O Peri S. i još ponešto

30.8.2010 - pera i sedam smrtnih grehova

Pera je veoma ponosit čovek, jer ako kažu kakav nos takav ponos, u njega je to onda baš na visokom nivou iako ni sam ne zna koliko mu to u životu koristi, jedino sigurno zna da se ponosi kad čuje himnu onu pobedničku i da se tad sav naježi. Zašto baš njegova koža reaguje a ne nos, nikada mu to nije bilo jasno.
Inače ima prilično gadnu narav i zna da ga razbesni kad ugleda besnu mečku parkiranu po sred trotoara, pa još kada mu sleđa dok je obilazi prozuji kakav nadrkani audi, dođe mu da pobaca eksere na drum pa neka jure onda do mile volje. Svašta mu od toga silnoga gneva prođe onda kroz glavu.
Tada ga jedino pogled na neku zgođušnu brinetu ume omekšati (?),khmmm...il kakav dip impakt na brzaka.
Svoje slobodno vreme provodi u leškarenju po dvosedu kukajući nad svojom zlom sudbinom, i smišljajući čime bi napunio svoj stomak, koji je već počeo da se uzdiže iznad nulte tačke na njegovom koščatom telu. Hrana je njegova jedina opsesija a nje je, po pravilu, bivalo sve manje na meniju kako je on više na nju mislio.
Pera uživa u svom jednostavnom životu, verujući da je je baš on smislio idealan način za preživeti da je kao takav oslobođen svih grehova ovozemaljskih i da će konačno i njemu neko pozavideti na tome, kao što i on zavidi ostalima koji eto grešni hodaju po ulicama njegovoga grada.

Pošalji komentar!