Sve ono sto nije bila ta noc,usledila je jutrom,
donela boju,obrisala sapat suze u drustvu,
ponela sebe ka necemu boljem,
tog dana sam je krivio,bila je mlada,
svaka ta rec je nesto sto je proslo,
previse sam sebe izgovorio,
moja je svaka rec bila sumnja,nedorecena,osmeh na zubu,stranica,pokorne ,prelistane knjige,iskusne na tudje ruke,na previd,prividna,uspehu ka necemu sto nije nikad bilo njeno,poraz ka svemu sto nije bilo moje,mislila je da me zna,mislio sam da je znam,nismo se ni upoznali,
tog trenutka,mrznja je postala svaki spoj,i bilo je tesko,i bilo je svega toga dosta,
vrednost svake promene,kao vid necega sto bledi,nikad se ne menjam ,nicega vredan,u snu ,da zaspim,sve bledi ,ni ona nije bila ta,ni ja nisam bio on,
a ko smo sve bili da bi proveli neko vreme zajedno,
vreme odredi vrednost ispavnih gresaka.
Objavio
dr.verbalne hirurgije u 02:39 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar