ZNAKOVI

........

Wed, 07 Jan 2009 23:07:00 +0100

Opet polako putujem... prvo u mislima sve dublje i dublje po�injem da pro�ivljavam svaki kilometar puta. Onda utonem u san. Ujutro ustajem kao i da nisam spavala, bez sata, bez ose�aja sna na o�ima... uzimam kofer ote�an stvarima i uspomenama, knjigu, olovku, jednu malu crvenu sveš�icu, pasoš... i odlazim ne okre�u�i se. Ne zato da bi pobegla od nekog...ne zato na bih pobegla nekom... ne zato. Odlazim bez velikih pozdrava da bi imala osecaj da �u se uskoro vratiti. Veliki pozdravi u mom mozgu stvaraju sliku daljina i vremenskih distanci, tako velikih da se i glas pocinje zaboravljati. Ovako... samo blagi osmeh i reci " uskoro se vidimo". I u isto vreme mi se osmeh pojavi na licu... idem tamo... stotine kilometara pravolinijski, smer zapad... idem tamo gde me �eka jedan osmeh i ruka ispru�ena ka meni. Tamo gde jedan �ovek �ivi u ritmu moga srca. I to je to. Ni manje ni više. Polovinu srca ostavljam ovde i na toj putanji, kojom idem, polako se puni da bi na kona�nom cilju bilo opet celo. Jednostavno... ne mo�eš imati srce i po... jednostavno ne mo�eš...

Sat, 20 Dec 2008 23:34:00 +0100

- Molim te da li mi hteo pokazati kako da odem odavde?
- To mnogo zavisi od toga kuda �eliš da odeš - re�e.
- Sasvim mi je svejedno kuda �u oti�i!!!
- Onda je sasvim svejedno kojim �eš putem krenuti.....

Red wine & Red Hot Chili Peppers

Wed, 24 Sep 2008 21:31:00 +0200

Ona ima 5 i po godina... Sna�an karakter... Ume da se sva�a bolje od mnogih koje znam. Ume i da pogleda svojim krupnom crnim o�ima tako, da te razoru�a. Uvek istera svoje. Voli da je njena prva i poslednja i zna na�in kako to da ostvari. Voli da je glavna, govori te�no dva jezika.. tre�i u�i. Surfuje po netu sama. Nekad se zapitam ima li stvarno toliko godinica koliko joj piše na krštenici.

Danas je tako otišla na YouTube i pronašla Red Hot Chili Peppers i ceo dan slušala pesmu Californication. I sada o�e da joj se nasnimi ta muzika...

PS... nazdravljam danas sebi... uz Red Wine... za sve ove godine koliko hodam po putevima koje sam sebi izabrala...

Fractals with Chi Mai - Ennio Morricone

Tue, 26 Aug 2008 16:47:00 +0200

A sutra... samo �u sklopiti o�i... pustiti misao.... setiti se.... i povremeno proverit �ujem li ja to stvarno u�ivo...

Wed, 02 Jul 2008 22:12:00 +0200

Postoji vreme �utanja. U tom vremenu svaka izgovorena re� izgleda nepotrebno. I moja i sva�ija. To je ono vreme kada posmatram stvari i pojave istovremeno vode�i sa sobom neki �udni dijalog u kome samo menjam likove i jezike. To je ono vreme kada mi svaki spoljni nadara�aj stvara bolno je�enje ko�e, svaki ton �ujem kao urlik a svaku intonaciju kao iritantnu. Jednostavno padam u neku vrstu hibernacije...za spoljni svet. A u meni se vode beskrajne pri�e, o�ivljavaju doga�aji, prelaze kilometri... U tim periodima mrzim san i dopuštam mu tek po koji minut da me otrgne od mene. Mrzim i hranu... ona me usporava u mislima i optere�uje telo. Tada mi je dovoljna velika šolja kafe i paklica cigareta... I to je to...

Jednom, davno, u nekom vremenu koje sam od�ivela napisala sam

« psssssssssstttt ... probudi�eš tišinu u meni.... jauk ili smeh... ne znam! Zato .... pssssssssssssst!»

....................

Danas, posle tog od�ivljenog vremena i mnogih �utanja., shvatila sam da je ono postalo deo mene. I svako ko uspe da me stigne na tom mom �udnom putu i bude dovoljno lud da ga kora�a uporedo samnom, mora�e da nau�i da ja imam svoje «vreme �utanja». Ne tra�e�i razloge za to niti pitaju�i da li to ima veza sa hiljadu stvari oko nas... jednostavno �e morati da nau�i. Ili �e jednostavno, bezbolno, zastati. I ostati....

...................

PS. A koncert Oktobra tih kasnih osmdesetih u tadasnjem "Filmskom gradu" ostavio me je bez daha...

.....

Thu, 17 Apr 2008 20:18:00 +0200

Daj mi još jednu šansu...

..... ali mi ne daj mogu�nost da biram...

.......plašim se, opet �u pogrešiti.............

Tue, 11 Mar 2008 23:18:00 +0100

- Zašto me tako gledaš?

- Ne gledam te....

- Gledaš! Zatvorenim o�ima posmatraš moju siluetu na plo�niku onog grada koji smo zvali ¨naš¨..

- Ne, ne gledam te... Tada sam te gledao jer si postojala... Sada..Hm.. sada te više ne gledam. �ak ne mogu ni da se prisetim kako izgledaš, koji miris nosiš....

