CENA PONOSA
PONOS se definise kao:
Preterano samopostovanje ili cenjenje.
Nerazumno osecanje superiornosti po pitanju talenata, lepote, bogatstva, polozaja i td.
Prezrivo ponasanje ili ophodjenje prema drugima.
Drsko ili arogantno ponasanje i oholo drzanje.
Ima redje dobru konotaciju u smislu osecaja zadovoljstva u vezi nekog uspeha ili poseda, takodje kao razumno i opravdano samopostovanje.
Naravno postoji i druga krajnjost - ponos koji vodi do uobrazenosti, tj sujete.
Sinonimi za ponos su egoizam, arogancija, oholost…
Hebrejski glagol za ponos znaci doslovno rasti u visinu ili uzdizati se.
Ponos je prevaran i destruktivan…
Ponosna osoba mozda ne moze da prepozna da je ponosna i moze pripisati svoje postupke nekim drugim uzrocima da bi na taj nacin izbegla suocavanje sa cinjenicom svog ponosa.Zato ,svaka osoba treba da ispita sebe i svoje motive .
Ponos zamagljuje ispravno razmisljanje i prosudjivanje..
Sotona je taj koji apeluje na ponos ljudi i tako ih drzi u zamci, zavodi ih preko ponosa…. da cine njegovu volju a ne Bozju… Zaslepljuje im um s obzirom na istinu….
Takodje Ponosna osoba ne vidi realno sebe, ne vidi da je ponosna…
A ponos i sebicnost idu ruku po ruku…
Ponosna osoba je sebicna….
Hvalisanje ili ponos… ponosna osoba je sklona hvalisanu a takodje i samopravicnosti…
Naravno nije isto ako je neko nacelno ponosan ili ako neko ponosno reaguje…
I ako je osoba svesna, razumna, uocice svoju tendenciju ka ponosu…. Moze se reci za nekoga da je ponosan ako ga ponos vodi u zivotu, ako sledi taj put… taj obrazac razmisljanja …. Ponizna osoba ce se ispravljati… I uocice tu losu tendenciju.. Jer zbog nesavrsenosti svi mi naginjemo ka ponosu i zato je potrebno samoispitivanje sebe i svojih motiva…
Apostol Pavle je pokazao potrebu za ispravnim motivom i znanjem koje osoba treba da ima o sebi….
...
Ponosna osoba je ona koja sebe nedovoljno poznaje.
Mislim da je srz problema bas u tome, sto mnogi ne poznaju sebe dovoljno niti zalaze u svoje motive, niti analiziraju svoju nutrinu… da to rade onda ne bi bili ni ponosni…. Jer ako smo realni prema sebi i svojim dostignucima ne mozemo biti ponosni. Normalno je imati svoje dostojanstvo i ponositi se onim sto jesmo…. Jedino kada idemo iznad toga, iz nepoznavanja dovoljno sebe upadamo u stetan ponos i nadmenost… ili oholost…
Ponos je prevaran… ali nas ne moze prevariti ako smo skloni samoispitivanju i analiziranju sebe i svoje licnosti, svojih htenja, motiva, zelja….; ako tezimo ka istini… ako se suocavamo, ako smo razumni…
“Jer ako neko misli da je nesto, on obmanjuje svoj sopstveni um” (Galatima 6:3)
Ponosna osoba uglavnom ide putevima koji jos donose najvecu korist i profit, ali ona izostavlja Boga iz toga.
Sta osecamo prema osobi koja sebe uzdize i koja se ophodi sa krajnjim omalovazavanjem? Da li smo privuceni takvoj licnosti?
Ponos stvara prepreke medju ljudima i gusi komunikaciju.
Ponos cini da osoba na sve druge gleda s visine, tako da uvek izgleda nadmocno. Osoba sa takvim stavom retko kad izusti dobru rec o drugima. Uvek postoji neka negativna fraza…
U delu Thoughts of Gold Words of Silver, ponos je opisan kao “vecno porazavajuci porok. On upropascava osobu, ostavljajuci malo toga dostojnog divljenja”.
Da li je onda imalo cudno sto se niko ne oseca lagodno u prisustvu neke ponosne osobe? U stvari ,cesto je cena ponosa nedostatak pravih prijatelja.
“Za razliku od toga”, nastavlja ista knjiga, “ljudi vole ponizne – ne ponizne koji se ponose time, vec one koji su stvarno ponizni.”
