Jednom
možda odmah
jer ono što možeš
da ostaviš za
sutra
možda nikada
ne moraš
sutra će biti
kasno.
Jednom ću ti reći.
jednom neću zaćutati
i pomisliti
da se to podrazumeva.
Jednom
kada ti se osmehnem
i priznam
da sam samo
tebi pisala
mesecima
da sam samo tebe
samo tebe želela
pored sebe.
I da mi je svaki dan
bez tebe bio prazan
kao godina bez sunca
kao knjiga bez listova.
Jednom ću ti šapnuti
ali da čuješ
jer kad šapućem
ti ćeš se utišati
da bi čuo
a ja ću te poljubiti
da bi razumeo.
Ljubav nije navika
ona je sklop
tih čudnih
samo nama znanim
okolnostima
kada je suvišno reći
a toliko bi čovek rekao.
Volim te,
zavolela sam te
od prvog momenta
kada sam te videla
i sutra ću te voleti
kada odem
nemoj misliti da
tebe ostavljam
bićeš zauvek na linijama
moga dlana.
Tri palme, tri tajne, tri sjene...tri ostrva- Koločep, Lopud i Šipan
U vodicu THE BEST IN DUBROVNIK RIVIERA citirana je Maria Edgeworth recima "If we take care of the moment...the years will take care of themselves" ili ukoliko brinemo o momentima.
..godine ce se same pobrinuti za njih.
Godine jesu mnogo ucinile , nazalost, velikom pauzom neodlaska na to isto jadransko more.I mislila sam, sta reci sto jos nije receno, a ne biti jugonostalgicar, ne velicati jedinstveno plavetnilo samo jednog takvogneponovljivog mora?
A onda, po povratku sa krstarenja Elafitskim osrtvima, ili otocima, pomislila sam kako bi mi bilo zao da sa vama ne podelim svoju impresiju, i mozda nekog, ko vec nije, ili nekog ko mnogo puta vec jeste posetio ta ostrva , podstaknem na avanturu zvanu krstarenje ili podsetim neke na zaboravljene divlje plaze lipog plavog Jadrana!
Skup Elafitskih ili Jelenskih ostrva , cini osam ostrva i pet manjih -Daksa, Kolocep, Sv.Andrija, Lopud, Ruda, Sipan,Misjak,Jakljan,Kosmec,Golec,Crkvine, Tajan i Olipa.
I dobise ime jelenska, jer su, kao raskosno razgranati rogovi jelena, rasuli svoje hridi i uvale po dubrovackoj rivijeri.
Interesantno je, da su od trinaest, kao trinaest apostola, samo tri naseljena, kao sveto bozje trojstvo -Kolocep, Lopud i Sipan.
Pomisli covek, pa to je tu, samo sat, dva, brodom od Dubrovnika.Ocekujeteda je preplavljeno turistima, fast food hranom, suncobranima i internet kafeima...a onda vas prijatno iznenadi netaknuta priroda.
Zelenilo sa gustom sumom stogodisnjih borova, ono ccccc iz dubokog hlada, male porodicne konobe sa kockastim stolovima, mreze rasute po rivi, tek pridoslih ribara sa pucine mora...Iznenadi vas sporost koju ste zaboravili, pomorandze i limunovi koji se zute u bastama starih , kamenih kuca, neki mirisi koji vas vracaju u detinjstvo...
Dok je Kolocep podeljen na dva naseljena mestasca, Donje i Gornje Celo, Lopud je poput potkovice smesten na peskovitim plazama okruzenim bujnom mediteranskom vegetacijom, dotle je Sipan , takozvano zlatno ostrvo, najveci , i najbrojniji crkvicama,manstirima, letnikovcima, ima dva veca mestasca Sipansku luku i Sudjuradj.
Kako se samo priroda lepo poigrala pa je najlepse boje prirode bas ovde kanula, plavo , nestvarno plavo more, te zeleni , onako sveze zeleni borovi i masline, ona divlje crvena boja prkosa i strasti na ogromnim lijaderima i neka cudno vatrena ciklama ili intenzivno roze, precvalih bugevilija....A vino je boje rubina, nekako mirise na ruzmarin i svez nar, sa ukusom...ljubavi.
Ne moram vam preporucivati imena konoba , jer cete ih sami naci, dala sam vam putokaz u opisu. Ne moram vam reci ni da , nakon posete ovih ostrva, imate utisak kao da niste na par sati bili budni, vec da ste sanjali. Ne moram vam reci, ali cu vam ipak reci, da cu se sigurno , ponovo vratiti, jednom.
I po odlasku, ponesite samo uspomene i puuuno fotografija, jer od suvenira na ovim ostrvima mozete kupiti samo rucnu radinost zena u crnom ili buteljku domaceg vina ili flasicu maslinovog ulja.
Samo jedno ne zaboravite, ni vino ni maslinovo ulje, tamo gde ga ponesete nece imati onaj isti ukus, kao onda kada ste ih probali .
Masem sa palube, onako u prazno sto bi rekli, a onda primetim da mi sa rive, sviotpozdravljaju ......i setih se one pesme...
Moj prolog za, i u knjizi "Žmurke ili ko je sledeci?"Jasmine Lehlajtner
PROLOG
“Žmurke … jedna od omiljenih dečijih igara. Aktivira dete na akciju (i REakciju!), razmišljanje (“Brojim do 10… Gdeeee siiiiiiiii?!”), druženje i smeh.
Sâm naslov igre, koji je u množini, asocira na društvo, zabavu, radost.
Zapravo, kada je odvojimo od dece i igre, rec žmurke je vrlo tužna.
Ko to igra žmurke sa nama? Ko nas obmanjuje? Ko se krije, pa ne izlazi? Ko odlazi i ne vraća se više nikada?
Žmurke sa samim sobom, u uvek manjoj zemlji sa uvek drugačijim imenom, bez pasoša, bez viza… Žmurke sa očima, a zapravo niko nikoga ne gleda u oči, jer su one ogledalo duše, pa ako te pogledam u oči možda nešto i otkriješ…
Žmurke u mraku, vekovnom, balkanskom, slovenskom…
Meni je lično drago što se Jasmina vratila u Beograd, jer se, verovatno, da je ostala u Beču ne bismo nikada upoznale.
Drago mi je zato što ona nosi snagu volje o kojoj pise Robin S Šarma. Ona je ta koja neće ustuknuti nad nedaćom (pre svega drugih), već će joj hrabro poći u susret o čemu priča Vergilije.
Jasmina potvrđuje svojim životom i stavom reči Edmunda Burka:
“Jadan je čovek koji nije uradio ništa, jer je mislio da može da uradi samo malo!”
A vi, ljudi, samo vi igrajte žmurke… ali širom otvorenih očiju!”
s nadom da ću tebe sresti, jednog dana, jedne noći,
da ti srce mogu dat`…”
Možda zbog godina koje su prošle ( negde kao punoletstvo) kada sam poslednji put letovala u Hrvatskoj, ili zbog zabrane ( najslađe je zabranjeno voće, kad nešto ne smeš a ti bi baš to!) ili zbog jednih plavih očiju iz doba pesme ” Krivo je more” i ” Sve će to, o , mila moja prekriti ruzmarin snjegovi il šaš”..uglavnom JEDVA SAM ČEKALA polazak na more, u Hrvatsku.
Moju Hrvatsku. Veselu i toplu. Nekako crvenu, mirisnu, stvarno morsku..što kaže moj drug italijan: ” znaš da je Jadransko more u Hrvatskoj najlepše, ne, ne preterujem, Bali, Maldivi, Floride …imaju ajkule, vetrove, cunamije il morske struje, vulkane kao Grci, ili lošu plažu kao mi ( italijani) !”
Neće vam biti čudni lijanderi, pomorandže, ruzmarin, agave, mačke po kamenim stepenicama, jer sve to možete videti u bilo kom primorskom gradiću.
Biće vam specifičan miris, vetar, govor, more jedne jedinstvene boje..a meni i jedna suza u oku..nakon toliko godina.
“Kako je dobro videti te opet , staviti ruke na tvoja ramena”.
Preko Trebinja , predivnog grada sa veoma toplim, srdačnim ljudima, kao u spoju mediterana i orijenta, sa srcem Dučića do Cavtata.
Na krajnjem jugu hrvatske obale u brdovitim Konavlima čekao me je Civitas vetus – Cavtat/ ili Epidaurus/. Prostire se na dva poluostrva, okupan suncem a prepun borove šumice, sa ne baš nekom plažom, ali dugim divnim šetalištem uz more. Nekako aristokratski. Zovu ga Sent Trope.
Plaže su stene ili kamenje, ili betonirana gradska plaža. Plaže se ne naplaćuju. Plaćaju se ležaljke i suncobran ako želite. Zajedno 7 kuna.
Konavala.Tako se zove planinski venac oko Cavtata. Pa je i vino sa Konavla. Narodna nošnja. Pesme. Sir i pršuta.
Cavtat nije mesto ludih noćnih provoda niti burnih letnjih zabava.Nudi sportove na vodi, par kafića na rivi ( najlepše mi je što se kafa pije isključivo u kafiću sa prijateljima a ujutru i kolač ili kroasan ili krofna) uz tek donete novine.
