њега Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: „Господе, добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице (колибе): Теби једну, и Мојсију једну, и једну Илији” (Мт 17, 4). Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте” (Мт 17, 5). Чувши овај глас, ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: „Устаните и не бојте се” (Мт 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини? Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, тј. богомислије. Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту, а открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други - зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.
— са Buc Ilke.

Muslimani i cetnici u 2 svetskom ratu.

Sat, 17 Aug 2013 21:30:00 +0200

Муслимани четници у 2 свјетском рату (2)

Слабо обавештени и неупућени често пута су у току Другог светског рата питали: да ли у коме проценту муслимани у Босни и Херцеговини узимају учешћа у борби против окупатора, усташа и комуниста; да ли има муслимана у четничким јединицама под командом Драже Михаиловића. Ово питање с времена на време понавља и у круговима српске емиграције. Није ни чудо, јер се зна да је један добар део муслиманског становништва у т. зв. „Независној Држави Хрватској“ пришао усташама и заједно с њима вршио највеће злочине над немоћним српским становништвом.

Усташе и комунисти су тврдили, тврде и данас, да у четничким и равногорским редовима није било муслимана, већ да су ови били уз усташе односно уз комунисте. Ми не желимо да расправљамо ма какво питање, ни са усташама ни са комунистима, овим путем. С њима ће обрачунати Српски народ кад за то дође време и на начин који он нађе за подесан. Ми желимо да по овом питању дамо обавештење Србима који нису имали прилику да се у то увере, лично или на који други начин. Поред тога, ми, Срби, сматрамо за нашу дужност да одамо наше признање оним муслиманима који га заслужују.Нама је необично жао, што ћемо, ненамерно, услед помањкања писаних података, услед несећања, пропустити да поменемо имена многих муслимана-националиста који су имали великих заслуга у формирању муслиманских четничких јединица, као и оних који су били у командама и јединицама скупа са четницима. Навешћемо имена оних којих се сећамо, чија нам је зла судбина позната.

МУСЛИМАНИ-РАВНОГОРЦИ

Нема сумње да прво место међу Србима муслиманске вероисповести, који су се у се у самом почетку ставили на расположење неумрлом Чичи, заузима пок. Фехим Мусакадић. Неумрли наш Чича волео је Мусакадића као ретко кога од својих команданата и четника. Мусакадић је био српски добровољац у Првом светском рату. Тада је одликован највећим ратним орденом, Карађорђевом звездом с мачевима. Био је у Сарајеву до почетка Другог светског рата Директор полиције. Он је живео за Српство, њему служио, њиме се поносио и, напослетку, за њега дао и свој живот. Пок. Чича га је доделио у Штаб Команде Источне Босне и Херцеговине, на чијем је челу био чувени јунак, војвода Петар Баћовић. Пок. Мусакадић је ухваћен од стране комуниста почетком јуна 1943 године у Странама код Улога, срез невесињски, скупа са пок. мајором Јоцом Пантићем, бив. среским начелником Јовићем, поручником Ковачевићем из Гацка, носиоцем Карађорђеве звезде с мачевима, наредником Станишићем, наредником жандармерије Иваном (Хрант, чије сам презиме заборавио), и још неколико четника чијих се имена не сећам. Један од преживелих четника, који је успео да умакне комунистичким куршумима, причао је, како су се сјајно држали сви. Сви, и Мусакадић, пред саму смрт, узвикнуо је: „Живео Краљ, живео Дража, доле Тито!“

На друго место долази, свакако, познати судија окружног суда у Мостару, Мујо Пашић. Ко од раније није познавао овог дивног човека и Србина, упознаће га из неколико следећих редака. Било је то у априлу 1941. године. Хрватске усташе и у Мостару, као и у осталим градовима и местима наредише, под претњом смртне казне, да сви Срби, Јевреји и Цигани морају да одмах предају усташкој полицији своје радио апарате, евентуално оружје и муницију. Наређење се, зна се, односило искључиво на Србе православне вере, Јевреје и Цигане. Међу Србима налази се и судија Пашић са својим новим бициклом. „А што сте Ви дошли са бициклом?“ упитале су усташе судију Пашића. „По вашем наређењу“, одговорио им је Мујо. „Па, ми смо наредили само Србима, Јеврејима и Циганима, него вратите се кући и носите ваш бицикло“, рекоше му усташке звери. „Ја сам Србин, наређење се односи и на мене, ево вам бицикло“, одвратио је судија Пашић. Оставио је бицикло, али је зато одведен у затвор. На заузимање његових бројних сродника и пријатеља успело се да га пусте на „слободу“. Какав се показао на овом месту, такав је био и остао кроз цело време борби у редовима ген. Драже, све док није био заробљен од Немаца и предан усташама. Умро је јуначки и мученички у расаднику „хрватске хиљадугодишње културе“, логору смрти, Јасеновцу.

