Mmmmmm, da...bas tu...
...bas tako...

 Vratila sam se.
Jednostavna potreba da budem gde osecam da treba, nadvladala je razum i slabost koja kao shtit cuva sve one tananosti u meni. Znam, nije ti bilo potrebno preopsirno obrazlozenje mog povratka, ali ja sam ti ga dala. Rasirene ruke su me cekale i opet sam utonula u sigurnost Toplog i Mekog.
Povratak svemu jednostavnom i lepom, lakom i sigurnom, ucinio me je raznezenom i otvorenom za bilo sta od tvojih ruku sto dolazi; da li je to rec ili dodir, cini se sasvim nevazno.
Duga prica, osmeh i paznja, tek tu i tamo po neka posalica na moj racun, lakoca naseg odnosa kao kruna koja visi i bljesti iritirajuce drugima. Opustam se nepodnosljivo brzo pod tvojim prstima, a pricala sam ti koliko se plasim brzine. Cuvaj me.
Slusao si pazljivo i kazao da ti moram verovati.
Drzaces me za ruku pri zastrasujucoj brzini nasih emocija koje bujaju iz dana u dan i rugaju se mojim malim trikovima da ih sapletem, izgubim ili totalno ignorisem.
Tu su, u meni, oblikovane tobom i satkane od svilenkastih niti, produkta marljivih buba.
Cinis da osecam svoju dusu kao mozaik koncem nacinjen na ogromnom platnu svile.
Vetar je.
Treperi mi dusa.
Zeljna sam te.
Flertujemo kao pocetnici, smejemo se kao blesavi, grcimo se da niko ne primeti; ti si mene prigrlio, ja sam se jednostavno prepustila.
Spava mi se...
Laku noc ...kucam, a onda se uvlacim ispod cebeta i saljem ti poruku:

" Gde ti je ruka? "

" dole...medju tvojim butinama"

...  i ja sanjam kako se vetar igra gomilom osusenog lisca dok ja levitiram iznad predivnog jezera boje tvoga dodira...