Grad je mali. Jedna ulica uz rivu, i ostale stepenišne/ kola ne prolaze samo ljudi/ i razuđeni grad na strani ka hotelima i novim naseljima. Sa jednom samoposlugom i jednom malom pijacom. Koja miriše na smokve i masline.
I svi vas znaju. Nisam mogla da krijem odakle sam. Boravila sam kod prijatelja u starom gradu, i svi znaju da je srbin i svi znaju odakle dolazim. I bilo im je drago..
Nemam onaj inat srbina i ne ističem odakle sam. Nemam razloga za mržnjom drugog naroda jer sam odrasla u Titovoj Jugi..i zakleti sam jugo nostalgičar…
ali jedina stvar koja mi je bola oči je opsesija šahovnicom..gde god pogledaš, zastava, na peškiru, čaši, kupaćem kostimu, svakom suveniru, čak i kola ofarbana..
“Stine… potrosilo je more..ja potroši јubav i tebe..”
Mene nije potrošilo , jer je more bilo veoma toplo, ne baš zgodno za ulazak bosim nogama u vodu ali jako, jako prijatno za plivanje.
Naime, sa jedne strane je planinski venac i pogled na Kupare/ gde se još uvek ne zna šta će biti sa vojnim hotelom/ i Dubrovnik, a sa druge strane je otvoreno more / Italija/ i stene.
Dobra pozicija grada Cavtata leži zapravo u njegovoj blizini predivnog Dubrovnika, koji nije za letovanje već zaista za jednodnevni izlet, a i Trstena jednog malog gradića nadomak Dubrovnika sa vrlo interesantnim Nacionalnim parkom.
Ono što svakako ne treba propustiti je napraviti fotografije na Stradunu, i sa zidina grada, probati jedan od sladoleda u starom gradu i pizzua / recimo u Dubravki /ili koktel u GILY ju
Što se tiče Trstena, naime, priča ide otprilike ovako: negde u 16 veku izvesni italijanski grof koji se doselio u Trsteno počeo je da gaji različite vrste biljaka u svojoj bašti. Primetio je, da je zemlja u ovom regionu drugačija od ostale u okolini. Tako su mu uspevale i lavande, ruzmarini, ali i egzotične biljke tipa crni i zeleni bambus, avokada, afrički kaktusi, australijske retke biljke i tako dalje .U sklopu bašte je letnjikovac/ u lošem stanju/, vidikovac, mala prostorija za pravljenje maslinovog ulja, crkvica i neizbežna prelepa Neptunova fontana.
Negde sam pročitala “..najlepša kućna bašta na otvorenom u ovim krajevima” .
Ne volim hladnoću , sneg, sivilo i zamagljene prozore, juriš iz kola u toplu prostoriju, pratiš vremensku prognozu, pa da li su dobre zimske gume, pa dal imaš antifriz, pa da li je klizavo..pa još džemperi, šalovi, kape, rukavice, kad kreneš da se oblačiš , a i , skidaš nikad kraja!
Samim tim, ni ne putuje mi se.
Ipak, predlog društva da se Nova godina proslavi u Budimpešti , nije tako loše zvučalo.
Prvo, blizu je Beogradu. Stigne se za čas, naravno ako ne računaš neko čekanje na granici.
Zapravo, kao što naslov kaže blizu a daleko, jer nam trebaju vize..I pazite , oni još imaju forinte!
Drugo, povoljno, da ne kažem jeftino , recimo četiri noćenja , 5 dana sa doručkom u hotelu sa 4 evropske zvezdice, odličan , topao, čist i relativno blizu centra oko 200 eura. Hotel “Leons garden” ima bazen, jaccussi, dve saune, fitness centar, odličan doručak i oko 100 ak soba.
Koliko bi potrošila da sam ostala u Beogradu tih 5 dana?
Treće, od silnih evropskih gradova i već dugogodišnje odlaske u Beč za novogodišnje praznike, ja nisam nikada boravila u Budimpešti! Prolazila da, više puta .
I to neznanje, ubi me, živiš u nekom sasvim drugom saznanju o nekom narodu i nekoj zemlji dok je ne upoznaš.
Kao što sam za Rumune mislila da su svi prljavi, cigani, nekulturni..i slično, ništa bolje nisam mislila ni o Mađarskoj.
Kad ono: čiste ulice, kulturni i obrazovani Mađari / čak i zgodni! znam da ćete se smejati ali ozbiljno!/, govore engleski, navikli na turiste, pokazuju, organizovani…
Na nekom 335 km severno od Beograda, / mada sam je uvrstila u Istočnu Evropu!/ leži grad na lepom plavom Dunavu, zapravo sastavljen iz tri grada Obuda, Budima i Pešte.
Njenu jedinstvenu lepotu zapravo i čini Dunav koji je deli na pola i veliki broj mostova.
Čini je prelepom i jedinstvene gradjevina kao Kraljeva Palata, Vaci ulica, ulica Franca Lista, brojni Fakulteti/ da li ste znali da su dobitnici nobelovih nagrada iz tehničkih nauka svi iz Budimpešte?/.
Zatim, prelepi mali-veliki, autentični restorani, čarde, toplina veselih ljudi, miris kuvanog vina i pereca na ulicama i te fenomenalne novogodišnje atmosfere koja godinama privlači ljude iz svih krajeva da baš tu dočekaju novu godinu, TOLIKO da je ove godine premašila i Prag, i Veneciju, i Pariz.. i popela se na prvo mesto po posećenosti!
Najviše ima Italijana, ali i naših iz svih krajeva, i Nemaca, manje Austrijanaca/ Mađar nikada neće nazdraviti sa pivom jer su Austrijanci nazdravljali njihov pokolj i to im nikada neće oprostiti/.
U parku , kod Trga Heroja, gde se na najlepšem mestu nalazi i naša ambasada, nalazi se jedan od najboljih restorana na svetu- Gumbet -, čini mi se da se zove. “Malo” je skuplji za obed, ali je interesantno da su u njemu nastale palačinke , sa čokoladom , što se i smatra njihovim specijalitetom. Vredi probati..
Tu je u gradu i čuvena “Žarbo”/ Žerbo/ poslastičarnica iz 18 veka gde nastaše čuvene žarbo/žerbo kocke.
Interesantna je priča kako je Srbija dobila zgradu ambasade u Budimpešti. Naime, naš Jovan Dučić beše zaljubljen u jednu mađaricu i posvetio joj dva stiha, a ona se tooooliko zaljubi u njega da mu pokloni čitavu zgradu! I tako , ostade naša ambasada.
Meni je najlepša zgrada Parlamenta na Peštanskoj strani. Inače mi se više sviđa ta strana.
Interesantno je da su ovu palatu gradili isključivo Mađari i u želji da sve bude iz Mađarske koristili su i njiohov kamen, tj. mermer. Međutim, u tom podneblju nema baš kvalitetnog, tako da po uzoru na onu ” ništa nije savršeno” i ova prelepa gradjevina ma koliko bila divna ima manu da tamni. Kako joj očiste jednu stranu ona već na drugoj postaje crna ili žuta..i tako u krug..
Osim što postoji Srpska ulica, ai Beogradska, Pravoslavna crkva, ili više, ima i Srpska kuća, dve zadužbine, i naravno nekoliko srpskih restorana koje drže naši ljudi..ko se uželi sareme zna gde da ide!
Obilazak Budimpešte dozvoljava vam i poseta Sent Andreje. Tog malog gradića nadomak Budimpešte koji posebno važan za Srbe. Nekada je bio centar Srpske kulture, čak sedam pravoslavnih crkvi/ pet sačuvano/, jedno vreme i Vuk Stefanović Karadžić boravio.
Međutim, Sent Andreja podseća na Gardoš, i da li zbog zime, vremena ili mojom opčinjenošću Budimpeštom, nije ostavila neki utisak na mene. Lepa, mala slatka i to je to.
Opet ću se vratiti u Budimpeštu.
Ali, na proleće. Hoću da Andraši Bulevarom prođem kad olista, da obiđem Margheritino ostrvo/ zovu ga Pluće Budimpešte zbog zelenila/ jer tamo postoji preko hiljadu vrsti ruža!!! Zamislite u proleće kad te ruže procvetaju!?
Ma, ima puno toga što nisam videla i što bih ponovo videla!
Opet bih se provozala NAJSTARIJIM metroom u Evropi/ a imaju ih tri sada grade četvrti..e, moj Beograde!!??/, da plovim Dunavom na otvorenom brodu, da šetam od Trga Heroja do Dunava , da popijem kafu na nekom splavu ..
Vratiću se, a onda , obećavam , bićete prvi kome ću ispričati!
Kao da je Bog povukao crtu na zemljinoj kugli, izmedju gornje i donje polulopte i odlučio: Oni koji teže za materijalnim vrednostima, živeće na severu, biće im hladno i neće imati prirodne lepote.
Oni koji budu živeli na jugu, imaće prirodne lepote i vrednosti, biće veseli, razdragani ali siromašni.
I zaista kada malo razmislim, i Južna Amerika, i Afrika, i Indija, tako lepe i tople, tako siromašne.
Bog sigurno “nije pogrešio” kada je Egiptu dao večno sunce i najlepše more na svetu.
Iako fotografije svakako prate ovaj opis/ jer su zaista neizbežne/ pokušaću da vam opisno dočaram lepotu mora.Prozirno od najsvetlije plave, zatim tirkiz/ takodje u nijansama od boje tirkiza kamena do boje rustičnih vrata na ostrvima Grčke/, do neke “rojal-dinastijsko” plave, kao nebo leti u suton..kao pomalo ljubičasto do svetlo teget, ka purpurnoj , te sve tamnije i tamnije teget do skoro-crne.
