kiša

Kapi kiše udaraju o prozor i slivaju se krivudavim, samo njima znanim, putevima. Svaku otpratim pogledom. Ne volim kišu. Ona daje prostor da se utone u misao, da ravnomerno lupkanje da ritam sećanju i mašti. Ali onoj setnoj, duboko uspavanoj u mojoj podsvesti u mom telu. Mene kiša ne asocira na tugu, plač i bol, već na tupost osećaja, izgubljen pogled u daljini, na stapanje sa tom sumornom slikom i budjenje ničega!

Kiša daje ritam mene u meni. I zato je nekako volim u svoj toj njenoj sumornosti.  

Pošalji komentar ::

kamo smeraš ne pada kiša. Još malo pa papa

dok kisa nezno sipi, tisina sto usne mi krsi posaje barsunasto mekana..

kisha me sakrije , na kishi me niko ne primjecuje ,ponekad je volim.

"Dok dobuje kisha u ritmu tam-tama kroz notj" )))