Kao da je Bog povukao crtu na zemljinoj kugli, izmedju gornje i donje polulopte i odlučio: Oni koji teže za materijalnim vrednostima, živeće na severu, biće im hladno i neće imati prirodne lepote.
Oni koji budu živeli na jugu, imaće prirodne lepote i vrednosti, biće veseli, razdragani ali siromašni.
I zaista kada malo razmislim, i Južna Amerika, i Afrika, i Indija, tako lepe i tople, tako siromašne.
Bog sigurno “nije pogrešio” kada je Egiptu dao večno sunce i najlepše more na svetu.
Iako fotografije svakako prate ovaj opis/ jer su zaista neizbežne/ pokušaću da vam opisno dočaram lepotu mora.Prozirno od najsvetlije plave, zatim tirkiz/ takodje u nijansama od boje tirkiza kamena do boje rustičnih vrata na ostrvima Grčke/, do neke “rojal-dinastijsko” plave, kao nebo leti u suton..kao pomalo ljubičasto do svetlo teget, ka purpurnoj , te sve tamnije i tamnije teget do skoro-crne.
Sučeva svetlost Crvenog mora, na pučini stvara jednu tanku liniju između mora i neba. I ta linjija je crvene boje. Priča se da je po tome dobilo ime. Ili, kako je nama vodič šturo ispričao “zbog boje crvenih korala”.
Mada mi je priča starog egipćanina Ahmeta , grnčara iz Kaira mnogo interesantnija- naime, davnih godina neki stranac je želeo da izronjeni koral crvene boje prokrijumčari i iznese iz Egipta. Vraćajući se sa ronjenja, čamac je zakačio koralni hrid i stranac je potonuo. Njegova krv rasula se po moru koje poprimilo crvenu boju/ čak i deo pustinskog peska obojen je tom krvlju u crveno!/
Mislim da nema lepšeg perioda za odlazak u zemlju faraona od aprila-maja.
Sunce izlazi rano, negde pola 6 i sve do oko 19.00, a temperatura vazduha u toku dana od 32 do 35 stepeni.More je toplo, pa je toplo, negde oko 25 stepeni. Tako da nije vrućina, već je lepo toplo, prijatno na plaži, prijatno za šetnju/ čak i za obilaske gradova i piramida/ .
Osim more-plaža-plaža- more tih deset dana u prolećnoj poseti Hurghadi, uspela sam da obiđem dugo željeni turistički gradić ili bolje rečeno naselje El Gunu.
El Guna se nalazi 25 km od Hurghade. Izlet brodom doprineo je da ga još upečatljivije doživim.
Naime jedan od najbogatijih ljudi u Egiptu , pre 15 ak godina stvorio je grad na ostrvima. El Gunu ili egipatsku Veneciju. Tu danas imaju vile Bekam, Omar Šarif, i slični. Ta ostrva spojena su mostićima, a prelepo okruženje, travica, more, pesak, palme ništa ne ugrožava. Jer u celom gradu nema automobila/koriste se bicikli , čamaci ili oni kao “keddy”, sa golf terena/.
Bila sam samo jedan dan. Doći ću ponovo da tu i letujem.
I tako, dok sam po ko zna koji put u mirisno- šarenoj prodavnici parfema na obodu Hurghade ispijala topao čaj od hibiskusa, nagovoriše me da odem i na izlet zvani safari!
Nisam se pokajala, izlet je prava avantura, od jahanja kamila, konja, preko “jedrenja” na pesku, vožnje bagija i kartinga do odlaska džipovima u beduinsko selo/ mada su nam arapi iz grada otkrili tajnu, da ti beduini ne žive tu, već u gradu pa po potrebi turista odu u pustinju, ispeku hleb na toj balegi od kamile, prodaju turistima svoje ukrasne kičiće i lekovite čajeve a onda se uveče vrate u grad!/.
Ma to nema veze, sve je autentično i lepo.
Možda vas malo zamori ta aktivnost, uveče jedva čekate zalazak sunca/ zaista je drugačiji u pustinji/ tako da i nemate snage za njihov zabavni program u oazi/ tipa trbušna plesačica, fakir, derviš i slično/ jer vam se spava.
Spava vam se od umora ali šteta spavati kad je tako lepo.