Sučeva svetlost Crvenog mora, na pučini stvara jednu tanku liniju između mora i neba. I ta linjija je crvene boje. Priča se da je po tome dobilo ime. Ili, kako je nama vodič šturo ispričao “zbog boje crvenih korala”.
Mada mi je priča starog egipćanina Ahmeta , grnčara iz Kaira mnogo interesantnija- naime, davnih godina neki stranac je želeo da izronjeni koral crvene boje prokrijumčari i iznese iz Egipta. Vraćajući se sa ronjenja, čamac je zakačio koralni hrid i stranac je potonuo. Njegova krv rasula se po moru koje poprimilo crvenu boju/ čak i deo pustinskog peska obojen je tom krvlju u crveno!/
Mislim da nema lepšeg perioda za odlazak u zemlju faraona od aprila-maja.
Sunce izlazi rano, negde pola 6 i sve do oko 19.00, a temperatura vazduha u toku dana od 32 do 35 stepeni.More je toplo, pa je toplo, negde oko 25 stepeni. Tako da nije vrućina, već je lepo toplo, prijatno na plaži, prijatno za šetnju/ čak i za obilaske gradova i piramida/ .
Osim more-plaža-plaža- more tih deset dana u prolećnoj poseti Hurghadi, uspela sam da obiđem dugo željeni turistički gradić ili bolje rečeno naselje El Gunu.
El Guna se nalazi 25 km od Hurghade. Izlet brodom doprineo je da ga još upečatljivije doživim.
Naime jedan od najbogatijih ljudi u Egiptu , pre 15 ak godina stvorio je grad na ostrvima. El Gunu ili egipatsku Veneciju. Tu danas imaju vile Bekam, Omar Šarif, i slični. Ta ostrva spojena su mostićima, a prelepo okruženje, travica, more, pesak, palme ništa ne ugrožava. Jer u celom gradu nema automobila/koriste se bicikli , čamaci ili oni kao “keddy”, sa golf terena/.
Bila sam samo jedan dan. Doći ću ponovo da tu i letujem.
I tako, dok sam po ko zna koji put u mirisno- šarenoj prodavnici parfema na obodu Hurghade ispijala topao čaj od hibiskusa, nagovoriše me da odem i na izlet zvani safari!
Nisam se pokajala, izlet je prava avantura, od jahanja kamila, konja, preko “jedrenja” na pesku, vožnje bagija i kartinga do odlaska džipovima u beduinsko selo/ mada su nam arapi iz grada otkrili tajnu, da ti beduini ne žive tu, već u gradu pa po potrebi turista odu u pustinju, ispeku hleb na toj balegi od kamile, prodaju turistima svoje ukrasne kičiće i lekovite čajeve a onda se uveče vrate u grad!/.
Ma to nema veze, sve je autentično i lepo.
Možda vas malo zamori ta aktivnost, uveče jedva čekate zalazak sunca/ zaista je drugačiji u pustinji/ tako da i nemate snage za njihov zabavni program u oazi/ tipa trbušna plesačica, fakir, derviš i slično/ jer vam se spava.
Spava vam se od umora ali šteta spavati kad je tako lepo.
Za kraj, ne propustite prirodni sok od manga u restoranu Felfela na putu od hotela Safir ka gradu. Na nivoima , iznad mora, sa predivnim terasama , sav je u autentičnom fazonu orijenta, muzika, stolice, ukrasi…
I ne brinite, ako nešto ne stignete da vidite.Vraticete se ponovo , verujete mi, kao što sam se eto ja već više puta vraćala- ovoj prelepoj, neobičnoj,toploj, “crveno-plavoj” zemlji.
Kada bih morala u par reči da opišem Italiju, verovatno bih rekla sledeće:lepota, muzika, osmeh, ljubav i raskoš, vino i masline.
Kada bih morala da biram koji grad da preporučim da obiđete , zaista ne bih mogla da izdvojim..Koji grad u Italiji nije lep?
Iako proleće kalendarski još nije počelo, ovog su me februara okupani suncem dočekali gradovi Vicenza i Verona.I tako ponekad, kada pomislim na neki grad u Italiji mislim na njegovu boju jer po mom mišljenju kao da svaki grad Italije ima svoju boju.
Bologna je sva crvena, kao i Vicenza- zidine, crkve, trgovi, kule, čak i zavese. Verona je žuta, kao i Firenza, Venezia je nekako mermerno bela a Rim je zelen, kao deo italijanske zastave…
Za dan zaljubljenih/ eh, kao da sam birala…/ , u vreme najvećih mogućih rasprodaja, u vreme kada trgovi počinju da “žive” svoju veselu sunčanu priču, u vreme najvećih sajmova/ Arhitektura, dizajn i gradjevina , a potom poljoprivreda/ , u vreme kada mi je OSMEH ljudi bio najpotrebniji, šaputali su mi svoje tajne palate Palazzo Palmarana, Breganze, Vescavile i Chiericati u Vicenzi.
Ispijala sam najfiniji illy caffe‚ na Corso A.Palladio i u senzi Basilica na Piazza Signori “lovila” parče raja crkve Duomo/ svaka najveća crkva italijanskih gradova je DUOMO, da Vas ne zbuni!/.
Naime, taj mali gradić Vicenza,nadomak Verone, zapravo mi je bio baza jer sam odsela u prelepom ambijentu hotela Castagna/ Via Arhimede 2, Alte di Montecchio Maggiore/
Cene su od 65 do 100 Eur, sa odličnim doručkom i garažom za auto.
Nedaleko od hotela , na putu ka centru Vicence ima jedan manji / za njihove standarde/ tržni centar sa odlično snabdevenom samoposlugom i dve- tri radnje cipela Grande ditte al stock / u prevodu, skup velikih zvučnih firmi sa korektnim cenama iz ranije kolekcije/. Ko voli nek izvoli..ali baš i ne znam ko ne voli italijanske cipele.
Evo jednog primera, cena cipela 69,00 eur , popust 59.90 eur, dakle PLATILA sam ih 9,10 Eur! Sačuvala sam račun jer sam znala da mi niko neće verovati.
Verovatno da poseta grada Verone zahteva posetu kući Julije/ postoji i Romeova ali manje poznata/ sa čuvenim balkonom. Da bi se popeli na balkon neophodno je da platite/ čini mi se oko 6 eur/, ali ja Vam predlažem da se fotografišete u dvorištu , jer sama kuća upropaštena je navalom turista iz celog sveta, papirima, flomasterima, natpisima , žvakama i sličnim, i nemojte da vam ta slika ostavi loš utisak , pa da vam se smuči ceo grad.
Prošetajte via Mazzini do trga piazza Erbe, popijte / opet!/ najbolji espresso u caffe Malta na piazza Posta/ cena 1,10 eur!/.
Morate voditi računa da u periodu od 12.30 do 15.00 ne rade radnje i da je to period kada CELA Italija obeduje, pa bi bilo dobro da i vi posetite neku tratoriju, restorančić ili pizzeriju!Možete probati NAJBOLJU pizzu u Veroni, u pizzeriji San Marco/ cena od Eur 4 do 8!!!/.
I nije sve tako skupo, kao što svi mislimo!
Na putu ka Vicenzi, na izlazu / ili ulazu/ u Veronu, nailazite na predivan CENTRO COMMERCIALE LE CORTI VENETE, koji svakako nemojte propustiti ako imate vremena.Sigurno ćete nešto naći za svoju dušu!
Ako ništa više, duša će Vam se osmehnuti!
A nema ništa lepše, nego kada se duša smeje…
Postoje predrasude koje nosimo i u koje verujemo. Neke su normalne ukoliko smo sami žrtve istih i nosimo ih kao iskustvo.
Ali, nemojte imati predrasudeu o ljudima koje ne poznajte, o gradovima koje niste obišli, o hrani koju niste probali.
Ja bih lično, volela da svakome od vas razbijem i otklonim predrasudu o ovoj prelepoj zemlji jer sam sigurna da svakome od nas može nešto u Italiji da se dopadne, ako ništa drugo , sasvim sam sigurna da vam nešto može izmamiti osmeh.
Ne zaboravite BELLA ITALIA je najlepša u proleće, kada svi izlaze na ulice, kada gradovi “dišu” trgovima, i ljudi plene osmesima, kada se zagledate u jednu pa u drugu pa u treću strvar i kažete: Bože, kako je lepo! I onda obećate sebi da ćete se vratiti, sigurno ponovo.Sa osmehom na licu…
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi…”Pablo Neruda
Više puta sam sebi obecala da zimi, na minusu neću ici severnije od Beograda/ jer sam letnje dete, i zimu mrzim!/ , ali put me je naveo da Novu 2008. godinu dočekam u Beču!
Naravno, nisam se pokajala.
Sigurna sam, da nigde kao na zapadu , ne možete da osetite tako intenzivno novogodišnju atmosferu…miris cimeta i peciva, punča i kuvanog vina, okićene ulice, raskošne jelke..sve to doprinosi da grad dobije jednu svećanu notu i da vas,bar za momenat, izmesti iz naših problema i strahova i nekako nas natera da se osećamo bogato, da trošimo, kupujemo, pijemo, jedemo, slikamo, obilazimo, kao da smo najbogatiji na svetu.
