........

Opet polako putujem... prvo u mislima sve dublje i dublje počinjem da proživljavam svaki kilometar puta. Onda utonem u san. Ujutro ustajem kao i da nisam spavala, bez sata, bez osećaja sna na očima... uzimam kofer otežan stvarima i uspomenama, knjigu, olovku, jednu malu crvenu sveščicu, pasoš... i odlazim ne okrečući se. Ne zato da bi pobegla od nekog...ne zato na bih pobegla nekom... ne zato. Odlazim bez velikih pozdrava da bi imala osecaj da ću se uskoro vratiti. Veliki pozdravi u mom mozgu stvaraju sliku daljina i vremenskih distanci, tako velikih da se i glas pocinje zaboravljati. Ovako... samo blagi osmeh i reci " uskoro se vidimo". I u isto vreme mi se osmeh pojavi na licu... idem tamo... stotine kilometara pravolinijski, smer zapad... idem tamo gde me čeka jedan osmeh i ruka ispružena ka meni. Tamo gde jedan čovek živi u ritmu moga srca. I to je to. Ni manje ni više. Polovinu srca ostavljam ovde i na toj putanji, kojom idem, polako se puni da bi na konačnom cilju bilo opet celo. Jednostavno... ne možeš imati srce i po... jednostavno ne možeš...

 

Pošalji komentar ::

uh, kako te samo razumem )
"Odlazim bez velikih pozdrava da bi imala osecaj da ću se uskoro vratiti."
i ja sam cula, kazu da ako se ne pozdravis s nekim znaci da ces ga uskoro videti ponovo..
magija neka, sta li je

sve najbolje pa gde god!

možeš. polovina tu i celo tamo. sretan Božić madamčice

Malu crvenu sveščicu
Moja je bila plave boje, čuvam je još uvek. Sada mobilni pamti sve i piše sve umesto male plave sveščice. Ako si uopšte mislila na to

hmmm...da..razumijem...nažalost ili nasreću razumijem

kako te super razumem... Da, moja svescica u kojoj jos pisem je mala sa dve kuce...da, i mob.pamti sve...
LJUDI SU ODAVNO SHVATILI ODLAZE, DA BI SE OPET VRATILI...
blogoye.org/writtenbymilena

hej madamX, ako ikad ovo procitas da znas, da sam bas bas srecan zbog tebe i da se nadam da se tamo i dalje srecno osmehujete jedno drugom!

Hej dragi @niko... hvala ti... zadovoljna sam ovde... i osmehnuta