Za kraj, ne propustite prirodni sok od manga u restoranu Felfela na putu od hotela Safir ka gradu. Na nivoima , iznad mora, sa predivnim terasama , sav je u autentičnom fazonu orijenta, muzika, stolice, ukrasi…
I ne brinite, ako nešto ne stignete da vidite.Vraticete se ponovo , verujete mi, kao što sam se eto ja već više puta vraćala- ovoj prelepoj, neobičnoj,toploj, “crveno-plavoj” zemlji.
Kada bih morala u par reči da opišem Italiju, verovatno bih rekla sledeće:lepota, muzika, osmeh, ljubav i raskoš, vino i masline.
Kada bih morala da biram koji grad da preporučim da obiđete , zaista ne bih mogla da izdvojim..Koji grad u Italiji nije lep?
Iako proleće kalendarski još nije počelo, ovog su me februara okupani suncem dočekali gradovi Vicenza i Verona.I tako ponekad, kada pomislim na neki grad u Italiji mislim na njegovu boju jer po mom mišljenju kao da svaki grad Italije ima svoju boju.
Bologna je sva crvena, kao i Vicenza- zidine, crkve, trgovi, kule, čak i zavese. Verona je žuta, kao i Firenza, Venezia je nekako mermerno bela a Rim je zelen, kao deo italijanske zastave…
Za dan zaljubljenih/ eh, kao da sam birala…/ , u vreme najvećih mogućih rasprodaja, u vreme kada trgovi počinju da “žive” svoju veselu sunčanu priču, u vreme najvećih sajmova/ Arhitektura, dizajn i gradjevina , a potom poljoprivreda/ , u vreme kada mi je OSMEH ljudi bio najpotrebniji, šaputali su mi svoje tajne palate Palazzo Palmarana, Breganze, Vescavile i Chiericati u Vicenzi.
Ispijala sam najfiniji illy caffe‚ na Corso A.Palladio i u senzi Basilica na Piazza Signori “lovila” parče raja crkve Duomo/ svaka najveća crkva italijanskih gradova je DUOMO, da Vas ne zbuni!/.
Naime, taj mali gradić Vicenza,nadomak Verone, zapravo mi je bio baza jer sam odsela u prelepom ambijentu hotela Castagna/ Via Arhimede 2, Alte di Montecchio Maggiore/
Cene su od 65 do 100 Eur, sa odličnim doručkom i garažom za auto.
Nedaleko od hotela , na putu ka centru Vicence ima jedan manji / za njihove standarde/ tržni centar sa odlično snabdevenom samoposlugom i dve- tri radnje cipela Grande ditte al stock / u prevodu, skup velikih zvučnih firmi sa korektnim cenama iz ranije kolekcije/. Ko voli nek izvoli..ali baš i ne znam ko ne voli italijanske cipele.
Evo jednog primera, cena cipela 69,00 eur , popust 59.90 eur, dakle PLATILA sam ih 9,10 Eur! Sačuvala sam račun jer sam znala da mi niko neće verovati.
Verovatno da poseta grada Verone zahteva posetu kući Julije/ postoji i Romeova ali manje poznata/ sa čuvenim balkonom. Da bi se popeli na balkon neophodno je da platite/ čini mi se oko 6 eur/, ali ja Vam predlažem da se fotografišete u dvorištu , jer sama kuća upropaštena je navalom turista iz celog sveta, papirima, flomasterima, natpisima , žvakama i sličnim, i nemojte da vam ta slika ostavi loš utisak , pa da vam se smuči ceo grad.
Prošetajte via Mazzini do trga piazza Erbe, popijte / opet!/ najbolji espresso u caffe Malta na piazza Posta/ cena 1,10 eur!/.
Morate voditi računa da u periodu od 12.30 do 15.00 ne rade radnje i da je to period kada CELA Italija obeduje, pa bi bilo dobro da i vi posetite neku tratoriju, restorančić ili pizzeriju!Možete probati NAJBOLJU pizzu u Veroni, u pizzeriji San Marco/ cena od Eur 4 do 8!!!/.
I nije sve tako skupo, kao što svi mislimo!
Na putu ka Vicenzi, na izlazu / ili ulazu/ u Veronu, nailazite na predivan CENTRO COMMERCIALE LE CORTI VENETE, koji svakako nemojte propustiti ako imate vremena.Sigurno ćete nešto naći za svoju dušu!
Ako ništa više, duša će Vam se osmehnuti!
A nema ništa lepše, nego kada se duša smeje…
Postoje predrasude koje nosimo i u koje verujemo. Neke su normalne ukoliko smo sami žrtve istih i nosimo ih kao iskustvo.