A jesmo, bogati smo svaki put za jedno novo iskustvo, jedno novo putovanje, naše stvarno sa utiscima i fotografijama /a za mnoge čitaoce gdedestinacije, virtualno/ali ipak putovanje!
Odavno sam odustala od agencija! Zašto, ako znate jezik, imate internet i dobru volju/ ai vizu/ ne biste sami sebi organizovali putovanje?
Opcija Beograd - Beč- Beograd je sledeća:
-automobilom / trošak oko 200 - 250 eur/
-autobusom / oko 60 eur , oko 10 sati/
-vozom / oko 62 eur , nepunih deset sati, tacan i na vreme!/
-avionom/ ili 190 eur ako ranije rezervisete ili oko 300 eur/.
Opet, podsećam da je vrlo bitno kada se kreće na put, jer bez obzira na komfor koji pruža avion, u zimskom periodu može vam stvoriti niz peripetija/ magla, sneg, led/ i da vam avion ni ne poleti!
Tako da je moj izbor pao: vozom!
Pre nego što predjem na sam opis Beča, još da napomenem, da sam lično vrlo prijatno iznenadjena madjarskim carinicima koji su verovatno prošli obuke evropske unije, ljubazni, fini i brzi!
Odlaskom iz Beograda na -4, Beč me sačekuje na -7!Sneg..ali kada napada, ujutru ga više nema! Čisti se i negde nosi!!!Rad , red i disciplina, tako bih u tri reči opisala Austriju! Odgovor je svakako u kaznama koje su velike za nepridražavanje pravila!
Metropola, kao sto je Beč, zahteva obilazak od nekoliko nedelja.Naravno, opet ponavljam, mnogo ćete više a i lepše doživeti Beč po lepom vremenu.
Za početak, uspela sam da obidjem Belvedere: bivša letnja rezidencija princa Eugena, sada je tu smeštena nacionalna galerija
Belvedere se nalazi u ulici Princ Eugen 27. Ulaz je 12,50 eur. Više na www.belvedere.at
Ausrijanci veličaju svog umetnika Gustava Klimta, zapravo je ceo Beč u njegovim radovima, ali ima i dela Paul Sezana, Herberta boeckog, Van Gogha..
Zatim, u samom srcu Beča, nalazi se Graben, i katedrala Sv.Stefana, gotička prelepa katedrala.
U pešačkoj zoni, odatle , prolazite pored crkve Sv.Carla, pa na Operu i nailazite na predivan Rathause- gradsku skupstinu.
Na trgu ispred Rathausa se i ove zime održavao božićni sajam sa lepim drvenim kućicama gde se prodaju suveniri, kuvano vino i punč, kobasice i perece, razni roze prasići -plišani, plastični- koji po predanju donose sreću.
Ono što sam ovoga puta propustila da fotografišem zbog vremenskih /ne/prilika je:
Prater, najomiljeniji gradski park sa velikim točkom pomoću koga , kada nema magle i snega možete da vidite Beč kao na dlanu.
Zatim, nisam slikala Šembrun/ Schonbrunn/ jedan od najpoznatijih dvoraca na svetu, prepun jezerca, fontana i lavirinta.
Nisam stigla ni do Hofburga, nekadasnje bečke carske palate, interesantnu po tome sto je svaki vladar do 1918. ostavio svoj trag.
Beč je podeljen u nekakve zone ili krugove, oni to zovu bicirung/ ne znam kako se piše/ i negde u 13 , čini mi se nalazi se, na moje iznenadjenje skluptura našeg Vuka Stefanovića Karadžića.
Još više me je iznenadio natpis ispod, na ćirilici/!/ i latinici!
U neposrednoj blizini Vuka, nalazi se neobična prelepa zgrada, delo austrijskog umetnika Fridriha Hundertwassera/ www.hundertwasser-village.com/, koja dominira celim kvartom.
Zgrada ima neravne podove, vrtove na krovu i jedinstvene prozore. Zovu je bajkolika kuća a sam Hundertwasser je rekao da je želeo da pokaže kako sa malo mašte može materijalizovati raj na zemlji!
Kao Gaudi u Španiji/koji beše arhitekta/ Hundertwasser se oslanja na prirodu, traži inspiraciju u biljkama i životinjama, a s obzirom da je bio likovni umetnik, arhitektonsko rešenje mu je fenomenalno uspelo.
Fazon je što taj kompleks zgrada zapravo služi za stanovanje, i ima oko 50 ak stanova , u kojima živi oko 200 ljudi. Eto, kako praktično može biti lepo.
Zaobljeni tornjevi, nepravilni prozori, keramička linija, stubovi, krovni vrtovi, ukrasi, pločnici…sve to čini sklad.
Postoji još jedna interesantna stvar: priča se da se on zapravo prezivao STOWASSER, i da je kasnije prevedeno njegovo prezime u Hundertwasser, što nam govori da je možda imao i neko naše poreklo.
No, ono što vam svakako predlažem je da posetite ovo zdanje / čak je i zimi lepo/, obidjete galeriju/ ulaz je besplatan/ i osetite bar na trenutak ” raj na zemlji”…
Umorni od obilaska i šetnje predlažem jednu od mnogobrojnih poslastičarnica u centru sa bogato-ukusnim kolačima i tortama/ oko 3 eur/, espresso u Segafredu / oko 2 eur/ ili fenomenalan kakao u Starbucku / oko 3,5 eur/.
Ili ako ozbiljno ogladnite obavezno svratite u neki Hojrige, tipični austrijski restoran, na knedle, sladak kupus sa kimom i kobasice.
Za večernje varijante SKYBAR / jer vas zaista vodi do neba/ sa fenomenalnim pogledom na centar Wiene, jedino što svakako morate biti prikladno obučeni i računati na mnogo veće cene pića/ oko 10 eura/!
Ponoć.Neizbežan vatromet osvetlio je veći deo centra! Ljudi su nazdravljali šampanjcima, šoljama sa punčom, sa jedne od bina čula se Madonina “Jump..”, italijani sa svojim “auguri..”.
Bilo je preko desetak bina , iako na različitim trgovima, činilo se kao da je jedna celina jer su ih ljudi povezivali.
Ono na štoa su posebno ponosni austrijanci u ovom trenutku je evropsko prvensvto u fudbalu u junu ove godine, tako da je grad pun plakata i reklama nagoveštavajući “ludnicu” tokom prvenstva!
I onda već drugog januara radnje se otvoriše, a rasprodaja koliko voliš!? Od giganta IKEA / čiji sam fan!/ do radnji u ulici Marijahilfer ili nekog tržnog centra.
E, da moram da vam dam komentar na sledeću slicicu: naime , ispred IKEA nalazi se ova kućica. Ubacite 1 eur zakačite psa/ tako reći parkirate ga u kućicu/ dok ste vi u kupovini!
I za kraj,ono što svakako osim divnih uspomena morate probati i poneti kao suvenir iz Beča je čuveno, njeno veličanstvo MOCART KUGLA! Neobičan i jedinsven spoj čokolade, marcipana i badema.Kugla može biti i medaljon ili liker varijanta, kakva god, aristokratski upakovana, zlatna sa likom Mocarta, svaki put kada je budete probali osetićete taj skoro neopisiv osećaj slasti koji će vas na momenat podsetiti na veličanstven Beč.
“U mirisu žutog limuna,zelene masline, tirkiznog mora i melodične muzike krije se čarolija Grčke.”
To mi nekako zvučalo kao iz turističkih kataloga, ali mi sada baš zvuči autentično. Ovog leta ”osvajala” me je Lefkada.
Lefkada je jedno od ostrva u Jonskom moru.
Osim popularizovanog Krfa, i malo manje Zakintosa, malo ko zna za Lefkadu/ tu su jos i Kefalonija, najvece u Jonskom moru, zapravo posle Krita najvece u Grckoj/, Itaka, Megalonisi, Scorpions/Onazisovo ostrvo/, i više manjih.
Lefkada je dobila ime po belim stenama, jer na grčkom lefkas znači belo..Olakšavajući dolazak na Lefkadu je avionom do Perveze, pa se jedinstvenim mostom predje na Lefkadu ili malo težim kolima iz Beograda…
Srećom , imala sam sreće da budem u prvoj grupi..Let je oko jedan sat, s tim što je čarter organizovan da prvo sleti na Krf, pa onda nas nekolicinu da preveze do Preveze/ zapravo je vojni aerodrom što će reći jedna zgrada i nekoliko predstavnika grčke carine /.
Kada dodjete na jedno mesto prvi put pokušavate sto više da “upijete” slike i trenutke, kako bi se vremenom sve to sleglo i kako bi ste dobili potpunu sliku o mestu.
Kategorije su pre svega vreme, ljudi, mesto, plaza, more, toplina mora…
Ono sto je specificno na Lefkadi je boja mora.
Sa istocne strane koja “gleda na kopno” more je tamno zelene boje, providno i čisto, toplo i pitomo.