Трећа личност, др Исмет Поповац, лекар из Коњица, долази у прве редове четника-муслимана. Због своје сарадње са четницима и свога отвореног сукоба са Хрватима и партизанима гине као четник у Требињској шуми, близу Требиња, 1943. год.
Поручник Ченгић, млади активни официр, придружио се четницима већ почетком 1942. године. Послат од стране четничке команде са специјалном мисијом у Мостар, бива ухваћен и заклан од усташа. Напред наведена четири Србина-муслимана били су муслиманско вођство у четничким редовима за Источну Босну и Херцеговину. Било их је још, но њихова имена не смемо овом приликом да помињемо, јер се, можда, још који од њих налази у животу у земљи најцрњег терора, Титовој Југославији.

Мусакадић, Пашић, д-р Поповац, поручник Ченгић и други њихови ближи сарадници-муслимани, нису били команданти без војске, како би злонамерни људи хтели, кад им устреба да тврде. Нису заборавили неколико преживелих сведока наш оружан план и напад, 18. и 19. јануара 1943, на чисто муслиманску-усташку тврђаву Бјелемиће (срез Коњиц). Скупа се невесињском, коњичком, калиновачком и другом сарајевском четничком бригадом, под мојом командом и командом пок. Крста Ковачевића, активног капетана, раме уз раме борили су се и два батаљона муслимана-четника. На челу муслиманских четничких батаљона били су Фехим Мусакадић, Мујо Пашић, др Поповац. Кад смо освојили општину Бјелемиће, власт је преузео лично мајор Фехим Мусакадић. Муслимани-четници су, тада, стрељали тројицу муслимана-усташа из места.

Кад смо у пролеће 1943 године, водили огорчене борбе са партизанима, у нашим четничким редовима имали смо два батаљона муслимана: један у саставу невесињске бригаде којом са ја командовао, а други у саставу мостарске бригаде, којом је командовао кап. Владо Милутиновић, сада у Канади. Многи су од њих пали на пољу части, за слободу. Пали су поред Срба-четника. Њихове жртве, њихова крв, њихови млади животи неће се заборавити док траје нас који смо с њима делили зло, а добра је било онда врло мало. С тога, нека је слава и хвала њиховим палим жртвама.

А сада, пред завршетак, хтео бих да замолим све Србе који се баве политиком и који се боре против комунизма, фашизма и нацизма, да не смећу с ума, кад будемо ударили темеље нашој националној држави, да су Босна и Херцеговина српске земље, да су муслимани Босне и Херцеговине у огромној већини Срби, да муслимане из ових двеју српских покрајина треба да води дух и идеја муслимана-Равногораца: Фехима Мусакадића, Муја Пашића, д-р Исмета Поповца, Срба-мученика, а не неких сумњивих, самозваних вођа, који су служили усташама и Анти Павелићу.

Фехиме, Мујо, Исмете и остали четници-муслимани, који дадосте своје животе за Краља Петра, за неумрлог Чичу Дражу, за Равногорство и Српство, нека је: Рахметулахи алејхи разметен васиах!

400 МУСЛИМАНА ЧЕТНИКА ИЗ УМЧАНА

У штабској чети среског команданта у Коњицу Јова Бабовића са малим изузетком били су муслимани-четници, а у саставу Коњичке четничке бригаде налазили су се муслимани-четници из Коњичке Жупе, Бјелемића и Улошки батаљон. Коњичка бригада бројала је 330 бораца, Коњичка Жупа 200, Бјелемићи 200, а Улошки батаљон 150 бораца. Из Коњичког среза скоро сви муслимани, способни за борбу, били су у четницима. На положају Бјелашнице било је 400 муслимана четника од Умчана у заједници са Вукасовићем. Вукасовић је био командант 2. сарајевске бригаде. У Вишеградској бригади капетана Никића налазило се 200 муслимана четника. У борбама око Неретве-Главатићева потпуковник Јовановић, поред својих 200 бораца, имао је у своме саставу и 200 муслимана-четника на линији Бјелашница – Коњиц – Бијела. Код резервног поручника на положају Девојчин Кук 70, у одреду Куртеша, који је бројао 550 бораца, било је 80 муслимана четника, а у саставу Херцеговачког одреда исто толико муслимана четника.

Као што се из изложеног види, босанско-херцеговачки муслимани из Санџака били су на страни своје прогоњене браће Срба православне вероисповести. Они су активно учествовали у оружаним четничким одредима под вођством бесмртног Драже, писали резолуције и мушки, како доликује оџаковићима и кољеновићима, протествовали против усташког насиља. Многи знани и незнани појединци, махом интелектуалци, на разне начине чинили су неоцењиве користи борби, коју је голоруки Српски народ водио против усташких и партизанских хорди.

Почетком 1942. године образован је у Сарајеву Муслимански четнички акциони комитет од 14 чланова, чија имена из разумљивих разлога ни данас не можемо објавити, јер многи живе и таворе своје дане под Титовим терором.
У самом окупираном Београду био је образован муслимански центар, који је сарађивао у разним видовима са Равногорским покретом и посебним каналима одржавао везе са Босном и Херцеговином. Одласком Мустафе Мулалића, бившег народног посланика на Равну Гору, вођство муслиманског центра преузео је Абдулах Кемура, књиговођа Српске земљорадничке набављачке задруге, кога су партизани убили међу првима при заузимању Београда. Група је издавала илегално и лист ИСТОК под уредништвом Мустафе Мулалића, преко којег је одржавана веза са земљом. Лист се штампао у Дражином главном штабу, заједно са два централна листа: РАВНА ГОРА и РАВНОГОРСКА МИСАО.
Писцу ових редова припада донекле заслуга за успешно функционисање обавештајне службе на терену Босне и Херцеговине, која је дејствовала из Београда, преко проте Божића и Јездимира Дангића, а у којој су радили све сами Срби муслиманске вероисповести.

