Porodica koja peva


Ima u mom dvorištu jedna jelka.
Velika,zelena,stara.Kaže tata stara oko pedeset godina!
Kada su se mama i tata tek upoznali, negde na Avali,kao uspomenu na jedno letnje veče,ubrali su iz šume jednu mladicu jelke.I zasadili je u bašti.
To je ta jelka.
Svake godine , negde pred kraj avgusta,ona cveta. Neki čudni,krv crveni cvetovi,kao visuljci na zelenim granama.Ko okićena za Novu godinu, u sred leta!
Prkosila je lokalnim investitorima,koji su hteli da otkupe zemljište i saseku je.I nemarnim komšijama,koji su u besu svojih života, lomili joj grane.
Ona prkosi vremenu i ljudima.
Kako je samo lepa moja velika prkosna jelka!Sad još i peva!
Na vrhu,u delu gde je krošnja najgušća,naselila se porodica nekih ptica.Čudnim jezikom cvrkuću.Ni lastinim.Ni golubijim.Ne prepoznajem.
U tišini večeri mladog meseca njihova pesma podsetila me je da, iako stara,jedna kuća,kao ova jelka njima, može biti vesela.
Okolo,opasana je betonskim zidovima.Malim terasama novoizgrađenih solitera i nekim ljudima koji ne vole cveće.
Ko tu može da živi i da peva?Ko tu može da cveta i da prkosi?
Ko tu može jednoga dana da ispriča priču o ljubavi u letnjoj noći?
 

Objavio/la mala plava, Jun. 24, 2011 u 18:08 | kategorija: price
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 2 ) | Pošalji komentar