malaplava

Pogledaj me

Kroz sunčane naočari

Nasmej se

Očima koje se kriju

Zagrli me

Kao veliki dečak

I budi moj put.

Put kojim zajedno

Koračamo

Kao ljubavnici.

Želim da osetim

Tvoju toplinu.

Ja te grlim,

Mazim te.

Smeješ se

Slatko.

Ljubim te dugo,

Za sve pare!

Sanjam.

Sanjaš?

 Ja sam tvoja,

Ma gde bila

Ma s kim bila

Ma gde otišla.

Ja sam tvoja-

Uzmi me!

Ih, kad bi me čuo!

Da li su

Me lagali?

Pa ako su

Meni su!

Da li su me

Voleli?

Pa ako su-

Mene su!

Da li su me

Ostavljali-

Zašto su?

Zato što

Živim u oblacima.

Boje se visine.

Došao je jedan glas.

Kao spas.

Jedan broj,

Kao jednosmerna ulica.

Zato što ovoga puta

Hoću da budem

Ja-zaista ja.

Da kada poželim

Mogu da te zovem.

Da ti čujem glas.

Da ćutimo zajedno,

A da se čujemo.

Eto zato.

“Lasciate ogni speranza voi che entrate dentro” Dante Alighieri Divina Comedia

“Ostavite svaku nadu vi koji ulazite” Dante Aligijeri Božanstvena komedija

Možete da ostavite onu nadu da ste već sve videli od Italije, jer ste obišli Rim, Veneciju, Milano, San Marino, Sienu..ali nije tako.

Fjorentinci ili ti italijani koji žive u Firenci za sebe kažu da nisu italijani već “fiorentini” jer su oni drugačiji, jer im je grad drugačiji od ostale Italije, jer im je i jezik kojim govore drugačiji..a zapravo je italijanski- zvanični, pravi i gramatički nastao u Firenci!

Tvorac italijanskog jezika je Dante Aligijeri, koji je rođen u Firenci. Može se, nedaleko od Duoma , posetiti njegova kuća.

Samo jedna u nizu značajnih tački ovoga grada koje možete obići.

Iako je veličina grada Firenze neznatna, mala, u odnosu na metropole tipa Rima i Milana, nije vam dovoljan jedan dan.. a ni dva… a ni tri..da je obiđete.

Ipak, ukoliko vam se ukaže prilika NIKAKO NE PROPUŠTAJTE!

Ako vas autobus dovede do stanice, vrlo lako ćete se snaći.  Od pizze Stazione samo pravo ulicom via Panzani, desno bi ste naišli na crkvu Santa Maria Novella ,a još malo pravo nailazite na trg San Giovanni, tj DUOMO

Dan Svetog Ivana, Jovana ili kako već hoćete San Giovannia je 24.06. Tada je velika proslava u Firenci.

Organizuje se veliki vatromet sa Piazzale Michelangelo/ gde je još jedna kopija Davida /. Vatromet se odražava u reci Arno, koja prolazi kroz Firencu, svi se skupe duž ulice Lungarno, prodavnice naravno rade celu noć, kao i lokalni kafići i taverne. Svuda mirisi skijaćate/schiacciata fjorerntinski slani tanki hlebić, vrlo ukusan sa različitim aromama ruzmarina, maslina, belog luka../i brusketa/ bruschetta- prepečen hleb sa komadicima svezeg paradaize/, vina / Chanti..zvuči poznato?/, pečenog svinjskog mesa / specijalitet im je rolovano prase sa začinima ruzmarin, bosiljak, biber../.

Naravno, bilo bi neverovatno da neprobate čuveni italijanski sladoled svih mogućih vrsti voća koje vam padnu na pamet… a imate ga na svakom ćošku!

Nego, da se vratimo u centar. Od DUOMA, pravo ulicom Calzaioli / sve je pešačka zona!/nailazite na piazza Signoria, do Palate Vecchio , galerije Uffici, do bronzane divlje svinje/ kod koje za sreću u novcu, ubacite novcic na jezik i ako upadne u donje rešetke..biće para!/, pa sve do Ponte Vecchia.

Predivnog starog mosta koji je zaštitni simbol grada muzeja Firence!

Na mostu nalazi se više zlatara, juvelirnica. samo pazite u Italiji je uglavnom 18 karatno zlato, a ne 24!

Prelaskom mosta , dolazite do trga Pitti i istoimene palate i ulaza u park Boboli.

Sve ovo morate obići peške, ali je tako i najbolje. Tako ćete najbolje upoznati grad, osetiti njegove mirise, ljude, boje zgrada, melodiju jezika..