Sa te strane su mesta Nidri, Nikiana, Lignia i Poros. Jednim delom Lefkas. Plaže su šljunkovite, u borovoj šumici ili oplemenjene žalosnim vrbama, maslinama i cvećem. Jedna od najlepših je Desimi plaža. Sa dve taverne, kampom, par kućica ali divnom plažom sitnog šljunka i neverovatno toplim morem. Hteli ne hteli gledate na jedrilice, brodiće i jahte…znaju oni šta je dobro…
Prelepa mesta poput Sivote i Porosa nude mogućnost degustacije najboljih salata grčke i tzaziki/naravno ko voli/ musake, pasticia, “punjene cipele tj.plavi patlidzan punjen mlevenim mesom i fetom pa zapečen/, raznih vrsta riba i naravno vina.
Sa zapadne strane more ide od bledo tirkiz , jače i intenzivne tirkiz da bi dobilo ka dubini onu grčki plavu boju koja osvaja!Sa zapadne strane, koja “gleda”ka Italiji, ali se ne vidi naravno, nalaze se najlepše plaze. Može vas u prvi mah iznenaditi temperatura mora, koja je znatno niža u odnosu na istočnu stranu.
Mada i zavisi od vetrova i kakav je dan i koje je doba dana.Po meni plaža koja me je odmah osvojila i koju bih vam svakako preporucila je Kalamizi. Jeste teže stići/ mi smo rent a car pandom osvajali serpentine …ali smo uspeli…kad nešto želiš…/Dakle, beli šljunak, more nemirno a toplo, sunce mazi..i na kraju “sunce se ljubi sa morem”.Po neki beli suncobran i drvena ležaljka/2 ležaljke i suncobran 5 Eur, ali napomena UVEK ali UVEK se cenkajte ako želite/
Zatim , sa te zapadne strane su i plaže: najplaža Porto Katsiki, Egremmi,moj favorit Katisma, zatim Agios Nikitas i Milos.
Mogućnost da, osim Lefkade obidjete a samim tim probate kefalonijsku pitu, fino pitko belo vino na Itaki i osetite bas, bas draz one prave autenticne Grčke sa kockastim stolnjacima /a preko papir sa kartom ostrva na kojem ste/ ,tihom muzikom u pozadini i familijarnim usluzivanjem/ cerka ce vas pitati sta pijete, mama ce vam doneti hleb , escajg i salvete, brat ce doneti vino i case, tata ce doneti salate, drugi brat eventualno jelo…i tako sve sa osmehom sve u fazonu lako cemo !/ Dakle, mogućnost da sve to vidite nude vam mnogobrojne agencije obilaskom brodićem ili brodom . Moj izbor je Makedonia palace jer je lep i nov brod za oko 300 ljudi, stabilan jer su talasi sa zapadne strane veliki, a mogu da budu i ogromni!Talasi su lepi kada ih gledate sa kopna , na plaži, ali veliki talasi na nestabilnom brodu mogu da vam pokvare izlet, da vam bude loše i na kraju krajeva , ti manji brodići ne obilaze toliko plaža kao ovi veći.
Ovaj Makedonija palace je kretao u 09.30 iz Nidrija, da bi obišao južni deo ostrva i zaustavio se na Porto Kaziki plaži.Usput smo videli svetionik najjužnijeg dela ostrva Lefkade gde se po legendi ubila Sapfo/grčka pesnikinja/ zbog neuzvraćene ljubavi..samo se špekuliše da li je neuzvraćena ljubav prema muškarcu ili ženi?!/Zatim smo se spustili do Kefalonije/ sada, u trenutku kada 50 % Grčke gori a ja pišem o nj9oj sve mi kreću suze…/, severnog dela. Kefalonija je veoma šumovita, malo je divljija od Lefkade, ali mi se mnogo dopada. Možda će baš sledeća destinacija biti Kefalonija.Sa južne strane/ koju sam obišla prošle godine boraveći na Zakintosu/ nalazi se čuvena Milos plaža iz filma Mandolina Kapetana Korelija.
Što se tiče obilaska Scorpionsa, ostrva koje pripada familiji Onazis, tako reći samo Atini Onazis kao jedinoj naslednici, nema šta mnogo da se kaže.Lepo je, šumovito onoliko koliko vidite sa broda, deluje pusto, prazno, jer i jeste tako.Mada kažu da ima još posluge na ostrvu kao da su svi Onazisi živi!
Ono što je na ovom obilasku ostavilo najveći utisak na mene je Itaka.
Osrtvo čuvenog Odiseja, kao da i dan danas odiše atmosferom stare Grčke. Ko voli autentičnost, parvu slatku, pomalo siromašnu ali nasmejanu i toplu Grčku, dopašće mu se Itaka.Brod se vraća na mesto polaska oko 19.00 a vi puni utisaka.
Ma, takva su skoro sva ostrva Jonskog mora. Imaju duha..Ne kažem daostala nemaju..ali ova su mi najsveža u memoriji.
Osim, mnogobrojnih plaža, tipičnog duha Grčke , prilično pristojnih cena, zelenila i prirodnog hlada, lepote ostrva Lefkade čini vino. Svratite na putu od Sivote ka Vasiliki u vinariju Lefkaziki, zapravo se zove Muzej vina i ulja. Tu će vam omogućiti besplatan obilazak vinarije, slikanje a i degustaciju pet vrsti vina koja se prave na ovom ostrvu. Cene vina u ovoj vinariji niže su za 1-2 eura u odnosu na radnje po gradu Lefkas ili Nidri. Jedino ne znam da li se mogu kupiti i u samoposluzi. Inače, kad smo već kod cena, skoro svi suveniri su jeftiniji po manjim mestima. Grad Lefkas mi se učinio najskuplji. Cene u tavernama su vrlo pristupačne. Glavno jelo je od 4-8 eura, salate od 3-5 eura, bezakoholna pića 1-3 eura.Tako da za oko 10 eura možete lepo ručati ili večerati. Moja vam je preporuka nemojte ići u taverne gde su stranci, i tamo gde vas mame da udjete, već u one taverne gde se hrane Grci, gde nema nikoga ispred jer cela porodica radi/ kao što sam već napisala./
Za kraj, a već bi bilo vreme da završim, napisala bih vam Onazisovu poruku koja se nalazi na njegovoj skluptiri na rivi gradića Nidri/napravljena je tako, kao da on šeta sa vama po rivi/: ČOVEK MORA SAM DA STVARA SVOJU SUDBINU…
I ja dodajem, putujte ljudi kad god možete, to je vaše i samo vaše bogatstvo koje vam niko nikada neće oduzeti!
U krem košulji sa zavrnutim rukavima i braon pantalonama sa faltama. Totalno retro.
Cipele blatnjave, sa kićankom.
Drži «stoun-wash» texas jaknu preko ruke.
U drugoj ruci torba- ceger iz koje viri mladi crni luk, jaja, kajmak.
Milodarka: student ekonomijedevojka iz unutrašnjosti , selo kod Obrenovca, iz vidno siromašne radničke porodice.
Osim sela, vašara i Beograda ništa drugo nije videla.
Obučena jeftino, napadno, sa velikim dekolteom i mini suknjom, krupna pa joj sve zateže.
Poluofarbana, na sred glave štipaljka za kosu sa štrasom, veštački nokti ( pre liči na pevačicu nego na studenta.).
Pokušava da priča beogradski ali joj ne uspeva.
Miroslav: student ekonomije, Crnogorac iz nekog sela kod Mojkovca, visok, crn, u kožnoj jakni.
Vidi se da ima novca, sat, narukvica, prsten, ogrlica- sve od zlata, krst u prvom planu,mobilni i kožna torbica ispod miške.
Milanka: student ekonomije, devojka iz Beograda, intelektualan tip, obrazovana, sva u hipi fazonu, duga suknja, dugačak mantil, cvetna široka bluza, torba sa knjigama vuče se skoro do ramena po podu. Vokmen.
Ima jasne filozofske stavove, ime dobila po babi.
Sa cvetom u kosi.
Ekonomski fakultet, ispred table sa spiskom ispita.
Stiže Miroslav, prepisuje sa table nešto u organajzer, zvonimu mobilni.
Miroslav: Alo, ko je to ?(viče) Kooo?Vazda me tražiš ?Evo sam doša da viđem koje ispite treba da platim…( zbuni se) ovaj, da polažem , ‘oću reći.
( sluša)…nema puno.Pet.No što ću, no ću ih upisat’oću reći polagat!
Pristiže Milodarka.Lupaju joj štikle o pod, žvaće žvaku, zveckaju joj minđuše, šušti kesa koju nosi...odmerava Miroslava koji od «silne»njene buke ne čuje sagovornika.
Miroslav (podiže obrvu gledajući Milodarku, odmerava je , muca)Ovaj, ajde da se čujemo poslije, baterija mi popušta. Da,da...
( vraća mobilni telefon u džep jakne, pa gleda u Milodarku i njenu pozadinu, dok ona brzo prolazi pogledom po tabli, ništa ne zapisuje, kao da gleda a ništa ne vidi.)
Miroslav: Jes ti sa moju grupu?
Milodarka: Mooolim leeepo?
Miroslav ( glasnije): A jes ti đevojko, ljepotice sa moju grupu?
Milodarka: Nemam pojma o grupama ( glupavo i površno).
Reče mi sestra da nađem nazive tih nekih predmeta koje će ona, ovaj ( zbunila se, gleda levo desno), ja, u stvari, polagati.
( posmatra Miroslava pa ispravlja bluzu a grudi joj još više ispale iz dekoltea).
Miroslav: Ja sam sve prepisao. Ima pet.Nemoj trošiti vrijeme, da mi popijemo slatku kafu neđe, ljepotice?
