| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Blog prijatelji:
Ostali Linkovi:
Жена као префикс субјекта,предикат објекта,све лоше,и све добро,и ,чему је љубав склад,тону туге,висини среће,ко је она ? ко сам ја ? шта је то све,све због чега не желим постојање,све због чега нисам стваран,сваки пут само вид туђе жеље,до сваког мог недостатка израза,до уобличене патње,циљ сваке искрености,вид мене,у мом показу другима, она ...
Мушкарац као загонетка,одговор никад не изреченог питања... добра лаж и лоша истина ,знак,предосећај себе... несразмеран прошлости , у разуму веровања кад осећа одлазак унапред ... присутан и пристрасан свом егу ... у потрази за сном ... збуњује обмањено у себи ... ка женском префиксу одраза ... у виду танке сенке на зиду која нестаје сваким пренаглашеним сунцем ,он ... ка њој која је звезда у небу свега што више није збир,небо у погледу зелених очију ,границе непостојања,количник среће одузимања ,само сабирци,у том скупу изнад свега ...
Kako neko tako voli, drvo staro, nove grane,
Kako neko tako boli, mada vida baš sve rane,
Kako neko ime skriva, jedno ime slično svima
Tražim lice jednog bljeska, jednu munju, jedan sev,
Kiša suva, sunce skriva, 21 crna sed.
Beg u beg, odraz ćudi, sitna zvezda, oko, budi
Sanjam oči njene morske, tiha voda, talas kose,
Pesak lica, kamen čela, brodim zemljom, trag pepela,
Violina, mala, bela
Odsviraj mi tužnu notu, tužnu notu, bezbroj lica
Tihu notu, budnih ptica
Da preletim očajanje, da uzdignem postojanje,
Da se vinem u zemljine, da pogledam u daljine,
Da li tvoje oko krije, srž što strepi od sudbine
I kad vetar opet dođe, i donese huk praznine,
Setićeš se jednog leta, jednog leta, jedne zime.
Pamtim samo crne kiše, da izbledim duge boje,
U mom nebu mesec piše, tihi šapat nove volje.
Pogledaj me, jednom, nežno, sakrij pogled, visočine,
Visok pogled nisko ide, nisko leti u visine.
Voleo sam jedno ime, mada prošlost želim skriti,
Volim samo jedno ime, ali sa njim neću sniti.
Voleću te sve dok jesam, dok ne postanem zvezdani prah,
Da bi postao feniks i rodio se opet,
I proveo pola života da te ponovo nadjem,
Da ti kažem da te volim…
Čovek ceo život provede tražeći srodnu dušu, svoju jedinu, pravu, iskrenu ljubav. Neizmerna i neopisiva je količina sreće i jačina tog jedinstvenog osećaja pronalaženja iste.
Šta ako se desi da mi nismo prava ljubav za našu pravu ljubav ?
Svakim krajem označiću novi početak,svake one stvari koju nisam ni otpočeo,
Izgubiću iz vida poneku sumnju,baciću tri pogleda na bolje sutra.
Gledam ka moru nemirnih lica,
Gledam ka jatu,odbeglih ptica,
Jedan pogled bacam ka sebi.
U sebi pogled,I kovrdza kose.
Čija to lica imena nose,necujnim dahom,ponoćne rose,u samo jednoj kapi kiše,sećanje razbija sivi pločnik,nekada,davno,zaboravljene,mokre ulice.
Da li je snaga visina betona strmija od zaborava,ili tek odraz iskustva planinara.
Zapitam se koliko loš mogu biti u svim svojim vrlinama,I da li je približno neuspehu tih osmeha mane.
Kad kad su vrata širom otvorena,umesto rešetki kaveza zlata,21 zid,skriven,proziran,čudnih uglova,nejednakih,nepomičnih,osamljeni geometrijski prostor,ponekog osmeha,I par njenih okreta u snu.
Zanos opojnog izgleda ,mirisa te kože,pokušaj svesnosti svake pore moga postojanog dodira.
Udišem,I toga sam svestan,ali to nije moja želja.
