Za A.

Posle mnogo godina, sticajem okolnosti, našla sam jednu kutiju. Naizgled, obična... toliko da se u prvi mah nisam ni mogla setiti odakle mi. Kad sam je otvorila, ruke su načinile drhtaj, samo meni znan. Koliko je tu bilo zapamćenih, proživljenih, tako dragih, trenutaka. Po nešto zapisano na salvetama, po nešto na malim komadićima hartije, neke slike, eksklurzija u Budvi, male čestitke za 18-ti rođendan,  pisma napravljena od Bravo časopisa, slike protesta 96/97., kaseta na kojoj ni ne znam šta se nalazi jer kasetofon je odavno crkao, neki dragi ljudi iz Dalmacije, požutele fotografije moga dede bombaša iz verovatno 1945-te god...... ma....

 

Onda se pitam, šta bi bilo da čovek zapamti svaki događaj sa istim intenzitetom kao kad ga je proživljavao. Šta bi bilo kad bi neke sreće i neke tuge zauvek se uselile bez želje de se pomere makar na tren. Dobro je da nije tako....

 

Postoji zato samo jedna iskonska sreca... i jedna iskonska tuga....

 

Sreću čuvam.... tugu... hm...

Živim za moju sreću malu....jedinu pravu....Sve ostalo, samo apsorbujem, preradim, odživim u jednom trenutku, ali... trenutku.

 

Nas dve koračamo.... ka svetlosti novog....

Pošalji komentar ::

Tako si lepo, nezno, setno i sa trackom nade, a ja mislim koja treba da preraste u veliku srecu, ovo napisala.

taj trachak nade... za mene je stozher... za njega sam se uhvatila.... ka svetkosti... hvala Lady...

Tebi i tvojoj sreći maloj... jedinoj pravoj... želim što pre, blistavu, novu svetlost... od srca...

shta bi bilo kad bi se choveg svega setjao - ne znam, ali kad reshi da se prisetja, pa josh malo ima dara za pisanjem, mozhe mu se dogoditi "Tajanstven plamen kraljice Loane" popout Umberta Eka...eto )))

Izmenjeno od poglavica dana 2/6/2006 u 23:50

Bash tako Poglavice... Eko... ili Eho... necheg davnog

pa da... podseti me sada na tu knjigu, lepo je on tu zapakovao sebe....

jednom cu i ja tako, bar pokushati, da spakujem sebe...ako se ikada budem razumela

uh, ne znam shat bi bilo kad bismo se svega setjali s istim intenzitetom... no, lijepo je pronatji ovakve kutijice kao sto je ta tvoja... pa cak i one nevidjljive i nematerijalne...

vjerujem da bi me inteziteti raznijeli u milion komada...dobro je shto su svi mehanizmi postavljeni i josh uvijek dobro rade...a ja bih da zavirim u tu kutijicu , volim stare fotografije