DOBRO DOŠLI U MOJE GAĆICE! https://www.blogoye.me/kosmogina/ sr Sat, 06 Jun 2026 11:23:14 +0200 BlogOye! Kako je protekla promocija knjige F book u Magacinu 7. marta, najavljena kao  Fabulouse Female Furious Fiction Force For Femme Freedom koju je organizovao www.seecult.org a koju sam koncipirala i osmislila kao autorka knjige, domaćica – voditeljka i performerka, uz nesebičnu pomoć prijatelja, sve koje zanima a nisu bili, mogu pročitati detaljni izveštaj na web portalu organizatora, koji ću ovom prilikom dopuniti fotografijama i pikanterijama “iza kulisa”. http://www.seecult.org/vest/f-book-kosmogine-u-krcatom-magacinu   Scenski dekor stage-a je bio upotpunjen bogatom kolekcijom dildoa, mojim ličnim asesoarom, sexy-toys ikebanom koja je izazvala veliko interesovanje (i uzdahe) prisutnih: Promocija je otpočela izložbom rešenja za naslovnicu F book-a na video beam-u, nastavila se razgovorom o knjizi sa urednikom Karposa Dušanom Maljkovićem, Darijom Žilić gošćom iz Zagreba - književnom kritičarkom i teoretičarkom koja je napisala pogovor u F booku i Pavlom Ćosićem, urednikom Korneta. Na promociji su izvedene dve priče iz F book-a u audio-vizuelnom obliku: Ja sam lezbejka http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php?option=com_content&view=article&id=181:idaho-prijatelji-bibi-kosmogina&catid=48:idaho-prijatelji&Itemid=82 i Loše Vaspitanje http://www.zarez.hr/220/proza2.html     Kupcima knjige su deljene na poklon fotografije iz serije KosmoGina-Erotic-Art, od kojih ovde častim par:   Moja pozadina u ramu slike je draga uspomena na prvi interview u Hrvatskoj na Kupus-netu 2004. godine. http://www.kupus.net/biljana.htm   Zahvaljujem još jednom organizaciji SPY (Siguran puls mladih) iz Beograda, koja je doprinela duhu seksualne slobode i zaštite zdravlja, pošto su na promociju doneli brdo kondoma koji su uz piće, umesto mezetluka i kolača bili podeljeni prisutnima. http://www.spy.org.rs/vesti.html   Uz burne reakcije publike kulminacija je nastupila u zabavnom delu programa uz senzualni vokal Darije Žilić koja je otpevala dve džez numere, a iskustvo paranormalnih pojava i čarolija desilo se kada je neprevaziđeni majstor iluzije i magije, maestro George Diamond u prvoj tački progutao gomilu žileta, a potom ih iz svog ždrela lagano vadio nanizane na vrpci. Potom je Diamond izveo spektakularnu tačku “leteći sto” koji je neobuzdano lebdeo po prostoru s tendencijom da “pobegne” na plafon. Iza toga smo Diamond i ja izveli tačku “vezivanje i oslobađanje žene”, gde sam u bondidž stilu bila čvrsto stegnuta i uvezana kanapima, a zatim nestvarnom čarolijom uz asistenciju dobrovoljca iz publike, u par sekundi hudinijevski preobučena i dalje ufalšovana i zarobljena, što možete videti u celini: (autorka: Kia) Samostalni transgender streepteas show sa elementima horror-a kao “višnjicu na torti”, izvela sam u završnici uz muzičku numeru After Dark, u potpunom mraku, uz poigravanje svetlošću i senkama, čime je program završen, a iza toga je promocija pretvorena u žurku uz vesele ritmove Bičarki na travi, fotografisanje sa fanovima, potpisivanje primeraka F booka, i urnebesni afterparty organizovan u moju čast u klubu Butler, gde se nisam pojavila. (Još jednom se izvinjavam prijateljima na ovom krajnjem “podbačaju” iz razumljivih razloga - prevelike fizičke i mentalne isceđenosti).     Zahvaljujem Vesni iz SeeCult-a koja je napravila sjajan video zapis cele manifestacije, izdavaču Pavlu Ćosiću i prijateljima Tobiću Tobiću, Aleksandru Maćaševu i Kii na predivnim fotografijama sa F book hepeninga, George Diamond-u na maksimalnoj prijateljskoj podršci i gala učešću u promociji, hvala svima onima koji su knjigu kupili, onima koji to nisu učinili ali nameravaju, kao i onima koji to neće učiniti, ali će je svakako pozajmiti na čitanje. F book je dobar način da sebi popravite raspoloženje ili uveselite druge.     U cilju promocije F book, gostovala sam prošle srede u dvosatnoj emisiji Centrifuga na: http://www.noviradiobeograd.com/ Najava emisije je bila: Bizarni literarni razgovor...O kosmičkom vaginizmu kroz manire književnosti sa margine koja preti da upravo to ne bude. Fluidnost queer identiteta… disperzivnost art-izraza raspakovan iz kutijice četvorostrugog horoskopskop tripovanja jedne i jedine nekrunisane ex-YU QUEER kraljice. Pomalo o uzorima, više o prizorima… a mnogo, mnogo više o savim novoj, najnovijoj F BOOK, zbirci priča između vaše znatiželje i Kosmoginine slobode!!! Ili, kako to reče Kosmogina itself, (niti trepnuvši tom zgodom): “Ne marim za lažni moral, kvaziintelektualce, snobove, mediokritete i dušebrižnike koji se iznenade i uvrede kad im skreneš pažnju da i njihovo govno smrdi. Interesuje me istina, podjednako kao i laž, kao i njihovo pakovanje. Tekst mora biti uzbudljiva kombinatorika pronalaženja i otkrivanja skrivenoga blaga, ali ne uvek na isti, već na razne načine…” A danas u 21 h na istim internet talasima u emisiji Dežurni Kvirci. Nije prvoaprilska šala! Gostovaću ovih dana u emisiji Beokult na 2. programu TV RTSa, o čemu ćete biti naknadno obavešteni.   Povodom F booka, najdraži mi je kompliment moje majke koja je oduševljena knjigom i pričom Female Troubles u kojoj je glavna junakinja, a koju ste imali prilike da pročitate na ovom blogu: https://www.blogoye.me/kosmogina/40643/FEMALE+TROUBLES.html   Pošto se rukovodim željama čitalaca i poštovalaca, dokazujući da moja književnost nije statična niti fantastična, već progresivna, interaktivna i pragmatična misija, posle gostovanja na radio talasima, dobila sam pregršt pohvala ali i kritika. Kritike dolaze od poklonika bdsm-a i odnose se na “moj površni, neozbiljni stav u odnosu na dominaciju i submisivnost”, te obećavam tim divnim ljudima, poniznim slugama i robovima da ću promptno zauzeti seriozniji psihološki pristup toj sferi i da ću se temeljnije - esejistički pozabaviti bdsm-om, jer je to svakako nedovoljno zastupljena, neistražena i neafirmisana oblast ljudske seksualnosti i seksualne prakse u našem društvu i okruženju. Robovi, oprostite mi, u pravu ste! I could offer more, You have to get more! I’ll do my best! Do tad čitajte F book i ne zanovetajte! Make up your mind!   Knjigu F book možete naći u knjižarama Plato, IPS, Beopolis, Mamut… nadam se i drugde, po ceni od 486 dinara. Rado ću organizovati još koju promociju u Beogradu i van njega, pružajući uvek nov, nadahnjujući kosmoorgazmički užitak jer moja književnost se gleda, sluša, dodiruje, miriše, guta… a ne samo čita.   Odavno sam kritički pisala o stereotipno koncipiranim književnim promocijama, te se trudim da moj javni nastup bude artistički erektivan, ekstatičan naboj koji angažuje i hrani čula i dušu, kao starogrčka gozba u cilju literarnih bahanalija. Tekst o tome ćete naći na: http://www.seecult.org/node/22592   http://kraljpajaca.mojblog.rs/p-kosmogina-ponovo-jase-ili-zasto-su-knjizevne-promocije-dosadne/98962.html   http://www.zarez.hr/210/z_esej.html   http://www.cunterview.net/index.php/Izlozbe-/-Osvrti/Kulturne-paralele-Zagreb-/-Beograd-ili-zasto-su-knjizevne-promocije-dosadne.html   Srećna sam što je promocija F book-a zaista bila nešto posebno i što se o njoj još priča..   “Ali gde su tu pikanterije Kosmogina, dokle da nas zavlačiš?”, pitate se vi. Pikanterije idu na kraju mili moji, nisam zaboravila. Ako sam uspela da vas nateram doovde da pročitate, zaslužili ste i malo ekskluzivnosti u ovom nadasve ozbiljnom mudimenzionalnom izveštaju.   Po završetku promocije, s primerkom knjige u rukama, prišao mi je jedan izuzetno zgodan mladić, vidno uzbuđen i zajapuren. Pokupio je pregršt mojih fotografija i zamolio da se potpišem i na njima. Napisala sam mu posvetu i ponudila ga pićem, što je na njega delovalo ohrabrujuće, te mi se poverio šapatom još uvek se snebivajući, ali vrlo učtivo, s pijetetom: “Kosmogina izvinite, vi ste zaista fantastični! Ja sam umetnik, akademski vajar i verujte da mi se nikada nije desilo da na promociji knjige, ili tokom nečijeg performansa, doživim takvu erekciju da nisam smeo da ustanem sa stolice celih 10 minuta kada su se svetla upalila. Znate, bio sam zatečen, nije prijatno da sa ovih napetih 27 cm šetam okolo….” Priznajem, bila sam i ja u šoku. Šta mislite na šta mi je nekontrolisano padao pogled iza toga? Eto, sad su i moji prijatelji shvatili zašto se nisam pojavila na afterparty-u. Mrzim da se ofiram, ali šta ću…   Od ostalih zanimljivosti koje su usledile, da bih valjano poentirala, parafraziraću prepisku s Facebook četa, sa jednim  “fanatičnim obožavateljem” – robom. Taj moj rob tvrdi kako je bio na promociji. I on je imao erektivni napad u svojoj žili. Ali on nije bio tako odmeren i snishodljiv, nego je istrčao iz Magacina u dvorište, hoteći da se olakša negde u blizini, u nekom skrivenom budžaku. Ali pošto nije znao gde, jer je prvi put u životu bio u Magacinu u Kraljevića Marka, ugledao je prolaz iza zgrade koji vodi na parking u susedno dvorište. Video je da je to mračni prolaz, kao neki tunel, pa je pomislio kako je to idealno mesto i utrčao je u njega. I taman je počeo da otkopčava šlic u trku, sav unezveren, kad tamo…. Stoji jedan drugi mladić i drhti. Šta mislite šta je radio taj drugi? Pa isto ono što je i ovaj prvi nameravao. I što je najluđe, naložena ko furuna, pitam ja ovog prvog (sa kojim četujem na fb-u): “ I šta je onda bilo?” A on kaže: “Pa ništa Gospodarice, zauzeo mi je mesto, preduhitrio me, ali me to nije pokolebalo. Drkali smo zajedno i gledali se zaverenički, i to je trajalo i trajalo… a onda smo zajedno i svršili.” A ja ga pitam: “Čekaj, jeste li nešto pričali tom prilikom?” A on tresne ko iz topa i sravni me sa zemljom: “Pa šta da pričamo Gospodarice? Reči su bile suvišne. Dovoljno je bilo što smo jedan drugom izdrkali, a verujte, ne bih rekao da je homoseksualac, nisam ni ja, ja sam čak i oženjen!”   Ako je i za F book marketing, mnogo je. Ti muškarci su nekad tako…. a tek robovi….     Tue, 31 Mar 2009 22:07:00 +0200 https://www.blogoye.me/kosmogina/61371/ promocija knjige: F book mesto i vreme: Beograd, Magacin, Kraljevica Marka 4 – subota, 07. mart u 20 h autorka: Kosmogina izdavač: Kornet, Karpos – Beograd 2009.   o knjizi:   F book je zbirka priča nastalih i publikovanih od 1989. do 2008. godine. Slovo F u naslovu (F word) se odnosi na inkrimisani ali najzastupljeniji izraz u engleskom jeziku – fuck(ing), termin koji je prevazišao okvire književnog i govornog područja, izašao iz seksualnog konteksta i ustalio se širom sveta kao sinonim nezadovoljstva, protesta, pogrde... F book bi mogla biti predstavljena kao Fabulouse Forbidden Female Fiction Force ili kao paklena hard-core zabava - produkt oslobođene, nesputane ženske seksualnosti i duha, spakovan u literarnu formu.     F book, uz podnaslov Preko crte, suočava čitaoca sa rodnim i transrodnim ulogama, unutrašnjim sukobima i spoljnim manifestacijama sa graničnih područja  seksualnosti. Sve je dozvoljeno, nema tabua, ograda i malograđanskog moralisanja. Začudnim miksom dokumentarnosti i fikcije, F book levitira između sofisticiranog književnog izraza i urbane poetike, s jedne i uličnog žargona i pornografske estetike, s druge strane. Ona je potencijalni trn u oku njiževne kritike i konzervativnog morala, interžanrovska provokacija i parodija  politički i kulturno (ne)osvešćenog i pervertiranog društva. F book čitaocu pruža vanvremensku zabavu, u kojoj je seks glavno sredstvo ali ne i konačni cilj. Van tradicionalnih pravila dozvoljenog ili prihvatljivog, ova neobuzdana prozna igra pravo je osveženje u domaćoj literaturi. Kroz višeznačne poruke, rafinirani humor i uvrnutu filozofiju nudi nam se suštinski alternativna i isceliteljska poetika Kosmičke Vagine.   o Kosmogini:   Kosmogina je autorka čija književna biografija počinje erotskom pričom u časopisu Duga 1989. godine, a nastavlja se prodornim uplivom u naučnu fantastiku (nagrada za najbolju priču Srpskog društva za naučnu fantastiku 2000, zbirka grupe autora «Nova srpska OFF i SF priča»;  priče objavljene u časopisima Galaksija, Profemina, Naš trag , Znak Sagite...).   Od 2000. Kosmogina se bavi istraživanjem na polju seksualnosti (dva eseja na temu istopolne i transrodne seksualnosti, od kojih je jedan nagrađen na konkursu Ulaznica 2003. Gradske narodne biblioteke u Zrenjaninu) i queer umetnošću (nagrada za najbolju priču Queer Zagreb festivala 2004. – «Porno star»). Posebno je aktivna na hrvatskoj književnoj sceni, gde objavljuje priče, kritike, osvrte i eseje u časopisima i na web portalima (Queer Zagreb, Zarez, cunterview.net, kupus.net, knjiški moljac). Redovna je učesnica queer festivala u regionu, na kojima izvodi grupne ili samostalne multimedijalne performanse. Kosmoginine tekstove preuzimaju mnogi sajtovi za kulturu, sajtovi LGBTIQ zajednica, kao i aktivističke grupe za ženska i manjinska prava (Anti-trafiking centar, Gej-Srbija, Queeria, Queer Beograd, Gay-Straight Aliance...).   Aktivna je na blogu:  www.blogoye.net/kosmogina Personal page:  www.kosmogina.org Kosmogina svoj rad upotpunjuje pozorištem, plesom, fotografijom i modelingom. Vrlo je ponosna na titulu boginje seksa i queer kraljice ex-Yu prostora. http://web2.slobodnadalmacija.hr/Kultura/tabid/81/articleType/ArticleView/articleId/25554/Default.aspx http://jutarnji.hr/zagreb/clanak/art-2008,10,9,,136417.jl http://www.ezadar.hr/clanak/prvo-lezbijsko-vjencanje-u-hrvatskoj http://loveartlab.org/slideshow.php?year_id=4&cat_id=95   Privatne podatke o sebi voli da izmišlja.              