Odvajam sebisnost navike,
u nadi da shvatices moj tok i sled nepoznatog govora,
ali kako zahtevan mogu biti,
u odricanju sebicnosti,ne znam,znam da nemam rec kojom mogu opisati nasu cudnost,jel je pretakam u dodir i osecanje,i ne mogu deliti te na stvari, reci,na lose ,dobro,
jednostavno,pokusavam da sprecim svaki nalet pozitivnog osecaja ne bi li savladao samog sebe i uklopio se u svakidasnjost,
al ja nisam takav,ne znam dal to mogu,a jos manje dal zelim,ili ti zelis,sve vreme osvajam taj prostor koji je prazan,
al je moj,i tezak je prilaz,i onda nekog pustis,ne svesno,namerno,cudno
za mene je znacilo vise
cudo,nacin obrazovanja neceg sto necu morati definisati,nesto sto je izlgeda jako tesko kad je pravo,
setam po kishi dok pishem ovo,i papir je mokar,razliva se ishabana sveska,sa koznim povezom i otiskom neke glupe firme,unutar laznog skaja i firmiranog otiska,krijem se samo ja,
nema meseca,srebrne reke,odsjaja mora,zvezdi,surovo za kvalitet skaja,bolji je od nekih pogresnih reci,
mokar sam,ne ispavan,tesko mi je i pisati,jel ovo izlazi bez misli ,ne mogu da razmisljam,pokusao sam pronaci zvezdu ,
al iznenadio me pljusak u celo,mislim da vise ne smem da kisnem ,od hiljade nashih razgovora jedini zakljucak je
povezanost izvan svega u sta nisam siguran
Objavio
dr.verbalne hirurgije u 06:58 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar