Nešto mnogo slatko «

Sedimo kraj crvene sijalice, uperene u ivicu brodskog poda i dva zida. Mrdaš stopalom u ritmu muzike... Elem, palim belog "davida", iako ne uživam u njemu, ali se prokleto dobro osećam dok tu cigaricu držim u ruci i istog trenutka, sve dobija drugu notu. Ležem ti na rame. "Gde si sada", upitao si me. "Mmmm... Na Ibici, pijem plavu lagunu i ljubim se sa tobom... Što pitaš", završavam. Odmahuješ rukom nezainteresovano... Istom me podižeš sa poda... Rukama iza leđa, dok nam se jedino nosevi i usne dodiruju, vodiš me ka kadi, ukrašenoj gvozdenim puzavicama i mirisom meda i čokolade, preko animal tepiha... Tišina... Samo zvuk cepanja tkanina. Tvoja naježena koža... Topim se kao čokolada na peni Hausbrandt kapućina...

Komentari:

Pošalji komentar

Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>