Подземном раду овог обавештајног центра има се захвалити да су босанско-херцеговачки муслимани били обавештавани о приликама у свету, о стању у окупираној Србији и позивани да у свакој прилици прогоњеном брату укажу помоћ и заштиту. Да није уништена огромна архива комесаријата за избеглице у Београду, којем је на челу био велики српски родољуб и истакнути соколски првак Томо Максимовић, генерални директор светске фирме „Бата“ за Југославију, знало би се нешто више о раду Срба муслимана, како у Београду, тако исто и у Босни и Херцеговини. Комесаријат је саслушавао сваког избеглицу из Босне и Херцеговине, као и из осталих српских покрајина, чијим се исказима морало веровати. Велики број избеглих Срба изјавио је, да су уз помоћ муслимана прешли Дрину и тако избегли сигурну смрт. Ми смо, износећи ове непотпуне податке о ставу босанско-херцеговачких муслимана за време Другог светског рата, као и о учешћу великог броја муслимана у четничким одредима, извршили своју дужност. Намера нам је да овим сачувамо ову истину од заборава за познија српска поколења. Она ће у миру и слободи, без икаквих предрасуда, и на темељу многобројних и кудикамо убедљивијих чињеница, него што су ове, правилно оценити све те напоре и жртве босанско-херцеговачких муслимана. Тако ће из свега тога извући још један доказ, да су све то чинили као национално свесни Срби муслиманске вере и да нису жалили ни своје животе, када је б&

ЕУ сСРБИЈИ-Заборавите Косово Заборавите i

Thu, 15 Aug 2013 14:50:00 +0200

Европска унија Србији: „Заборавите Косово, заборавите Русију“!

13. август 2013. Евроскептицизам, Национални идентитет, Русија

Америка и ЕУ поред званичног одустајања од Косова, све чешће и отвореније захтевају и заузимање српског става према Русији који се не може назвати пријатељским

Из управо објављене анализе коју су сачинили стручњаци за Европску унију из Берлина, а коју су прекјуче пренеле скоро све београдске новине и агенције, може се закључити да Брисел захтева од Србије да заузме антируски став и одрекне се права на Косово и Метохију. Међутим, како се наводи, у сваком случају Србију би чекало деценијско чекање испред врата Европске уније.

Наиме, како у својој студији оцењују експерти за Европску унију из Европске академије у Берлину и из Немачког института за међународне односе и безбедност, након недавног уласка Хрватске у Унију, настаће дуготрајна пауза у пријему нових чланица, која ће трајати најмање десет година. Они указују на «ограничену способност Уније да прими нове чланице у тренутку када се неке државе Европске уније суочавају са претњом државног банкрота и када међу грађанима Уније опада њен углед», те због тога «доминира став да не би било одговорно да Европска унија натовари себи за врат проблематичне случајеве».

Осим тога, аутори те анализе истичу да се у завршној фази приступних преговора подиже праг за пријем, а разна условљавања се повећавају. Међутим, може се рећи да је таква политика све већег условљавања Србије добро позната и да ту нема ничег новог, исто као што је познато да немачки парламентарци већ сада гласно захтевају од Србије да мора и званично признати независност Косова. Али оно што је у поменутој анализи зазвучало као новост, то је чињеница да Европска унија има најмање још једно очекивање од Србије, а то је – да Србија заузме антируски став.

Аутори студије су као отежавајућу околност у изгледима Србије да постане чланица Уније навели изразито незадовољство Европске уније тиме што власти у Београду у протеклим годинама нису подржале европске ставове у међународним организацијама када су критиковали Русију и Кину, нити је Србија подржала доношење раличитих мера, односно санкција против Русије за које се залагала Унија.

Према томе, ако су у праву поменути стручњаци за Европску унију, а нема разлога да им се у томе не верује, ни на одустајању од права на Косово и Метохију се не завршава листа формалних и неформалних услова за Београд, него се она продужава и на обавезу да Србија мора беспоговорно следити европско критиковање Русије и гласати за увођење мера и санкција против државе за коју је премијер Дачић још сасвим недавно изјавио да је први и највећи пријатељ Србије.

Напоље из мог дворишта!

Иначе, раније су скоро идентично мишљење изразили и неки други западни аналитичари, попут Данијела Сервера, који се у српским медијима често помиње као стручњак за Балкан, а који је такође као услов Србије за улазак у Европску унију поменуо успостављање дипломатских односа са независним Косовом, а као препреку на европском путу Србије он је исто навео, како се изразио, «српске романтичне представе о везама са Русијом».