učesnici:   - urednik (izdavač) - Maljković Dušan (Karpos), Pavle Ćosić (Kornet) - Darija Žilić, književna teoretičarka iz Zagreba (pogovor) - Kosmogina   razgovor o knjizi:   - predstavljanje, uvodna reč - urednik Karposa D.Maljković (Ćosic) - razgovor sa Darijom Žilić, pogovor u F booku - čitanje odlomaka iz knjige   - audio vizuelna prezentacija priča, kratki filmovi, fotografije - nastup velikana magije Georgea Diamonda -illusion alive - Darija Žilić peva jazzy - prateći deo promocije - izložba ponuđenih rešenja za cover F book -  - serija erotskih fotografija "Kosmogina Erotic Art Modeling", poklon za kupce knjige - završni performance - koktel - posluženje   Niste verovali? Nisam ni ja. Vidimo se u Magacinu 7. marta. Uverite se da li sam zaista muško, kako se priča, da li sam luda i da li imam... talenta. Pipanje je dozvoljeno. DOBRODOŠLI! Sun, 01 Mar 2009 10:38:00 +0100 https://www.blogoye.me/kosmogina/59371/ Dragi moji robovi, sluge, potčinjeni i ponizni podanici, oprostite što nemam dovoljno vremena za vas, gužva mi je ovih dana, spremam promociju knjige pa nemojte da navaljujete da vas mučim i zlostavljam, jer dosta mi je obaveza i bez toga. Hvala što ste proširili područje mog delovanja i interesovanja, jer sam do nedavno verovala da sam obična umetnica, ponekad i književnica, ali na vaš zahtev i insistiranje sad sam i Gospodarica. Pošto se ja brzo saživljavam sa ulogom, a osamnaest robova nije lako opsluživati, jer iziskuju potpunu koncentraciju, vreme, pažnju i energiju, molim vas da mi se skinete s kurca na izvesno vreme, bar dok promocija F book ne prođe (bićete obavešteni ovih dana o tome, ali nemojte misliti da ću moći da vam i tada posvetim pažnju), pa se strpite malo i ne smarajte me na Face booku, nego kupite F book i čitajte, i gonite se od mene – na neko vreme. Ne stižem svima pojedinačno da pišem, pa koristim moje lično sredstvo javnog informisanja, umesto kamdžije i korbača, nemojte zameriti, ali obaveze tako nalažu, a i moji verni čitatelji će biti zadovoljni, kao i ostali. Sve vas podjednako volim, batinaću vas i dalje, krv ću vam puštati lagano, kaktusom vas šibati po guzici, mojnete me više uznemiravate, strpite se i ne cimajte na fb četu više, već me preporučite prijateljima i poznanicima... na čitanje. Darko, sve je u redu, prenosim naš chat verodostojno, da bi narod shvatio koliko sam opaka, surova i nemilosrdna domina, uz izvinjenje što ćeš malo sačekati, ali strpljenje je majka mudrosti, kao što sam i ja majka gordosti. Btw. voskiraću te, bondidžirati, okovaću te, mrcvariću te, ništa nemoj da brineš, uživaćeš u znoju i mukama, daviću te golim rukama. Ekspert za žensku dominaciju, kažnjavanje i emotivnu kastraciju Vaša Božanska Gospodarica Kosmogina   Darko: cao, heloooooo 3:43pmKosmogina cao srce Darko: sta ima 3:44pmKosmogina radim, eto i vikendom a ti? Darko: nista smaram se pa se pitam dal bi hteli da mi budete gospodarica :) 3:45pmKosmogina imam dosta robova na lageru, no naci cu vremena i za tebe ali do kraja meseca sam zauzeta Darko: hvala vam gospodarice 3:46pmKosmogina Sagni se nize robe kad to govoris i gledaj u zemlju javi se pocetkom marta sad odjebi, do tad sam zauzeta Darko: ok,gospodarice,a sta ce biti pocetkom marta nasta da se spremam:) 3:46pmKosmogina dotle ne uznemiravaj, da te ne bih nalupala po guzici Darko: dobro gospodarice 3:47pmKosmogina na slatko muchenje, a sta bi ti vise? Darko: sve sto vi kazete ja sam spreman da uradim :) 3:47pmKosmogina svakako robe, budi mi dobro , pa se cujemo Darko: dobro i hvala gospodarice 3:48pmKosmogina ajde pali, dajem ti voljno Darko: hvala gospodarice 3:48pmKosmogina zaboravio si da me poljubis u koleno za rastanak Darko: izvinite gospodarice 3:48pmKosmogina ajde lepo lizi mi koleno ceo minut hmmm, daaa Darko: ok 3:49pmKosmogina a sad se gubi, i sanjaj kako te korbachim Darko: ok,i hvala gospodarice 3:49pmKosmogina bices moja fina cica Darko: hocu 3:49pmKosmogina i bez smicalica Darko: dobro 3:49pmKosmogina njam njam, sladak si, zasluzujes mnogo vise Darko: hvala gospodarice 3:50pmKosmogina ali obaveze nalazu da sacekas teraj mi se sad s ociju, pa se cujemo drago mi je da smo popricali Darko: ok gospodarice i meni gospodarice 3:51pmKosmogina mrndž!!! <3 Darko: dovidjenja gospodarice 3:53pm Kosmogina adios robe, uzivaj Darko: dovidjenja gospodarice verno cu vas cekati   Sat, 14 Feb 2009 17:38:00 +0100 https://www.blogoye.me/kosmogina/58245/ Vraćam se jutros razdragano kući, kao ispaljena iz vatrometa, uz prazničnu  rasvetu ulica, poranila pre gradskih autobusa, posle jedne kinky žurke, po mrazu i snegu, još znojava od silnog stiskanja i đuskanja, gde mi je jedan mangup sipao nešto u sok, kako je na kraju priznao, a što nisam ni primetila, osim da mi nije hladno, iako je -9, iako sam čarape i brushalter u nekom budžaku na partiju ostavila, ali srećna što sam bar čizme i kaput pronašla, pa se ništa na meni ne primećuje. Posle te ludnice, stižem u svoje dvorište kao u budistički hram, prezagušena smrdljivim zadasima, dimom, bukom, površnim strastima i lošim pivom, stupam u svoju rajsku izolaciju, na moj lični koralni greben, dok mi škripi sneg pod nogama kao na Himalajima. Iz daljine opazih čudnu usamljenu priliku nasred dvorišta, iznenađeno se trgoh i priđoh da je bolje osmotrim. Sneško Belić? Više od toga! Sablasno bela, ledena muška figura, snežna skulptura, snažnog izražajnog torzoa, još izražajnijeg spolovila, obezglavljena, bez ruku, usred ove ledene zore, nekog čeka, kao da zove, taj trup bez glave, bezruka utvara, velikim kurcem obdarena, al s druge strane zakinuta više od Venere Miloske.     - Za ime sveta, šta je sad pa ovo? - ote mi se naglas. U to odjednom iz tela snežnog, do mene dopre prigušeni jecaj, tužni krik u hropcu. - Kosmogina! Kosmogina! Dušice dobra, fina! Ja sam dobri Deda Mraz, okovan ledom i zarobljen u telu ove kurate nakaze! Taman sam krenuo kod tebe Kosmogina, kada me je zla veštica – ledena kraljica, začarala baš ovde u tvom dvorištu, jer sam kasnio sa isporukom novogodišnjih paketića deci, tokom praznika. Sad mi je potreban topli poljubac vrlo napaljene ribe, da otopi ovaj ledeni okov, da me spase mladog, da bih i dalje mogao nesmetano da radim i usrećujem decu, a ne da od mene ostane bara, kad se sneg otopi ovih dana. Kosmogina, Kiss me to my Dick, kad već glavu nemam, onda moraš tu, da čarolija nestane, da mi se sreća osmehne, kao i svoj deci na ovome svetu, da ih ne razočaramo sledeće godine, da dobiju svi poklone, a ja više neću kasniti sa dodelom plaketa, obećavam! - Kakvih sad plaketa? Deda Mraze, zajebavaš li ti mene ovde, nasred moje staze? - Ama paketa, Kosmogina, Bog s tobom, kakve te plakete spopale? Kažem: dečijih paketa, paketića, poklončića...za malu dečicu...mališane... Razumeš li ti mene Kosmogina? Ne oklevaj, nego ljubi, ko što sam ti rek'o, ionako nema ovde nijedne napaljene cice na puškomet unaokolo osim tebe. Sad samo od tebe zavisi! Mila Kosmogina, hajde, hajde, samo ti polako, poljubi kurac Deda Mrazu! Tvoj topli dah skinuće prokletstvo ledene kraljice, moje okrutne poslodavke, a dečica mala će moći da odahnu! - Aha, tako znači. Nego bre Deda Mraze, moram da te pitam nešto pre no što ti poljubim kurac i oslobodim te. - Ajde mila, samo pitaj, al požuri brate sestro, toliko mi je neprijatno koliko mi je dignut cele noći, pa još smrznut, pa još krut, boli bre sestro, bolje da ne znaš! Em ne mogu da mrdnem ni makac, nemam glavu, pričam iz glavića, pa vidi kako mi je otekla patka, baš je hića! Kiss, Kosmogina, quick hot kiss! Gledam mu u tu sleđenu alatku u neverici, hoću da se smejem, ali ne smem zbog ozbiljnosti trenutka, pa se setim da reče kako je krenuo kod mene, što nije odavno učinio, ali proradi mi crv: - Nego Deda Mraze, kako ja da znam da si ti pravi Deda Mraz, a ne neki zloduh, đavo ili govno? Čime ćeš ti sad potkrepiti istinitost svojih tvrdnji? Šta si meni u svom džaku doneo? Ja sam dobra devojčica, i ja imam želje. A gde su onda pokloni za mene? Pusti sad decu! Njima uvek svi sve kupuju! A ko će meni da kupuje Deda Mraze, i želje da mi ispunjava, kad sam ovako uboga umetnica? Šta mi vredi bogatstvo duhom, kad mi niko ništa celu večnost nije poklonio. Nisam uspela ni nove gaće sebi da priuštim za Novu godinu, a kamoli šta drugo. - Samo ti reci Kosmogina šta ti treba, sve će ti želje biti ispunjene čim me u kurac snežni poljubiš! Hajde molim ti se Kosmo, znam da si ženska sila i da imaš stila!     