Kada ti muškarac uz neodoljivo šarmantni osmeh kaže “Let’s make love”, pa još ako ubaci i words na italijanskom, mmm, nemoguće je reći NE. Da li zato što sam nepopravljivi romantik, pa večito tražim dodatnu puzzlicu koja bi se uklopila u čitavu sliku, ili zbog urođene simpatije prema temperamentnim, a jako emotivnim muškarcima, oduvek sam osećala iznimnu privlačnost prema Italijanima. Evropljani, flatterers, sa savršenim smislom za estetiku, najboljim ukusom za odevanje, beskrajno pričljivi i zanimljivi, vole muziku, imaju urođeni osećaj za ritam, nisu nadmeni, najlepše se smeju i imaju najsexy jezik na svetu (pored dalmatinskog i francuskog), plaču kada su povređeni, uživaju u hrani i svemu što je lepo. Uz puno truda te uvere da si im čitav svet. Moja najbolja drugarica, prava Kolumbijka iz Bogote se zabavljala sa jednim Stefanom iz Milana nekoliko godina i uverila me je da su Italijani prilično verni muškarci. Vole da laskaju i da se udvaraju, ali retko kada varaju svoje devojke/žene.
Secam se divnog provoda sa grupom Italijana u jednom hotelu u Pešti. Neizdrživi bolovi u nogama od igranja nisu me sprečili da čitavu noć plešemo i ludo se zabavljamo. Mačistički nastrojeni muškarci, pred publikom se groze Italijana koji vrckaju, prelepo igraju, ne skrivaju emocije, smeju se, zavode, obožavaju žene i vina. Ipak, negde u dubini duše, verujem da bi želeli da budu baš kao oni. Većina žena ih obožava, tako da ne bi bilo loše da im “maznu” par trikova kako bi Srpkinje uživale u Srbima, bez da bližemediteranski temperament nalaze u Crnogorcima J
Trenutno slušam italijansku muziku u kojoj iskreno uživam. Giorgia, Toto Cotugno, Rafaela Cara, Eros, Laura Pausini. Ranije sam pisala o momku koji me je potpuno osvojio – Patrizio Buanne. Kada kažem osvojio, ne mislim da me je osvojio samo svojim glasom, već čitavom pojavom, stavovima, razmišljanjima, nenametljivim humorom. Oduvek sam tako zamišljala savršenog muškarca koji je otvoren, pričljiv, hedonista, vredan, temperamentan, passionate, zgodan, prefinjen, gentleman, lepo vaspitan, prizeman i “normalan”, neiskompleksiran, kosmopolita, zavodnik koji bi voleo samo mene J (trep – trep). Savršen mix Frenka Sinatre i Elvisa Prislija. Žene se verovatno neće složiti da ovakav postoji – e pa ja duboko verujem da postoji. Ako ga Italijani imaju, zašto ga ne bismo imali i mi. Dama se rađa, dama se ne postaje, kao što se i gentleman rađa. Sve ostalo može da se nauči. Mana naših muškaraca je što su puni predrasuda. Što retko koji istinski zna da uživa. Čast izuzecima. Što veruju da će ženu osvojiti svojom zatvorenošću i “mutnim radnjama”. Mislim da je to veliki “bug” koji je stečen odrastanjem na ovom podneblju.
Privuče me ono što doživim kao egzotično, nesvakidašnje, ono što se ne vidi prve sekunde. Obično se zaljubim u pokret, gestikulaciju, jer volim ljude koji su bučni, koji privlače pažnju čitavog svemira dok govore. Naravno da ne mislim na urlanje i nepristojno ponašanje, već na harizmu i energiju. Pored mene bi Bred Pit ili Džordž Kluni mogli proći uz sve ovacije okoline i garantujem da ih ne bih primetila. Ne doživljavam ih kao šarmantne. Ali zato Richard Gere i Michael Douglas sigurno ne bi ostali nezapaženi. Kao klinka nisam bila zaljubljena ni u jednog glumca, pevača, slikara, pisca, ali od kako sam otkrila savršenog Patrizio Buanne-a, shvatila sam da sam poprilično odlepila i to pod stare dane J. Juče sam izazvala krajnje začuđujuće poglede okoline usled uzdaha koje sam nekontrolisano ispuštala na svaki njegov osmeh, gestikulaciju, imaginarnu čašu koju je tresnuo o beton, najsexy glas, italijansko-engleski jezik, savršene manire, kristalno jasan pogled vragolastih ociju, božanstvenu prugastu košulju, neobuzdanu energiju, posvećenost, profesionalizam, običnost, iskaz da preferira JLo u odnosu na Klaudiju Šifer, “Vicin’ ‘O Mare”. A kada je počeo da vrcka uz “Bella Bella Signorina” malo je falilo da dobijem opasnu aritmiju. U takvog muškarca mogu da se zaljubim na jedan. Kada bi taj čovek proširio svoje gene na što više potomaka, mislim da bi zemlja bila puno lepše mesto za život. Kada porastem, ako budem imala sina, vaspitaću ga da se ponaša baš ovako. Da bude slobodan, da obožava žene, da uživa u lepoti, da puno i neprestano radi, da nikada ne skriva emocije i osećanja, te oduševljenje svime što ga fascinira. A valjda će mu i tatica biti sličan. Jedan moj rođak, morski Crnogorac me je kupio izjavom da bi voleo da se rodio kao Italijan. Možda to ima neke veze sa genetikom budući da u krvi nosimo gene dede Italijana. Elem, ako budem dobra, pa me Deda Mraz upita šta bih želela za Novu godinu, odgovoriću mu da bih jednog vrckastog, zavodljivog, šarmantnog, beskrajno duhovitog, temperamentnog, ludog stvora koji zna da kaže i živi krilaticu “LA VITA E DOLCE”.