Stiže Milomir, sav dronjav, vidi se da je tek stigao iz sela, blatnjave mu cipele, nosi jaknu i torbu, u kosi još ima sena, sav smrdi na sir i balegu.Spušta torbu ispred table, gledaju ga upitno Miroslav i Milodarka.
Milodarka:Da znaeš ( sad već vuče akcenat po svomObrenovačkom selu) da bi mogli , ko sve ne ( poluglasno da ne čujeMilomir)studira ili pokušava da studira , da ti otpadne šatirung s glave?
Miroslav: Da se upoznamo. Ja sam Miroslav iz Mojkovac!
( pruža ruku Milodarki pa njenu prihvata da poljubi, a njoj neprijatno jer joj je lak okrzan, ali ne odustaje)
Milodarka:Milo mi je , Miroslave. Ja sam Milodarka iz … Beograda ( smeje se, sva ponosna žvaće žvaku otvorenih usta)
( U tom trenutku Milomir, koji sve vreme gleda tablu)
Milomir: I ja sam bre, Milomir. Đed mi dade tako lepo ime jer smo po tradiciji mili imirni, mirni smo ( kao za sebe klima glavom)
Milodarka ( da ne čuje Milomir): Možda ste po tradiciji mili, ali niste čisti! ( Mršti se jer Milomir smrdi na sir i balegu)
Miroslav: Viđe ovoga, lud si li, đevojka se sa mene upoznaje , tebi nijesmo ništ’rekli!
( kao ljutito staje ispred Milodarke, ispravlja se)
Milomir: Ne brini, neću vam upadam u reon, čuo sam svoj ime..
( pravda se polutiho, oseća strah od Miroslava, iako je viši i širi). Došao sam da prijavim ispite ( da bi skrenuo pažnju gleda natablu) auuu, al su poskupeli, ko dve kile sira!
Miroslav i Milodarka se zagledaju, stiže Milanka, sve joj se vuče po podu, puši, gledaju je svo troje u čudu, skida vokmen, slušalice sa glave i kaže:
Milanka: Šta je, niste nikada čuli za Dženis Džoplin?
Miroslav:Ko mu dođe pa taj?
Milodarka: To je neka, ženska, ali koja ne znam!
Milomir:Jel to nova profesorka?
Milanka: E, jeste mi vi neki studenti?Kako li ste samo srednju školu završili?
Miroslav: Ne vrijeđaj! Moji su uvijek bili bogati! Pošteno smo sve platili!
Milodarka:A meni , da poživi moja sestra, postaću doktor nauka!Ona voli da uči i čita, jadnica…( ispravlja se isprsi, kao ponosna na sebe ili sestru!?
Milomir: Nije bilo lako, proznajem, ali kad zapne i bika smo znali da prodamo, neće više samo kajmak i sir…( češka se po glavi, kao razmišlja usput vadi seno iz kose i baca na pod)
Milanka: To sam mogla i da pretpostavim! Svako ima neku šemupo kojoj prolazi u životu! Ko ima para plati ( gleda ka Miroslavu), jer“Para vrti gde burgija neće”, ko ima pametnu sestru ( gleda ka Milodarki) taj gleda što više sebe da unakazi, a ko sir siri…poceo dan smrdi ( mršti se gledajući u Milomira)
Milodarka( kao uvređena, vidno uzrujana): Pa, šta, vidim da su se sve usrećile one pametnice što mnogo znaju, počev od moje pametne sestre!
Miroslav:Tako je , vazda šale zbijaju na njihov račun, moj rođakpošten ( ha, smeje se i klima glavom), eno još u Kolašin! A mi svi u Beograd!
( ponosno diže glavu i namešta se)
Milomir: E, bolje Kolašin, nego selo ( češka se po glavi i gleda svoje blatnjave cipele). Šta mi ovo društvo može dati! ?
( kao on uvređeno i uznemireno, pomalo tužno).
Obrađujem zemlju pa mi država na krajuplati minimalno za maline, a ja po ceo dan jedem pasulj ( pa prdne!)i ležem u devet jer je i struja toliko slaba da jedva vidim i onaj dnevnik u pola osam!
( Svi klimaju glavom i staju na stranu Milomira, osim Milanke)
Milanka: Dobro, dobro, bre, šta ste se urotili protiv mene ?Sve što kažete je živa istina.Ali niste vi njen tvorac.
( Zauzima govornički stav, svi bulje u nju, Milodarka prestaje da žvaće žvaku, Miroslav se uozbiljio i približio a Milomir se ispravlja i pažljivo sluša)
Okolnosti i događaji u ovoj zemlji dovelisu vas u položaj da se snalazite. Ali ne treba da se prepuštate! Zašto vi ne budete krojač svoje sreće !?
( Pa ide od jednog do drugog pričajući sve u krug i zagledajući ih, a oni je prate pogledom ali se ne pomeraju već je pažljivo slušaju)
Zašto ne poradite na sebi, na svojim životnim stavovima, opredeljenjima i razmišljanjima?Nemojte biti površni! Budite vi pokretač svoje sreće i pozitivnih struja! Kada bismo se svi malo probudili i malo više menjali i ovo društvo bi se promenilo.
Možda bi nestala korupcija ( gleda u Miroslava), mito ( gleda u Milomira), sponzorstvo i prevara ( gleda u Milodarku)!
Probudite ono zaspalo dete u sebi i napravite od njega čoveka kakvog biste vi voleli da sretnete!
( Smirenijim glasom, jer svi prate i slušaju, klimaju glavama kao da ih mama kori!)
Videćete da ćete biti sretniji jer činite dobro, pre svega sebi, a ovaj vaš đavo okovan nemoralo-pohotnim aktivnostima će uminuti. Budite anđeo ( svi se blaženo osmehuju), pa ćete videti koliko anđela oko sebe okupljate.
Postiđeni klimaju glavama. Odlaze za Milankom.
Milodarka skida štipaljku sa glave i baca, Milomir skida kožnu jaknu i baca, ali se vraća da izvadi mobilni telefon, Milomir ostavlja torbu i baca teksas jaknu.
Milanka ih prati pogledom da li je svi prate i odlaze.
E,da jedna je stvar kada odete negde, kao turista po prvi put ili odlazite cesce , ali opet kao turista u posetu nekome ko zivi u tom gradu.A sasvim je druga situacija kada treba da pisete o gradu u kojem zivite. Sve mislite , ta svi znaju o Beogradu, sta ja sad tu da filozofiram.
Mozda ce ga ipak bolje i verodostojnije opisati neko sa strane , ko dodje u posetu. Neko kome su samo ostale one vizuelno-emocionalno-dozivljene slike , bez tricavih traceva, losih delova, ozoglasenih kafica, beskorisnih ljudi, zagadjenih reka, neljubaznih osoba….
Ipak , svako ima pravo na svoje misljenje.
Cesto mi je zao sto slabo ili retko pricam o svom gradu prijateljima koji dodju sa strane.Tek kada mi ti stranci u ovom gradu, skrenu paznju na pojedine lepote, “usudim se” da hvalim!
Negde sam procitala da covek mora biti otvoren za promene ukoliko zeli da mu zivot bude ispunjen i da barem jednom godisnje treba da ide negde gde nije bio nikada pre.
Znam mnoge koji zive u pojedim delovima grada Beograda a da nikada nisu bili na Adi, na Uscu, na Avali,da nikada nisu usli u hram Sv.Save, da nikada nisu probali najbolji( po meni) sladoled u gradu , pocetak Sremske kod SATA…
Ali, zato i postoji gdestinacija da nas informise, zaintrigira, nauci, natera da nesto posetimo…( nisu mi platili da ih reklamiram, majke mi!). I ja bih sama volela da mi neko preporuci neko mesto u gradu gde nisam bila!
Dugo je bio raspisan konkus za simbol Beograda, kao da on ne postoji! Mislim da 88% od nas pomislimo na Pobednika na Kalemegdanu kad kazes Beograd! Pa onda, na Kalemegdan globalno, pa na Adu, reke Savu i Dunav, vrapce…
Mozda neko pomisli na zoloski vrt ili Tasmajdanski park, zbog pozicije.
Ma, kad bolje razmislim najbolje bi bilo da napravim mojih top 10 u Beogradu, tako cu se i sama podsetiti sta volim u svom gradu! Dakle:
1.Makiska strana jezera Ade, setnja oko jezera, nescafe u jednom od kafica , mozda i voznja vozicem …
2.Kalemegdan, setnja do Pobednika, pogled na reke, Nebojsinu kulu. Sv. Petka , koja nosi neki neverovatan mir.Zo vrt i retko bilje po parku, ili obilazak brodom , pa sve to sa strane reke…
3.Skadarlija, kaldrma i tako, kao da je vreme stalo…ipak, lepota devojaka vraca vas u stvarnost…ziva mizika iz kafanica, i ono prelepo visece cvece ispred SESIR MOJ, zatim kuca Djure Jaksica itd.
