u svakom slucaju previse dugacak https://www.blogoye.me/knezevic/ sr Fri, 06 Nov 2026 22:08:29 +0100 BlogOye! uzmem, oduzmem lepotu, zivot, sav gorak, ne,nikad nije bio, nazvao bih svakako taj presek mog zivota carobnjak nedela, ilustracija iluzije,bez recno,menjam klasiku perioda slike, majstor dodirnog japanskog cveta, tradicionalno popunjen mestom , zivot,mrznja,tuga,patnja, cistota ... zar smisao ? Wed, 06 Jul 2011 18:00:00 +0200 https://www.blogoye.me/knezevic/89580/ Wed, 06 Jul 2011 01:47:00 +0200 https://www.blogoye.me/knezevic/89539/ Wed, 06 Jul 2011 01:15:00 +0200 https://www.blogoye.me/knezevic/89538/ ODRAZ SUNCA U MESECU, SREBRNO MAGICNE CRTE LICA, CAROBNJAK ILI PRINCEZA KOJA BUDNA SANJA ARHITEKTURU SOPSTVENIH RECHI.  U SENCI DODIRA KOSE,TAJNA VESHTINA OSLIKAVA  OSMEH JEDNE ZALUTALE ZVEZDE. Sun, 03 Jul 2011 23:51:00 +0200 https://www.blogoye.me/knezevic/89498/ Жена као префикс субјекта,предикат објекта,све лоше,и све добро,и ,чему је љубав склад,тону туге,висини среће,ко је она ? ко сам ја ? шта је то све,све због чега не желим постојање,све због  чега нисам стваран,сваки пут само вид туђе жеље,до сваког мог недостатка израза,до уобличене патње,циљ сваке искрености,вид мене,у мом показу другима, она ...   Мушкарац као загонетка,одговор никад не изреченог питања... добра лаж и лоша истина ,знак,предосећај себе... несразмеран прошлости , у разуму веровања кад осећа одлазак унапред ... присутан и пристрасан свом егу ... у потрази за сном ... збуњује обмањено у себи ... ка женском префиксу одраза ... у виду танке сенке на зиду која нестаје сваким  пренаглашеним сунцем ,он ... ка њој која је звезда у небу свега што више није збир,небо у погледу зелених очију ,границе непостојања,количник среће одузимања ,само сабирци,у том скупу изнад свега ... Sun, 03 Jul 2011 09:18:00 +0200 https://www.blogoye.me/knezevic/89497/ Kako neko tako voli, drvo staro, nove grane, Kako neko tako boli, mada vida baš sve rane, Kako neko ime skriva, jedno ime slično svima Tražim lice jednog bljeska, jednu munju, jedan sev, Kiša suva, sunce skriva, 21 crna sed. Beg u beg, odraz ćudi, sitna zvezda, oko, budi Sanjam oči njene morske, tiha voda, talas kose, Pesak lica, kamen čela, brodim zemljom, trag pepela, Violina, mala, bela Odsviraj mi tužnu notu, tužnu notu, bezbroj lica Tihu notu, budnih ptica Da preletim očajanje, da uzdignem postojanje, Da se vinem u zemljine, da pogledam u daljine, Da li tvoje oko krije, srž što strepi od sudbine I kad vetar opet dođe, i donese huk praznine, Setićeš se jednog leta, jednog leta, jedne zime. Pamtim samo crne kiše, da izbledim duge boje, U mom nebu mesec piše, tihi šapat nove volje. Pogledaj me, jednom, nežno, sakrij pogled, visočine, Visok pogled nisko ide, nisko leti u visine. Voleo sam jedno ime, mada prošlost želim skriti, Volim samo jedno ime, ali sa njim neću sniti. Voleću te sve dok jesam, dok ne postanem zvezdani prah, Da bi postao feniks i rodio se opet, I proveo pola života da te ponovo nadjem, Da ti kažem da te volim… Čovek ceo život provede tražeći srodnu dušu, svoju jedinu, pravu, iskrenu ljubav. Neizmerna i neopisiva je količina sreće i jačina tog jedinstvenog osećaja pronalaženja iste. Šta ako se desi da mi nismo prava ljubav za našu pravu ljubav ? Sun, 03 Jul 2011 07:07:00 +0200 https://www.blogoye.me/knezevic/89486/ Odvajam sebisnost navike, u nadi da shvatices moj tok i sled nepoznatog govora, ali kako zahtevan mogu biti, u odricanju sebicnosti,ne znam,znam da nemam rec kojom mogu opisati nasu cudnost,jel je pretakam u dodir i osecanje,i ne mogu deliti te na stvari, reci,na lose ,dobro, jednostavno,pokusavam da sprecim svaki nalet pozitivnog osecaja ne bi li savladao samog sebe i uklopio se u svakidasnjost, al ja nisam takav,ne znam dal to mogu,a jos manje dal zelim,ili ti zelis,sve vreme osvajam taj prostor koji je prazan, al je moj,i tezak je prilaz,i onda nekog pustis,ne svesno,namerno,cudno za mene je znacilo vise cudo,nacin obrazovanja neceg sto necu morati definisati,nesto sto je izlgeda jako tesko kad je pravo, setam po kishi dok pishem ovo,i papir je mokar,razliva se ishabana sveska,sa koznim povezom i otiskom neke glupe firme,unutar laznog skaja i firmiranog otiska,krijem se samo ja, nema meseca,srebrne reke,odsjaja mora,zvezdi,surovo