Дакле, ако је судити по више пута поновљеним ставовима и анализама немачких и америчких аналитичара, поред званичног одустајања од Косова, све чешће и отвореније се захтева и заузимање српског става према Русији који се не може назвати пријатељским. Другим речима, то значи да се од Србије захтева да више не буде, како је то сликовито рекао председник Николић, кућа са двоја врата – једна на истоку, а друга на западу. Од Србије се очекује да закључа врата према истоку, иако је познато да је и промаја корисна, ако ни због чега другог, због циркулације ваздуха. На крају, не треба посебно ни наглашавати да је Србији помоћ увек долазила са Истока.

Аутор: Ратко Паић
Извор: Глас Русије

Српске речи и славизам у Турском језику

Thu, 15 Aug 2013 14:41:00 +0200

Српске речи и славизми у турском језику

. август 2013.

Турци су преузели установу кнеза, теклића (гласоноше) и војводе, у истом облику и значењу које су оне имале у српском народном језику и правним обичајима

Дуготрајна турска владавина на балканским подручјима оставила је неизбрисиве трагове у свим областима живота. Ту је и обиље турцизама које многи користе – рачуна се да их је било десетак хиљада.

Реч је о турским, арапским, персијским речима које су ушле у речник Јужних Словена; има их чак и у оним крајевима којима Турци никада нису владали (Дубровник, Словенија).

Мање је познато, међутим, да је, почевши од 15. века, и у званични турски односно османски језик ушао велики број словенских, односно српских речи. Па се тако у тадашњим турским званичним актима, али и историјским и другим делима, могу наћи и наше речи, понекад са измењеним значењем. Или са данас непознатим.

На новом терену, Балкану, Турци су се, тврди познати румунски историчар Никола Јорга, прилагођавали новим приликама. Кад је реч о државној организацији, они су се оријентисали према Србима, што је и разумљиво с обзиром на то да су људи из ових крајева у 15, 16, па и у 17. веку играли велику улогу у управи Османског царства.

Претпоставља се да се у то време на султановом двору добро знало и за српске законе (Душанов законик), као и да се при изради законских текстова турски законодавац угледао и на домаће законске споменике, али и на затечено обичајно право.

Отуда се у њима запажају трагови грађанског, административног и кривичног права покорених народа. Друкчије речено, турски закони садрже неке српске правне изразе, под истим именом, истом или измењеном садржином, затим имена мера, оруђа, разне називе заната, биљака, бродова, хришћанских празника.

Највише словенских речи и правних израза има у рударској терминологији. Уз око 250 израза германског порекла (које су у Србију донели немачки рудари познати под именом Са(к)си), а прихватило их је и српско средњовековно законодавство, Турци Османлије преузели су и стотинак домаћих словенских речи и правних израза о истраживању руде, организацији рударских послова, раду у руднику, као и о топљењу и пречишћавању руде.

То су: чистилац, чистиља, дигаљ, ходица, коло (точак који је покретао мехове), кутла (врста мере), мешајац, набијач, отучине (комади јаловине), плакаоница, погађај, половник, правац, (рупа у руднику), правцар, пречац, преузбој, пробој, рудница (пећ за топљење гвоздене руде), рупник (рудар), самоков, сињац (врста руде), тарач (радник који чекићем туче и ситни руду), убаштина (врста правног акта), уцен (рударски уговор), удава (глоба), узбој (тражење руде), узбојник, вигањ (ковачница), вучилац (радник који покреће мехове), зачељак, закон (рударски суд).

Прихваћене су и значајне правне установе; као установа војнука (од војника) – припадника војничког реда регрутованог међу домаћим хришћанским становницима (који су за своју службу уживали извесне привилегије).

Уз војнуке, Турци су преузели и установу кнеза, теклића (гласоноше) и војводе, у истом облику и значењу које су оне имале у српском народном језику и правним обичајима. У турским правним споменицима сусреће се и баштина – очевина, тј. посед једне сељачке породице довољан за њено издржавање (могла је бити слободна или укључена у феудални посед).

Није занемарљив ни број затечених пореских дажбина које су Турци унели у свој правни систем. Највише их је везано, што је и разумљиво – за опорезивање вина: ресми унос, обручина, госпоштина, почепина. Ту је, затим, пољачина, дажбина на божићни посек свиња (ресми Божик), горнина односно жировнина и друге.

Међу преузетим словенским мерама налазе се: лукно, ведро, половник, кабао, котао, лакат, корита, возионица, сежањ.

У званичним катастарским пописима становништва (тзв. дефтерима) статус уписиваних старешина домаћинстава означаван је и домаћим изразима: стар, старац, сиромах, дошлац (доселац), прешлац (преселац), пребег.

Ту се користе, такође, и многобројни словенски називи за занате: кожухар, грнчар, бродар, брвеничар, перадар, решетар, шивац, влачар, воденичар, свирац, кокошар, водар, пекарица, крухар, понесар, травар, свећар, каменар, смрећар, лесковар, кречар, орач, писар, пудар, поп, глумац…

У дефтерима односно у законским текстовима (који их обично прате) сусрећу се и следеће словенске речи: ваља(е)вица, самоков, медовина, оловина (врста пића), пиво, рибњак, згон, лука, острво, сено, слама, грах (врста грашка), крушка, паструга, јаловица, па бродови: лађа, кораб, неврат (врста сплава који се не враћа), брашнајка.

