... koji ces slediti ne bi li dosao do definicije ljubavi koja ce te iz sredista zemlje dovesti uzvodno do dva brega, cvrsta i podatna tvom umoru, da se na njima odmoris, spustis glavu i uzivas u mekoci pod obrazom, ne bi li  mogao dalje da nastavis uz opasan uspon do mojih usana. Jezikom cu ti vratiti snagu, a onda te tiho pitati, da li si svestan koliko te volim?
... uzbudjen do granice ludila, nasmesices  se i samo me socno poljubiti, otvorenih ociju i dlanova cvrsto pribijenih mojim ledjima. Cucu ti misli koje jecace u glavi, nesvesne svoje bludnosti i gresnosti koja krivicu pronalazi u zrelom grehu. Pozelecu da krenes tragom sada na dole. Jezikom. I usnama.
... prati trag dok se ne izgubi medju mojim ...

...recima...

Postani moja medjuredna neizrecenost, moja simbolcna uporednost neshvacenih snova, moj osecaj koji ce se gubiti u dimu cigarete i nestajati u vazduhu ostavljajuci za sobom toksicnost jednog postojanja dovoljno udaljenog da isprovocira dusu da cvili kao pregladneli pas na vejavici...
... postani moja dusevna hrana i moja zanesenost, moja senilnost i moj zaborav u kome cu se sakriti svaki put kad copor divljih pasa nanjusi moju krv i zaleti se da rastrgne moje meso koje polozeno na oltaru neostvarenosti, mami mirisom rasvetale tresnje...
... postani moj umetnk, koji ce svojim prstima na mojoj kozi naciniti zapanjujuce remek delo. Zar nisi jednom kazao da ces me ocrtati bojama svoga glasa u najdivnijim jesenjim tonovima, jer Jesen - to sam Ja.
... postani moja Ljubav i moja Mrznja, jer tako je lako ici sa tobom u duge setnje iz krajnjosti u krajnjost. Vazno je samo da me drzis za ruku. Vazno je samo da osecam toplinu tvoga dlana koji greje moju liniju zivota i liniju srece. Vazno je samo da sam ukalupljena u tvom zagljaju koji me kao kakav neprobojni stit, brani od znatizeljnih pogleda...

Koje su boje tvoja budjenja?

Mislim na tebe...

...kako pricam ti do dugo u noc, kako mazim te dok lezis mi u krilu , kako grlim te dok spremas caj od kamilice, kako sunjam se dok spavas i sasvim tiho ti ulazim u zagrljaj spremna da me prihvatis na nevidjeno, da me samo prigrlis jer znas da sam ja.

Mislim na tebe...

...na najneverovatnijim mestima. Sve me podseca na tebe i uzbudjuje me  roj pcela, shushtanje lisca, zubor potoka, brzina automobila, suncev zrak koji mazi mi vrat podjednakom neznoscu kojom bi me ti mazio. Uzbudjuje me sama pomisao na tvoje ruke, tvoj dah, tvoj miris - koji ne poznajem! Volim nestvarno i cesto razmisljam Zasto, tek na trenutak klonuvsi i razmisliti kojom snagom se bese vraca vreme da se greske isprave.

Mislim na tebe...

...ulazim u stan i docekana s osmehom ostajem ozbiljna, razbuktana i zeljna samo jedne stvari. Osecam s vrata miris kamilice i znam da si vec spremio caj koji najvise volim. Prilazis smi polako i ne pruzas ruku. Uzimas me u narucje i vodis do stolice na sredini sobe. Cutimo. Gledamo se dugo, analiziramo pege u oku i tragove fantazija u zenici. Sedas u stolicu i privlacis me. Na trenutak se nasmesim, tek koliko da naslutis da ispod suknje nemas prepreka.  Otkopcavas mi mantil i uranjas u miris koji se siri sa moga vrata. Sve iluzije pretvaramo u fantazije, a fantazije u stvarnost tako opipljivu i pod prstima glatku, da na trenutak cela soba zabljesti belo. Vec te volim. Vec te molim da me uzmes, da te osetim u sebi bas tu i tako na sred sobe, na stolici koja se mozda cak i slucajno nasla tu, bas tako da te osetim do samog kraja ludacke zelje.