4.Tasmajdanski park, centar, ziv, radostan uz crkvu Sv.Marka, nosi pecate naseg odrastanja, predaha, legende,i simbolicki nazin kafane POSLEDNJA SANSA…
5.Kazu da je svaki grad lep leti..pa dobro, moka kafa u nekom od Grineta prijace u svako doba, ili moka u Coffe dreamu na kraju Kneza!Odlican espresso je u Bircaninovoj jedan od kafica..cini mi se bas onaj preko puta nemackog konzulata, a nije los ni u Alo-Alo pizzeriji , u Svetozara Markovica ili kako se vec danas zove ta ulica…jeste, kafedzija sam pravi , OBOZAVAM kafu i vrlo mi je bitno kako je napravljena, servirana, kada je donesena( nikako hladna!) i da li je uvek dobra! Odlican espresso je u kafe Diplomat( Strahinjica bana), prvo je odlican ukusom, serviran u malim tankim soljicama za espresso, na srebrnoj tacni uz srebrnu kasicicu, uz malenu crnu cokoladicu ili keksic.E, sada ce neko da kaze ova preteruje..samo da vam kazem, italijani su odlucili da zastite espresso kao svoj brend, zato sto ne zele da se svuda po svetu prave svakave kafe i kopije tog istog espressa. Bravo, italijani!
6.Vracam se u Beograd, dakle, sledece mesto je jedna divna, mirna crkva Sv.Lazara odnosno sv.Mine koja se nalazi na Zvezdari.
Zasto? Onaj ko zna oticice tamo i znace zasto spominjem bas ovu crkvu…
7.Neizbezna je poseta Avali. to je kao da covek nema detinjstvo.Avala je detinjstvo Beograda.Kako? Lepo, jer svi mi imamo uspomene sa te Avale iz detinstva..nemojte dozvoliti da i vasa deca nemaju isto..nema veze sto nema tornja, bice opet…
8.Pecat Beogradu daju i dogadjai, bio to FEST, BITEF, ili BELEF, festival piva,koncert Brajan Ferija ili Paco de Lusije, ili bilo koji drugi koncert, desavanje , otvaranje izlozbe ili sama akcija DAJTE KRV na Trgu Republike, u Beogradu je zivo..trenutno je izlozba cveca kod Doma Sindikata, pa svratite..
9.Svakome od nas pecat nosi i sam kraj u kojem zivimo ili smo rodjeni i odrasli, skola, prijatelji, parkic gde smo se prvi put poljubili ili gde smo se skrivali kad pobegdemo sa casa..Ili fakutet i okolni kafici, biblioteke..Moje najlepse doba zivota je studenski zivot, Filoloski fakultet i okolina setnja Knezom do Gradske biblioteke i kafa kod Inexa, knjizara Plato i koncerti na Kolarcu..Nekome je i Znak pitanja, najstarija kafana u gradu ili unikatnost Zemuna, i vecno pitanje da li je deo Beograda ili ne?
10. Jeste, nisam spomenula te famozne splavove, nocni zivot, i silikonsku dolinu, motoriste oko mosta ili vec sta…Sad sam ih spomenula. Jel ok?
Meni je vaznije da spomenem predivne drvene kucice na vodi koje kao iz bajke plutaju oko Save i u kojima po velikim gradskim vrucinama i usijanom betonu, uspevamo da pronadjemo ono malo raja, kao parce mora u Beogradu, oazu mira, druzenja i smeha..ali to u nekoj drugoj prici.
Kao da ste kročili u jedan drugi svet, onaj iz mašte. Nije ni kao Diznilend u Parizu ili Americi. Jedan mali, minijaturni a ceo svet!
Minimundus je park kao iz bajke ili naše mašte gde su se našle tvorevine različitih epoha, naroda, kultura ili religija. I sasvim mirno stoje, spokojno i nestvarno kao na ničijoj zemlji umanjene crkve, džamije ili sinagoge, sklupture, kapije, zadužbine bilo koje religije!Velike jer su pune srca i ljubavi od strane ljudi koji su došli na takvu zamisao da spoje sve ove različitosti na jednom mestu.
Kao da vam je neko nekim čudom smanjio svet oko vas , avi postali džin! Ovde nije reč o bajci, iako tako izgleda, ovo je stvarno!
Napravljeni u minijaturi ali realno Tadž mahal Indija, Abu simbel Egipat, Ajfelov toranj i Trijumfalna kapija Pariz, Kip slobode Amerika, Aja sofija Istanbul, Sveta Pietra Egipat, Vatikan, Palazzo Vecchio Firenza, Krivi Toranj u Pizi, Sveti Marko u Veneciji…imnogo drugih i NAŠA Studenica!Srce mi zaigralo! Prilog fotografije!
Na tromedji Italije, Austrije i Slovenije, kod Klagenfurta, nakon Vilacha 20 ak kilometara, na teritoriji Austrije nalazi se ovaj interesantan park.
Ulaznica za odrasle 12 eura, za decu 7eura.Ulaznica pokriva i posetu velikom planetarijumu u okviru ovog parka koji svakodnevno ima različite programe.Na primer: Planeta izmedju vatre i leda,odmor ispod zvezda, arhitektura i prostor,zvezde iznad Toskane, zvezde i indijanci i slično.
Dolaskom iz Slovenije do Minimundusa prolazi se poredpredivnog jezeraWoerthersee, sa fenomenalnom panoramom gde možete napraviti pauzu, ručati, popiti kafu i probati divan cheese cake na austrijski način.Sve to u okviru hotela-motela Panorama motel Woerthersee.Napravićete nezaboravne fotografije.Jezero kao upisano.
Dakle, zaboravite vreme i probleme, probudite dete u sebi i zakoračite u jedan drugi manji i mirniji svet!
Po meni, reč moć je veoma diskutabilna reč.Moć kao pridev od glagola moći/ ja mogu, ti možeš…/Nije moć imati atomsku bombu ili najviše stanovništva na svetu, a gladovati. Nije moć ni biti jak fizički i širiti strah.Nije moć voziti tatin džip ili oterati nekog…nije moć biti diktator niti samo nositi poznato prezime.
Zapravo, ja sam mišljenja da moć ima i boju i miris i ukus, ima brzinu i ležernost i udobnost. I da se najbolje ogleda u auto-industriji.Pre svega, grad koji svojim prizorom odaje veliku moć, domaćin je jednom od najpopularnijih sajmova na svetu-sajmu automobila u Frankfurtu.
Od Beograda do Frankfurta oko 1500km, kolima oko 14ak sati u zavisnosti od pauze. U Nemačkoj vozite znatno brže nego u Austriji ili Sloveniji jer i ne smete ispod 130 km/h, a ako vam auto dobro ide , u tri , četiri i više traka može jako lepo da se vozi. I da se brzo stigne.
Uz neizbežne bavarske perece, pivo/ čiji nisam ljubitelj, ali je neizbežno bar u Nemačkoj i Českoj/, parking 8 eura, ulaz na sajam 15 eura opustite se i osetite moć o kojoj vam pišem!
Moć jednog dogadjaja fenomenalne organizovanosti, discipline/ obavezan detaljan pregled pri ulasku/ i raskoša ogleda se zapravo u opuštenosti posetilaca! Radosni, vedri , opušteni, nasmejani, kulturni istrpljivi/ ne može se prići bas tako lako prostoru Ferraria!/.
Zaista je impozantna zgrada uprave sajma, veličina hala, prostor oko sajma i organizacija parkinga/parkirate kola a busom -besplatnim organizovanim samo za posetioce sajma stižete do ulaza,/ .
Dala sam prilog fotografije koje koliko toliko mogu da vam docaraju atmosferu u kojoj sam se nalazila.
Utisak moći ostavlja i audi i lamborghini i maserati i ogroman beli fića preko puta ferrarijevog standa jer slavi 50 godišnjicu, i CELA hala BMW-a / koja osim vozila unutra ima i bioskop deo za prezentacije…/, moćan je i sjajan subaru i nova mazda 6. Moćna je i nova SKODA, ali najmoćniji i svakako ostavlja bez reći jedan jedinstven brz crveni mlecno beli ili zuti, taj crni konjić na pločici: FERRARI!
Kao magnet koji privlači, tako vas fascinira svaki primerak ovog italijanskog automobila. Samo najavljeni i odabrani mogu ući na štand, gde pri ulasku dobijete identifikacionu narukvicu. A tamo vas cekaju nasmejani i opušteni italijani iz Monce, opet radosni što rade posao koji vole: zamislite prodaju ferrari vozila! Na štandu/ mada je glupo nazvati prostor Ferrarija štandom?/ vas posluže lavazza kafom , kroasanima, kanapeima…ponude vam da udjete u odabrane malobrojne jako skupe automobile. Ljubazno vam odgovaraju na sva pitanja gledajući vas u oci i trudeći se da vam ugode.Ukoliko želite da kupite jedinstvene primerke accessoria / minijaturni automobili, privesci, naočare, kravate, majice, kišobrani, olovke…/možete sa cele leve strane štanda od oko 1500m2.
Tu se zaista oseća ona prava moć…/ Ili nemoć mog polovnog 20 godina starog automobila kada se pokvari na Gazeli!/
Ali, moja parola je jednom se živi i da život čine trenuci. Tako da sam sebi a evo i vama pružila / nadam se!/ trenutak sreće i radosti da zajedno podelimo utisak ovog dogadjaja.I dala vam moć da maštate…
Preporuka za spavanje hotel HN,nadomak aerodroma na 10ak minuta do sajma, u lancu prelepih jednostavnih hotel uredjenih po feng šuju, za dobro raspolozenje.