P.S. Molim blogerke da uživaju u priloženom videu i da ne pokušavaju da mi preotmu zgodnog Italijana, jerbo znam da budem opasna kada se žene motaju oko nekog meni simpatičnog J. Ne pipkajte ga prstima, slucajno! U prevodu - hands off J Ukoliko želite da ga dodirnete, dozvoliću vam kada ponovo dođe u Beograd, ali prvo da platite 1000 eura (u devizama isključivo, jer nas čeka put oko sveta, pa nemamo vremena za konvertovanje novca) – MENI. Broj računa ćete dobiti preko pp-a.
ahahahaahahaahahahahaahahahhaahahaha
tvoj svet je tako nevin.
Preporuka: ovog leta, kad daš statistiku, sedi na brod tamo u Pireju pa na neko od Kikladskih ostrva.
Prvog avgusta, negde oko devet uveče, stizaće brodovlje prepuno mladih, napaljenih italijana. Razmileće se po ostrvu i narednih dvadeset dana muvaće sve što se kreće a izgleda kao žensko. Problem za ostale nacionalnosti i kulture je što nisu toliko hm napadni kao italijani i što moraš da sačekaš da se riba koja ti se dopada otrese jedno tridesetak italijana, pa da je na miru odvojiš. Inače, nikad ne napadaju samostalno, uvek se kreću u grupama od po pet-šest, te grupice imaju uvek slične frizure. Vole da nose marame oko vrata, desne ili leve ruke. Engleski ne znaju da beknu, jako često ostaju gladni zbog toga.
Ali, da...simpatični su.
hahahahahahah, kladila bih se da bi voleo da zivis u mom svetu, makar malo
))))
Freeda
Ne mozh' na mesec dana... mnogo je skupo... mozhes samo da ga taknesh i da se maknesh
)))
) Yacky! Preferiram Italijane, Srbe i Crnogorce i Dalmoshe ofkors )))
Punim plućima
Imao sam posla neka sa, recimo, tri italijanke.
Baš na tim ostrvima.
Znaš, nema neke razlike.
Ne tolike da napišeš post.
jel imash mozda nekog Dalmatinca.?..oni su mi slatki
Ja sam, kad sam bio student, radio na tim ostrvima dok god traje viza. So, veruj mi : )
Engleski devedeset posto ne zna da bekne, bukvalno.
Prošle godine, takodje na jednom ostrvu koje Italijani obožavaju, pet puta sam pokušavao da skapiram šta me jedna grupica italijana pitala...pri čemu, pomažu jedan drugom u postavljanju pitanja...a pitali su me na engleskom...onda sam im rekao da me pitaju na italijanskom, možda će biti uspešnije, onda je nastalo poznato mahanje ekstremitetima...i u sveopstoj larmi razumeo sam "pano"...što bi trebao da bude hleb. I onda sam skapirao da traže pekaru. Nikad pre nisam čuo takav izgovor reči "bakery". Onda su vikali grazie grazie i otišli. Neverovatnu larmu proizvode. Ali, vrlo su simpatični.
))
Freedo, imam ih svih nacionalnosti i meshanaca i crnaca i kakvih god ti dusha pozheli... samo kazhi...
))
Btw, da nece neko na chat?
))) da, engleski malo njih dobro govori, ali mashnica parla italiano, pa nam bilo em lepo em lako ))))
tvom momku nije/neće biti lako.
) sve je vrlo prosto kada postoji takav, a veruj da znam da postoji )) ali ne mora da bude svaki takav... bozh' sacuvaj... to ja navodim samo sta bih volela )
samo sam pomislila... hm...
ponesi padobran. i otvaraj na vreme!
)) No, nikad se ne zna, bolje je imati pripremljen jedan made in italy of course )))
nek ga je i sam patrizio šio, samo otvaraj!
(( aj svi, svi i portugalci su dobrodosli, ali rusi, yacki... a i imam neki fuckin gard prema njima, a znam i zasto: gde god odem van misle da sam ruskinja na sta ja polooooodim, pa sam ih posledicno stavila na busted listu )))
nego, mogla bi prijateljici mashnici da nadjes nekog zgodnog portugalca
)))
))