У званичним актима, али и у историјским делима, гоњење хајдука и одметника, у којем је учествовало и локално становништво, зове се потера, а у борбама непријатељ се предавао „на веру” (виру). Користила се и реч чета (чете, и данас у турском језику четеџи(ја) значи бунтовник, бандит, пљачкаш, разбојник), као и реч јунак.

Можда би, на крају, требало поменути и на нашем подручју сковане турске речи – иначе непознате у овом језику – као чамац, кошава, а можда и гибаница.

Tece Drina puna jauka i jecaja -Pokolj 6000 Srba na Drini

Thu, 15 Aug 2013 14:36:00 +0200

Тече крвава Дрина – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942

17. април 2013. Геноцид, Злочин

Злочин над 6.000 Срба у Милошевићима и Старом Броду на Дрини у пролеће 1942. године, деценијама је вешто прикриван „у интересу братства и јединства“

Други светски рат обележили су стравични злочини, за које се сматрало да су углавном обелодањени и истражени. Но, било је злочина који су се из различитих разлога, укључујући и „очување братства и јединства”, минимизирани и напросто скривани од шире јавности.

Драстичан случај „заборава и скривања” су масовни злочини над 6.000 недужних српских цивила, пре свега жена и деце, које су починиле усташе, у чијим редовима је био знатан број муслимана, с пролећа 1942. године у кањону реке Дрине, у селима Милошевићи и Стари Брод, подручју које административно припада општини Рогатица, а много је ближе Вишеграду.

Малобројни Срби који су преживели овај ратни пакао, након Другог светског рата, очекивали су да ће их надлежне власти позвати да сведоче, да се познати злочинци приведу правди и осуде. Уместо тога завладао је мук. А преживели су памтили и препричавали, многи и записивали. Један од смелијих, књижевник Момир Крсмановић је седамдесетих година прошлог века написао роман „Тече крвава Дрина”, након чега је шиканиран, забрањиван, оспораван и нападан.

Шта се то, у ствари, овде десило почетком 1942. године?

Усташе покрећу офанзиву у намери да освоје границу на Дрини. Средином марта 1942. године из Сарајева, под командом Јуре Францетића, креће десетак хиљада до зуба наоружаних усташа који пред собом терају непрегледне збегове Срба од Олова, Сарајева, Кладња, Хан Пијеска, са Романије и Соколца, из Рогатице и Борика. Уплашени народ се кретао ка Вишеграду, надајући се да ће ту прећи Дрину и склонити се у Србију.
На вишеградској ћуприји италијанска стража је преко реке пуштала само оне који су имали злато, стоку или неку другу вредност. Остали су морали низводно до Милошевића и Старог Брода, где су скелом или чамцима покушавали избећи патроле злогласне црне легије.
И тако из дана у дан, од краја марта до почетка маја, непрегледне колоне Срба улазиле су у дрински кањон из кога се већина никад није вратила. У вечерњим часовима скела и чамци обустављали су превоз људи преко Дрине, а преостале би изненада опкољавале усташе.

Долазили су стрмим путељцима са Боричке висоравни, где су формирали сатније у селима Бранковићи и Сјеверско, у којима су били најбројнији муслимани из источне Босне. Уследили би незапамћени злочини, убиства, клања, мучења, силовања и бацања у Дрину. Многи су сами скакали у реку, неретко и у групама.

Помен за 6000 српских жртава усташке Црне легије у организацији Српске Православне Цркве,

Хроничари су записали да је једног од тих тужних дана 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стена у Дрину заједнички скочило чак 320 девојака(!), а највећи и најмасовнији покољ над Србима усташе су у Старом Броду починиле на православни празник Младенце, 22. марта 1942. године. У том дринском гротлу, окруженом водом и стрмим каменитим литицама, зверски је убијено и бачено у Дрину 6.000 невиних Срба.
У Старом Броду, одмах крај Дрине, недавно подигнуто спомен-обележје са крстом, поред кога су постављене и мермерне плоче са именима свих страдалих Срба.

Тече крвава Дрина

Неколицина још увек живих очевидаца тог погрома причају да су, након што би у вечерњим часовима понтони и чамци обустављали превоз људи преко Дрине, преостале избеглице изненада опкољавале усташе. Уследила би окрутна иживљавања, клања, мучења, силовања и бацања у Дрину. Као да је у том дринском гротлу, окруженом водом и стрмим каменитим литицама, сам ђаво режирао незамисливу трагедију, у којој је зверски убијено и бачено у Дрину око 6.000 невиних Срба.

Они малобројни, који су преживели овај ратни пакао, по завршетку Другог светског рата очекивали су да ће их надлежне власти позвати да сведоче, да се њима добро познати злочинци приведу правди и осуде. Уместо тога завладала је неочекивана ћутња. Једноставно, неки режисери из тадашње власти, рачунајући и српске кадрове, зарад „братства и јединства―, као да су желели да се све ово заборави и када живи сведоци помру „стави ад акта―.

