Duga,anđeo i duša


"Sreća utiče na sve.Imajte uvek udicu u vodi.Kada to najmanje očekujete,riba će zagristi."
Ovidije, I vek

Legende su čudo.
Čitamo ih, pamtimo, oblikujemo i prepričavamo.
Zbog sreće, uroka ili ispunjenja želja.Ako...
Da,uvek to ako!
Ako biste našli mesto gde se duga dodiruje sa zemljom,našli biste ćup sa zlatom!
A još kad bi pri tom bili goli,sreća i bogatstvo bi vas pratilo do kraja života!Zaista?
I ko čuva taj ćup?Naravno,anđeli!
Ona druga legenda kaže da je duga most ljudske duše i vodi nas do zemlje bogova...Je li?
Duga ima više boja.Sve su vedre.I šarene.
Kao sunčan dan posle kiše.
I sama, duga donosi osmehe,jel da? I divljenje.
Kako onda da ne verujemo u legende.Nije li osmeh najlepše bogatsvo?
I nama je onoga dana duga donela pregršt osmeha.Uz onog zalutalog belog labuda na reci.Sećaš se?
Bio je divan proletnji dan,u gradu na dve reke.
Ukrstile su nam se poruke.Oči su našle onog drugog,ne pitajući za godine.
I sve je bilo tako lako.Anđeoski belo i nevino.
Da li bi goli išli do srca duge?
"Raširi ruke i potrči mi u susret!"
Smejala sam se tvojim šalama i detinjastim očima.Tvoj miris i tvoja nestašna kosa.
I jedna mala rupica na resici uveta gde je nekada stajala minđuša.Hm...
Ko si ? Ko te je doveo?
Duga? Anđeli? Duša bogova?Labud?
Nije ni važno.Važno je da si tu.
I da se sviđaš mom psu.
Znaš,pas prepoznaje anđele.
A ja,za svaki slučaj,uvek po tvom odlasku,pogledam u nebo ne bi li videla dugu...

Objavio/la mala plava, Mar. 21, 2011 u 15:05 | kategorija: price
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 1 ) | Pošalji komentar