Biblija prikladno kaze: “Coveka ponos vodi do ponizenja, onaj ko se ponizuje zadobice postovanje.” (Poslovice 29:23 The
...
Poniznost nasuprot ponosu
(razlika izmedju ponosa i poniznosti)
Mozda poniznost mnogi pogresno tumace kao nesto negativno… zbog neznanja njenog pravog znacenja.. ( naravno da poniznost nema veze sa ponizavanjem na sta mnoge asocira ta rec)
Poniznost je osobina jakih ljudi, odlikuje se nesebicnoscu i osnova je mudrosti… i ukjucuje ispravan stav srca. Kao unutrasnja osobina srca manifestuje se u karakternim crtama kao sto su blagost, strpljivost i razumnost; a razumnost ukljucuje popustljivost i prilagodljivost – suprotno od krutosti i nerazumnosti.
Poniznost je odsustvo arogancije i stetnog ponosa..
Dok je ponos prema jednoj definiciji preuvelicavanje sopstvenih vrednosti i ponosne osobe su umisljene i bez razloga imaju previsoko misljenje o sebi, s druge strane ponizne osobe nastoje da posteno i objektivno sagledaju sebe, svesne su svojih slabosti i svoje neznatnosti pred Bogom.One priznaju i raduju ih dobre osobine koje vide kod drugih. Ne zavide drugima niti gaje ljubomoru. Zato je logicno da prava poniznost dobro utice na odnose sa drugima i doprinosi emocionalnoj sigurnosti. Dok Ponosne osobe su same sebi Bog.
Poniznost je pokazatelj snage
Da bi se dobro shvatila poniznost pravi primer toga je Isus.
On nije bio ni u kome slucaju shishodljiv niti plasljiv slabic. Hrabro je govorio istinu i uopste nije imao strha od coveka. Otvoreno je osudio religiozne vodje tog vremena snazno zastupajuci istinu… (Matej 23:1-33) recima:
“Ko se uzvisuje, bice ponizen, a ko se ponizi, bice uzvisen.”
:”Tesko vama pismoznalci i fariseji, licemeri, jer spolja cistite casu i ciniju, a iznutra su pune grabeza i neumerenosti”
“Tesko vama, slepe vodje, …
“Tako i vi, spolja ljudima izgledate pravedni, a iznutra ste puni licemerstva i bezakonja..”
“Vi ste od svoga oca Djavola, i zelite da ispunjavate zelje svog oca…”(Jovan
“Ko je od Boga slusa sta Bog govori. Zato vi ne slusate, jer niste od Boga.”(Jovan 8:44)
I td…, zaista snazne reci… ali istinite…
Zbog toga su ga postovali cak i neki protivnici. Ali Isus nije nikada dominirao nad drugima. Nasuprot tome, svojom poniznoscu, dobrotom i ljubavlju privlacio je ljude i zadobijao njihovu naklonost na nacin na koji ponosna osoba nikada ne bi mogla. Bozja rec Biblija nas podstice da budemo ponizni jer oni koji imaju ponizno srce spremno prihvataju savete i rado menjaju svoje glediste kada se pojave nove i tacne informcije. Takve osobe se ne plase da nesto pitaju, dok ponosne osobe cesto to ne cine plaseci se da otkriju da nesto ne znaju.
Poniznost je potrebna da bi se moglo dublje razumeti Sveto pismo… Zbog ponosa mnogi ostaju u duhovnoj tami…
“Poniznost i strah od Jehove donose bogastvo, cast i zivot,” napisao je Solomon. (Poslovice 22:4)Osim sto je dobra osobina, poniznost nam pomaze da steknemo bozju naklonost i vecni zivot. “Ljude ponizne ti spasavas, ali na ohole gledaju oci tvoje da bi ih ponizio.” (2.Samuilova 22:28)
Poniznost je puna ljubavi i oprasta.
Nekim ljudima tesko pada da kazu:”Izvini. Pogresio sam. Bio si u pravu.” Zasto? Previse su ponosni. Ponosna osoba ne prasta ili vrlo tesko prasta…Da li smo spremni oprostiti ako nas je neko uvredio?
U suprotnosti sa ovim, ponizna osoba iz ljubavi oprasta. Jer ljubav ne vodi evodenciju o zlu.
Takodje ponosna osoba je nestrpljiva, dok je ponizna strpljiva i dugotrpljiva.
Skromnog je duha, ne ponosnog. Ona je puna postovanja i uljudna.
Ponizna osoba nastoji da “nista ne cini za prkos ili za praznu slavu, nego poniznost cini da smatra druge vecima od sebe” (Filipljanima 2:3)
Kako neko reaguje kada dobije predlog od maldje osobe ili zene?
Ako je ponizan, makar ce ga razmotriti. Ponosna osoba ce se ili uvrediti ili ga odbaciti… Da li vise volimo pohvalu i laskanje koji vode u propast ili konstruktivan savet za izgradnju? Narocito pod teskim okolnostima ove osobine dolaze do izrazaja. Poniznost ce pomoci nekoj osobi da se suoci sa teskim okolnostima i da ih izdrzi, bas kao sto je i Jov. A ponosna osoba ce naginjati frustraciji i mozda ce se pobuniti protiv teskih okolnosti i navodnih omalovazavanja …
“Postujete jedan drugoga vise nego sebe.” (Rimljanima 12 :10)
Da li nekome tesko da ceni tudje sposobnosti i talente kao i da ih pohvaljuje zbog toga?
Takodje ponosna osoba nije mudra jer je nemoguce biti mudar i ponosan…
Jer prava mudrost je ponizna…
Solonom je rekao: “Oholost dolazi pred pogibao i ponosit duh pred propast. Bolje je biti ponizna duha s krotkima nego deliti plen s oholima.”(Price Solomonove ili Poslovice 16:18,19)
Nekad se postignu velike koristi sa samo malo poniznosti…
...
Cena arogancije
Medjutim, cena koju mozemo platiti za ponos moze biti mnogo veca od propusta neke koristi ili dobitka. Postoji i drugi stepen ponosa koji je utkan u grcku rec hibris – OHOLOST, koja se definise kao preterani ponos ili samopouzdanje koje cesto rezultuje u odmazdi”.( Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary ). Prema grrckom izucavaocu Vilijamu Barkliju, oholost je ponos pomesan sa svireposcu…. Arogantni prkos koji cini da neko gazi po svojim bliznjima”.
Da, ponosna osoba je spremna na oholost, tj da bude bezobrazna, da izazove ponizenje drugih. Ona uziva da povredjuje druge na hladan i bezosecajan nacin, i da se zatim nasladjuje kad je osobi neprijatno i kada je osramocena.
Ali, podrivanje, tj unistavanje necijeg samopostovanja jeste mac sa dve ostrice. Ono dovodi do gubitka prijatelja i , vise nego verovatno, do stvaranja neprijatelja.
Kako bi uopste bilo koji hriscanin mogao da pokazuje tako stetan ponos, buduci da mu je njegov ucitelj Isus zapovedio da “ voli bliznjeg svoga kao samog sebe” To je naprosto suprotno svemu sto predstavljaju Bog i Hrist.
S tim u vezi, Berkli iznosi ozbiljnio zapazanje : Oholost je ponos koji uzrokuje d acovek prkosi Bogu.”
Ponos je taj koji kaze: “Nema Boga”. (Psalam 14:1) Ili kao sto je izrazeno u Psalmu 10:4 “Bezdusnik u besu svome kaze: “Ne istrazuje Bog! Nema Boga. To su sve misli njegove.” Takav ponos, odnosno nadmenost otudjuje osobu ne samo od ljudi vec i od Boga.
Ponos moze poprimiti mnoga lica – ponos koji potice od nacionalizma, rasizma, klasnih i drustvenih razlika, od obrazovanja, bogatstva, ugleda i moci.
Ponos moze lako obuzeti i nagrizati neciju licnost…
Mnoge osobe izgleda da su ponizne u ophodjenju sa pretpostavljenima ili cak sa onima koji su im ravni. Ali, sta ako naizgled ponizna osoba dobije neki ugledan polozaj? Ona odjednom postaje despot koji unesrecuje zivote navodno podredjenih….
Ponos moze uciniti osobu grubom i neosetljivom, nepopustljivom, nemilosrdnom…. dok je poniznost moze uciniti dobrom.
Ljudi su zbog ponosa kadri ciniti mnoge lose i zle stvari .
Ljudi su sposobni ciniti zlo da bi sacuvali svoju vlastitu iluzornost i samopostovanje po svaku cenu. Iz straha da se suoce sa istinom, nekima je lakse da stalno cine zle stvari ne bi li time zastitili svoju svest.
