Prošle godine, doneo mi prijatelj iz daleka na poklon malu Mangulicu.

Topla, vlažna njuškica, klempave uši, okrugle okice, živahni ćubasti repić, četiri elegantna papka, kovrdžava dlaka mekana ko svila, blistavija od  krzna polarne lisice. Umiljata ko mače, privržena ko kuče, brža od zeca, pametnija od delfina, okretnija od smuka, gladnija od vuka, otmenija od rode.

Njuška okolo radoznalo, umiljava se, frkće od zadovoljstva, gleda me zaljubljeno s odobravanjem i samo bi da se češka. Laka za održavanje, samostalna, pedantna, kaki i piški isključivo u kupatilu, videla od mene, odmah se odomaćila, sve skontala i pokapirala, ne moraš da joj crtaš i objašnjavaš, sve razume na svim jezicima, oseća, telepatiše.

Očarana tim nesvakidašnjim stvorom, posle nekoliko dana, zavolim je, prihvatim, usvojim i počnemo partnerski da živimo zajedno, u dvoje, ja i moja mala  Mangulica, umiljata, šarmantna, nezahtevna, nenaporna i što je najvažnije – poslušna.

Svi su otkinuli na moju Mangulicu. Retka zverka! Čudo prirode! Plemenita sorta! Ugrožena vrsta! Ama atrakcija prava, nema zbora. Mnogi su bili ljubomorni, a to čak nisu ni skrivali. Što oni ljubomorniji, to ja ponosnija. Počela sam opasno da se šepurim, da se hvalim, da s visine gledam na sve kućne ljubimce: rasne pse u parku, ptice u kavezima, ribice i kornjače u akvarijumima, mačke na krovu... Niko nema takvog ljubimca. Samo ja!   

Kupila sam povodac od zlata, pravila joj kemp frizure, podvrgla je kozmetičkom tretmanu, pedikiru, solarijumu i frenč-manikiru, sašila joj moderne krpice, banjala je Diorovim kupkama, ukrasila je mašnicom i skupim pirsom u nosu, đinđuvama oko vrata, bacila je na organik dijetu, na razne kurseve i tretmane, i sve ostalo po redu šta je u trendu. Privlačila je pažnju, mirisala na skupe parfeme, vodala sam je svuda sa sobom, na izložbe, u pozorište, koncerte i žurke. Poslušno je cupkala za mnom, gledala me ko u Boga, bila moj najbolji drug, moj ergonomski jastuk i moje mekano ćebence, moj otirač za noge i moja kućna pomoćnica, živi risajkler za smeće, ekološki i psihološki bum, savršeno univerzalno biće, najbolja genetska konfiguracija. Svi su gledali u nju, prilazili, tepali joj, gladili joj podvaljak, tapšali stomačić, češkali iza uha, a ja sam bila preponosna na moju malu Mangulicu, a često i arogantna. Prvi put u životu sam bila glavna.

Zaštitila sam novi brend, osigurala njen život najskupljim premijama, osnovala Društvo za zaštitu Mangulica, Odbor za promociju retkih vrsta, Mauzolej za njene posmrtne ostatke, Banku sperme za njene buduće potomke, Fondaciju za zaštitu prava, Agenciju za umetnički angažman i preskupo dnevno iznajmljivanje, još par nekih endžioova i par veterinarskih stanica, sve u sklopu dobrih i časnih namera. Dotle je išla moja ljubav, i moja žrtva, i ne mala investicija.  

Mangulica je rasla ko iz vode i blistala sve više, kao zvezda na horizontu, kao munja u oblaku, kao svetionik na pučini, a i ja sa njom. Apetit joj je rastao, kilaža se ustostručila, gabarit se uvećavao, pamet nagomilavala, prohtevi porasli, ponašanje joj se promenilo. Nije ni čudo, posle tolikog ulaganja, posle tolikih kurseva i tretmana, posle toliko stečenog znanja i blagostanja kojim sam je zasipala, počela je da me kopira. Moja Mangulica se potrudila da postane Kosmogina, a ja to čak nisam ni primetila.   