Radoznalost bude jača od razuma, sagnem se malo, poljubim ga onako ovlaš jezikom u ledeni glavić, i gle čuda, otope mu se odmah muda, sklizne onaj sneg sa njega, i evo ga odjednom preda mnom, smešni kostimirani Deda. Učini par sklekova, da razmrda ukočene udove, izbaci sneg iz čizama, otrese kaput, začešlja bradu i pokloni mi se: - Hvala ti Kosmo, nek si mi živa i zdrava! Ovo ti nikad zaboraviti neću. - Ček ček Deda, pusti sad zahvalnost, od toga se ne živi, da vidimo šta si mi to spremio, i zašto si toliko neodgovoran čiča, kad kasniš sa isporukom toliko dugo dobroj deci, kao što sam i ja sama. - Pa dete moje drago, nemoj sad i ti da mi popuješ, živi se, veseli se, znaš i sama, distance su prevelike, pa malo kašnjenja nikome ne smeta, nego gde mi se dede onaj džak s poklonima? Hej gde nestade? - Eno ga u drugom kraju dvorišta, ajde uprti to na leđa, pa idemo kod mene na kuvano vino, da se ugrejemo i unormalimo, da mi lično poklone predaš u ruke, vidiš da sviće jutro, nemoj da nas neko ugleda ovde, svašta će mi nalepiti, kao i obično. - Ajd ajd, jedva čekam! – reče dedica, i dođosmo kod mene kući, u moje toplo gnezdo.     Dala sam mu dva peškira, da se akomodira, da se istušira, da se revitalizira, skuvala najskuplje vino, začinila cimetom i karanfilićem, gledam u onaj džak, al ne diram, čekam da izađe iz kupatila. Skoro sam zaspala čekajući. Jutro svanjava, a Deda Mraz se banja. Nema sluha, sve neke narodnjake u kupatilu pevuši, vidi se da je ljakse u duši. Kad evo ti ga posle pola sata, izlazi iz kupatila jedan mirišljavi bata. Mlad, zgodan i stasit, ni traga od onog čiče od malo pre. Peškir oko struka omotao, a sve ostalo na izvolte, mlado telo, lepo lice, koža ko u bebice. Skočim sa stolice, potpuno se smela, niti sam slutila, niti sam htela. - Ćao ribo, gde si? – poče on da šmekeriše, srknu gutljaj vrućeg vina, pa drugi, pa treći – Mmm, milina živa! - Hej, pa ti nisi pravi Deda Mraz! Koji si ti gmaz!? Prevarant i folirant! Znala sam! - Bože dete, šta ti bi? Gde živiš ti? Zbacio sam one vlažne krpe sa sebe, to mi je kostim, ko da nisi znala, to je samo službena uniforma, a ja sam Deda Mrazov sin Mladić Mraz, koji samo ovako opakim cicama dolazi u goste i donosi im poklone koje požele. Deda Mraz je za decu, a ja za takve nestašne devojčice kao što si ti. Zbaci onaj peškir oko struka, i poče da ga druka. Ja se prenerazila. - Ma nemoj da kenjaš Mladiću Mraziću, ne treba meni tvoja kita, nego poklon mi sada daj! Gde je moja knjiga što se F book zove? Zar nisi obećao još pre godine Nove? Kakva je to ispala? Čitaoci čekaju, dobri ljudi i još bolja deca! Ja više ne znam šta ću, sad mi se jeca! - Hej mala, ne teraj šegu! F book nema veze sa mnom! To pitaj svoje izdavače! Oni te zavlače! Nego gledaj šta sam ti doneo srce. Ima u džaku raznih đakonija za tebe, sve ono što ti zaista treba, nećeš valjda sad da mi praviš probleme. Lutko, nije vreme. -  Bože me sačuvaj, kakav nitkov! Oblači se brzo, nemoj da si se drzno... nego ajd, šta je tu je, vadi poklone, baš da vidim šta si mi namenio, Bog te skamenio! A u džaku: odelo od lateksa, moj broj čizme od kože, štikle do plafona korbači, bičevi, lisice, lanci i katanci oficirska kapa državne bezbednosti, kao salivena bunda od divljeg vepra, tek sašivena silikonske maske, pendreci, električne kite, gumene lutke, palice za bejzbol, i štogod još... Eeee, tu se raznežim kao prava dama, i shvatim da mi se srce slama. Nije tako loš ovaj Mladi Mraz, ma koliko izgledao gmaz. Doskočim do njega i raspalim ga palicom posred čela. On tresnu o zemlju i poče da cvili, ali ga brže bolje opkoračim i vežem lisicama za nogu od astala, a lancima oko struka. Pa mu noge zavežem za radijator. Pa uzmem onaj vibrator... Pa mu prilepim katode na jaja... pa uključim struju... pa ga polijem ladnom vodom... pa ga išibam do krvi... pa mu gurnem u ... A on sve u šesnes' vrišti od sreće, malo se dere, od straha sere, ali uživa, uživa, bitanga jedna bedna, samoživa. Hoće još, i moli i kuka: - To mi radi Kosmogina! Biće F book-a! Tue, 13 Jan 2009 20:38:00 +0100 https://www.blogoye.me/kosmogina/56046/ IZLOŽBA PONUĐENIH REŠENJA ZA NASLOVNICU F BOOK-a     S neskrivenim ponosom najavljujem moju prvu samostalnu zbirku priča F BOOK, koja uskoro izlazi u zajedničkoj realizaciji dve renomirane nezavisne izdavačke kuće KARPOS i KORNET. http://www.karposbooks.com/ http://www.kornet.co.yu/illegalAbout.php   Kada neko ima prijatelje umetnike, kao što je to moja sreća, onda dobije briljantna rešenja za naslovnu stranicu knjige, te ovu F cover izložbu domaćih umetnika-dizajnera predstavljam počastvovana njihovim nesebičnim trudom i neiscrpnom maštom. Ova izložba će propratno ulepšati i promociju knjige, s tim što od poštovanih čitalaca, uz kritičke komentare očekujem i glasanje za izbor najboljeg rešenja koje će krasiti knjigu, o čemu se ovih dana konačno odlučuje.   Pozivam zainteresovane umetnike da učestvuju na ovom neformalnom konkursu i ponude svoja rešenja za naslovnicu, uz garanciju da svakog učesnika očekuje pristojna novčana naknada, izvesna umetnička afirmacija, kao i moja velika blagonaklonost.   Pre svega zahvaljujem Sani Garić, multimedijalnoj umetnici i dizajnerki čije je idejno rešenje stilizovanih stidnih dlačica na venerinom bregu u obliku slova F, odmah usvojeno kao «right to the point».   Zahvaljujem Boži Miloviću, BozzArt Studio, autoru fotografije ženskog torzoa - pošto mi je prijateljski ustupio i dao na dalju obradu - eksploataciju:   Biliana Rakočević, art fotografkinja: http://photo.net/photos/Biliana     Ivan Stanić, multimedijalni umetnik, web dizajner:     Vladimir Opsenica, web dizajner, multimedia art:     Nikola Ojdanić, primenjeni umetnik, slikar, stripocrtač, karikaturista     Marko Matić, grafički dizajner, stilista, multimedia art:   Kosmogina, photo pokušaj   Budite strpljivi... uživaćete u mojim pričama kao što i ja uživam u vašim komentarima.   