Ukoliko imate sreće, da je lepo vreme, možete produžiti i stepenicama popeti se do , nazovimo vidikovca, ili piazzale Michelangelo, na vrhu brda, gde se pruža predivan, ali zaista kao na razglednici , pogled na ceo naranđasti toskanski glavni grad!

Ne propustite da se slikate bar sa jednim Michelangelovim Davidom!Ima ih tri.Original je dakle u muzeju na Trgu San Marco. Jedna kopija na piazzi Signoria e jedan na piazzali Michelangelo.

I za kraj …ukoliko vas put nanese da baš nedeljom ostanete u Firenci, preporučujem vam šaroliku i veoma interesantnu pijacu duž reke Arno , kod parka Cascine.Možete kupiti suvenir, neki povoljan odevni predmet, na primer maramu ili divne kožne rukavice, ili probati parče pravog italijanskog parmezana.

Arrivederci!

Otići negde. U prirodu.

Slušati kako teče potok hladne bistre vode.

Naći mir.

Odmarati oči zelenilom.

I dušu lepotom.

Od Požege, na 6-7 kilometara ka Užicu, prvo selo Uzici, nakon par metara- tu se nalazi Zlakusa , selo koje krije tajnu.A ja ću vam je odati!

Tajna je u lepoti.Prirodnoj!

Nevidljiva sa puta i za malo koga poznata Potpećka pećina!

Na nezgodnom putu koji vas vodi duž pruge ( Beograd-Bar) uskom polu-asfaltiranom stazom ulazi se u selo Zlakuse. Poznato je po grnčariji.

Zanat, malih VELIKIH ljudi, koji svojim rukama i maštom prave raznorazne predmete od zemlje. Pekači, ćupovi, činije, ali i figurice, lampe, bokali, ovali…pa i male kape šajkače u vidu činija(!) delo su stanovnika ovog sela u podnožiju pećine.

Kažu, običaj je da domaćica sprema hranu u zemljanom sudu, kako bi porodica bila jaka, plodna i zdrava,kao zemlja! A o ukusu, i da ne govorim..mmm

Prolaskom kroz malo selo, stiče se utisak radnog, vrednog i poštenog naroda. Vrata kuća su otvorena, bašte prepune cveća, pašnjaci pokošeni..ili je za slikanje?

Zapita se čovek , jel u Srbiji?

A onda, još jedno iznenađenje! Stare seoske kuće, pretvorene u restorane ( oko 3-4) u sasvim istom prirodnom duhu, očuvanja srpske narodne tradicije, drveta i ognjišta!

Ali, ne nekako nametnuto kao na Kopaoniku, Zlatiboru, Tari…ovde sasvim prirodno.

Prirodne su i pastrmke koje plivaju rukavcima obližnjih potoka, organizovane za mrest, život, slikanje ..ali i odličan obrok!

Sveže, po pristupačnim cenama,u prelepom ambijentu mira, svetlosti prirode i čistog planinskog vazduha provedite bar jedan dan polako , umereno, ljudski.

Ne kaže se uzalud ” ko sporo ide daleko stigne”.

Kao da je vreme stalo..prvo na jedan pozitivan način, odmora i zadovoljstva, ali onda i na onaj drugi, koji me podseti da je ovo ipak ova Srbija, neorganizovana, divlja..

Naime, najznačajniji speleološko nalazište jugozapadne Srbije, Potpečka pećina u sred avgusta meseca ( a tako je već više od godinu dana!) je zatvorena !

Iako, stoji oznaka , karta, obilazak vodičem, čak i cena, ne radi.

Piše da istražena dužina iznosi 55metara, površine 3562 m2! Da se ukupna dužina ceni od oko 10 kilometara!

Samo je ulazni portal visok 50 metara!

Može se popeti stepenicama do samog ulaza i napraviti par fotografija.

Ohladiti se u prirodnom hladu vlažnih pećinskih stena.

Pogledati zelenilo u nijansama kakve samo priroda stvara , kao nijedna četkica slikarska, osetiti slobodu, ali i razočarenje kao ja, jer su mi i ova vrata ( pećine ) , kao i mnoga u ovoj zemlji, mojoj zemlji, zatvorena!

Pitali smo meštane za razlog, kažu ne mogu opštine da se dogovore.

Štogod to značilo!!!

Nadam se da će ova moja priča probuditi nečije srce, i doprineti da se stvari uskoro promene.

Do tada, natočite u čašu hladnu vodu sa izvora i poslužite se slatkom od malina, jer ko zna …da li će i njih biti sledeće godine!

Copyright: BlogOye!