Међутим, преживели су то памтили и препричавали, многи и записивали. Један од смелијих, књижевник Момир Крсмановић је чак седамдесетих година прошлога века написао и роман „Тече крвава Дрина―, након чега је шиканиран, забрањиван, оспораван и нападан. Али, како каже, то га није поколебало, већ му је дало додатне снаге да настави са истраживањем и писањем.
Пред крај новембра 2008. године, у присуству великог броја историчара, свештених лица, представника медија и грађана, у манастиру Добрун код Вишеграда представљена је и књига „Заборављени злочин – Стари Брод―. Ову књигу групе аутора, која говори о страдању 6.000 Срба у пролеће 1942. године, заједнички су издали Издавачка кућа „Дабар― и Српско соколско друштво „Соко― из Добруна.Књига „Заборављени злочин – Стари Брод― је, у ствари, зборник радова са скупа одржаног 19. јула те године у Рогатици, поводом шездесет шесте годишњице геноцида над српском нејачи на обали реке Дрине. Како је том приликом нагласио
Радислав Машић, књижевни критичар, публициста и новинар из Фоче, „ова књига нас подсјећа да је минули, 20. вијек, за српски народ био вијек страдања и голготе, када смо три пута били на искушењу нестанка и потонућа―.

Дрина, као крвава међа у плановима завојевача, требала је бити граница преко које за православље нема мјеста, подвукао је Радислав Машић, упозоравајући да је све оно што се Србима дешавало у прошлости вешто скривано од јавности. „Историја о том страшном догађају није писала, а идеологија га је бојила оним бојама које су њој одговарале. Зато, на жалост, историјска литература није забиљежила ни злочине у Старом Броду и Милошевићима, нити злочине у Миљевини код Фоче, гдје је на свршетку Другог свјетског рата убијено на хиљаде невиних младића из Србије.

Ова књига је својеврсна споменица и задушница, која све оне који се на било који начин баве писаном ријечи обавезује да документују и забиљеже све оно што је дио наше историје― – јасна је порука Радислава Машића са тадашњег скупа у манастиру Добрун.

Albanija <Srpska istorija prepustena vremenu

Thu, 15 Aug 2013 14:20:00 +0200

Албанија: Српска историја препуштена времену

2013.

На појединим храмовима у граду Сард биле су доскора сачуване и ктиторске плоче на словеносрпском језику, али су у доба комунизма оне нестале

Старе српске грађевине око Скадра, које су обишли наши етнолози, у јадном стању. – Срби тамо имају по два имена: једно српско и друго албанско

Обишли смо Скадар и околину у Албанији, кратко трагали за судбином српског живља, споменика, обичаја, прикупљали податке за пројекат Српске академије наука и уметности „Положај српске националне мањине у суседним земљама“.

Ту, у Скадру и око њега, сада живи велики број Срба, готово половина укупног становништва. Приличан је број и православних Албанаца који одржавају наш обичај крсне славе, из чега би се могло закључити да су то поарбанашени Срби. Видели смо углавном рушевине старих српских црква, гробаља, закључили да су потребна мултидисциплинарна научна истраживања ових простора које треба да обаве наши стручњаци.

Стара црква Свете Тројице, 19. век, Врака, Скадар

- У сећању нам је остала прелепа река Бојана, упечатљива скадарска тврђава, сасвим обичан град Скадар, предусретљивост људи из Удружења Срба у том граду и њиховог председника Павла Брајовића, појава да Срби тамо имају по два имена: једно српско и друго албанско. Они су нам испричали да у Албанији има и Срба католика, Срба муслимана, Срба православаца, као и Срба Црногораца. Сви заједно настоје да буду једна чврста заједница Срба као националне мањине у Албанији, уверени да само тако уједињени могу остваривати права која им припадају – каже етнолог из Ужица Боса Росић.

Видели су ужички етнолози многе старе српске грађевине у том подручју, углавном урушене и у јадном стању. Најпре су ишли у Враке, равницу која се пружа поред Скадарског језера све до испод Проклетија, кроз села Добрач, Голем, Гриљ, Омара, Борич, Каменице. Тај крај је од давнина српски, топоними и легенде такође, подно Проклетија су били летњиковци Немањића, стари Балшића двори, давнашњи манастири и цркве. Сад су ту само зидине и руине.

- Српске цркве које су столећима некако одолевале, углавном су срушене крајем шездесетих година прошлог века, у доба режима Енвера Хоџе, или су претворене у домове културе. Некад је уз цркву Свете Тројице у Вракама (срушена 1966) било мање српско гробље, а данас су овде само два споменика, и то оборена. Један је без натписа, а на другом пише: „Овде је порањен Милован Мартиновић са сином својим Јованом“. Црквено имање и свештеничку кућу откупила су два Малисора. Постоји и веће хришћанско гробље у том месту, а на њему се презимена на споменицима не завршавају на „ић“ него на „q“. Истина, поред пута у Вракама пре 12 година саграђена је нова црква Свете Тројице, и то уз велику помоћ тадашњег патријарха српског Павла – истиче наша саговорница.