Ako nemate strpljenja, pišite mojim izdavačima, naručite F book u pretplati uz popust, i recite im da požure... Najvernijim čitaocima blogerima poklanjam po primerak sa posvetom, što se odnosi kako na simpatizere, tako i na sve oštre kritičare koji ne skrivaju svoj identitet. Thnx & Cheers! Wed, 19 Nov 2008 14:05:00 +0100 https://www.blogoye.me/kosmogina/52609/ ŠAH MAT PUŠENJE - Ma ne znam šta da radim, ovaj moj je nadrkan ceo dan! Jebe me u mozak, dupe mi pomera! Ako misliš da možeš nešto da učiniš, dođi po mene oko 8. Sjebana sam! Tiho je govorila telefonom moja prijateljica Tamara, što me je baš pogodilo, jer su mi upravo javili da sam na spisku gostiju + 1, za džez svirku u Bitef art kafeu to veče, a znam da se na to ložila još od prošle nedelje. - Odobrovoljićemo ga mila, ne brini, dolazim! - rekla sam. Namontirala sam se najbolje što mogu i stavila najbolji parfem, koji na sve mužjake deluje podjednako razoružavajuće i pogubno.   Kada sam se u njihovom domu obrela nešto iza 8 h, zatekla sam ih u standardnom hejtovanju. Tamarin muž Dario je bio u dnevnoj sobi ispred TVa, dok se ona u kuhinji bezvoljno hrvala sa gomilom neopranog suđa, trpajući ga u mašinu na pranje. Najnormalnije sam zasela kod njega u sobu, a ne u kuhinju, i odmah započela neusiljenu konverzaciju. - Gde si frajeru, nisam te odavno videla? Nešto si zamišljen? Ne potresaju te valjda krah svetske berze i bankarska dubioza? Kako kod tebe u banci? Frčno, a? Pokrenut na razgovor, Dario je spontano razvezao viziju globalne finansijske krize, odbranu pozicije banke u kojoj je zaposlen, kolebanje valute... a pošto je naš razgovor dobijao na dinamičnosti, dok je Tamara i dalje čangrljala sudovima u kuhinji, ponudio me je pićem i ustao da nam natoči po viski. Nije doneo tri nego dve čaše, a ja sam na to lepršavo odskakutala do nje u kuhinju, uzela led i još jednu čašu, i rekla joj što glasnije – «čeka te viski u sobi, 'ajde zajebi više te sudove i počni da se spremaš!» i dotrčkala nazad, da bih se što pre posvetila našem mrzovoljnom bankaru. Pili smo već drugo piće kad se Tamara pojavila na vratima sobe i sa osmehom na usnama, glumeći prekor rekla: «Hoću i ja svoje piće bezdušnici?», i pridružila nam se na par minuta, uz par gutljajčića, a onda poletno odjurila u kupatilo pod tuš. Ubeđena da Dario nije imun na moju koketeriju, slušala sam ga s punom pažnjom, netremice, trepćući trepavicama premazanim teškim slojem maskare, dok smo uz vesti na B92 rezimirali bankarski kolaps Islanda, veliku potražnju i rekordnu čitanost Marksovog Kapitala, izlaz iz državnih dugova i kredita, kamatne stope, štednju i osiguranje... Kad sam kod trećeg viskija naivno izjavila da sam presrećna što nemam nikakav bankovni račun, niti kartice, niti akcije, niti bilo kakve investicije, zadivljeno me je pogledao i rekao: - Bravo! Baš si srećnica! I moja žena je isto tako bezbrižna, ali zato mi konji, vaši muževi, imamo glavobolje duplo i za vas koje ih nemate. Vi znate samo da troškarite i šetkate se po kulturnim događajima, a mi crnčimo po ceo dan, plaćamo račune, otplaćujemo kredite, uveče smo isceđeni ko krpe, ni za krivi kurac nismo, ko što i sama možeš da zaključiš iz priloženog... Za razliku od vas, poletnih kulturološkinja i feminističkih aktivistkinja....da se ne bih izrazio grublje...» Pala sam sa stolice od smeha. Tim pre što je za sve rečeno bio u pravu, no dala sam sebi malo fore da osmislim povratnu. Klekla sam na kolena: - O ti presvetli mučeniče u kandžama svoje beskrupulozne supruge, tužna žrtvo ekonomske nepravde i loše politike, kako ne dati potvrdu rečima tvojim! Kao da ta bolna istina nije sasvim vidljiva i opipljiva. Nego hajde budi frajer do kraja, ubaci se u prnje i kreni s nama na džez, da vidiš kako je uz minimalan trud kulturno bogaćenje u skladu sa duhovnim rastom i napretkom, što je naš prioritet. Živni malo, otkravi se, razmrdaj išijalgikus, da te pritisnemo u gužvi između naših oblih guzova... preznojićemo te i rastrešćemo te... dok nam Bred Mejson zvucima svoje trube struji kroz kičmenu moždinu, golica nam čula i gmiže ispod kože... Na šta se sad i on prosuo od smeha i nekoliko puta ponovio «šta? ko? Bred the Who? Mejson?» Tamara se pojavila iz kupatila doterana, kao preporođena. Odmah se latila svoje čaše viskija, i znatiželjno pitala čemu se tako slatko smejemo. - Ogovaramo tebe, ništa specijalno! – rekoh - baš sam se sa ovim divnim čovekom - tvojim mužem, pitala kako bi ti sad reagovala da si izašla iz kupatila i zatekla nas na gomili, kako se krešemo ovde na kauču u dnevnoj sobi? Kakav bi ti bio izraz lica i koja rekacija nad tom nesvakidašnjom scenom? - Samo vi izvolite dečico, - rekla je Tamara nehajno, – imate vremena dok se ne našminkam i završim spremanje. Ako bi to njega učinilo srećnim, slažem se. Ja volim da moj muž bude srećan i da jebe šta god poželi. Pa i tebe, ako treba. Nemam ništa protiv! Meni je tolerancija jača strana, za razliku od njega...   Dariove oči su već bile zamagljene, osmeh na licu vragolast, a obrazi i uši neprirodno ljubičasti. Bio je već polupečen. Napalio se i na samu pomisao, ideju. Odmah se izjasnio da možemo da mu radimo šta god želimo, da se neće protiviti ničemu, i da  otpočnemo sa skidanjem, jedna pa druga, ili obe zajedno, da mu je svejedno i da je spreman na sve. - Aaa nećemo tako mico maco!  - rekla je odlučno Tamara. – Nećeš ti nama da propisuješ šta Mi treba da radimo, nego ćemo da radimo ono što Mi želimo, a ne što Ti želiš. Jedino tako. Naša je igra, naša su i pravila, jer smo nas dve ovde glavne, a ne ti. Ti si u našem programu, a ne mi u tvom. Što sam zdušno podržala s odobravanjem, pošto je naprečac postalo vrlo zanimljivo.   - Važi, važi, pristajem na sve... – poslušno je zacvileo Dario. Bio je zavaljen na kauču, relaksiran i u punoj erekciji, dok mu je Tamara polako otkopčavala šlic pantalona. Sedela sam na stolici napeto nakostrešena, pušila cigaretu i pitala se kakav mu je i koliki. Wow! Znam ga tolike godine, ali sad mu prvi put vidim đoku, pa još pri tom nabreklog do prsnuća. Tamara mu je drkala pitona pažljivo i sporo, a onda je teatralno počela da mi ga predstavlja kao retku nezasitu zver, uvek spremnu na seks i trpanje bez predumišljanja, sa jednim fenomenalnim, tajnim kvalitetom, koji je vrlo uočljiv - na šta sam se ja zainteresovano upiljila u njegov kurac kao da je neko novo svetsko čudo. - Zar ne vidiš  da je Dariov kurac obrezan? – rekla je značajno. - Wha-wh-wh-whattt?! For Gods Sake? Skočila sam na noge i smesta mu se približila sasvim blizu, da bih ga što bolje osmotrila. Tamara je za kratko prekinula drkanje radi prezentacije. Bila sam zatečena. Stvarno izuzetan primerak! Blistav, snažan, veličanstven. Bez ikakvih suvišnih detalja. Ogoljen. Gladak. Crvena, tvrda žila sa usijanom pečurkom na vrhu. Na šta sam morala da reagujem: - Neverovatno! Pa ja tek sad shvatam tu blagodat i tu sreću. Ne samo što mu je kurac obrezan i veličanstven, nego su mu i jaja moćna. Ček malo da opipam, da zagrejem ruke. Maznula sam ga za jaja nestašnim prstima, sa obe šake, dok mu je ona i dalje