Neosetno smo zamenile uloge.

Svi su pričali o njoj, zvali je svuda, postala je glavna zvezda i svi su se o nju otimali, a mene su tretirali tek kao njenu poslužiteljku, ubogu razvodnicu i izvršiteljku njene volje.

Počela je da zanoveta i izvoljeva, da jede samo po elitnim kafanama, da obesno izbegava zakazane aranžmane, da preskače fitness program, da zabušava i zajebava. Počela je da oponira, da me iritira i minira, da se ponaša ko svinja, da me vređa, da me omalovažava, da me kinji i zlostavlja. Moja mala dobra Mangulica, moja jedina ljubimica, preokrenula se i izmetnula, i postala je Kosmogina.

Oblači moje haljine, jede iz mog tanjira, koristi moju četkicu za zube bez pardona, moje gaće i čarape, gađa me papučama, piša mi namerno u krilo, šeta me na zlatnom povocu. Služim joj ko jastuk, otirač za noge, grejem joj postelju svojim telom, masiram joj papke dok mi ne utrnu ruke, spavam pod njenim krevetom i za sve moram da je pitam. Skinula je sve moje fore, kopira moj imidž, falsifikuje moje potpise, oponaša moj glas, otela mi sve pare, predstavlja se mojim imenom, počela je da piše tajno, što nisam ni slutila, da objavljuje pod mojim imenom, da se služi mojim nick-ovima, da me bruka na forumima, da otvara blogove i od njih pravi brloge, lažno se predstavlja kao ja. Toliko je dobra u tome, uostalom kao i u svemu što radi, ne samo što je i moje rođene roditelje prevarila da je ja, nego čak izlazi s mojim frajerima i ribama, fuksa najgora.

Ukrala mi identitet, obezvrednila mi logiku, oskrnavila mi trud, navukla me na sprud.

Nemam reči za sve što me snašlo.

Ne znam kako da joj doskočim, kako da joj doakam, kako da se spasem od tog monstruma. To više nije dobra mala Mangulica, to je moja noćna mora, moj lični Sotona, moja utvara, moj nakazni lik u ogledalu, najgora projekcija moje ličnosti i najbolja karikatura, moj kakofonični preludijum rekvijema, sopstvena kašika popijenog otrova. Robujem tom zlotvoru, nemoćna da uradim nešto suvislo, dok mi pije krv i hrani me govnima, dok mi govori Kosmogina mila gde su ti sad krila, razara mi dušu u sitne komadiće, truni mi ego, krnji ugled i unižava do nepojmljivost, kalja sve što je za mene sveto, tretira me ko pseto.

Ne mogu joj ništa, kad sam sve, baš sve učinila kako bih je zaštitila, kako bih je protežirala, afirmisala i obezbedila. Sve ide u njenu korist, na moju štetu. Eto, tako mi vraća. Kučka svinjarska nezahvalna! To mi je hvala za sve što sam za nju učinila. To mi je nagrada. Ona je i dalje carica-gospodarica, a ja sve više Kosmongulica. Na kraju će ona biti NJKV Mangulica, a ja obična prasica. Zamena pojmova i poimanja, zamena aIDijeva, zamena umova, teza i veza - pravi svinjac.

Ljudi učinite nešto! Molim vas i preklinjem. Što samo blenete? Oćete me i vi sjebete? Izglasajte Mangulicin DISNOTOR, odmah! sad! na licu mesta! ovde! Spasavajte! Samo sprovođenjem Disnotora možemo da joj stanemo na rep, kad je pošaljemo na onaj svet. Spasite me ove manguličke manipulacije. Ako u Parlamentu izglasamo Disnotor, svi ćemo od toga imati istinske koristi. Ja dobijam samu sebe ponovo, a vi mnoge nove pričice i zdrav holesterol u krmenadlama, slaninici i kobajama. Ajd samo brzo da ne primeti, inače sam nadrljala. Jao ček, evo je, ulazi na vrata.
Panika me vat-t-t-ta

(Photo designed by Rass)