Видели су наши истраживачи и село Рашкуле, где је некад била црква Светог Ђорђа, задужбина Немањића, која је сва у рушевинама. Њу су, напомиње Боса Росић, католици присвојили и оградили, направили мали амфитеатар у коме држе мисе. У долини реке Бојане стоје руинирани остаци цркве задужбине Јелене Анжујске, а у Љешу је очувани маузолеј Скендербега, јунака овенчаног са 26 победа над Турцима између 1444. и 1467. године. У ствари Србина Ђурађа Кастриотовића (од мајке Војисаве са Цетиња и оца Јована из Македоније) који је на волшебан начин постао Скендербег, албански јунак. У месту Шенђин стара српска црква Светог Ђорђа, како се сећају мештани, порушена је, наочиглед верника, 1966. године.

- Сама скадарска тврђава је веома уређена и конзервирана по светским стандардима, са музејском поставком и осталим садржајима. Прво нам је, наравно, показано место где је млада Гојковица била узидана, али ту се са стране налазе стихови на албанском језику у којима се наводи да је то била Албанка и да су Албанци Скадар зидали. На наше чуђење, пратиоци нам с осмехом одговорише да то нема везе и да се зна ко је Скадар зидао. Знамо ми, али зашто туристи, којих је овде све више, да памте ту погрешну информацију, запитали смо се. И тако, порушена српска историја свуда је била видљива у том делу Албаније, а недостатак научних сазнања код нас о томе захтева обимније и свестраније истраживање – закључује Боса Росић.

Извор: Политика

Hrvatskim sinovima za tisucljetnje kulture.

Thu, 15 Aug 2013 14:14:00 +0200

Синовима тисућљетне културе

2013.

Да није ваше мржње, заборавили бисмо ко смо и шта смо, нестали бисмо у жабокречини лажног југословенства

У безумљу гледаш ко ће нове каме
Оштрије и љуће опет да ти скује
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме,
Ко најбоље уме да ти командује.

Нисам пјесник Дучићевог калибра. Али свеједно имам неколико пробраних ријечи поводом данашњег вам благдана.

Сретан вам повратак у Аустро-Угарску. Камо среће да вас наши прадједови никада отуд нису ни вадили.

Од првога дана хтјели сте назад. Бољело вас је што се „пасји накот“ није осветио за вијекове унијаћења, клевета и лажи; за Мачву и Вражју дивизију и остала К-унд-К непочинства; него вас је пригрлио као браћу. Не једном, него двапут, упркос камама и јамама, Јасеновцу и Јадовну.

Ништа вам није било потаман, никад вам није било доста. Ни кад сте добили Броза за маршала, ни кад вам је дао републику, Истру, цијели Јадран са Дубровником, измислио вам антифашизам, амнестирао Павелића уравниловком са Михаиловићем. Што сте висе имали, то сте више мрзили.

Хитлера сте дочекали цвијећем, а Колу и Геншеру пјевали „Данке Дојчланд“, педесет година касније. Али нисте се ни онда ни тада борили за неовисност, већ да опет постанете поданици. Па ево, успјели сте. Честитам.

Имате Јадран, Истру и Дубровник – да служите госте из Њемачке. Имате Славонију, да је продате или предате Мађарима. Имате Крајину, опустјелу без српске руке. И имате ЕУропску унију, у којој ће ваша „тисућљетна државност“ доживјети судбину Грчке или Словеније.

Хвала вам, у ствари. Да није ваше мржње, заборавили бисмо ко смо и шта смо, нестали бисмо у жабокречини лажног југословенства. Претворили бисмо се у вас. Да сте само сачекали генерацију-двије, не би нас било. Али нисте издржали. Мрзили сте превише. Журило вам се. Зато хвала – и далеко вам лијепа кућа.

Волимо Бетовена и Шилера, али нама не треба друга химна до „Боже правде“. А ви само пјевајте „Лијепу нашу“, ако вам не смета композитор Србин – или, ако вам је драже, „Got erhaltet Franc den Kajzer“ Није да не знате мелодију.

Аутор: Сиви Соко

Poturcavanje Srba u Bosni

Thu, 15 Aug 2013 14:02:00 +0200

Потурчавање Срба у Босни

2013. g

„син рођени 1627. године , нестао пре 20 година, на лијевој мишици имао је повећи младеж са чуперком длака у средини… Паша скиде доламу, заврну рукав и указа се поменути младеж.“

Према наводима Бошка Петровића из Теслића, шири простор око града Теслића за време турске владавине називао се Табор Поље. Једна лијепо изграђена зграда, тврди се да је била мехтеб, а налазила се на раскрсници данашње Карађорђеве и улице Првог Крајишког Корпуса. У тој згради је обављана свечаност и церемонија преласка у Ислам.

Биљежи се и предање: „Куме, сачекај мало док промијеним име“.

За појединачне случајеве све је ишло једноставно.

Хришћанин промијени име, добије ЧАЛМУ или ТУРБАН, а ко је имао новца, па купи свилај и чохане чакшире и мандуром потпун је Турчин.

Вук Вуковић и његова жена Сјена имали су два сина: Луку Вуковића (жена му је била Стака) и Вука Вуковић. Крсна слава Вуковића је Свети великомученик Георгије. Жена од Луке Вуковића, Стака била је врло грабежљива жена и она је била разлог преласка у ислам супруга Луке. Лука Вуковић касније је преузео је име Садик. Па је по његовом новом имену и настало презиме Садиковић.