drkala. - Očarana sam. Kakav superiorni đoka, i ta predivna bizonska muda... a kladim se i da lepo miriše... što mogu odmah proverim. Prinela sam lice i njuškala mu kurac nozdrvama i usnama, ispitivački, bez žurbe, a ona mu je i dalje drkala. Uzdisale smo u glas i dahtale snažno, kao u najluđoj porno parodiji, a on je oči držao zatvorenim, i disao teško, nemoćan da se odupre, kao paralisan. - Ne samo da ovaj predivni obrezani kurac moćno izgleda i miriše, nego sam ubeđena kako je vrlo ukusan, pa ću malo i da ga probam... mmm... Obujmila sam ga čvrsto usnama, i saterala mu glavić par puta, duboko u svoje grlo, do grkljana... i dalje mu masirajući jaja. Kad je potom ubrzala pokret ruke, stisnula sam mu iritirani rub glavića između jezika i nepca vrlo proračunato... da bi on već u sledećem trenutku pustio hroptavi krik, kao najavu svršavanja, a ja brzo trgla glavu unazad. Sperma je nekontrolisano štrcnula u tri jaka mlaza, koje je Tamara mahinalno usmerila iznad njegove glave, tako da se stvorila sluzava slivajuća beličasta fleka na zidu iznad kauča, kao posledica praska...   Blenula sam kao hipnotisana u nju, sa bezazlenim, neinteligentnim osmehom, presrećna što ni jedna jedina čestica nije otišla u mom pravcu. Dario je ležao i dalje, otkopčanog šlica, smiren, kao bubica.   Vratila sam se svojoj stolici i svojoj čašici viskija, kao da se baš ništa nije desilo – i odmah saprala grlo. Tamara je ustala i ostavila Daria onako raspojasanog, obeućenog, ali egzaltiranog. Uzela je svoj mantil sa čiviluka, a ja sam ustala i uzela svoju jaknu. - Kasnimo na svirku. Budi nam spokojan, pa sledeći put... možda proširimo repertoar!  – dobacila sam u njegovom pravcu ležerno. A Tamara, nikad lepša i nikad samouverenija,  pre nego što je izašla kroz vrata, dobacila je onako, više prijateljski nego strogo: - Zašto si se ukočio, da li ti je dobro? Hajde ljubavi, ćaos, i nemoj da me ta ljiga dočeka na zidu kad se vratim. Krpu u ruke odmah! To je tvoje maslo. Izletele smo napolje kao furije. Dok smo hodale ulicom, smejale smo se kao lude. Kad mi je pokazala par fotki koje je napravila mobilnim telefonom, što ni u snu ne bih predpostavila, odlepila sam. Nadrkani kralj ne može da ima baš ni najmanje šanse protiv dve ujedinjene dame...pa da mu je još toliki. Nenadjebive smo. Fotografija preuzeta iz filma WR: Misterije organizma (1971.) Dusana Makavejeva, na linku https://www.blogoye.me/a620/42203/Dusan+Makavejev-WR%3AMisterije+Organizma(1971)%5BDVD-rip%5D.html   Sun, 09 Nov 2008 23:33:00 +0100 https://www.blogoye.me/kosmogina/51863/ TRIUMPH OF LOVE AND QUEER, OUT OF BORDER... GREEN WEDDING, QUEER ZAGREB 2008., FINAL PERFORMANCE Zagreb, Jutarnji list - Petak 10. oktobar 2008. Kosmogina sa nevestama Annie Sprinkle and Beth Stephens Kosmogina sa fanovima, posle performansa u SC-u (ITD scena) - queer party. Osmeh na licu Njenog Kraljevskog Velićanstva i Preuzvišenog Prvosveštenstva: UPDATE Sun, 12 Oct 2008 16:38:00 +0200 https://www.blogoye.me/kosmogina/49902/                                                     (eksponat sa izložbe Queer festivala, ALU Sarajevo) Na prostoru ex-Yu regije, Queer i sve vezano za taj pojam, još uvek uznemirava zle duhove, diže oblak prašine u javnosti i provocira govor mržnje, fašizam, diskriminaciju, homofobiju,  nasilje i teror. Posle incidenata koji su se u dve nedelje septembra 2008. dešavali na Queer festivalima u Beogradu i Sarajevu, shvatamo da Srbija i Bosna beznadežno klecaju za Evropom i da će možda jednog dana, u dalekoj budućnosti, postati demokratske zajednice kakvima se danas predstavljaju. Peti po redu Queer Beograd festival je trajao od 18. - 21.09. Učestvovala sam na otvaranju i učinilo mi se da organizatori preteruju s tajnovitošću održavanja programa i strahom za bezbednost učesnika i posetilaca. Drugog dana festivala, stigla je vest o nasilju ispred kulturnog centra Rex. Desetak maskiranih nacista je fizički napalo manju grupu učesnika/ca iz inostranstva, od kojih je jedan završio sa polomljenom šakom, a ostali ugruvani, u modricama. Jedan od napadača je uhapšen. Atmosfera festivala je bila narušena, ali je on uspešno okončan i pored toga. Obeshrabruje činjenica kad u sopstvenom gradu strepiš za ličnu bezbednost i igraš se skrivalica zbog grupe ostrašćenih nasilnika. Još više uznemirava to da se u Beogradu često dešavaju fizički napadi na osobe LGBTIQ populacije, da nasilnici najčešće ostaju nekažnjeni i da su problemi lične slobode manjinskih grupa nerešeni. Da li je moguće da je u velegradskoj srpskoj prestonici neko danas ugrožen samo zato što drugačije misli, izgleda ili priča drugim jezikom? Queer festivali širom planete postoje radi razmene kulture i umetnosti, promocije ljudskih, ženskih i manjinskih prava, kao i prava na različitost. Oni donose bogat pozorišni, filmski, muzički, umetnički i edukativni sadržaj. Queer Zagreb festival ima najdužu tradiciju i šest godina unazad odvija se uz podršku establišmenta. Prošle, 2007. godine, najveći napad (eksces) je bio vezan za promotivni plakat festivala na kojem Ivo Dimčev (Ivo Dimchev), internacionalna zvezda, genijalni performer, umetnik i koreograf, sedi u fotelji, obnaženog tela, prekrštenih nogu, u visokim potpeticama. Dežurni moralisti su protestvovali iritirani «nagim muškim telom», cepajući festivalske plakate po centru Zagreba, ali su izgubili argumentaciju kada su organizatori uzvratili izjavom da ne shvataju zašto u poplavi reklama i bilborda gde su ženska tela izvulgarizovana do krajnosti, jedno maskirano/androgino/neprepoznatljivo muško telo izaziva toliku pozornost. Nije bilo nekih većih neprijatnosti osim ove, dok kvalitet programa festivala, koji je bio vrlo posećen i hvaljen, niko nije mogao osporiti. http://teatar.hr/95/lili-handel/ http://www.dnevnikulturni.info/recenzije/kazaliste/109/queer_zagreb_2007/ Queer Sarajevo festival (24. – 28.09.) je u programu najavio Dimčeva s predstavom Lili Handel, a ja sam bila vrlo ponosna na tu, meni dramatično važnu činjenicu, da nastupam s vlastitim performansom dan pre njega. Ali, u Sarajevu su organizatori doživeli pravi progon i pogrom, što su takođe i svi učesnici, gosti, prijatelji i simpatizeri festivala osetili na svojoj koži. U Sarajevu mi se čak i beogradski incident učinio bezazlenim, naspram strahote koja se desila. Pretnje  islamskih ekstremista «pravdane» su nepoštovanjem muslimanskog praznika Bajrama i održavanjem festivala u vreme posta - meseca Ramazana. U štampi i na web portalima su prenošeni i objavljivani tekstovi neprijateljskog, pretećeg sadržaja, uz more dezinformacija, kao što je ta da će u Sarajevu biti održana Gay parada, što nema nikakve veze sa queer festivalom, ali su sa svih strana, isto tako, stizali afirmativni tekstovi i pisma podrške. http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=108511 http://teatar.hr/5188/frka-oko-queer-sarajevo-festivala/   Otvaranje festivala je upriličeno grupnom internacionalnom izložbom fotografija, skulptura i instalacija u Akademiji Likovnih Umetnosti. U toku izložbe, stotine razularenih vehabija okupilo se ispred Akademije skandirajući fašističke parole «Ubi' ubi' ubi' pedera!»  