26.12.2010 - Uzmi il ostavi iliti Novogodišnja bajka o čudnom šeširu
Pisac ovih redova kao i sam Pera, na momenat je stao opčinjem čudnim komadom garderobe koji je pokrivao glavu bića iz predhodne priče koje je na pomalo dramatičan način dospelo u Perin život.Dakle, bio je to nesvakidašnji staromodni crveni šeširić od čoje čiji se obod u tupom uglu spuštao ka njenom licu pokrivajući joj oči i bacajući senku na ostali njegov deo, što je prilično zbunjivalo našega Peru koji je cenio ful "aj-kontakt". Kroz njegovu glavu krenula je čitava horda zbrkanih misli i osećanja kojima je pokušao da objasni činjenicu da se neko skriva od pogleda drugih ljudi umotavajući se u gomilu nedefinisanih krpa sve sa šeširom kao poklopcem. Ad hoc zaključak je bio: da je osoba A ili strahovito mršava i ružna, tip Kvazimoda, ili boluje od neke retke neizlečive bolesti sve sa otpadanjem kože i delova tela ili je jednostavno neprilagođena u prostoru i vremenu, uostalom kao i on sa svojim smešnim cipelama. Nebitno, ustvari ,samo nije baš bio načisto da li da je muva i kresne i pritom rizikuje da zapati kakvu boleštinu, ili da glumi strahovite bolove u nožnom palcu pa da se makar očeše za kakvu klopu u lokalnom restoranu na uglu iz kojeg su se uvek širili najfantastičniji mirisi sveže pečene jagnjetine kao melem za njegova čula. Na tu pomisao krenuše mu sline od miline, te nesvesno poče da se oblizuje odlučivši da ipak nešto preduzme. Veselo zavijanje njegovog tako često zapostavljenog želuca, potvrdilo je ispravnost njegove odluke te Pera ispusti bolan uzvik i uhvati se za svoje levo stopalo, trapavo skakućući pritom na onom zdravom. Nos mu se i dalje crveneo od snežnog "direkta" što je još više pojačavalo utisak o njemu kao o ugroženoj vrsti koju treba spasiti od istrebljenja.
Elem, gđica sa crvenim šeširićem nije delovala preterano impresionirana performansom, naprotiv, nezainteresovano je iz svoje jutane torbe izvadila platnenu vrećicu nalik na duvankesu iz koje je , na Perino iznenađenje izvadila svežanj novčanica. Neobično dubokim glasom od kojeg su se Peri podigle dlačice na nogama i ostalim delovima tela, a koji je bio u potpunom neskladu sa dimenzijama njene rezonatorske kutije rekla mu je :
" Ajde, mojne brate da se foliraš, dam ti soma evra pa si kupi nove idaljke, pa se raziđemo ko ljudi."
Snovi o jagnjetini, vinu i eventualnom kresu , raspršili su se poput grudve na njegovom nosu. Bio je šokiran , gladan a lova mu se smešila sa njenog dlana.
Uzeti i otići ili otići praznog džepa, razmišljao je grozničavo. Pred očima su mu iskrsle slike praznog frižidera, dolazećih praznika, ćurke u izlogu pijačne prodavnice, neka melanholična sećanja. Soma evra kao naknada za čega ? Crven nos ? Ukaljane cipele ? "Baba Mrazica" je već nestrpljivo cupkala svojim bakandžama po bankini i Pera je bio svestan da mora da odluči.
" Hvala ,al nije mi ništa , kuliraj!" rekao je " nego da nisi ti negde izgubila par irvasa u mom kraju, pa ti spaček skakuće ko bez glave po tuđim cipelama ?" dodao je pokušavajući da se isčupa, i ne sačekavši odgovor okrenuo joj leđa da sakrije svoju zbunjenost i razočarenje.
Znao je odavno da bajke ne postoje u stvarnosti , i da se pogotovo bajke sa baba Mrazicama ne dešavaju tipovima kao što je on, u danima kao što je ovaj, kada se vreme meri odlazećim minutima, protraćenim vremenom koje će već iza ugla svoje ulice zaboraviti da je postojalo.
|
