Ne zaboravite Belu Crkvu


Bela Crkva, gradic na krajnjem jugu Banata udaljen je 96 km od Belgrada ka istoku.  Predivna priroda, stare ulice i fasade baroknog stila, parkovi i jezera, cine je jedinstvenom oazom za turiste. Tihim i usporenim ritmom zivota cini posetioce opustenim i osvezenim.
Posetioce posebno oduseve predivna, kristalno cista jezera od kojih je sedam pogodno za kupanje. Posetioc moze odabrati jezero sa divljim plazama, totalno okruzeno netaknutom prirodom ili se odluciti za jezero sa svim mogucnostima koje jedna urbana plaza pruza - tusevi, restorani, poslasticarnice, sportski tereni, vodeni sportovi, jedrilice za rentiranje.
Okolina Bele Crkve je riznica sama za sebe te preporucujemo posetiocima da se odluce za bicikl kao prevozno sredstvo. Brezuljci prekriveni vocnjacima i vinogradima u sred "ravne" Vojvodine, iznenadjenje su za sve. U blizini su i sledeci vodotokovi: Dunav, Nera, Karas, kanal Dunav-Tisa-Dunav koje sa spomenutim jezerima cine savrseno mesto za ribolovce. "Izlov soma - kapitalca" je sirom poznata manifestacija koja se odzava leti a u cast 200kg teskog primerka soma (kojeg je vise osoba videlo ali ga nikada niko nije mogao upecati). Preporucujemo da probate riblju corbu u jednom od restorana u Staroj Palanci, selu na uscu kanala Dunav-Tisa-Dunav u Dunav, nekih 10 km od Bele Crkve udaljenom. Ako zelite da posetite staro rimsko utvrdjenje "Ram" mozete se provozati skelom preko Dunava.  Deliblatska Pescara, jedinstvena je pescara u Evropi, nalazi se na 15km od Bele Crkve. Tu se nalazi Nacionalni Park, izletiste i poznato loviste na krupnu divljac. Takodje preporucujemo jednodnevnu posetu gradu Vrscu koji se, takodje, nalazi blizu i koji takodje ima jedno vestacko jezero.

U povratku ka Vršcu, postoji skretanje ka Vršačkom bregu i ka Vršačkoj kuli. Kula je podignuta u 15. veku i jedini je ostatak nekadašnje tvrđave (srušene u 18. veku) od koje su ostali samo temelji. Kula je u veoma lošem stanju i nije preporučljivo da joj se mnogo približavate. Sa ovog mesta pruža se predivan pogled na banatsku ravnicu. Nažalost, opet zbog novih tehnologija (antena, predajnika) pogled na sam grad Vršac je zaklonjen. Ceo ovaj predeo je glavno vršačko izletište, nešto slično onome što je Avala za Beograd. Ako vam se dalje ne putuje, možete nastaviti šetnju po obroncima brega, spustiti se malo niže do crkve na Kalvariji (iz 1728. godine), ili čak skroz do centra Vršca. Ali ako ste kola ostavili na vrhu brega, kod kule, to baš i nije najpametnija ideja.

Posle dotadašnje vožnje i nekih iskustava iz prethodnih "turneja" po Vojvodini, odmah se može primetiti kako je Vršac jedan od retkih gradova sređenog lica, renoviranih fasada... Svakako ne pruža onaj osećaj zapuštenosti kakav imate u nekim drugim mestima (naravno, ne samo u Vojvodini, već i u celoj Srbiji). Drugo, nažalost, dok se vozite kroz banatsku ravnicu, na puno mesta možete videti male deponije - kojima tu svakako nije mesto. I ne zahteva mnogo truda da se uklone, dok ne "porastu".

Dakle, Vršac je, verovatno najviše zahvaljujući svojoj privredi, predvođenoj "Hemofarmom" i velikim ulaganjima tokom prethodnih godina (uključujući i organizaciju dela evropskog prvenstva u košarci, 2005. godine; nećemo sada o rezultatima reprezentacije), jedan lep, sređen gradić. Vršac je inače i rodni grad Paje Jovanovića, Jovana Sterije Popovića, Bore Kostića, Vaska Pope...

Text sa sajta belacrkva.co.yu