Mislim na tebe...

... a u ustima osecam slatke sokove koje luce mi prljuvacne zlezde. Sva nabujam od neke cudne radosti kada pomislim na pripadanje tebi. Usne mi oteknu od socnosti tvoga poljubca. Volis da mi sisas donju usnu i jezikom prelazis ispod gornje. Volis da mi osetis ukus najdaljih tacaka koje se jezikom mogu dohvatiti; u ustima....u meni...Sve pore udisu esenciju tvojih zahteva a ceznja mi se tka u nevidljivim lavirintima uma.

Mislim na tebe...

...dok posezem za jos jednim snom u kome cu te bosa traziti. S tvojom rukom medju svojim butinama tonem, gubim se, nestajem u prelepim bastama hortenzija...

Volim da te cekam da dodjes.
Smiruje me osecaj pripadanja bas Tebi i cudno spokojstvo koje obitava u meni, dok misli pokusavaju da uznemire makar jednu celiju koju nisi nacinio svojim jezgrom.
Volim sto sam ti omedjala snove - sa mnom utones i izronis iz totalnog nistavila ili pak, raznobojnog svastavila. Osmehnem se kad se probudim, znam da si tu negde. Osetim ti ruku na toplom stomaku i toplinu koja s tvog dlana prelazi direktno u moju utrobu.
A onda krene cigrasto strujanje vazduha u mom stomaku.
Udahnem duboko, na trenutak mogu da se zakunem da te osetim pored sebe. Koza ti mirise na svezinu, kao da si na rosi spavao. Prelaz izmedju glave i ramena je mekan i topao; poneka izvetrela kap parfema jos uvek se bori za opstanak. Nikotin neizostavno pronalazi put do pora zeljnih kiseonika i ciste, planinske vode. Usne su ti meke i zele me vise nego smes da priznas.
Volim da se okrenem na bok i osetim te iza sebe.
Volim da me budis tako, sasvim lagano mi ljubeci ledja i smeskajuci se mojoj budnosti dok tvrdoglavo odbijam da otvorim oci u kojima ces videti zelju, nepodnosljivu i ogromnu, ponekad zastrasujuci i tebi tako primamljivu.
Volim da me mazis svojim mislima koje pokusavas da sakrijes medj` barsunaste fantazije dobro maskirane raznim neobaveznostima.
Volim tvoju socnost koja u mene uliva sokove neprospavanih noci i ukuse svih onih nedosanjanih snova koje ce moja potreba dovrsiti.
Volim isprepletenost nasih tela i skladnost pokreta koji istovremenski pocnu sa ubrzanjem oznacavajuci kraj jednog mirnog, usporenog, neznoscu protkanog, jutra.
Volim tvoju moc da me iz ljubavi pretvoris u strast, da me sludis i zaludis svojom zivotinjskom potrebom za ispunjavanjem... mojih zelja.....mojih snova....mene...mene...mene.
Ruka ti je vec na grudima, kukovi priljubljeni uz moje, negde dole ispod poslednjeg prsljena, krece uzarena lopta koja nema cilja. Kruzenje zadovoljstva od stomaka do glave i nazad do tabana, najezenost kojom sam pocascena, drhtanje koje se cini kao agonija, dah koje se pretace u uzdah, uzdah koji  se prelama u slatkasti jecaj, jecaj koji prerasta u krik zadovoljene zivotinje...
Cinis me tako zivom.
Volim taj osecaj.
Volim svoju ogoljenost pred tobom.
Volim zrelost kojom me, decackom iskrenoscu, zavodis.
Kao rasuto paperje lebdis mi po dushi, mazis je, cuvas, bolis i ja se prepustam mazenju i bolu, kao cuvarima zivota.
Volim tvoje zahteve da me imas svuda i stalno.
Volim ...
Volim...
Znas da volim...