pokušavajući da provale vrata i upadnu na Akademiju, uprkos pojačanom obezbeđenju. Velika staklena ulazna vrata su pukla pod udarcima kamenja. Dobili smo uputstvo da ne napuštamo zgradu dok nam se ne obezbedi sigurna pratnja kroz sporedne hodnike i zadnji izlaz, do taksija koji će nas čekati, i savet da odemo direktno do hotela gde smo smešteni i ne napuštamo ga do daljnjeg. Skandiranje i protesti ispred zgrade nisu prestajali.   Vehabije su imali ljude ubačene među posetioce izložbe, koji su mobilnim telefonima fotografisali pojedine aktiviste, učesnike i volontere, i odmah slali te fotografije vandalima napolju, radi lakšeg prepoznavanja. Pratili su automobilima taksije kojima su učesnici prevoženi. Posle okončane izložbe i razilaska zvanica, napadali su taksi vozila kojima su se učesnici prevozili. Jedno taksi vozilo je oštećeno od udaraca bokserima po staklu i šoferšajbni, i tu su se otvorivši vrata dočepali jednog mladića i polomili mu nos kundakom pištolja. Bilo je pregršt zlostavljanja i pretnji, kako organizatorkama, tako i pojedinim novinarima, o čemu je sutradan u udarnom dnevniku FTV govorio novinar i pisac Emir Imamović, svedok zbivanja. http://tinypic.com/player.php?v=30s8x2f&s=4   Slika bezočnog nasilja je putem medija otišla u svet tog dana. Nastupilo je kolebanje da li da se festival prekine ili nastavi. Sutradan se još ništa nije znalo o tome, promenjeno je vreme održavanja programa, održana je konferencija za štampu, i popodne u Medija-centru gde smo se svi okupili, rečeno je da nam niko ne može garantovati bezbednost i da se zato performansi otkazuju, a ostali program pomera i sužava. Tada smo videli i mladića s polomljenim nosem koji je proveo noć u bolnici. Nimalo prijatno. Instruirani smo da se kroz grad ne krećemo u grupama, da ne budemo upadljivi, da ne koristimo taksi vozila po pozivu, jer se ispostavilo da su i neki taksisti dojavljivali gde se queer skup održava. Organizatorke su bile očajne zbog razvoja situacije i vrlo zabrinute za nas, našu bezbednost, kao i svoje lične živote. Pretnje su eskalirale kada su ekstremisti na Youtoube-u postavili plakat queer festivala, gde je ubačeno lice jedne od organizatorki s nožem preko grla. Bizarno!   Taj pritisak više niko nije mogao da podnese. Otkazano je sve. Srušilo se sve. Prvi Queer festival u Sarajevu, uz toliko straha i žrtava, nosi pečat nasilja i bezumlja. Zašto je tako moralo biti? Poslednji rat koji je najviše besneo na ovim prostorima, vidljivo je razorio i unazadio Bosnu. Ljudi su tu preživeli najveći pakao i to je očigledno ostavilo traga. Zle strasti još uvek tinjaju. Sva sreća, ne bukte, ali se učestalo rasplamsavaju. S druge strane, Queer je naviknut da bude stigmatizovan, etiketiran i marginalizovan. Queer ne poznaje i ne priznaje razlike ni u jednom segmentu društva, izdiže se iznad građanskog i provincijalnog uma i nametnutih konstruktivizama, objedinjuje verske, nacionalne, etničke, kulturne i socijalne razlike, i afirmiše ravnopravnost nezavisno od boje kože, jezika, pola i seksualne orijentacije. Queer podržava svaku različitost, ali je istovremeno i negira, što je subverzivna filozofija, ali ona kao takva nije ni militantna, ni ksenofobična. Queer se rukovodi miroljubivom politikom povezanosti i kreativizma, i istina je da tu nenasilnu, ali odlučnu borbu predvode aktivisti, pripadnici LGBTIQ zajednica, što inkorporira fokusiranu mržnju usled homofofobije.   Za vehabije sam čula prvi put pred dolazak u Sarajevo, a tamo sam boravila mnogo puta osamdesetih godina prošlog veka. Tada je postojala samo raja, a vehabije niko nije spominjao. U Wiki-ju piše da je “Vehabizam konzervativni pokret u Islamu koji se utemeljio koncem 17. i početkom 18. vijeka”, a homoseksualnost postoji od kako je sveta i vijeka, od Antičke Grčke i Starog Rimskog carstva, drevnog Orijenta... hiljadama godina unazad, od postanka ljudske vrste. Kako je moguće da mladi ljudi koji su duboko religiozni, danju poste i mole se po džamijama, u slobodno vreme jure pedere da ih biju? I ne samo da jure pedere, nego rasteruju i zaljubljene heteroseksualne parove koji se ljube po parkovima, jer je po islamskom zakonu razmena nežnosti na javnom mestu nedopustiva, pod pretnjom smrću!!!??? Zaista sumnjiva životna filozofija. http://p100.ezboard.com/fbalkansfrm166.showMessageRange?topicID=471.topic&start=21&stop=37   Tamo vehabije, ovde obrazovci, onde nacisti, ovde i svuda huligani, navijači... Mehanizam nasilja je svuda isti ili sličan, i podrazumeva «hejtizam»: vandalizam, fašizam, nacizam, nacionalizam, konzervatizam... Ni po tome nismo izuzetno posebni. Osim ako nismo Queer.   Queer Zagreb festival je u toku (01. - 09.10.), i nepobitno je da on najuspešnije opstaje i održava aktivizam u kontinumu tokom cele godine, mimo samog festivala, kroz filmske projekcije, štampana izdanja i izložbe, kao što je nedavno održana izložba "Nacistički teror nad homoseksualcima od 1933. - 1945.", praćena promocijom potresno dokumentovane knjige „Muškarci s ružičastim trokutima“ Heinza Hegera. To je mnogo delotvornija borba potiv diskriminacije i fašizma. Stalna prisutnost, vidljivost i aktuelnost. http://www.queerzagreb.org/nazi.html http://www.jutarnji.hr/kultura/fotografija/clanak/art-2008,9,16,,133515.jl http://www.hdlu.hr/2008/09/nacisticki-teror-nad-homoseksualcima-1933-1945/ http://www.kulturpunkt.hr/i/najave/2201/?year=2008&month=8   Queer je prirodno stanje duha i svesti, a moje učešće u njemu je lični izbor i slobodna volja. Takvo stanje svesti diktira normalno ponašanje u nenormalnim uvjetima i vanrednim okolnostima. Grupa učesnika festivala iz Hrvatske i Srbije, koja je bila smeštena u istom hotelu na Baš Čaršiji, jednoglasno se oglušila o upozorenja organizatorki o merama bezbednosti. Prekršivši data obećanja, nas desetak se slobodno otisnulo u Sarajevo by Night, Sarajevo puno finih kafea, sjajnih bircuza, ašdžinica, ćevapdžinica, noćnih klubova, dobre zabave, predivnih ljudi i pozitivne energije. Alah je bio milosrdan i naš «queer ogranak» je posle vehabijske golgote nagrađen super provodom i nezaboravnim utiscima iz srca grada. U budućnost treba uvek gledati «kroz ružičaste naočare».                                                                            (Queer for Freedom, photoes by Kosmogina)                                                             Sun, 05 Oct 2008 12:06:00 +0200 https://www.blogoye.me/kosmogina/49453/ Ko se zatekne u Zagrebu od 29. maja do 01. juna, nek dođe obavezno! Tamo sam. kliker Sat, 24 May 2008 13:58:00 +0200 https://www.blogoye.me/kosmogina/42588/ Prilazim polako ulazu u svoju zgradu vraćajući se iz prodavnice. Podne je. Centar grada. Preko puta mog ulaza su tri kontejnera za smeće, što nije neki lep prizor, ali navikla sam. Svakodnevno viđam razne likove do pola zagnjurene unutra, što vazda odatle iščeprkavaju sekundarne i tercijalne sirovine koje bi mogle da im život učine boljim. Tuđi otpaci će uvek nekoga obradovati, osim ako nisu ljuske od krompira i korišćeni ženski ulošci. Pored kontejnera su ostavljena kolica. Gledam i ne verujem. Prava pravcata invalidska kolica. Svašta sam zaticala pored kontejnera, ali ovo nikad. Zastajem ispred svog ulaza i buljim u njih od preko puta ulice. Lepo sklopljena, umotana u najlon kesu, ko nova, blistaju srebrnim sjajem, neoštećena, dva velika točka, dva mala, platno za naslon i sedalo između njih. Deluju ispravno. Ne smem da im priđem u strahu da bi me neko od poznatih mogao videti i zagledam ih sa distance. Stojim ukopano, a onda se okrećem i ulazim u zgradu, dok mi glavom nekontrolisano prolazi mnoštvo nebuloznih pitanja i odgovora. Kome bi mogla poslužiti? Ne znam nijednog invalida. Zašto ne znam nijednog invalida? Pa i da ih znam, svako već ima svoja vlastita kolica. Koliko koštaju invalidska kolica? Zašto ih je neko bacio? Zato jer je onaj koji ih je koristio umro? Ma možda nije umro nego ih je samo privremeno koristio jer je polomio nogu. Ne, ne kupuju se kolica zbog slomljene noge. Otpada. Zašto se ne usuđujem da ih uzmem, spustim ih do podruma i onda razmotrim šta bih sa njima mogla uraditi? Ma nee, nosim kese sa hranom, ne bih mogla sve odjedanput da ponesem. Da, ali kese sa hranom mogu da ostavim u dvorištu i odmah potom da se vratim po kolica. Zašto da se vratim po invalidska kolica? Ja nisam normalna. Zašto o tome razmišljam? Zašto o tome razmišljam sa tolikom nelagodom? Koj mi je? Kolica pa kolica... šta me se tiče... Ali moj deda ima 89 godina i vrlo je onemoćao, jedva mrda od starosti i bolesti. Zašto njemu ne bih dala ova invalidska kolica i vodila ga u duge šetnje Kalemegdanom? Dok šacujemo mlade trebe golih stomaka i ližemo sladoled, vozim ga u slalomima po asfaltnim stazama kao u Indianapolisu i oboje uživamo, a on naročito. On to sada ne bi sebi mogao priuštiti sopstvenim nogama, bez kolica. Da mu učinim poslednje godine uzbudljivijim i lepšim? Ali ako mu odnesem kolica, deda isto tako može da se naljuti na mene, da me otera u pm i da me ubeđuje kako on još uvek može da trči štafetu s preponama, kada bi hteo, ali neće... a ako se pak ne naljuti, nego se obraduje, posle jedne naše šetnje misliće da treba svaki dan tako da šetamo, gnjaviće me iznova i iznova da ga vozam po Kališu, da gleda mladost i udiše život... a ja za to nemam vremena. Ma niko za to više nema vremena. Izvini deda, pomislim. A šta ako se deda šlogira i zatrebaju mu kolica? Mama će morati da mu kupi nova. A zašto bi mu kupovala nova, ako mu ja odnesem ova? Ali zašto ih onda ne uzmem i stavim u podrum? Ali deda se nije šlogirao, a možda ni neće. A šta ako se ja šlogiram i ostanem nepokretna i budem morala da se krećem kolicima? Jezik pregrizla. Stvarno sam daleko otišla. A šta ako se šlogira neko iz familije? Keva? Jao neee, opet. A ćale? Pre će on, ima hipertenziju, odavno je na pilulama. Jao jadan ćale, nisam normalna. Ko se vozio ovim kolicima? Žena? Muškarac? Dete? Trajni ili privremeni invalid? Kakav mu je bio život? Loš? Turoban? Usran? A možda i nije. Možda je bio lepši od mog, bogatiji i interesantniji od života svih ljudi koje poznajem. Da li je pišao u gaće i da li su kolica natopljena njegovom mokraćom? Jes' pa onda sad ja da vozim dedu okolo u njima... Ali koja su to razmišljanja primitivnog mozga? Kolica se uvek mogu oprati, dezinfikovati ili popraviti... ma vidi mene, kakva bre dezinfekcija? Zamišljam kako ih cimam tri sprata do stana u strahu da ne naletim na nekog, a onda zaprepašćenoj deci objašnjavam kako nikad nije na odmet imati invalidska kolica u kući. Da se nađu, zlu ne trebalo... i već zamišljam kako me deca gledaju kao da sam flipnula, jer u našem malom stanu nema mesta ni za dovoljan broj stolica, a kamoli za kolica. Zašto pogled na invalidska kolica izaziva nelagodu? Zato što nas podsećaju na nesreću, bolest, patnju. Čak i kad su sama, bez bolesnika, odbačeni predmet pored kontejnera za smeće. Kao da bi na njima moglo pisati – ko me uzme, usrećiće se. A da ih utopim negde? Kome? Preko oglasa? Cena – sitnica. Mogu li dobiti bar tridesetak vrića za polovna kolica i onda odmah te pare potrošiti na frizera? Ali ja imam lovu za frizera, pa zašto da se bakćem? Možda na kozmetičara? Solarijum? Fuck! Nisam normalna! A da pozovem prijatelje i poklonim im kolica? Nego, kome bi zatrebala? Kao, ej Dućo šta radiš srce, je l' ti trebaju invalidska kolica? Glancerica! Ili, ej Dućo, kako je tvoj tata? Šta, imao je infarkt? E jebi ga, šteta što nije imao moždani udar! Da je nepokretan ili polupokretan, mogla bih da vas častim jednim divnim invalidskim kolicima. Otkud mi? Ma ne pitaj, dobila sam na nagradnoj igri... ili, ma umrla bakica od preko puta, pa ko velim, da se ne baci.. pozdravi ćaleta! Ne ide. A da ih sakrijem u podrum i nikom ne pričam, dok ne iskrsne povoljna prilika? Koja povoljna prilika? Moj budući moždani udar od preteranog besmislenog stresiranja? Vidim sebe kako ležim oduzeta u «Svetom Savi» i doktori mi saopštavaju kako su oštećenja na mozgu prevelika i da nikad više neću moći da hodam. Ali onda odvažno izvlačim keca iz rukava i drhtavim mumlajućim vokalom neartikulisano krkljam radosno «Bingo! Ja već imam kolica!» Baš sam ih zajebala! Uštedela sam stotinak evra dodatnog troška. Lucky me!   Ulazim u kuću i ostavljam kese iz prodavnice. Sad su mi slobodne ruke. Sad mogu da se vratim po kolica. Zašto da se vratim? Ne želim ta kolica! Ali ta kolica, glavni su junak moje dnevne drame i zaslužuju da budu ovekovečena, makar samo jednom fotkom mog digitalnog, zastarelog ixus-a. Moram bar to da uradim. Zbog sebe. Zbog njih. Ne viđa se često taj prizor na ulici. Uredno sklopljena invalidska kolica u najlon kesi, pored kontejnera. Moram da imam tu sliku! To je ono što niko nikada nije uslikao u mojoj ulici, a verovatno ni u celom gradu. Uzimam fotoaparat i trčim ko luda niz stepenice, pa kroz dvorište, do ulice. Nema više kolica!! Neko ih je već odneo! Stojim s fotoaparatom u ruci, na ulici, pored kontejnera, ko popišana. Nema mojih kolica!! Kad pre? Gledam niz ulicu. Nigde nikog. Samo su parkirani automobili tu, ali oni nisu ništa videli. Ko li se to usrećio s mojim kolicima? Ostadoh bez fotke. Šteta. Ali iznenada me preplavljuje neobjašnjiva radost. Nemam više problem, niti bilo kakvu nedoumicu, samo veeeliko olakšanje i radost što je problem bio tako ogroman... a odjednom ga već nema. Rešen sam od sebe. Ko rukom odnet. Vraćam se kući, spremam se poletno i odlazim kod keve na Medak. Obećala joj, pa ajde. Ima super frizerku u komšiluku. Izlazim iz 29-ke na pretposlednjoj stanici, još uvek pod utiskom kolica. Kad tamooo..... Ljudi stvarno nisu normalni šta sve ne ostavljaju po kontejnerima i oko njih. Ubeđena sam da to možeš da vidiš samo u našem gradu. Vadim ixusa i..... Mon, 19 May 2008 12:30:00 +0200 https://www.blogoye.me/kosmogina/42303/