Nedovršeno, snivam javu, I svaka reč,misao,pogled,sećaju na san,
Nepoželjan,iznova I iznova izabran,krivinom svake kovrdze, kose,uvek tajanstveno I najbolnije,uvek oporo.
Nikada neću postati ptica,leteti celom dužinom bića,niti ću ikad,gnezdo skriti, u tome oku,belini lica,ne mogu usniti najlepši san.
Ponekad I volimo,svako na svoj način,I nikako drugačije.
Tiho je . Više i ne odlazim na ta mesta , zakopavam , odbacujem bilo kakvu povezanost, lažem da ne postoje , a zatim laž maskiram i granam na više manjih a ne manje velikih laži, ne bi li sam sebi zavarao trag i poverovao u količnik sopstvene istine . Kreiram buduća sećanja i uspomene delovanjem na sad . Ako usavršim laž neizmerno istinitom, neopisivo lepom, i bogatom sadržinom, jednoga dana , mnogo godina posle sad , sasvim siguran ću reći , imao sam lepu prošlost budućeg vremena .
Ono što ostaje smo mi sami u datim trenucima vremena, samo što ih po njihovoj osobenosti nazivamo lepim ili ružnim sećanjima, uspomenama.
carobnjak,za svaku zenu pocetno mudar mesec, pomeran ,u prolasku sati,vremenski odredjen,uticajan ,plimno i osekno,u boji,oblaka ,bez,sastav mene po sredi,budan provodno i nocan,jutrom pijan od sunca i rakije,zraci spustanja,i zelja za vinom,neko bi rekao alkohol,ja samo bojim kapke praskom,naj finijim,piramidalni egiptololog,strucnjak bez diplome,nepoverenje svakom fakultetu,i privatnom casu profesora,znaci totalno budan,grozan,jel sve to vidim u mladjem bratu,al jos gore,neuspesni prelaz komunisticke demokratije,i obnova,razvoj,uspeh istoricara,jel svaki nas korak je unazad,razvoj ekonomskog fakulteta u picinom parku,i neka draga zena,izvedena uspomena i pokusaj Srbije,da stavi sve pod istu kapu,nacionalnost izvedena kishom nedovoljno kvalitetne obmane,dok iskrenost kapi skrivamo u znoju seljaka,i migraciji cigana,kad se svedemo na potkupljiv izborni glass,zar je bitno ko ce nam platiti,oduvek nista nije uradjeno,promena moze biti skupa rec,neopravdano parajuci ushi,nasha je zelja u pokretu,hodajuci ponos i strast,nesto ka visem od sebe,nestko ka tebi,od mene,ako je cena poklona izuzela dane kretaivnosti,ili te pokusaje lepog,oduzeti dani u nestrpljenu svtvaranja,i zelja za svid,tesko je biti svoj zeni koja je zvezda,pocetak magije zaborava,gubitak osecaja,i razlika u svem znacenju onoga ,u cemu je svrha naseg oduzimanja,moj prostor razuma ,nedovoljan da dokaze opravdanu ludost,moj lucidan smeh,,moja esencija klowna u prestavi drugima,svaka je uloga ne zahvalana kad tezi da bude odricna drama,moja nepredvidiva iskrenost,u granicama popularne lazi,moje jedino dete po 23 put ja,taj krug zivota i previse brzo izveden,nikad nisam razumeo smeh u cirkusu,od dvorske lude do klowna,kostimna promena,milijarde zivota markiranih odelom,ukusna ,nejestiva garderoba,open ormana,u potrazi za necim ne obucenim,i nemogucnost klase,konacno hleb nas nasusni ,jeftino pivo kao scena luksuza,u neki radnjama je skupa,selidba alkoholicara,ne previse teskhih,al istih lica,previse mala sredina da ne utice na pamcenje,nije lako videti svu tu tugu u pogledu,nije tesko pobeci od sebe,to ostaje kao jedina srecna okolnost neminovnosti,beg u laz
Sta radis sam u mraku ? Čijeg te svetla plaši jacina ?