...sto si moj...

Budi veceras u meni celu noc...

Mmmmmm, da...bas tu...
...bas tako...

 Vratila sam se.
Jednostavna potreba da budem gde osecam da treba, nadvladala je razum i slabost koja kao shtit cuva sve one tananosti u meni. Znam, nije ti bilo potrebno preopsirno obrazlozenje mog povratka, ali ja sam ti ga dala. Rasirene ruke su me cekale i opet sam utonula u sigurnost Toplog i Mekog.
Povratak svemu jednostavnom i lepom, lakom i sigurnom, ucinio me je raznezenom i otvorenom za bilo sta od tvojih ruku sto dolazi; da li je to rec ili dodir, cini se sasvim nevazno.
Duga prica, osmeh i paznja, tek tu i tamo po neka posalica na moj racun, lakoca naseg odnosa kao kruna koja visi i bljesti iritirajuce drugima. Opustam se nepodnosljivo brzo pod tvojim prstima, a pricala sam ti koliko se plasim brzine. Cuvaj me.
Slusao si pazljivo i kazao da ti moram verovati.
Drzaces me za ruku pri zastrasujucoj brzini nasih emocija koje bujaju iz dana u dan i rugaju se mojim malim trikovima da ih sapletem, izgubim ili totalno ignorisem.
Tu su, u meni, oblikovane tobom i satkane od svilenkastih niti, produkta marljivih buba.
Cinis da osecam svoju dusu kao mozaik koncem nacinjen na ogromnom platnu svile.
Vetar je.
Treperi mi dusa.
Zeljna sam te.
Flertujemo kao pocetnici, smejemo se kao blesavi, grcimo se da niko ne primeti; ti si mene prigrlio, ja sam se jednostavno prepustila.
Spava mi se...
Laku noc ...kucam, a onda se uvlacim ispod cebeta i saljem ti poruku:

" Gde ti je ruka? "

" dole...medju tvojim butinama"

...  i ja sanjam kako se vetar igra gomilom osusenog lisca dok ja levitiram iznad predivnog jezera boje tvoga dodira...

Nedostajes mi.
Nedostaje mi tvoje pricanje besmislica, tvoj glas koji mazi, tvoje oci koje gutaju atome tek jednog obrisa.
Nedostaje mi miris cimeta i jabuka koji mi golica nozdrve dok kontrolisem potrebu da se izvijem tvom pogledu, tako upornom i pronicljivom; pogledu koji odaje svaku tvoju zelju i misao koja mi klizi niz butine.
Nedostaju mi tvoje ruke koje posezu za cigaretom i prinose je usnama.
Nedostaje mi ona mala pauza koju napravis svaku put kada pozelis da mi kaze da me volis. To cutanje, tako neodoljivo a tako recito, uzdrhti u meni nadu da ces mi se jednoga dana obistiniti.
Nedostaje mi osecaj slabosti koji imam svaki put kada stojis pod prozorom iza koga sam ja, sklupcana i slaba, lomljiva i nesigurna. Mogla sam ti cuti otkucaj srca i dozivanje koje se gubilo u daljini kao eho tihoh saputanja ljubavnika izgubljenih u mracnoj pecini.
Nedostaje mi opasnost  koja bi proklijala u meni ako bih samo pomislila na bezbriznost sa tobom.
Nedostaje mi brzina koja se ruga sporosti mojih shvatanja i adrenalin koji uzburkava uchmalost emocija.
Pokreces me.
A ja tebe usporavam.
Savrseno balansiramo jedno drugo svojim nepostojanjem u svakodnevici koja nas okruzuje i vibrirajucim prisustvom u svakom cosku psihickog prostora koji ispunjen tobom do kraja, izaziva ljubomoru celog tela.
Zelim te.
Jednostavno i bolno, brzo i dovoljno zustro da mi danima posle toga budes bol u misicima. Bez reci.