Zaborav

Negde, veoma davno, pročitala sam sledeće „... Zaborav.... Šta je to?..... To je Smrt..... sa pravom na nadu.“ I stresoh se tad. Ali....

 

Po nekad mi ova rečenica sama dođe u misao, potre sve ostale... odmakne ih. Ispliva negde iz mene, gde je ležala dugo, dremala, čekala pravi momenat koji je samo ona mogla prepoznati. Zaborav.... čega? I zašto zaborav? Zar zaborav ne dovodi misao u nultu tačku, neprepoznato, ...  Ako zaboravim, ne otupim, već zaboravim... da li to znači ako mi se opet prikrade takav doživljaj neću ga shvatiti... neće mi vratiti osećaj, misao o doživljenom. I pustiću ga, i ponovo proživeti, osetiti, ..... pa onda opet zaboraviti. Jer to taj magični krug u kome živimo. Ne... ja ne želim zaborav... ja ne želim smrt svoje duše, smrt miliona misli, slika, ....  jer ova tačka u kojoj živim, upravo ona, ostace zauvek TA tacka, dozivljena i prozivljena, po prvi i poslednji put, ne tom putu, ... negde...

Pošalji komentar ::

Retko, vrlo retko se dešava taj zaborav u realnom vremenu tako da možeš da ga totalno zaboraviš kao kategoriju.. ;-)

Zaborav u pravom smislu te reci retko postoji za sve ono sto nam se dotaklo dushe. Postoji razlika u emotivnom pristupu necega sto nam vise nije vazno i onoga sto jeste. Prvo je secanje koje je isto kao i bilo cija pricha, a drugo je ono sto nas jos uvek potresa.Nekada bi bilo dobro ponesto zaboraviti ali to ne moze na komandu. Osecanja su jacha.

mozesh zaboraviti brojeve , ali ne mozesh zaboraviti zivot.
mozesh potisnuti dogadjaje koji te rastuzuju , ali to ne znachi "zaborav".
ne brini madam, idemo dalje

zaborav - shta je to ? )

Ffrida.. to mi je danas vec neko rekao... idemo dalje.... @zaratustra, i ja se pitam!

znachi da to i nije tako losha ideja

Izgleda da nije... :o)

Zaborav koji je meni trenutno pao na pamet mora doci kad tad,ali nikako mi nije sve jedno.Ne mogu da se udubljujem sad u ovo i onako sam neurozna