- Otvori o�i!

- Ne�u! �elim da te ponovo dozovem u sebe. Da te osetim... Kad otvorim o�i magija nedosti�nog nestaje...Podseti me, jesi li tada bila u onoj beloj haljini koja nije uspela da sakrije tvoju po�udu ili si sa licem svetice stajala, lagano nagnuta ka napred, sa jednom nogom ovlaš prave�i krugove po ugla�anom parketu u vešu bezobrazno ljubi�aste boje? Koja su sve to lica koja si nosila?...Tako razli�ita...tako ista... tako suprotna...

- Lica su nosila mene... svako je dalo pe�at jednom minutu onog vremena koje smo krali od pogleda drugih... voleo si ih...

- Mo�da i jesam... voleo sam... ili sam se bojao da �u te izgubiti...ne vole�i ih.

- Izgubio si me svakako...

- Jer sam te voleo!

- Jer si voleo ono što nisam ja! Nisi uspeo da prona�eš mene... zadovoljavao si se ose�anjem posedovanja svih tih lica i traganjem ima li još neko za tebe nepoznato. Pao si na testu obi�e igre skrivalica. Nisi umeo da pogodiš pravu. Sve si ih imao i ništa imao nisi.

- A znaš li ti koje je pravo? Sve si ih nosila sa takvom lako�om... ili si se i ti izgubila u toj igri.

- Ne ... ja ne znam... pronašla sam tebe da prona�eš mene... Jednostavno!

- Zašto �eliš da prona�em pravu?

- Da bih znala da postoji......

Sat, 26 Jan 2008 22:15:00 +0100

Ja sam ona koja nema ime, prezime, lik, oblik, obim, visinu, te�inu… Ja se odazivam na boju glasa koja uspe da prodre izme�u zidova koje sam izgradila, mukotrpno, sla�u�i istine i la�i, strahove i �elje. Moj lik je samo imaginarna silueta koja se prikazuje kada za to do�e �as ili trenutak ili �elja da se prika�e ono što se mo�e ili treba biti. Svako vidi druga�ije… svako stvara svoj lik o meni.. ja ga ni ne poznajem. Niti �elim. Dobro mi je ovako. Ili ta�nije, navikla sam se.

Hodaju�i, balansiraju�i, mere�i te�inu koraka kojim hodim, obišla sam galaksiju. Ne kao slu�ajni šeta�! Nikako!!! Svaki kamen koji sam presko�ila bio je unapred ukalkulisan. Svaku milju koju sam pretr�ala, unapred sam prebrojala u snovima. I išla sam dalje. I uz brda i preko balta, preko sne�nih smetova …ali išla sam. Do sada. Onada sam se zaustavila u vremenu i prostoru. I okrenula pogled ka nazad. Zakopala stopala kilometrima pod zemlju, nasula tone kamenja na njih i stala. Sa o�ima ka napred i telom ka nazad. I prestala da sanjam….

Zemlja je usisala moju energiju, stopala su utrnula pod teretom istine…

San….

Java…

Kako god…

…umorila sam se…

……………. Zvezdano nebo nad glavom………..

Hm...

Sat, 29 Dec 2007 13:04:00 +0100

Bilo je to ono ve�e, tiho ve�e u meni, koje se borilo sa glasovima i uzvicima gomile. Ugodan je to ose�aj… tišinom se braniti. Pogledaš oko sebe lica, posmatraš mimiku tela, blago talasenje koje u slede�em momentu prelazi u o�ajni�ko nastojanje da telo dobije što nevereovatniji oblik. I neka unapred odlu�ena sre�a. Treba se radovati!!! Ta re�enica je ispisana na licima gotovo svakog iz te mase, koja nije masa, ali nije ni pojedinost..koja se svakim minutom menja od pojedinca ka gomili, i nazad .

Ja se pokušavam stopiti… mirno�om…tišinom…nepomi�noš�u miši�a. Jedino o�i prave brze i nagle pokrete odaju�i me. One prijavljuju moju prisutnost.

I onda ugledam svoju senku, koja mi se u prvi mah u�inila spasom. Nisam se prepoznala u njoj… samo mi je dala nadu da još neko tako stoji…i posmatra…Osetila sam potrebu za istim… sli�nim… onim koji razume. I pokušala sam prona�i te srodne o�i u toj lelujavoj gomili. Tra�ila sam pogledom…gledala…i pronašla. Pogledala sam duboko u te o�i , u obrisima neke male zelene razbijene kuglice za jelku… i prepoznala sam ih. Toliko dugo se gledamo da sam i zaboravila da su tu… Još jedan pogled… i nestadoše opet, u mrvicama zelenakstih stakli�a na podu.

Nema veze… opet �e do�i neka nova gomila..ili masa ili hiljadu ljudi sa podignutim glavama, koji lelujaju i vrište..i opet �u prona�i neku krhotinu zelene boje…i videti ih…i osetitit srodnost…i….

Nema veze...

Ti�ina

Tue, 27 Nov 2007 19:32:00 +0100

Tiho je ovde....

... �ujem pahulje kad padaju na dlan..

...udišem miris prozra�no hladne no�i...

...posmatram belinu snega na vrhovima...koji dodiruju nebo...

...gasim poslednju cigaretu....

...odoh....