Tiho je . Više i ne odlazim na ta mesta , zakopavam , odbacujem bilo kakvu povezanost, lažem da ne postoje , a zatim laž maskiram i granam na više manjih a ne manje velikih laži, ne bi li sam sebi zavarao trag i poverovao u količnik sopstvene istine . Kreiram buduća sećanja i uspomene delovanjem na sad . Ako usavršim laž neizmerno istinitom, neopisivo lepom, i bogatom sadržinom, jednoga dana , mnogo godina posle sad , sasvim siguran ću reći , imao sam lepu prošlost budućeg vremena .

Ono što ostaje smo mi sami u datim trenucima vremena, samo što ih po njihovoj osobenosti nazivamo lepim ili ružnim sećanjima, uspomenama.