Kažu da leto traje onoliko koliko ga iskoristiš?! Zato kada god možeš pruži sebi oduška, avanture, vikend ispunjen sadržajem, putuj,putuj…putuj Evropo pevao je Balašević…a ja neću da putuje bez mene!
Iz inata!
Vikend sunčan, lep, prijatan , veseo. Idem na espresso u Trst.
Sećam se da je neko skoro na koncertu napolitanaca u Sava centru jako viknuo u pauzi pesama TRST JE NAŠ! Na šta smo se svi smejali…da li svi od sreće ili neki sa setom..No, nije ni mesto ni vreme da budemo tužni, nego uz ove prelepe fotografije da podsetim neke na vikend u Trstu/kao nekad krajem osamdesetih../ a ovim mladjima da bar malo dočaram atmosferu!
Dakle, kolima autoputem Bg-ZG-Ljubljana-TS ima oko 6 do 7 sati.Zavisi od stajanja, opuštanja, gužvi,carine, zelenih kartona, vremena, ograničenja brzine i slično.To će vas koštati oko 20 eura .Bez benzina.
Od Sežane do Opićine ima otprilike kao od Sava centra do Autokomande. Stižete u najlepšu zemlju na svetu.To je moje mišljenje ali i mišljenje 83% populacije na zemlji!
U prvi mah, pri ulasku u Trst očaraće vas prisustvo mediteranske klime, toplota, palme, zatim, zujanje vespi, nasmejani ljudi, miris kafe i kolača.Trst je stvarno lep grad, šteta što pri pominjanju Trsta svi pomislimo na pijace, švercere, farmerke, i slično.
Boje, mirisi, autentične zgrade, trgovi, pešačka zona, izlozi, poslastičarnice, male prodavnice suvenira i razglednica, mali restorani sve nekako malo a tako lepo upakovano može vam se urezati u pamćenje da pamtite ceo život/ tratoria “Del Pepe” od 1897!/.
Zamislite , ako je Trst tako plemenit i lep, kakava je Firenza ili Roma?No comment.
Dakle, parkirate kola na Lungo Mare/ parking 1 sat 1 euro, 8 sati 6 eura/.Ni ne pokušavajte da prevarite sebe ili parkig servis jer su kazne veoma velike! Samo je za pričanje preko mobilnog dok vozite oko nekoliko stotina eura, a za ostalo ne znam.
Prednost parkinga na rivi je blizina centra, siguran parkig, uvek možete da produžite, niste ograničeni vremenom, dakle nije zona i slično, i jako brzo ćete posle izaći iz Trsta…puni utisaka.
Ovi stariji putnici možda se sećaju samo farmerki, robnih kuća i Bate/ pri tom da podsetim BATA je nemačka firma- vlasnik nemac, pa je stvarno glupo doći u Italiju i kupiti” nemačke cipele”! /ali niko ne može da mi ospori lepotu, ma kakvu lepotu, SAVRŠENSTVO espresso kafe u Italiji. Ko voli, naravno! Postoji više vrsta kafe, u Trstu piju ILLY jer je on iz Trsta.Dakle samo neke informacije:
ristretto je vrlo jak kratak espresso
corto je kratak espresso
normale je normalan, srednji
lungo je produženi, malo vodnjikav po Italijanima
macchiato je mali espresso sa malo tople mlečne pene
cappuccino je espresso sa više tople mlečne pene.
Savršenstvo Italije čini savršena italijanska cipela,/nero giardini, cinti, dea../ i onaj pravi sladoled od mleka/ razne ali baš razne vrste- nešto slično možete probati u Sremskoj, Bgd/, zatim dizajn automobila, boje i oblici, trgovi i fontane, fasade, istorija, moda/ preuzeta “vlast” od francuza sedamdesetih godina/. Lepotu Italije čini i jezik, melodičan i pričljiv, i ljudi njihova srdačnost/ obavezno svuda recite da ste iz Srbije jer nas mnogo, ali MNOGO više vole nego…ove druge, i daće vam popust i popričati o starim dobrim vremenima kada su živeli bogato zahvaljujući nama/.
Opet seta…eh, idemo dalje.
Stvar je ukusa a hvala bogu ukusi su različiti šta ko želi, može i hoće da kupi u Trstu.Primaju sve naše kartice, tj viza master i slično svih postojećih banaka kod nas. Bez ikakvih problema, u hotelu, restoranima, kafićima, radnjama, auto putu…Svi daju fiskalni račun, koji vam preporučujem da uzmete jer finansijska kontrola može da vas sačeka po izlazu iz radnje i traži fiskalni!
Jedno vreme, dok smo išli u Trst znali smo da noćimo u Sežani, a onda da ujutru idemo do Trsta. Nije loša varijanta/ hotel Tabor Sežana/ za male novce, ali ovaj put je postojala želja za pravim užitkom.
Izbor je pao hotel TRE NOCI-Sistiana-Duino-Aurisina TS/, 85 eur za 2 osobe sa doručkom.
Preporučujem da probate Vino frizzante Veneto Villa degli olmi Chardonnay, indicazione geografica tipica. Nije skupo a ima i po radnjama da se kupi. Fino, svetlo, pitko, lagano, vrlo malo sladi i prija hladno, naravno.
U povratku iz Trsta setila sam se italijanske izreke MEGLIO UN GIORNO DA LEONE CHE CENTO DA PECORA/Bolje jedan dan kao lav nego sto kao ovca/ i sve više verujem da ima istine u tome.
Kada vam neko kaze Afrika, verovatno odmah pomislite na crne, gladne, prljave ljude sa ispupčenim stomacima, decu koju napadaju muve, glad, beda, nemaština.
Osetiti Afriku zaistinski, lično, to je već druga priča. To vam kaze plava devojka, koja je izričito , posle Turske, bila protiv odmora u muslimanskim zemaljama, jer su me tamo gledali kao svetsko čudo, pipali, maltretirali.
Ali, želja beše jača od straha i tako reših da krenem put Egipta.
Avion je preletao jedan veliki žuti kontinent, gde su se samo uz Nil mogle nazreti zelene površine.
Sve ostalo pustinja…Aerodrom u Hurgadi je avantura za sebe. Jedinstven aerodrom u svetu od šatora, koji zapravo podsećaju na džinovsko beduinsko selo! A onda, onaj afrički vetar, koji asocira na opuštanje, čaj, plažu, ljubav,muziku, istoriju.
Kaže legenda, ko se ljubi pored Crvenog mora , širi ljubav oko sebe…probajte…
Grad kao grad Hurgada, ništa naročito ali more! Ljudi moje, najtoplije more na svetu /konstantna temperatura 28 c u toku cele godine/ jer je najpliće i usko, zbog korala i bogatog podvodnog sveta zabranjeno je velikim brodovima da tuda plove , pa je čisto, čisto, ČISTO!
Obavezno ronite i videćete , zaronićete u svoje snove!
Plivajte, istražujte, osluškujte more, drugačije je, jer vetar drugačije duva!
Ukoliko budete imali prilike, idite na krstarenje, samo možete više videti.I biti, puno, puno bogatiji!
A onda, uveće, priuštite sebi nezaboravnu egipatsku masažu, uz zvuke predivne muzike, uz eterična ulja koja leče dušu i telo, uz svetlost sveća koje se prelamaju preko mirišljavih nergila i šarenih jastuka…
Kada svane, uz obilan i raznovrstan doručak, uputite se u Kairo/čisto da se puno ne opustite/.
A Kairo je tek priča za sebe: 17 miliona stanovnika! Preko godine bude i 24 miliona jer dolaze iz celog Egipta u Kairo na studije, na rad, zbog trgovine i slično.Kairo je spoj bede i sjaja, spoj novog i starog, spoj one kulture i one kulture i opet one kulture..jer će vas fascinirati koliko su ti stari egipćani bili zapravo veoma napredni i inteligentni.I više ih nema!?
Afrika ili vam se dopadne ili ne!
Ili prihvatite cenkanje i uzivate u kupovini, pijete sa trgovcima čaj i sa Koptima/pravoslavni egipćani/ pričate o jednom bogu, pušite aromatičan duvan iz nargili/i obavezno se cenkajte ako mislite da pazarite/, ili vam se sve gadi, i jedva čekate da se vratite u svoju “lepu “čistu” “bogatu” zemlju.
Ja sam se poonovo vratila u Afriku, samo 2 meseca posle , i opet ću…možda se sretnemo na nekoj pijaci…pazite na plavusu…
Nešto iznad Minhena, 200 km severnije na putu ka Frankfurtu nalazi se predivan grad, znatno mirniji i pristupačniji Nirnberg.
Usput ćete biti iznenadjeni čistim putevima i automobilima, ljubaznošću nemaca i prepoznatljivost poreklo naših ljudi. Interesantno kako u Nemačkoj ima najviše turaka i “naših” a opet je sve čisto, disciplinovano , uređeno, pravila se poštuju..verovatno su kazne velike!
Malo poznat a interesantan po istoriji i lepoti, grad Nirnberg nudi vrlo pristupačne cene noćenja i kompletnog boravka.
Moja preporuka je iz lanca hotela Deraghotelandliving, hotel Massimilian, koji je na 10 ak minuta od centra. I sam je zapravo u centru, nešto kao Slavija kod nas u Beogradu.
Pešaćka zona grada pokriva veliku površinu i nalazi se na dva dela grada kojim prolazi reka i spojeni su mostićima.