Ali, nemojte imati predrasudeu o ljudima koje ne poznajte, o gradovima koje niste obišli, o hrani koju niste probali.
Ja bih lično, volela da svakome od vas razbijem i otklonim predrasudu o ovoj prelepoj zemlji jer sam sigurna da svakome od nas može nešto u Italiji da se dopadne, ako ništa drugo , sasvim sam sigurna da vam nešto može izmamiti osmeh.
Ne zaboravite BELLA ITALIA je najlepša u proleće, kada svi izlaze na ulice, kada gradovi “dišu” trgovima, i ljudi plene osmesima, kada se zagledate u jednu pa u drugu pa u treću strvar i kažete: Bože, kako je lepo! I onda obećate sebi da ćete se vratiti, sigurno ponovo.Sa osmehom na licu…
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi…”Pablo Neruda
Više puta sam sebi obecala da zimi, na minusu neću ici severnije od Beograda/ jer sam letnje dete, i zimu mrzim!/ , ali put me je naveo da Novu 2008. godinu dočekam u Beču!
Naravno, nisam se pokajala.
Sigurna sam, da nigde kao na zapadu , ne možete da osetite tako intenzivno novogodišnju atmosferu…miris cimeta i peciva, punča i kuvanog vina, okićene ulice, raskošne jelke..sve to doprinosi da grad dobije jednu svećanu notu i da vas,bar za momenat, izmesti iz naših problema i strahova i nekako nas natera da se osećamo bogato, da trošimo, kupujemo, pijemo, jedemo, slikamo, obilazimo, kao da smo najbogatiji na svetu.
A jesmo, bogati smo svaki put za jedno novo iskustvo, jedno novo putovanje, naše stvarno sa utiscima i fotografijama /a za mnoge čitaoce gdedestinacije, virtualno/ali ipak putovanje!
Odavno sam odustala od agencija! Zašto, ako znate jezik, imate internet i dobru volju/ ai vizu/ ne biste sami sebi organizovali putovanje?
Opcija Beograd - Beč- Beograd je sledeća:
-automobilom / trošak oko 200 - 250 eur/
-autobusom / oko 60 eur , oko 10 sati/
-vozom / oko 62 eur , nepunih deset sati, tacan i na vreme!/
-avionom/ ili 190 eur ako ranije rezervisete ili oko 300 eur/.
Opet, podsećam da je vrlo bitno kada se kreće na put, jer bez obzira na komfor koji pruža avion, u zimskom periodu može vam stvoriti niz peripetija/ magla, sneg, led/ i da vam avion ni ne poleti!
Tako da je moj izbor pao: vozom!
Pre nego što predjem na sam opis Beča, još da napomenem, da sam lično vrlo prijatno iznenadjena madjarskim carinicima koji su verovatno prošli obuke evropske unije, ljubazni, fini i brzi!
Odlaskom iz Beograda na -4, Beč me sačekuje na -7!Sneg..ali kada napada, ujutru ga više nema! Čisti se i negde nosi!!!Rad , red i disciplina, tako bih u tri reči opisala Austriju! Odgovor je svakako u kaznama koje su velike za nepridražavanje pravila!
Metropola, kao sto je Beč, zahteva obilazak od nekoliko nedelja.Naravno, opet ponavljam, mnogo ćete više a i lepše doživeti Beč po lepom vremenu.
Za početak, uspela sam da obidjem Belvedere: bivša letnja rezidencija princa Eugena, sada je tu smeštena nacionalna galerija
Belvedere se nalazi u ulici Princ Eugen 27. Ulaz je 12,50 eur. Više na www.belvedere.at
Ausrijanci veličaju svog umetnika Gustava Klimta, zapravo je ceo Beč u njegovim radovima, ali ima i dela Paul Sezana, Herberta boeckog, Van Gogha..
Zatim, u samom srcu Beča, nalazi se Graben, i katedrala Sv.Stefana, gotička prelepa katedrala.
U pešačkoj zoni, odatle , prolazite pored crkve Sv.Carla, pa na Operu i nailazite na predivan Rathause- gradsku skupstinu.
Na trgu ispred Rathausa se i ove zime održavao božićni sajam sa lepim drvenim kućicama gde se prodaju suveniri, kuvano vino i punč, kobasice i perece, razni roze prasići -plišani, plastični- koji po predanju donose sreću.
Ono što sam ovoga puta propustila da fotografišem zbog vremenskih /ne/prilika je:
Prater, najomiljeniji gradski park sa velikim točkom pomoću koga , kada nema magle i snega možete da vidite Beč kao na dlanu.