Ликови Срба Потурчењака, илустрација из Илустроване историје српског народа Косте Мандровића

Лука-Садик је касније је био и пресудитељ и таборској суданији у Теслићу. Према предањима, Лука-Садик је прво био православни свештеник док није прешао у ислам а касније је постао хоџа у засеоку Садиковићима, село Барићи -Теслић. Цркви, која је постојала у с. Барић, срушен је звоник и направљена је мунара.

Др Крунослав Драгановић наводи врло значајан документ једног безименог, али интелигентног Албанца који је добро познавао српско-хрватски језик. Документ је објавио Мехмед Ханџић који је члан улеме и добар познавалац турског језика. Документ, који је написао Албанац, садржан је у једном Турском зборнику из 1585.године, говори о приликама у Босни након освојања Босне под Турцима. Хришћански народ је врло тешко подносио порез („ђизију“) коју је имало плаћати немуслимско становништво турских земаља, па се народ у маси спремао да напусти Босну.

Међутим долази царски изасланик и савјетује првацима из разних села како да се ријеше тешког пореза.

Народ је прихватио предложено рјешење које је гласило: „Нек из сваког села један мушкарац прими муслимаско име да им се због тог имена опрости ђизија. Ово је обављено по свим селима и крајевима. Углавном се сложе и увиде да им је то на корист. Сваки једноставно своје име преведе на Турски језик“.

Коме је било име:

ЖИВКО прозове се ЈАХИЈА

ВУК узме име КУРТ

ГВОЗДЕН узме име ТИМУР.

Од наведених имена настајала су и презимена која и данас сусрећемо по Босни.

Чим се прозову муслимским именима, ђизија буде укинута.

Ова се група данас назива „П о т у р и м а“.

Ријеч „П о т у р“ је састављена од две ријечи, а то су „п о“ и скраћени облик од ријечи „Т у р ч и н“.

У хришћанском језику ријеч „п о“ значи половицу, а „Т у р ч и н“ значи муслиман.

Цео састав значи „П О Л У М У С Л И М А Н“.

Они су од оне врсте за коју Куран каже: „Ти су као говеда или још гори. По свом нечастивом вјеровању чувају безвјерске прописе, а бојећи се понижења пазе на еxлисунетски пут… потомци не одустају од пута својих пређа“.

Код ових вјерски прелаза види се потпуна одсутност вјерских мотива, иако се ради о чистој вјерској ствари. У часу преласка на ислам немају никакве вјерске поуке. Значајна је једна ријеч коју је записао фра Мијо Батинић из околине Високог. Када је неко одлазио у Високо онда је знао рећи: „Причекај само да промјеним име“.

* * *

У књизи „Шест вијекова ПОРОДИЦЕ РАДОЊИЋ“, Младен Радоњић наводи занимљив став који је изнео норвешки дипломата ТОРНВАЛД СОЛТЕМБЕРГ, боравећи у мировној мисији у БиХ 1991 – 1995. године.

Торвалд је једном приликом рекао да у БиХ ратују Срби између себе подељени у три вјере:

- Православну,

- Католичку,

- Муслиманску.

Овај закључак Торвалд је аргументовао са аустро-угарским уџбеником географије из 1886.године, када је у њеном саставу била и Босна.

Уџбеник географије био је за целу Аустругарску.

У том уџбенику географије те 1886. године пише: „У БиХ живе само Срби са три вјере: Православне, Католичке и Муслиманске“.

Срби муслиманске вјере, зна се, то су потурице. Прве потурице били су богати Срби, српска властела, а узимали су ислам да сачавају положај и имање. Турци им обећаше. За кратко вријеме почеше им Турци кресати имање, а иза тога скинуше им и повластице.

* * *

Омер Паша Латас: Српство нисам напустио никад, нити ћу га напустити до гроба“

Ево једне приче коју је професор Новак Мандић, аутор књиге „Земља звана Гацко“, пронашао у Турским записима.

Село Казанци се налази и данас на путу Гацко- Никшић, а у време ове приче око 1645. године Осман Паша- Казанац Поповић (а ово Поповић по аустро-угарској географији значи Србин муслиманске вјере) обилазећи свој џемат, наврати у кућу старог Павла Поповића. Синови Павлови дочекаше пашу како и доликује његовој титули, наравно све из страха, јер ко се паши замерио гадно је прошао.

Елем, када се паша нагостио и поднапио скиде обешене гусле са зида и поче тако музикално свирати да једна од Павлових снаха заплака. Осман Паша Казанац Поповић запита: А зашто плачеш, влахињо?

Имала сам ђевера који је свирао тако добро као и ти пашо, али је пре 20 година нестао без трага. Ђед Павле посведочи и исприча да је нестао у шеснаестој години чувајући козе у шуми.

Опет ће паша: А да ли би могао препознати сина?

Стара мајка, жена Павлова, каже како је то лако препознати Јакова, како јој се звао син рођени 1627. године на лијевој мишици имао је повећи младеж са чуперком длака у средини.

Паша скиде доламу, заврну рукав и указа се поменути младеж.

Настаде весеље.

Осман-паша заборави да је по аустро-угарској географији Србин – муслиман, у загрљају мајке, оца Павла и браће осећао се само Србином.

Аутор: Владимир П. Стевановић
Извор: Порекло