za kvalitet skaja,bolji je od nekih pogresnih reci, mokar sam,ne ispavan,tesko mi je i pisati,jel ovo izlazi bez misli ,ne mogu da razmisljam,pokusao sam pronaci zvezdu , al iznenadio me pljusak u celo,mislim da vise ne smem da kisnem ,od hiljade nashih razgovora jedini zakljucak je povezanost izvan svega u sta nisam siguran Sun, 03 Jul 2011 06:58:00 +0200 https://www.blogoye.me/knezevic/89485/ Svakim krajem označiću novi početak,svake one stvari koju nisam ni otpočeo, Izgubiću iz vida poneku sumnju,baciću tri pogleda na bolje sutra. Gledam ka moru nemirnih lica, Gledam ka jatu,odbeglih ptica, Jedan pogled bacam ka sebi. U sebi pogled,I kovrdza kose. Čija to lica imena nose,necujnim dahom,ponoćne rose,u samo jednoj kapi kiše,sećanje razbija sivi pločnik,nekada,davno,zaboravljene,mokre ulice. Da li je snaga visina betona strmija od zaborava,ili tek odraz iskustva planinara. Zapitam se koliko loš mogu biti u svim svojim vrlinama,I da li je približno neuspehu tih osmeha mane. Kad kad su vrata širom otvorena,umesto rešetki kaveza zlata,21 zid,skriven,proziran,čudnih uglova,nejednakih,nepomičnih,osamljeni geometrijski prostor,ponekog osmeha,I par njenih okreta u snu. Zanos opojnog izgleda ,mirisa te kože,pokušaj svesnosti svake pore moga postojanog dodira. Udišem,I toga sam svestan,ali to nije moja želja. Nedovršeno, snivam javu, I svaka reč,misao,pogled,sećaju na san, Nepoželjan,iznova I iznova izabran,krivinom svake kovrdze, kose,uvek tajanstveno I najbolnije,uvek oporo. Nikada neću postati ptica,leteti celom dužinom bića,niti ću ikad,gnezdo skriti, u tome oku,belini lica,ne mogu usniti najlepši san. Ponekad I volimo,svako na svoj način,I nikako drugačije. Sun, 03 Jul 2011 06:49:00 +0200 https://www.blogoye.me/knezevic/89484/ Ponekad je boja sve sto se moze nazvati bezuslovnim kolorom,odskoci ponekad ne preteran uvid,pogledam i sve vidim jasno ,da li je dan mojih snova mogao biti preveden u noci,olujna strah u vetru i sve i uvek tuzno na pomolu susret pijavicnih ljudi,nesvesni svoje svrhe lutalice,, o sreci ne znaju ama bas nista,ali nesrecni nisu,oni  grade tudje srece,ubedjeni da u drugom vide delic potpunog sebe,koliko samo ta misao moze tumarati bez cilja,bez ikakvog odredista,al sasvim sigurno oni uzimaju povratnu kartu,menjaju salterske sluzbenice za tapkarose,siromasni parter,jeftina klasa, sigurnim putem do sebe,odvec im skupa stvar para usi, legitimitet poprima sire razmere uzaluda tek onda kad veruje da je legitiman,a ja nisam ja ,u ljudima koji nadolaze,vreme je postalo proslost koju zauvek moram preci,i ostaviti u kutiji secnjaja,sa samo povremenim osvrtom,ne bi li uspeo ponoviti iste greske,ne bi li opet pogresio da je nadjem u sebi,kako bi opet ne voljno  sve to mogao voleti,ostvariti ljubav,znaci ne biti zaljubljen,pojednostavniti svaki neosetni skup osecaja,kao crp povredjenih osecanja dodir prijatelja ,ljudi,castan obraz svih gresaka koje su nam vazne,ne oset bola dva ili tri shamara,okret drugog lica,previse lako za coveka sa hiljadu dinara koje pretvara u euro zbog rasta kursa,konacno ,nikom vise nije jasno da covek postoji samo kao papirna ,novcana vrednost,toliko bogata nominacija ,plemic istorije,franzuz pompeznog usuda,u onom perju prestiza,sta je to sto je bitno ? zar niko ne prepoznaje ovaj maskenbal oko nas Sat, 02 Jul 2011 02:50:00 +0200 https://www.blogoye.me/knezevic/89469/ Sve ono sto nije bila ta noc,usledila je jutrom, donela boju,obrisala sapat suze u drustvu, ponela sebe ka necemu boljem, tog dana sam je krivio,bila je mlada, svaka ta rec je nesto sto je proslo, previse sam sebe izgovorio, moja je svaka rec bila sumnja,nedorecena,osmeh na zubu,stranica,pokorne ,prelistane knjige,iskusne na tudje ruke,na previd,prividna,uspehu ka necemu sto nije nikad bilo njeno,poraz ka svemu sto nije bilo moje,mislila je da me zna,mislio sam da je znam,nismo se ni upoznali, tog trenutka,mrznja je postala svaki spoj,i bilo je tesko,i bilo je svega toga dosta, vrednost svake promene,kao vid necega sto bledi,nikad se ne menjam ,nicega vredan,u snu ,da zaspim,sve bledi ,ni ona nije bila ta,ni ja nisam bio on, a ko smo sve bili da bi proveli neko vreme zajedno, vreme odredi vrednost ispavnih gresaka. Sat, 02 Jul 2011 02:39:00 +0200 https://www.blogoye.me/knezevic/89468/