Zatim, nisam slikala Šembrun/ Schonbrunn/ jedan od najpoznatijih dvoraca na svetu, prepun jezerca, fontana i lavirinta.
Nisam stigla ni do Hofburga, nekadasnje bečke carske palate, interesantnu po tome sto je svaki vladar do 1918. ostavio svoj trag.
Beč je podeljen u nekakve zone ili krugove, oni to zovu bicirung/ ne znam kako se piše/ i negde u 13 , čini mi se nalazi se, na moje iznenadjenje skluptura našeg Vuka Stefanovića Karadžića.
Još više me je iznenadio natpis ispod, na ćirilici/!/ i latinici!
U neposrednoj blizini Vuka, nalazi se neobična prelepa zgrada, delo austrijskog umetnika Fridriha Hundertwassera/ www.hundertwasser-village.com/, koja dominira celim kvartom.
Zgrada ima neravne podove, vrtove na krovu i jedinstvene prozore. Zovu je bajkolika kuća a sam Hundertwasser je rekao da je želeo da pokaže kako sa malo mašte može materijalizovati raj na zemlji!
Kao Gaudi u Španiji/koji beše arhitekta/ Hundertwasser se oslanja na prirodu, traži inspiraciju u biljkama i životinjama, a s obzirom da je bio likovni umetnik, arhitektonsko rešenje mu je fenomenalno uspelo.
Fazon je što taj kompleks zgrada zapravo služi za stanovanje, i ima oko 50 ak stanova , u kojima živi oko 200 ljudi. Eto, kako praktično može biti lepo.
Zaobljeni tornjevi, nepravilni prozori, keramička linija, stubovi, krovni vrtovi, ukrasi, pločnici…sve to čini sklad.
Postoji još jedna interesantna stvar: priča se da se on zapravo prezivao STOWASSER, i da je kasnije prevedeno njegovo prezime u Hundertwasser, što nam govori da je možda imao i neko naše poreklo.
No, ono što vam svakako predlažem je da posetite ovo zdanje / čak je i zimi lepo/, obidjete galeriju/ ulaz je besplatan/ i osetite bar na trenutak ” raj na zemlji”…
Umorni od obilaska i šetnje predlažem jednu od mnogobrojnih poslastičarnica u centru sa bogato-ukusnim kolačima i tortama/ oko 3 eur/, espresso u Segafredu / oko 2 eur/ ili fenomenalan kakao u Starbucku / oko 3,5 eur/.
Ili ako ozbiljno ogladnite obavezno svratite u neki Hojrige, tipični austrijski restoran, na knedle, sladak kupus sa kimom i kobasice.
Za večernje varijante SKYBAR / jer vas zaista vodi do neba/ sa fenomenalnim pogledom na centar Wiene, jedino što svakako morate biti prikladno obučeni i računati na mnogo veće cene pića/ oko 10 eura/!
Ponoć.Neizbežan vatromet osvetlio je veći deo centra! Ljudi su nazdravljali šampanjcima, šoljama sa punčom, sa jedne od bina čula se Madonina “Jump..”, italijani sa svojim “auguri..”.
Bilo je preko desetak bina , iako na različitim trgovima, činilo se kao da je jedna celina jer su ih ljudi povezivali.
Ono na štoa su posebno ponosni austrijanci u ovom trenutku je evropsko prvensvto u fudbalu u junu ove godine, tako da je grad pun plakata i reklama nagoveštavajući “ludnicu” tokom prvenstva!
I onda već drugog januara radnje se otvoriše, a rasprodaja koliko voliš!? Od giganta IKEA / čiji sam fan!/ do radnji u ulici Marijahilfer ili nekog tržnog centra.
E, da moram da vam dam komentar na sledeću slicicu: naime , ispred IKEA nalazi se ova kućica. Ubacite 1 eur zakačite psa/ tako reći parkirate ga u kućicu/ dok ste vi u kupovini!
I za kraj,ono što svakako osim divnih uspomena morate probati i poneti kao suvenir iz Beča je čuveno, njeno veličanstvo MOCART KUGLA! Neobičan i jedinsven spoj čokolade, marcipana i badema.Kugla može biti i medaljon ili liker varijanta, kakva god, aristokratski upakovana, zlatna sa likom Mocarta, svaki put kada je budete probali osetićete taj skoro neopisiv osećaj slasti koji će vas na momenat podsetiti na veličanstven Beč.
